Author:

U petak, 7.12.2007. godine održan je sastanak sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku – Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom. Tema sastanka je bila finansiranje saveza i njegovih podružnica u 2008. godini za redovne programske aktivnosti.

Molimo društva za borbu protiv še?erne bolesti da se hitno jave Dijabetološkom savezu Srbije radi dostavljanja finansijskog plana za redovne programske aktivnosti za prva tri meseca 2008. godine. Rok za dostavljanje kompletne dokumentacije Savezu je 21.12.2007.g.

Napomena: Ministarstvo ne?e prihvatati pojedina?ne prijave udruženja. 

Dodatne informacije: Stela Prgomelja, 064/283-55-00 stela@sezampro.yu

1. Savetodavni i terapijski rad

a) radionice razli?itog tipa (kreativne, edukativne, radno-okupacione i dr.), individualni i grupni
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorar radioni?ara
–    Troškovi radioni?arskog materijala

2.Tribine i okrugli stolovi

Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorar za predava?e/voditelje
–    Troškovi iznajmljivanja opreme (ozvu?enja ili prezentacije, flip-chart, projektor i sl.)
–    Reprezentacija maksimalno
–    Troškovi materijala za tribinu

3. Sportske manifestacije

a) Organizacija takmi?enja Savez
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorar za sudije
–    Troškovi nagrada (medalje, pehari, diplome)
–    Troškovi prevoza za predstavnike Saveza
–    Reprezentacija za u?esnike

b) Organizacija takmi?enja – lokalne organizacije
–    Honorar za sudije
–    Troškovi nagrada (medalje, pehari, diplome)
–    Reprezentacija za u?esnike

c) Odlazak na takmi?enja
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Putni troškovi:
* autobuske karte za u?esnike
* sopstveni prevoz / zakup autobusa /

4. Kultura – manifestacije u oblasti kulture

a) Organizacija kulturnih manifestacija
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Reprezentacija za u?esnike
–    Troškovi muzi?ara (ukoliko je u pitanju muzi?ka manifestacija), honorar žirija
–    Honorar voditelja
Ukoliko se radi o organizaciji ve?e kulturne manifestacije sredstva se trebuju na posebnom zahtevu

b) U?eš?e u predstavama, performansima, na festivalima i drugim kulturnim manifestacijama
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorari koreografa, dramaturga, režisera
–    Troškovi prevoza za u?esnike
–    Troškovi izrade kostima

c) Posete pozorištima, bioskopima i drugim kulturnim manifestacijama
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Troškovi ulaznica

5. Sastanci organa organizacije

a) sastanci Saveza
Upravni odbor ili Izvršni odbor ukupno 4 puta godišnje
–    Troškovi prevoza (prema gore navedenom)
–    Troškovi reprezentacije
Skupština – 1 godišnje:
–    Troškovi prevoza u?esnika
–    Reprezentacije
–    Troškovi materijala

b) Sastanci lokalnih organizacija
Upravni ili Izvršni odbor ukupno 4 puta godišnje
–    Troškovi materijala za sastanke
–    Reprezentaciju

6. Propagandne aktivnosti

a) Medijska promocija aktivnosti / manifestacija organizacije putem elektronskih ili štampanih medija
–    štampani mediji
–    Internet dva puta godišnje
b) Izrada biltena, informatora, brošure, lifleta i drugog propagandnog materijala
–    Troškovi pripreme za štampu i troškovi štampanja
–    Honorar autora

7. Jednodnevni izleti za ?lanove ?e se odobravati maksimalno 3 puta godišnje
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Troškovi prevoza: zakup autobusa
–    Troškovi ulaznica (ukoliko se pose?uje muzej ili druga znamenitost)

.

U aktuelnom broju nedeljnika "Vreme" br. 883 od 06.12.2007.g. objavljen je tekst povodom cirkulara RZZO, koji ovih dana dobijaju insulin zavisne osobe na ku?ne adrese. Podse?amo da smo na ovaj dopis i mi  burno reagovali i o?ekujemo odgovor od RZZO. Kliknite na sliku da biste je dobili u velikom formatu.

.

Odlukom Upravnog odbora RZZO, lista lekova koji se prepisuju, a pla?a ih Republi?ki zavod, proširena je za novih 170 lekova.

Nova lista uvodi savremenu terapiju za le?enje brojnih oboljenja, a predvi?ene su i dodatne olakšice za siromašne kategorije stanovništva.

Savremena terapija sada je dostupna obolelima od psorijaze, astme, glaukoma, HIV-a, brojnih sr?anih oboljenja, multiple skleroze, za zaštitu od hepatitisa B itd. Od 170 lekova kojima je proširena lista, 64 su lekovi novog hemijskog sastava, koji su jeftiniji, ali imaju isto dejstvo.

Na ovaj na?in tržište ?e biti bolje snabdeveno, a terapija za pojedina oboljenja, kao što je še?erna bolest, košta?e manje.

"Jer, ulaskom novih lekova na listu lekova sa nižom cenom mi i te kako ostvarujemo uštede, pa samo sedam novih generi?kih lekova daje uštedu u odnosu na prethodnu listu od oko 450 miliona na godišnjem nivou", kaže direktorka RZZO Svetlana Vukajlovi?.

Ušte?eni novac ?e se preusmeravati za lekove koji još nisu prisutni. Oboleli od Kronove bolesti dobija?e budesonid, lek za koji su do sada izdvajali 8.000 dinara, oboleli od HIV-a fosamprenavir, koji je koštao 50.000, a posebno se vodilo ra?una o citostaticima.

Savremenim lekovima za rak ova bolest se uspešnije drži pod kontrolom. "Još uvek, istina, ne možemo da govorimo o apsolutnim izle?enjima u nekim visokim procentima, možemo da govorimo o zna?ajnom produžetku života i, što je još važnije, kvaliteta života takvih bolesnika", kaže Nikola Milini? iz Centralne stru?ne komisije za lekove.

Svi osiguranici koji dokažu da je njihov prihod po ?lanu doma?instva ispod cenzusa bi?e oslobo?eni pla?anja participacije.

"Kako bi i na taj na?in omogu?ili, u stvari, siromašnim kategorijama osiguranika, bez obzira da li se radi o penzionerima ili se radi o zaposlenima ili o zemljoradnicima, da – ukoliko su njihovi prihodi ispod cenzusa – ne pla?aju participaciju i time je za njih zdravstvena zaštita više dostupna", objašnjava Vukajlovi?eva.

RZZO planira da u saradnju uklju?i i privatni sektor, posebno radiološku i skenersku dijagnostiku, koja nedostaje državnom sektoru, ali i uklju?ivanje u akciju skrininga i prevencije malignih oboljenja kod žena, koja se planira za slede?u godinu.

[B92, 06.12.2007.] 

.

Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda
Klub: Savski trg 9  (Dom RVI), Tel. 064/283-55-00
                       www.diabeta.net
 _______________________________________________________

.

Ovih dana 60.000 osoba sa dijabetesom koje primaju insulin u Srbiji na ku?nu adresu dobijaju cirkularno pismo od RZZO, namenjeno informisanju o dijabetesu i pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Kako ?elnici RZZO nisu razmišljali o tome da ?e ovo pismo dobiti i deca, ve? su poslali isto pismo svim osiguranicima iz baze podataka, molimo sve roditelje da obrate pažnju kako pismo ne bi dospelo u ruke njihove dece. Ovo isti?emo iz razloga što tekst pisma uopšte nije primeren de?ijem uzrastu, niti je u skladu sa savremenim stilom života koji treba da vode osobe sa dijabetesom, za koji se moderna medicina zalaže.

Ovaj dopis smatramo lošim pokušajem reklamiranja RZZO, dostavljenim svima nama na najbezobrazniji na?in.

Zahvaljujemo na saradnji.

Vaš Diabeta.net, 30.11.2007. 

Pro?itajte neke od komentara na pismo:

"… Htela sam da trazim tel. od republickog zavoda ali ne znam kome da se obratim? Da li se oni pitaju posto su adresu stavili ime mog deteta verovatno onda znaju i koliko ima god.da li uopste treba da se nadju ovakva pitanja i sta bi dete reklo da je on procitao ovo. Mi kao roditelji smo se pomirili sa tim da on ima diabetes i polako ga uhodavamo u sve,a kako detetu od 8 god reci zasto je diabetes to sto su oni napisali. Kad su vec poslali pismo na njegovo ime onda su mogli deci svoj posto predpostavljam da je jos neko dobio ovakvo pismo da napisu nesto lepo i pozitivno jer mi je vise muka od negativnih sagovornika i o komentarima na racun diabetesa. Ako vec ucim dete kako da sve ovo prebrodi na najlaksi nacin necu dozvoliti da mi vise dolaze ovakva pisma…"

 "… ONI NISU NORMALNI!!!…" 

  "… Tako da nemam rechi o ovim "briznim" ljudima za detence od 8 godina , koje sigurno vishe zna od njih. Hvala Bogu te nije stiglo u njegove ruke. Dete bi se isprepadalo. A veceg ubice od straha ili panike nema. To trebate isterati do kraja, da biste prekinuli ubuduce takvu glupu dostavu poshte detetu. Danas su tako napisali a sutra ko zna kako…"

"… Dakle, nije se odnosilo na one koji paze, a najmanje je to potrebno da cuju deca, kao i njihovi roditelji. To je ono – da te obeshrabri u startu. Sramota…"

"Bože….Jel to zbog 29. Novembra? Mislim Sv. Avnojsija?"

 "… Upravo sam procitao.. ono je cista komedija. Prvo sto me interesuje – smiju li oni da daju onakve zdravstvene savjete i da donose onakve zakljucke? Setajte najmanje 30 minuta? Jedite po planu? itd itd.. smijesno. Po njima smo svi isti, po sablonu, nema razlike izmedju tipa 1 i 2, izmedju onih na spricama i pumpasa itd.
Ono sto mi prvo pade na pamet, onako iz dna duse, je da osobu koja je ovo napisala, prastam mu/joj gramaticke greske i recenice tipa "…polako ostecuju najsitnije krvne sudove u celom telu i pocinju da stradaju pojedini organi" (?!?! sjedi, kec!), kao i one koji stoje iza svega ovoga treba naci i nasamarati, onako posteno…"

 "… Cilj projekta:
Etika-pomo??
– promašaj i ogromna šteta
Informisanje?
– "jes' ti ?eš da mi kažeš"
Edukacija?
– "stru?na"
– odgovor na aktivnost i frku oko PEN-ova i sl.???
– možda i eventualno dobijena donacija od strane me?unarodne zajednice pa je treba potrošiti!?
EPP??? – Komercijalni?
– e, to je ve? možda uvod u takozvano "obavezno dobrovoljno zdravstveno osiguranje"!!! U SLO poznato ve? 15-tak godina!??? Ne znam zašto je izabrana baš grupa diabeti?ara? Ko zna možda sli?no pismo kruži i za ostale rizi?ne grupe?

Procena troškova:
300.000 diabeti?ara x 30 din (paušalna ocena) PTT usluge = 9.000.000 din
300.000 x 10 din materialni troškovi (koverte, papir, štampa, lizanje-lepljenje koverti) = 3.000.000 din
"Autorski honorar Genija" = 3.000.000 din
Odobrenje projekta ???????????????????????
——————————————–
Procena: 20 mil din iliti 250.000 €
Rezime: Nešto (opet) smrdi u državi danskoj…"

.

Gra?ani sami sebi napravili fitnes centar

U Mesnoj zajednici "Zeleni venac", u Pop Lukinoj 17, ju?e je otvoren prvi besplatan fitnes centar u gradu. Gra?ani su ga sami opremili spravama za vežbanje, od novca koji su sakupili u?estvuju?i u tv emisijama izvla?enja "Loto" brojeva.

 željni rekreacije, stanovnici Zelenog venca koji su dobili nagrade gostuju?i na izavla?enju brojeva igre na sre?u, odlu?ili su da ih udruže i tako su prikupili 1.400 evra. Od "loto" novca kupili su spravu za ja?anje miši?a, elektri?nu traku za tr?anje, spravu za trbušne miši?e, stepere, lopte, sobni bicikl, muzi?ku liniju i ku?ni bioskop. Akciji su se priklju?ili i ku?ni saveti iz Kara?or?eve 36, Gavrila Principa 16 i Kraljevi?a Marka 12 i priložili sto za stoni tenis, spravu za nordijsko tr?anje i spravu za vežbe nogu.
Ve? na samom otvaranju, fitnes centar je bio pun rekreativaca koji su zdušno prionuli na vežbanje.
– Ideja o besplatnom treningu je odli?na, i žao mi je što to nisu pre smislili. Terniram fudbal, pa ?e mi vežbanje ovde biti dodatni vid rekeracije – ispri?ala nam je Desanka Buri? (17) koju smo prekinuli u vežbanju trbušnjaka.
Prostorije u kome je fitnes centar bi?e i renovirane slede?e godine i opremiljene ogledalima. Otavaranje fitnes centara izazvalo je veliko interesovanje gra?ana, kako mla?ih tako i starijih i to iz svih opština.
– Prioritet imaju gra?ani naše opštine. Ovde ?e se osim vežbanja na spravama, vežbati i aerobik, "vorkaut", vežbe sa loptama… U po?etku ?emo raditi radnim danima, a vremenom ?emo uvesti i vikend – kaže Zorica štulovi?, šef Odseka za mesnu samoupravu.
Oni koji se još uvek nisu prijavili za besplatno vežbanje mogu to da u?ine na broj telefona 2632 – 356.

Besplatan aerobik
Slede?e nedelje po?injemo sa aerobikom u Mesnoj zajednici "Vojvoda Miši?" u Dunavskoj ulici. Uskoro ?emo program besplatnog vežbanja proširiti na sve mesne zajednice opštine Savski venac – kaže Zorica štulovi?, šef Odseka za mesnu samoupravu, koja ?e i voditi treninge, jer se ve? 10 godina bavi aerobikom.

Zdravo i telo i duh
Centar za rekreaciju u Mesnoj zajednici "Zeleni venac" otvoren je u okviru akcije "Fitnesom do zdravlja" koju je pokrenula opština Savski venac zbog gra?ana koji bi želeli da se bave sportom ali za to nemaju dovoljno novca.
– Ovo je prilika da zainteresovani gra?ani kroz jedan vid druženja razvijaju sportski duh i poboljšaju svoje zdravstveno stanje – rekao je Miloš Kova?evi?, savetnik Predsednika ove opštine.

[Blic, 24.11.2007] 

.

Kupci u velikim samoposlugama u svetu uskoro ?e mo?i da kontrolišu svoju liniju zahvaljuju?i 'inteligentnim" kolicima koja ?e ih upozoravati ako kupe suviše proizvoda koji nisu baš dijetalni.

Ova "haj tek" kolica ima?e kompjuterski ekran i ?ita? bar kodova. Kupac ?e tako biti informisan o nutritivnim, kalorijskim i drugim vrednostima skeniranog proizvoda, kao i o tome da li doprinosi zagadjenju životne sredine.

"Potroša?i žele ?ita?e bar kodova na svojim kolicima u supermarketima kako bi mogli da procene nutritivnu vrednost proizvoda i budu upozoreni ukoliko su prevazišli 'kalorijski budžet'", izjavio je predstavnik firme za tehnološke usluge EDS.

Istraživanje kojim je bilo obuhva?eno preko hiljadu ljudi, pokazalo je medjutim da samo tre?ina kupaca želi ?ita?e bar kodova na kolicima supermarketa. Ve?ina više voli da do informacija dodje direktno ?itanjem etiketa na proizvodima, prenosi agencija Rojters. 

.

Nau?nici u SAD klonirali majmune i iskoristili njihove embrione za uzimanje stem-?elija.

Istraživa?i su objavili da je to važan korak ka istom procesu s ljudima. šuhrat Mitalipov i njegove kolege sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu naveli su da su koristili ?elije sa kože majmuna da bi stvorili klonirane embrione i da su embrionske mati?ne ?elije uzimali iz tih uzoraka, starih jedan dan.

Oni su naveli da je to do sada ra?eno samo s miševima. Mitalipov je šture rezultate svog rada predstavio u junu u Australiji, ali taj rad je sada potvrdio drugi, nezavisni tim stru?njaka.

Navedeno je da je u principu mogu?e klonirati ljude i uzimati stem-?elije iz embriona, ali da su ovog puta uspeli da naprave samo dve grupe stem-?elija, pa je proces i dalje neefikasan i težak. Istraživa?i su naveli da su iskoristili 304 jajne ?elije 14 rezus-majmuna i da su na kraju dobili samo dve linije mati?nih ?elija.

Embrionske mati?ne ?elije izvor su svake ?elije, tkiva i svakog organa u telu. Nau?nici ih prou?avaju da bi razumeli biologiju ne samo bolesti, ve? života uopšte i žele da ih iskoriste da preobraze medicinu.

Ideja je da se uzme mali komad kože sa pacijenta i da se uzgoji tkivo ili ?ak organ za transplantaciju koji bi savršeno odgovarao pacijentu.

Upotreba mati?nih ?elija je kontroverzna pošto protivnici navode da je krajnje pogrešno koristiti stem-?elije na taj na?in. Predsednik SAD Džordž Buš nekoliko puta je spre?io zakone koji bi proširili finansiranje takvih istraživanja.

Mitalipovljev tim koristio je metodu klasi?nog transfera jedra somatske ?elije da bi stvorio svoje embrione. Taj metod uklju?uje uzimanje jezgra odrasle ?elije, u ovom slu?aju fibroblasta, što je tip kožne ?elije.

Jajna ?elija tada se izdubi i u nju se ubacuje jezgro odrasle ?elije. Taj proces u suštini programira jajnu ?eliju da se ponaša kao da je oplo?ena i da može da se razvije u embrion.

[Beta, 15.11.2007] 

.

Papiri umesto razgovora

Ministarstvo zdravlja Srbije je u skoro svakoj zdravstvenoj ustanovi postavilo plakate gde se pacijenti obaveštavaju o svojim pravima, a uvedeno je i radno mesto zaštitnika prava pacijenata. Naizgled došli su bolji dani za nas, obi?ne gra?ane koji verno kroz doprinose pla?amo zdravstveni sistem u Srbiji. Ponevši se verom u bolje sutra, obratila sam se Verici Kuzmanovi?, zaštitniku prava pacijenata u Domu zdravlja Palilula. Nakon slanja faksa, mejla i preporu?enog pisma sa povratnicom i mnogo telefonskih poziva, mesec dana kasnije uspela sam da dobijem neki odgovor.
O nepravilnostima na koje sam ukazala obavešteno je i Ministarstvo zdravlja Srbije, gospodin Dragan Mora?a, sekretar Ministarstva i direktor Doma zdravlja Palilula prim. dr Jasminka Jeli?. Nakon velike upornosti dobila sam ?etiri suvoparne stranice gde sve ukazuje na to da ja nisam bila u pravu, a koleginice iz Doma zdravlja Palilula su se izuzetno potrudile.
Da ne ulazim u troškove slanja pisama i faksova, preporu?enih pošiljaka pa i nerava koje sam izgubila u me?uvremenu, najviše me je koštalo razo?aranje. Napominjem da nisam pozvana da dam izjavu.
Pitanje za sve navedene aktere (i one koji se ne vide direktno, a i te kako su odgovorni) glasi: zašto bi se jedna osoba toliko pomu?ila (pa i potrošila odre?eno vreme i novac) ukoliko problem stvarno ne postoji? Direktorka Doma zdravlja Palilula, koja je imala i moj mobilni telefon nije se potrudila da me upita. A naravno ni gospo?a Kuzmanovi?, koja za svoje radno mesto zaštitnika prava pacijenata dobija novac iz budžeta, novac za koji bi se mogli platiti neki savremeniji ure?aji ili neki savesniji lekari.

[Kristina šreder-Kovrlija, Danas, 16.11.2007] 

.

Broj gojaznih u svetu prvi put nadmašio broj neuhranjenih, govore podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Stoga se može govoriti o svetskoj epidemiji gojaznosti, koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti po?ela je me?unarodna konferencija o gojaznosti, s ciljem prou?avanja svih mogu?nosti prevencije i zaustavljanja narastaju?eg problema gojaznosti u Srbiji.

Svaki drugi stanovnik Srbije je prekomerno uhranjen, a petina stanovništva je klini?ki gojazna. Bitan faktor je siromaštvo, koje name?e ishranu s više brašna, krompira, mesa, odnosno hranu koja pruža ose?aj sitosti i goji, ali je važno i to što je primetna popularizacija brze hrane.

"Gojaznost je pandemija koja je tu i koja ?e ostati. I ako se odreknemo bureka i tulumbi, prženica sa slaninom, brza hrana je, nažalost, sve prisutnija, a i jedno i drugo vodi istom rezultatu, gojaznosti", kaže Bogdan ?Ѭêuri?i?, akademik i dekan Medicinskog fakulteta.

Sli?no je i u ostalim zemljama tranzicije jer izmenjen na?in života u novom sistemu koji nastupa name?e nove navike u ishrani, kaže akademkinja Veselinka šuši?.

"U izmenjenim uslovima života, ekonomskim, socijalnim, stresogenim, naravno i da je refleks uzimanja hrane izmenjen, nažalost, uvek u pravcu viška. Hrana je stari, poznat sedativ", kaže ona.

U okviru Svetske zdravstvene organizacije krajem 2006. doneta je Evropska povelja o borbi protiv gojaznosti.

"Mi zaista poslednjih godinu dana intenzivno, kroz Nacionalnu komisiju za suprotstavljanje gojaznosti, pripremamo teren da u 2008. osmislimo zna?ajan nacionalni plan koji bi se oslonio na Evropsku strategiju", kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljevi?.

Nužno je da i Srbija u 2008. dobije jasan i dugoro?an nacionalni program za borbu protiv gojaznosti, a istovremeno i za borbu protiv malignih bolesti prevencijom i ranim otkrivanjem.

[B92, 16.11.2007]

MILOSAVLJEVI?: ZA BORBU SA GOJAZNOš?U – NORDIJSKI MODEL
 
Problem gojaznosti je panevropski i može se rešiti koriš?enjem modela koga primenjuju nordijske zemlje, naro?ito Finska koja je za 40 godina uspela da potpuno preokrene zdravstvenu sliku nacije, rekao je ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljevi?.

Na otvaranju Me?unarodne konferencije o gojaznosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, on je izjavio da prevencija mnogih bolesti uklju?uje izbegavanje rizi?nih faktora ponašanja, me?u kojima su gojaznost, pušenje, unošenja prekomerne koli?ine alkohola.

'Ozbiljnim preventivnim aktivnostima i promenom ponašanja gra?ana u dužem vremenskom periodu može se posti?i ono što je naš zajedni?ki cilj, a to je bolje zdravlje gra?ana Srbije, njegovo o?uvanje i unapre?enje', kazao je Milosavljevi?.

On je rekao da je tokom proteklih meseci uradjena situaciona analiza koja ukazuje na to da polovina stanovništva Srbije ima problem sa prekomernom težinom i najavio da ?e tokom 2008. biti formulisan nacionalni program za suzbijanje gojaznosti.

Predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin, upozorio je da, prema podacima Ministarstva zdravlja, trenutno u Srbiji ima 18,3 odsto gojaznih i 36,2 odsto osoba sa prekomernom telesnom težinom, što zna?i da više od polovine populacije ima problem sa telesnom težinom.

Prema njegovim re?ima, pandemija gojaznosti koja je u svetu po?ela 80-ih godina prošlog veka postala je vode?i zdravstveni problem, kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u tranziciji.

Hajdin je ukazao da posebno zabrinjava rastu?a prevalenca gojaznosti me?u decom i adolescentima, što nagoveštava pogoršanje trendova porasta gojaznosti u budu?nosti.

'Komorbiditeti koji se pojavljuju udruženi sa gojaznoš?u o?igledno pokazuje da ta bolest predstavlja zna?ajno optere?enje za zdravstveni i ekonomski sistem svake zemlje, uklju?uju?i i Srbiju', istakao je akademik Hajdin.

[RTS, 15.11.2007] 

.