Depresija nije samo posledica lošeg raspoloženja, već i poremećaja lučenja hormona. Ova "hemija" koja je zadužena za održavanje normalnog funkcionisanja organizma, u velikoj meri utiče i na osećanja. Usled nedostatka, smanjene sinteze ili povećanog stvaranja hormona mogu da nastanu promene u hemijskim reakcijama koje remete metabolizam i izazivaju razne poremećaje i bolesti.
– Hormone luče endokrine žlezde i prvenstveno imaju zadatak da regulišu funkcionisanje metaboličkih procesa, odnos spoljašnje i unutrašnje sredine i održavaju homeostazu, tačnije ravnotežu u organizmu – objašnjava dr Jelena Karajović, endokrinolog Klinike za endokrinologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. – Dokazano je da mnogi pacijenti sa depresijom imaju poremećen nivo određenih hormona, pre svih kortizola, iako su im strukturno neoštećene endokrine žlezde. Ali, brojnim pacijentima sa endokrinim poremećajim depresija može da bude jedan od simptoma hormonskog disbalansa.
Vrlo često hroničan umor, pospanost, bezvoljnost, nezainteresovanost, usporen misaoni tok i zaboravnost mogu da budu posledica smanjene funkcije štitaste žlezde. Jednostavnom proverom hormona štitaste žlezde (FT4 i TSH) ovo može da se utvrdi i da se terapijom nadoknade sintetskog hormona uspostavi ravnoteža. Normalizovanjem hormonskog statusa polako će se vratiti voljni tonus i raspoloženje, a na taj način će se i kvalitet života značajno popraviti.
– Snižena funkcija kore nadbubrega, tj. niska koncentracija kortizola može da se ispolji simptomima, kao što su pospanost, letargija, depresija – ističe naša sagovornica. – Posle provere koncentracija hormona i stimulacionih testova (ACTH) može da se postavi dijagnoza hipokorticizma i da se nadoknadom hormona uspostavi ravnoteža uz iščezavanje kliničkih simptoma.
Ukoliko je pak duže vreme u cirkulaciji povećana koncentracija kortizola, to se takođe manifestuje brojnim kliničkim, ali i psihičkim poremećajima, kao što su depresija, labilnost, nesanica, pa čak i psihotično reagovanje. Hiperkortizolemija, ili Kušingov sindrom, ima karakterističnu kliničku sliku, tako da se dijagnoza relativno lako postavlja i započinje lečenje. Dijagnoza se otežano postavlja kada se ovaj hormon samo povremeno luči zbog čega se ne razvija puna klinička slika karakteristična za ovaj sindrom.
– Povećano lučenje kortizola može da bude i posledica postojanja tumora u nadbubrežnoj žlezdi, hipofizi ili nekom drugom organu (ektopično lučenje) – kaže dr Karajović. – Važno je napomenuti da pacijenti ne mogu da osete koji hormon je u disbalansu, jer simptomi mogu da budu različiti – od povišenog krvnog pritiska, do promenjene boje kože, i slično. Ali, ukoliko se loše osećaju, a dodatno su i depresivni, mogu da urade analizu hormona štitaste žlezde i eventualno nadbubrega, i ukoliko se pojave neka odstupanja od normalnih vrednosti, da se jave lekaru. Lečenje antidepresivima depresije koja je zapravo simptom nekog endokrinog oboljenja neće biti od pomoći, čak može stanje da se pogorša.
I šećerna bolest tip 2 takođe može da se ispolji netipičnim simptomima, kao što su umor, malaksalost, bezvoljnost, bolovi u mišićima. Zbog toga je preporuka da se povremeno provere opšte laboratorijske analize (i glikemija), a naročito osobe koje imaju porodično opterećenje za nastanak ove bolesti. – I tip 1 šećerne bolesti kod dece može da ima atipičan početak – ističe dr Jelena Karajović, endokrinolog. – Deca mogu da se žale na bolove u mišićima, počinju slabije da uče, imaju smanjenu koncentraciju, razdražljiva su, brže se zamaraju. Tada ih obavezno treba odvesti lekaru, koji će već na osnovu opštih laboratorijskih analiza brzo postaviti dijagnozu i započeti lečenje.
[novosti.rs, 11.04.2012.]