Year: 2008

U organizaciji Saveza zdravstvenih radnika Republike Srbije na Zlatiboru su od 14.05. do 18.05.2008. godine održani tradicionalni „MAJSKI SUSRETI“ sa me?unarodnim u?eš?em.
Pokrovitelj ovog simpozijuma je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a generalni sponzor kompanija ADOC Farmacija iz Beograda.
Ove godine, prijavljeno je preko 800 stru?nih radova, video bim predavanja i poster prezentacija i okupilo preko 1300 u?esnika. Na endokrinološkim sekcijama i radionicama prisustvovalo je 135 medicinskih radnika.

Ve? dve godine unazad, radu Endokrinološke sekcije, kojom predsedava med. sestra Olivera Opa?i?, doprinosi i Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda. Ove godine, predsednica Društva, Stela Prgomelja, održala je u subotu 17.05. od 10.00 h predavanje na temu "Uloga medicinske sestre kao edukatora u dijabetesu".

Nakon izlaganja, svaka zdravstvena institucija je dobila na poklon primerak knjige "Moj džepni pankreas – život sa insulinskom pumpom", kako bi se edukacija o ovom na?inu terapije što više približila medicinskom kadru širom Srbije.

U znak priznanja i zahvalnosti za stru?nu saradnju i podršku u radu, Savez zdravstvenih radnika Republike Srbije je Steli Prgomelji dodelio zahvalnicu.

Više o radu ove organizacije možete saznati na sajtu Saveza zdravstvenih radnika Republike Srbije http://www.szr.org.yu/

.

LONDON – Donji dom britanskog parlamenta je sino?, sa 336 glasova protiv i 176 glasova za, odbacio amandman kojim se zabranjuje stvaranje hibridnih ljudsko-životinjskih embriona, ?ime se omogu?uje njihova upotreba u istraživa?ke svrhe.

Britanski premijer Gordon Braun i vo?a Konzervativne stranke Dejvid Kameron (David Cameron) jedni su od onih koji su podržali upotrebu hibridnih embriona kao sredstva u procesu razvoja lekova za rak i oboljenja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, preneo je BBC na svom internet sajtu.

Odobreni predlog zakona omogu?ava regulisana istraživanja u sklopu kojih ?e se koristiti hibridni embrioni, kod kojih je jezgro ljudske ?elije umetnuto u jajnu ?eliju životinja.

Tako nastali embrioni mogu da se uzgajaju najviše 14 dana, posle ?ega moraju da budu uništeni. Prema re?ima britanske ministarke zdravlja Don Primarolo (Dawn), nijedan hibridni embrion ne?e biti uba?en u matericu žene, niti životinje.

Poseban predlog zakona kojim je predlagana zabrana stvaranja "?istih" hibridnih embriona, koji nastaju spajanjem ljudske jajne ?elije sa životinjskim spermatozoidom ili obrnuto, tako?e je u britanskom parlamentu doživeo poraz, uz 286 glasova protiv i 223 za.

Pored toga, Donji dom je, dvotre?inskom ve?inom, odbacio i predlog zakona o zabrani stvaranja "bra?e donatora", ?ime ?e ubudu?e biti dozvoljeno da od nekoliko embriona roditelji izaberu onaj koji ?e imati odgovaraju?i genetski materijal i tako mo?i da spase život obolelom bratu ili sestri.

Pomenuti amandmani su samo prvi deo predloga izmena zakona o oplodnji i embriologiji, ?iji je cilj dopuna zakona iz 1990. godine u skladu sa napretkom nauke. Poslanici ?e danas glasati o još dva amandmana, koji se odnose na smanjenje granice za abortus sa sadašnje 24 nedelje i ulogu oca u "in vitro" oplodnji.

Zabranu upotrebe hibridnih embriona i stvaranja "bra?e donatora" podržali su ve?ina ?lanova konzervativne "vlade u senci" i Katoli?ka crkva.

[Tanjug, 20.05.2008.]

.

Prve jagode stigle su na pijace i u prodavnice. S obzirom na to da su vrlo zdrave, lagane i nema ih cele godine, vredi ih iskoristiti na sve na?ine. Samo 150 grama jagoda dovoljno je da obezbedi neophodnu dnevnu koli?inu vitamina koji se unose kroz vo?e, tvrde stru?njaci. To je otprilike osam jagoda na dan, koje i deci i odraslima daju potrebnu koli?inu vitamina C i biljnih fenola.

Jagoda je veoma zdravo vo?e i delotvorna je kod gihta, avitaminoze, malaksalosti, malokrvnosti, hemoroida, arterioskleroze, visokog krvnog pritiska… Ovo bobi?asto vo?e se dosta koristi u narodnoj medicini, i to za bolove u želucu, pesak u bubrezima i le?enje dijareje.

U le?enju se zbog kvaliteta, obilja vitamina i drugih hranljivih materija prednost daje šumskoj jagodi. Za le?enje se koriste plod, liš?e i koren. Plod se bere u junu, julu i avgustu, liš?e u maju, junu, julu i avgustu, a koren u septembru. Od svih delova plod je najzanimljiviji, jer sadrži deset odsto še?era i jedan procenat slobodnih organskih kiselina (limunska, vinska, jabu?na), pektina, mineralnih sastojaka, aromati?nih jedinjenja, karotena, vitamina C.

 

Kokice su proizvod od integralnog zrna i uklju?ene su u piramidu pravilne ishrane. Nova ameri?ka studija pokazuje da prose?ni ljubitelj kokica dnevno pojede 39 g i da u pore?enju s onima koji ne jedu kokice unosi više prehrambenih vlakana (18 g naspram 15 g), više ugljenih hidrata i magnezijuma, a manje proteina, nijacina i folata. Konzumiranje kokica bilo je povezano s manjom potrošnjom mesa i ve?om potrošnjom integralnih žitarica. Studija pokazuje da kokice mogu da budu poželjnija alternativa drugim grickalicama bogatih energijom i siromašnih hranljivim sastojcima i da doprinose preporu?enom dnevnom unosu proizvoda od punog zrna. 

.

Parlament o ljudsko-životinjskim embrionima

Gordon Braun, britanski premijer, pozvao je ju?e ?lanove parlamenta da glasaju za kontroverzni zakon koji bi nau?nicima dozvolio da koriste ljudsko-životinjske hibridne embrione u istraživanjima.

Braunov najmla?i sin Frejzer, koji ?e uskoro napuniti dve godine, boluje od cisti?ne fibroze, nasledne bolesti poreme?aja rada organa za varenje i disanje, ?ije bi le?enje mogla da pomognu upravo ovakva istraživanja. Mnogi tvrde da je to glavni razlog Braunove zainteresovanosti da se zakon usvoji.
Zakon, o kojem se ve? mesecima diskutuje u britanskoj javnosti, oštro kritikuju deo opozicije i Katoli?ka crkva, ?iji je visoki sveštenik upozorio da se radi o „frankenštajnovskim“ eksperimentima. Premijer je u autorskom ?lanku u „Obzerveru“ rekao da bi takav rad bio „moralni poduhvat“ i objasnio da bi to moglo da spase i poboljša milione života.
Zakon o ljudskoj oplodnji i embriologiji, kako glasi pun naziv ovog zakonskog predloga, dao bi nau?nicima dozvolu za stvaranje ljudsko-životinjskih embriona, od kojih bi se dobijale mati?ne ?elije koje bi mogle da se upotrebe u le?enju oboljenja kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Spomenuti zakonski predlog podržava i ideju o za?injanju „spasonosnih blizanaca“. Oni bi bili „rezervoar“ genetskog materijala za svog bolesnog brata ili sestru. Ono što dodatno ljuti konzervativce je ?injenica da bi ovaj zakon olakšao lezbijkama pristup vešta?koj oplodnji in vitro, time što bi uklonio obavezu bolnica da imaju u vidu potrebu deteta za ocem.
Iako se zalaže za usvajanje zakona, premijer Braun je poslanicima svoje partije dao da se slobodno izjasne o zakonskom predlogu, bez obzira na to šta o tome misli partijska centrala.
„Verujem da sebi i budu?im generacijama dugujemo uvo?enje ovih mera, u okviru pravnih normi. Za mene pitanje nije da li bi hibridni embrioni trebalo da postoje, ve? kako kontrolisati njihovu primenu“, objasnio je britanski premijer.

Eksperiment koji nau?nici žele da sprovedu podrazumeva unošenje jezgra koje sadrži DNK iz ljudskih ?elija u životinjske jajne ?elije iz kojih su uklonjene gotovo sve genetske informacije. Rezultat predstavljaju citoplazmi?ni embrioni koji su 99% ljudski, sa oko 0,1% životinjskih komponenti. Oni bi nekoliko dana bili gajeni u laboratoriji da bi se dobile mati?ne ?elije, a potom bi bili uništeni.

[Blic, 20.08.2008.]

.

Britanske žene najgojaznije su u Evropi, pokazala je rang-lista koju je objavilo Me?unarodno udruženje za istraživanje gojaznosti (IASO).

Prema tabeli na kojoj je rangirano 29 evropskih nacija, na svakih deset žena u škotskoj i Engleskoj skoro šest ima višak kilograma. Me?u muškarcima prednja?e žitelji Kipra sa 72,6 odsto gojaznih, dok ih u stopu prate engleski muškarci sa 69,5 odsto, dok su škoti na desetom mestu. Uzimaju?i podatke za oba pola, stanovnici Britanije ubedljivo su najgojazniji u Evropi.
Najvitkije su u proseku švajcarkinje, gde tre?ina žena ima problema sa suvišnim kilogramima, slede Italijanke i Francuskinje.
što se ti?e odraslih muškaraca, prema rang-listi IASO, Letonci najviše brinu o svojoj formi. Gojaznost može da smanji životni vek ljudi i do devet godina, saopštili su stru?njaci.

Najgojaznije žene u Evropi
1. škotska
2. Engleska
3. Kipar
4. Austrija
5. Malta
6. Nema?ka
7. Ma?arska
8. Litvanija
9. Irska
10. Gr?ka
11. španija
12. Portugal
13. Poljska
14. ?eška
15. Letonija

[Blic, 16.05.2008.]

.

Zaustaviti širenje dijabetesa

Novo savetovalište za še?ernu bolest, to jest Dispanzer za dijabetes, otvoreno je u krugu Opšte bolnice ZC "Dr Radivoj Simonovi?" u Somboru. ?ast da otvori nove prostorije imao je pokrajinski sekretar za zdravstvo Miloš Lu?i?, koji je tom prilikom istakao da to savetovalište "predstavlja jednu od zna?ajnih karika u lancu u borbi protiv še?erne bolesti, koja u Vojvodini ima veliku zastupljenost".

– Savetovalište otvaramo jer želimo da se ova opaka bolest svede na razumne granice, ako ne i potpuno da se iskoreni – dodao je Lu?i?.

Po re?ima dr Branislava Boji?a, direktora somborskog Zdravstvenog centra, savetovalište za še?ernu bolest radi godinama, ali uz velike probleme. Naime, za sve ove godine selili su se više puta u neadekvatne prostore, da bi napokon dobili trajan smeštaj u tom objektu u krugu bolnice. Renoviranje objekta je trajalo ?etiri meseca i koštalo preko tri miliona dinara, koje su zajedno obezbedili Zdravstveni centar i pokrajinski Sekretarijat za zdravstvo.

– Poslednjih decenija prošli smo golgotu sele?i se od jednog do drugog mesta, ali smo se kona?no i trajno vratili "ku?i", u bolnicu kojoj i organizaciono pripadamo. Ovo je najbolja mogu?a lokacija. Tu je internisti?ko i druga odeljenja, ali i dijagnostika neophodna našim pacijentima. Danas u svetu od še?erne bolesti boluje 230 miliona ljudi, a svake sekunde jedna osoba umre od posledica te bolesti. U opštini Sombor 4,6 odsto stanovništva ima še?ernu bolest, što je manje od vojvo?anskog proseka, koji iznosi oko osam odsto stanovništva. Apelujem na kolege u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da više ra?una povedu o prijavljivanju ove bolesti, jer je to od suštinskog zna?aja za le?enje obolelih i dobijanje sredstava za njenu prevenciju – istakla je dr Gordana Grahovac, dugogodišnja na?elnica dispanzera i sekretarka Društva za borbu protiv še?erne bolesti u Somboru.

Ona je dodala da društvo od osnivanja 1983. godine tesno sara?uje sa savetovalištem za še?ernu bolest te da je kona?no i ono ove godine dobilo svoj prostor, što ?e umnogome doprineti kvalitetnijoj i efikasnijoj zajedni?koj borbi protiv ove teške bolesti.

[Gra?anski list, 12.05.2008.]

.

Jedan od deset muškaraca se, uprkos seksualnoj želji, suo?ava sa impotencijom, odnosno nemogu?noš?u da postigne ili održi erekciju tokom polnog odnosa, pokazuje jedna studija. Za ovaj poreme?aj stru?njaci ?esto koriste izraz "erektilna disfunkcija” da bi ga razlikovali od drugih, kao što su smanjena seksualna želja, teško?e sa ejakulacijom i postizanjem orgazma.

Druga istraživanja su potvrdila da 40 odsto muškaraca u razli?itim životnim dobima ima teško?e s postizanjem erekcije, a u osmoj deceniji ?ak 70 odsto. Ipak, impotencija nije u vezi sa starenjem, budu?i da seksualni nagon kod zdravih muškaraca traje celog života.

Po re?ima dr Zorana Filipovi?a, urologa u KBC "Bežanijska kosa”, dugo se smatralo da je impotencija izazvana samo psihogenim ?iniocima, ali je tokom proteklih decenija utvr?eno da je ovaj poreme?aj kod 70 do 80 odsto muškaraca prouzrokovan organskim bolestima.

"Psihološki ?inioci su naj?eš?i razlog polne nemo?i kod mla?ih muškaraca, koja se razlikuje od organskih po no?nim erekcijama. Ukoliko, dakle, postoje no?ne i jutarnje erekcije istih osobina kao i pre pojave impotencije, njen uzrok je psihogene prirode", kaže za Politikin Magazin dr Filipovi?.

U postizanju erekcije u?estvuje više organskih sistema: nervni, vaskularni i hormonski. Delovanjem hormona i seksualnom stimulacijom nervni impulsi iz mozga, ki?mene moždine i živaca polnog organa šire u njemu arterije da bi se pove?ao dotok krvi.

U slede?oj fazi se opuštaju miši?i zidova kavernoznog (šupljikavog) tela i ispunjavaju krvlju, a potom reaguje poseban venski mehanizam koji spre?ava njen odvod i omogu?ava održavanje erekcije. U svim ovim etapama erekcije mogu nastati poreme?aji koji za posledicu imaju seksualnu nesposobnost.

"Sve bolesti koje remete normalnu cirkulaciju krvi u muškom polnom organu mogu imati za posledicu impotenciju. To se pre svega odnosi na aterosklerozu i druge bolesti krvnih sudova koje ?ine polovinu svih uzroka seksualne nesposobnosti kod muškaraca starijih od 50 godina. Mogu je izazvati i povišen krvni pritisak, komplikacije še?erne bolesti i smanjena funkcija bubrega. Trovanje organizma alkohola, duvanom i drogom može tako?e izazvati polnu nesposobnost. Impotencija može nastati i kao posledica uzimanja lekova, pre svega za smanjenje krvnog pritiska i za le?enje ?ira, kao i antidepresiva. Uzrok može biti i poreme?aj rada štitaste žlezde ili neki drugi endokrini poreme?aj ili pojedine neurološke bolesti", objašnjava Filipovi?..

Utvr?eni su i drugi razlozi za pojavu impotencije, me?u kojima gojaznost i povišene masno?e u krvi zauzimaju prvo mesto. Posebnom riziku su izloženi muškarci srednjeg životnog doba koji obavljaju posao sede?i. Oni imaju 70 odsto ve?u šansu za nastanak polne nemo?i od muškaraca koji rade fizi?ki.

Potražite stru?nu pomo?

O teško?ama sa postizanjem erekcije muškarci nerado govore i obi?no ih lekaru indirektno saopštavaju. Me?utim, za pronalaženje uzroka i odre?ivanje le?enja neophodno je da muškarac otvoreno opiše svoje teško?e i da iskreno odgovara na pitanja koja mu lekar postavlja.

Dijagnoza se postavlja i laboratorijskim analizama, klini?kim pregledom, dopler dupleks sonografijom krvnih sudova polnog organa i drugim metodama. Le?enje zavisi isklju?ivo od uzroka i u njemu u?estvuje više stru?njaka: urolog, endokrinolog, kardiolog i psihijatar.

Doktor Filipovi? posebno naglašava da bez lekarskog pregleda ne treba uzimati nijedan lek za impotenciju zbog mogu?ih neželjenih dejstava. Biljne mešavine i preparati nisu klini?ki provereni, ne zna se njihovo delovanje i zato ih lekar ne može preporu?iti.

Farmakoterapija sastoji se od uzimanja lekova koji pove?avaju protok krvi u arterijima polnog organa i opuštaju glatke miši?e u kavernoznom telu. Nažalost, oni deluju i na druge glatke miši?e u organizmu i zato mogu izazvati neželjena dejstva.

Evropska medicinska agencija (EMEA) i ameri?ka Agencija za hranu i lekove (FDA) preporu?uje samo tri preparata za efikasno i bezbedno le?enje impotencije, a te preporuke su prihvatili i naši lekari.

"Vijagra” je prvi i najpoznatiji lek iz ove grupe. Po?etna doza je 50 mg. Drugi je "cijalis”, poznatiji kao "vikend tableta”. On je selektivniji, odnosno uti?e samo na glatke miši?e u kavernoznom telu muškog polnog organa i zato je bezbedniji. Ovaj medikament je efikasan do 36 sati. Deluje ve? posle 30 minuta, a po?etna doza je 10 mg.

Tre?i lek je "levitra”, koji tako?e ima selektivno dejstvo, efikasan je 12 ?asova i deluje ve? posle 20 minuta od njegovog uzimanja.

Svi pomenuti medikamenti ne smeju se uzimati istovremeno s lekovima koji sadrže nitrite (nitroglicerin, izosorbid-mononitrat i dinitrat i druge) a koriste se za le?enje angine pektoris, jer tada mogu biti opasni za život. Ovo je posebno važno upozorenje, budu?i da se ti lekovi kupuju bez recepta.

Osobama koje imaju teško?e sa impotencijom može pomo?i i vakuum pumpa, ukoliko su im zbog visoke cene lekovi nedostupni, ili ako ih nije mogu?e uzimati zbog terapije za neku drugu bolest. Erekcija se postiže pumpanjem, a zatim se postavlja gumica koja spre?ava odvod krvi. Gumica se skida posle seksualnog odnosa i tada erekcija odmah prestaje.

U le?enju se koristi i takozvana intrakavernozna injekciona terapija. Primenjuje se neposredno pre seksualnog odnosa, ali je manje udobna i zahteva obuku muškarca da bi mogao sebi da daje injekciju.
Od pomo?i je i intrauretralna terapija, zapravo ubacivanje gela u mokra?ni kanal koji deluje 30 do 40 minuta. U upotrebi su i penilne proteze koje se hirurški ugra?uju u muški polni organ. Namenjene su osobama koje ne mogu da uzimaju lekove za impotenciju.

Le?enje impotencije obuhvata i higijensko-dijetetske mere. Gojaznim osobama savetuje se da smanje težinu i pove?aju fizi?ku aktivnost. Ove mere ponekad i bez terapije dovode do izle?enja. Muškarcima koji puše i preterano konzumiraju alkohol ili uzimaju drogu preporu?uje se da prestanu sa štetnim navikama.

"Nije re? o ?ašici alkohola koja može imati povoljno dejstvo pre seksualnog ?ina, ve? o svakodnevnom konzumiranju alkoholnih pi?a kojem su skloni alkoholi?ari i kod kojih nastaje odumiranje nerava u polnom organu", naglašava dr Filipovi?.

Erektilna disfunkcija je ponekad prvi pokazatelj sistemske ateroskleroze, pa se muškarcima kod kojih se otkrije preporu?uje odgovaraju?a ishrana i lekovi za smanjenje masno?a u krvi. Ukoliko se utvrdi da medikamenti za povišen pritisak nepovoljno deluju na potenciju potrebno je korigovati terapiju po preporuci kardiologa.

Poslednjih godina sve više muškaraca sa ovim poreme?ajem traži pomo? urologa, i zahvaljuju?i raznovrsnim metodama mnogi se mogu izle?iti. Kratkotrajni periodi impotencije su normalna pojava, ali kada traju duže od nekoliko meseci trebalo bi bez ustru?avanja zatražiti stru?nu pomo?.

(Politikin Magazin, MONDO, 12.05.2008.)

.

Svakoga dana u Srbiji od moždanog udara umre 20 osoba, a doživi ga pedesetak
 
Svakoga dana u Srbiji od šloga umre 20 osoba, a moždani udar doživi njih pedesetak, koji onda nepokretni mesecima leže u zdravstvenim ustanovama ili kod svojih ku?a, podsetio je ju?e ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljevi?, predstavljaju?i zna?aj Strategije za borbu protiv hroni?nih nezaraznih bolestima, koja je ju?e usvojena na konferenciji u Beogradu.

Bolesti srca i krvnih sudova uzrok su više od polovine smrtnih ishoda u Srbiji ili preciznije 56,8 odsto, a 18,5 odsto umrlih tokom 2005. godine je stradalo od malignog tumora. Pet vode?ih uzroka smrti kod naših muškaraca su infarkt, šlog, rak plu?a, tragi?ne povrede u saobra?ajnim nesre?ama i teške depresije, dok su kod žena u vrhu liste uzroka umiranja moždani udari, a visoko se kotiraju i rak dojke i dijebetes.

Re? je, me?utim, o takozvanim hroni?nim nezaraznim bolestima, kod kojih više nego bilo gde u medicini važi staro pravilo „Bolje spre?iti nego le?iti”. Upravo zato je ju?e usvojena Strategija o prevenciji kontrole hroni?nih nezaraznih bolesti. Vode?i stru?njaci predstavili su Akcione planove – nacrte za prevenciju i kontrolu hipertenzije, še?erne bolesti, malignih tumora, hroni?nih opstruktivnih respiratornih bolesti… Osnovana je i Kancelarija SZO za hroni?ne nezarazne bolesti.

– U koronarnim jedinicama u Beogradu i Srbiji uspeli smo da smanjimo smrtnost pacijenata koja je sada ista kao u bolnicama u Be?u ili Kopenhagenu, ali nam od raka grli?a materice žene umiru i dalje dvostruko ?eš?e nego što iznosi evropski prosek. Zato svi slojevi društva, i mediji i škole i radno okruženje, a ne samo zdravstveni radnici moraju da se uklju?e u borbu protiv hroni?nih nezaraznih bolesti. Fizi?ka aktivnost mora da se promoviše i u radnoj i u porodi?noj sredini, moramo više da se kre?emo, da bežimo od brze hrane ka vo?u i povr?u – kaže dr Milosavljevi?.

Ranim otkrivanjem, odgovaraju?om terapijom i efikasnom rehabilitacijom svih ovih bolesti u velikoj meri može se uticati na smanjenje broja umrlih, na manji broj invalidnosti i u krajnjem skoru na duži životni vek. Tako, kako je poru?io ministar zdravlja, povišeni krvni pritisak treba otkriti kada ?ovek misli da je još potpuno zdrav, isto kao što svakoj ženi treba savetovati da smanji težinu, da redovno vežba i kontroliše krvni pritisak, pa ?e postojati šanse da šlog prestane da bude vode?i uzrok smrti kod žena.

Vode?i faktori rizika za nastanak ovih bolesti su pušenje, visok krvni pritisak, visoki procenat masti (holesterola) u krvi, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizi?ka neaktivnost. Osobe iz nižih socijalnih grupa imaju dva puta ve?i rizik obolevanja i prevremenog umiranja od infarkta, šloga, bolesti plu?a, dijabetesa u odnosu na osobe iz viših socio-ekonomskih grupa.

———————————————————–

U potrazi za integralnom kiflom

Da nas na putu do smanjenja faktora rizika za nastanak hroni?nih nezaraznih bolesti, me?u koje se ubrajaju i masna i nezdrava hrana, ?eka još mnogo posla i prepreka, na slikovit na?in je opisala dr Melita Vujnovi?, zamenica šefa kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju

– Dr Barbara Hjalsted, ekspert SZO za nezarazne bolesti iz Regionalne kancelarije za Evropu, ina?e iz Danske, pokušala je u Nemanjinoj ulici, jednoj od najve?ih i najprometnijih ulica u centru Beograda da kupi sebi doru?ak, ali jedva smo uspele da prona?emo jednu integralnu kiflu i da izmolimo da nam u pekari naprave sendvi? bez šunke. Iako smo sumirali glavne pravce prevencije u borbi protiv nezaraznih bolesti u Srbiji, ?eka nas još mnogo posla, jer svest ljudi još nije dovoljno visoka da shvati da je važno brinuti o svom zdravlju da bi duže bili zdravi i da ne bi pali na teret svoje porodice. Zato kiosci sa brzom hranom oko škola, šuškave kese sa ?ipsom kao užinom i ?etvrt kilograma bureka uz nemasni jogurt, moraju da budu zamenjeni zdravom hranom – podsetila je dr Melita Vujnovi?.

[Politika, 09/05/2008].

Makadamija orasi – za lepu kožu i zdravo srce

Makadamija, ili australijski orasi, snižavaju nivo holesterola i doprinose zdravlju srca, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Državnom univerzitetu Pensilvanije.

Ovi orasi, ukoliko se ?esto konzumiraju, smanjuju i rizik od sr?anih oboljenja, i stoga bi ih trebalo svakodnevno uvrstiti u zdravu ishranu.

Iako makadamija orasi nisu, kao ni indijski i brazilski, uvršteni na listu oraha korisnih po zdravlje, koju je objavila ameri?ka Uprava za hranu i lekove, njihovo dejstvo je neosporno blagotvorno.

Makadamija orasi sadrže više zasi?enih masno?a, od "dozvoljenih" ?etiri grama na 50 grama oraha. Makadamija sadrže šest, indijski 4,6, a brazilski 7,6 grama, prenosi agencija Tanjug.

Ipak, oni snižavaju nivo "lošeg" holesterola u krvi, jer sadrže viši nivo monozasi?enih masti, poput onih koje se nalaze u maslinovom ulju. Ukupan nivo holesterola smanjuju za 9,4 odsto, a nivo lipoproteina niske gustine (LDL), "lošeg" holesterola, za 8,9 odsto.

Tako?e, makadamija orasi mogu zameniti druge izvore masti i belan?evina u ishrani. šaka ovih oraha (oko 40 grama) pomaže srcu i spre?ava poreme?aje njegovih funkcija.

"Smanjenje nivoa holesterola bilo je ve?e nego koriš?enjem oraha koji imaju samo "dobre" masti" izjavila je doktorka Emi Gril, objasnivši da ovi orasi sadrže još neku supstancu koja ima blagotvorno dejstvo.

Po ukusu sli?ni lešniku, makadamija orasi bogati su vrednim hranljivim sastojcima, i sadrže mnogo kalcijuma i drugih minerala. Iako sadrže prili?an nivo masti, imaju nizak nivo ugljenih hidrata. Ulje makadamija oraha sadrži oko 22 odsto omega 7 palmitoleinske kiseline. Koristi se u kozmetici, jer ga koža lako upija, a ima hranljiva svojstva, i pomaže pri saniranju opekotina od Sunca.

Pošto se zagrevanjem gube neka od dobrih svojstava ovih oraha, preporu?uje se da se jedu sveži. Me?utim, budite na oprezu ukoliko ih grickate pred svojim ku?nim ljubimcima – imaju otrovno dejstvo na pse.

(MONDO, 07.05.2008.).

Dve nove studije nude dobre vesti osobama sa visokim krvnim pritiskom

Visoki krvni pritisak je glavni uzrok moždanog udara i sr?anih oboljenja. Zato je veoma važno održavati krvni pritisak na zdravom nivou.

Me?utim, za neke ljude je to veoma teško. Najnovija studija sastojala se iz kombinovanja razli?itih lekova za krvni pritisak, kako bi se ustanovilo koja kombinacija je najbolja. U?estvovalo je više od 11 hiljada ljudi. Jedna grupa primila je pilulu koja sadrži ACEnzime i lek za spre?avanje kalcijuma. ACEnzimi šire krvne sudove radi smanjenja pritiska, dok lek za spre?avanje kalcijuma opušta krvne sudove tako da srce ne mora jako da upumpava. Druga grupa primila je uobi?ajene prepisane kombinacije lekova za krvni pritisak. U prvoj grupi, oko polovina pacijenata dovela je svoj krvni pritisak pod kontrolu. Lekari na sastanku Ameri?kog koledža kardiologa pozitivno su ocenili rezultate studije. Doktor Dominik Sika kaže:

«To je prva velika studija o smanjenju krvnog pritiska kod tako velikog broja pacijenata».

Ameri?ke nacionalne smernice preporu?uju da se visoki krvni pritisak najpre tretira diureticima, lekovima koji smanjuju so i te?nosti u telu, a zatim da se dodaju drugi lekovi za smanjenje krvnog pritiska, ako je potrebno. Medjutim, studija je ustanovila da uobi?ajena praksa ne može da se uporedi sa kombinacijom ACEnzima i lekova za spre?avanje kalcijuma. U studiji, ta kombinacija smanjila je broj moždanih, sr?anih udara i smrtnih slu?ajeva povezanih sa sr?anim oboljenjima za dodatnih 20 odsto. Doktor Rodžer Blumental je direktor Centra za prevenciju sr?anih oboljenja u medicinskom centru Džons Hopkins. On predvidja da ?e studija imati ogroman uticaj na le?enje visokog krvnog pritiska.

«Ti rezultati su veoma obe?avaju?i i bolji nego što su mnogi od nas o?ekivali. Zato mislim da ?e ova studija promeniti praksu».

Druga studija pokazala je da ?ak i ljudi u svojim osamdesetim imaju koristi od lekova za smanjenje krvnog pritiska. Ostale studije nagoveštavaju da bi oni stariji od 80 godina mogli da imaju negativnu reakciju na lekove za visok krvni pritisak. Ali ova studija je pokazala upravo suprotno. Oni koji su primili diuretike za smanjenje pritiska imali su 20 odsto više smrtnih slu?ajeva od onih u kontrolnoj grupi. Prva grupa je takodje imala za jednu tre?inu manje slu?ajeva sr?anih napada. Ljudi stariji od 80 najbrže su rastu?a grupa u populaciji u mnogim delovima sveta. Obe studije mogle bi da promene na?in za prepisivanje lekova za krvni pritisak i na?in za le?enje pacijenata.

[VOA, 04/05/2008]

.