Year: 2008

Podaci ankete o životnom standardu jasno pokazuju da velik broj siromašnih i socijalno ugroženih osoba ne koristi zdravstvene usluge, a visoke cene usluga jedan su od razloga za to, posebno u seoskim podru?jima, isti?e se u Studiji o životnom standardu – Srbija 2002–2007, koju je promovisao Republi?ki zavod za statistiku. Pri tom se napominje da, za razliku od situacije u mnogim drugim zemljama, osobe koje ne koriste zdravstvene usluge zbog nedostatka novca ne nadomeštaju zdravstvenu zaštitu samostalnim le?enjem.

Anketa o životnom standardu (AžS) sprovedena je prošle godine u 5.557 doma?instava širom Srbije, s istim pitanjima kao i 2002. i 2003. godine, i pokazala je da je ukupan broj siromašnih prepolovljen sa 14% stanovnika pre pet godina na 6,6% stanovnika u 2007. Ovo predstavlja smanjenje od pola miliona stanovnika Srbije koji žive ispod linije siromaštva, "postavljenih" na 8.883 dinara mese?no.

Naj?eš?i visok pritisak i bolesti srca

U 2007. godini 60% stanovništva Srbije procenilo je svoje zravlje kao dobro, a 19% kao loše. Povišen krvni pritisak i bolesti srca naj?eš?e su registrovana hroni?na oboljenja u Srbiji i te zdravstvene probleme ima 16% stanovništva, dok je šest odsto "prijavilo" probleme s invalidnoš?u šake ili ruke, uklju?uju?i i artritis ili reumatizam, pokazala je AžS.

Jasmina Grozdanov, autorka poglavlja o zdravstvenoj zaštiti u pomenutoj studiji, isti?e da stanovništvo lošeg materijalnog stanja procenjuje svoje zdravlje kao loše, a s boljim ekonomskim statusom raste proporcija stanovnika koji svoje zdravlje procenjuju kao dobro. U Srbiji prose?no 80% obolelih od hroni?nih bolesti redovno uzima terapiju, dok to ?ine manje oni ispod linije siromaštva (70%) i Romi (66%). Prošle godine 35% stanovništva koristilo je zdravstvene usluge, žene više nego muškarci, više žitelja grada nego sela i najviše osoba starijih od 65 godina. Odlazak kod lekara i le?enje u bolnicama zabeleženo je samo kod 24% stanovništva ispod linije siromaštva, kod 22% nezaposlenih, 25% Roma i 26% neosiguranih žitelja Srbije.

Privatno zdravstvo skuplje od tri do pet puta

Prošle godine najbogatiji su mese?no za zdravstvenu zaštitu izdvajali u proseku 1.685 dinara, siromašni 314, a oni ispod linije siromaštva 188 dinara. Usluge državnih zdravstvenih ustanova koristilo je 29% stanovništva, a šest odsto je išlo kod privatnih doktora.

Prose?ni troškovi za privatne vanbolni?ke usluge ve?i su od državnih ?etiri puta, za bolni?ko le?enje pet puta, a za stomatološke usluge triput.

Najve?i postotak bolesnih stanovnika, 56% njih smatra, kako je pokazala anketa, da nije bilo potrebe da idu kod lekara, a zatim da su imali manje zdravstvene tegobe koje su sami rešavali (26%). Tre?i razlog koji su naj?eš?e navodili bio je da nisu imali novca za zdravstvene usluge, a takvih je bilo šest odsto anketiranih, me?u kojima triput više od proseka onih koji žive ispod linije siromaštva. Me?u romskim stanovništvom svaka tre?a bolesna osoba zbog skupo?e nije išla kod lekara, što je ?ak šest puta više nego što je to bio slu?aj u opštoj populaciji.

Ko je još uvek siromašan u Srbiji?

Profil siromaštva ostao je skoro nepromenjen u proteklih pet godina. Još su siromašni ve?inom: stanovnici seoskih podru?ja, a naro?ito jugoisto?ne Srbije, neobrazovane osobe, nezaposleni, starije osobe i doma?instva s malom decom.

U ?itavoj Srbiji siromašno je 4,3% urbanog i 9,8% ruralnog stanovništva, dok je u Vojvodini siromašno 3,3% urbanog i 9,9% ruralnog življa. Najviše siromašnih živi u jugoisto?noj Srbiji – osam i po odsto urbanog i 18,7% ruralnog stanovništva.

[Gra?anski list, 02.06.2008.]

.

Ako evropski nau?nici uspeju u svom naumu, uskoro bismo mogli da nosimo ode?u koja ?e da prati naše zdravstveno stanje i upozori nas ako nam, na primer, zapreti opasnost od sr?anog udara.

'Pametne tkanine' imaju utkane senzore koji reaguju na promene u krvi i znoju. Koristili bi ih najpre bolesnici po izlasku iz bolnice, osobe sa hroni?nim bolestima i povre?eni.

Stru?njaci kažu da ovaj izum ne treba da zameni tradicionalne dijagnosti?ke metode, ali da ?e pomagati lekarima.

[RTS, 02.06.2008.]

.

Rezultati dosadašnjih anketa na sajtu diabeta.net, na uzorku od 100 u?esnika

Dnevni prosek še?era u krvi mi je …

• Preko 7 – 40%
• Oko 7 – 24.8%
• Oko 6 – 19.2%
• Oko 5 – 11.2%
• Oko 4 – 4.8%

(anketa od 17.02. do 14.10.2007. godine)

še?er merim…

• dva i više puta dnevno – 49%
• kada se ose?am loše – 23%
• jednom nedeljno – 14%
• skoro nikada – 8%
• jednom dnevno – 6%

(anketa od 21.10. do 21.12.2007. godine)

Pri poseti lekaru koji Vam prepisuje terapiju za dijabetes, lekar Vam posveti:

• od 5 do 10 minuta – 45.1%
• do 3 minuta – 21.6%
• od 15 do 30 minuta – 13.7%
• od 10 do 15 minuta – 10.8%
• preko 30 minuta – 8.8%

(anketa od 23.12.2007. do 10.04.2008. godine)

.

Geni su uzro?nici sklonosti ka slatkišima, pokazali su rezultati istraživanja koje je sprovela grupa nau?nika s Univerziteta u Torontu. Nau?nici su došli do tog zaklju?ka obavivši ispitivanje me?u dobrovoljcima koji su odgovarali na pitanje koje su im omiljene namirnice, a uzimani su im i uzorci krvi radi obavljanje genske analize.

Istraživanje je pokazalo da su osobe s posebnim oblikom gena GLUT2, koji kontroliše prodor še?era u ?elije organizma, veliki sladokusci.
Ti rezultati bi, kako isti?u nau?nici, mogli da pomognu da se shvati zašto neke osobe imaju sklonost ka slatkišima, što bi moglo da bude interesantno zbog svetskog trenda rasta broja gojaznih osoba i dijabeti?ara, preneli su francuski mediji.

[Tanjug, 31.05.2008]

.

Kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 koji su dobijali insulin ubrzo po postavljanju dijagnoze registrovana je bolja kontrola nivoa še?era u krvi u odnosu na one koji su le?enje po?eli pilulama, pokazala je jedna medjunarodna studija, u kojoj se lekarima preporu?uje da razmisle da li su pilule zaista najbolja opcija za kontrolu te bolesti.

Nivo še?era u krvi je u bar 95 odsto slu?ajeva brzom primernom insulina dospeo kod pacijenata na normalne vrednosti za manje od šest dana, pokazuje studija koju su sponzorisali farmaceutske kompanije "Novo Nordisk" (najve?i svetski proizvodja? insulina), "Roš", kao i kineska vlada.

Studija je obavljena u bolnici pri Univerzitetu Sun Jat Sen u kineskom gradu Guangdžou.

Kod ispitanika koji su dobijali pilule "metformina", normalne vrednosti še?era postizane su tek posle više od devet dana. Osim toga, posle godinu dana terapije, nivo še?era je bio na normali kod dva puta više pacijenata koji su od po?etka bili na insulinu u odnosu na one koji su otpo?eli terapiju pilulama.

Stru?njaci napominju da još nije registrovana nijedna pilula protiv še?erne bolesti koja spre?ava njeno pogoršanje. Medjutim, lekari se obi?no prvo opredele za pilule, izmedju ostalog i zato što pacijenti nerado prihvataju terapiju insulinom.

Stru?njaci pretpostavljaju da insulin bolje deluje nego pilule na po?etku le?enja dijabetesa tipa 2 zbog toga što omogu?ava pankreasu "da se odmori", a beta ?elijama tog organa, zaduženim za proizvodnju insulina da se oporave i regenerišu. S druge strane, moglo bi se re?i da pilule predstavljaju dodatno optere?enje za pomenute ?elije pankreasa.

Prema podacima Medjunarodne federacije za dijabetes, do 2025. u svetu bi se broj obolelih od ove bolesti mogao pove?ati za preko 50 odsto – na 380 miliona ljudi.

Glavni uzroci nastajanje dijabetesa tipa 2 su manjak fizi?ke aktivnosti i nezdrave navike u ishrani.

[Tanjug, 29.05.2008.]

.

Piše: prof. Latinka Milojevi?
        predsednica Društva

Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Opštine Kruševac, u želji da decu iz svoje opštine pošalje u Letnji kamp – škola života u Vrdniku, organizovalo je u?eš?e u izvla?enju brojeva 7/39 – igra na sre?u LOTO na RTV PINK, 27.05.2008. godine.
Na ovaj na?in je skupljeno i obezbe?eno 700 eura, jer su se naši ?lanovi odrekli novca u korist dece.
U znak zahvalnosti Društvo je svojim ?lanovima organizovalo obilazak Beograda. Posetili smo Hram Svetog Save na Vra?aru. Zahvaljuju?i razumevanju gospodina Vuka Bojovi?a, naši ?lanovi su besplatno posetili Beogradski ZOO-vrt, vrt dobre nade.

Popodnevne ?asove smo proveli u nezaboravnom druženju sa ?lanovima Dijabetološkog saveza Srbije i Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda, zahvaljuju?i Doc. dr Teodori Belji? živkovi? i Steli Prgomelji, kao i farmaceutskoj ku?i Sanofi Aventis.

Svi smo uživali u predivnom izlaganju na temu "Slatko srce" dr Teodore Belji? i "Elementi efikasne organizacije društva za borbu protiv še?erne bolesti" – Stele Prgomelje.
Ve?ernje sate smo proveli na televiziji PINK. Povratak je protekao u veselom raspoloženju, jer iza nas je bio dan ispunjen divnim druženjem i radoš?u što smo uspeli da ostvarimo zadati cilj – slanje dece na Letnji kamp – škola života u Vrdniku.

[27.05.2008.]

Pogledajte video sa LOTO izvla?enja:

Alternativni link za video

.

Piše: prof. Latinka Milojevi?
        predsednica Društva

U Opštini Kruševac ima 8000 obolelih od še?erne bolesti, od toga 40 dece. Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Opštine Kruševac osnovano je 07.04.2005. godine na Svetski dan zdravlja. Predsednik Društva je profesor Latinka Milojevi?. Društvo trenutno broji 500 aktivnih ?lanova.
Društvo je osnovano sa ciljem podizanja zdravstvene svesti obolelih od še?erne bolesti i promeni slike o dijabeti?arima u našem gradu. Istraživanja su pokazala da dijabeti?ari kao posledicu še?erne bolesti imaju ošte?enje vida, bubrega i stopala. Kako bi se izbegle ove skupe komplikacije (slepilo, dijaliza, transplatacija, amputacija) Društvo u saradnji sa Zdravstevnim centrom svakog prvog ?etvrtka u mesecu organizuje edukativna predavanja u velikoj sali Doma sindikata. Našem pozivu da održe predavanja rado se odazivaju naši eminentni profesori, lekari, farmaceutske ku?e, a pose?enost na predavanjima je impozantna.

Svakog ?etvrtka Društvo se bavi merenjem še?era u krvi u prostorijama SUBNOR-a, od 15 do 17 ?asova, jer nema svoje prostorije. Kako veliki broj naših sugra?ana nema overene zdravstvene knjižice – a posebno u seoskim sredinama, izbeglice, Romi, Društvo u saradnji sa Preventivnim centrom i Savetovalištem za dijabeti?are, organizuje akcije ranog otkrivanja še?era – merenjem še?era po Mesnim zajednicama.

U cilju ranog prelaska na insulin i pravilnog uzimanja terapije kao i pravnilnog na?ina ishrane i fizi?ke aktivnosti Društvo organizuje savetodavni rad sa ?lanstvom (svakog ?etvrtka) i  druženje sa Društvima iz drugih Opština. Društvo organizuje posete Sajmovima za dijabeti?are u Beogradu i Novom Sadu.

U cilju lakšeg prihvatanja še?erne bolesti od strane dece, Društvo u saradnji sa Dr Zoricom Vasilijevi? organizuje za decu izlete i odlazak na Kamp. Prošle godine, zahvaljuju?i materijalnoj podršci Opštine, šestoro dece je bilo u Letnjoj školi – školi života u Vrdniku, gde su nau?ili kako sami da uzimaju terapiju, vrše samokontrolu, pravilno se hrane i fizi?ki troše.

Svetski dan borbe protiv še?erne bolesti – 14. novembar – Društvo je u saradnji sa Zdravstvenim centrom, Opštinom i farmaceutskim ku?ama, obeleželo podržavaju?i tri predložene teme od strane Svetske zdravstvene organizacije i Ujedinjenih nacija. U holu Doma sindikata vršeno je merenje še?era i pritiska i deljen propagandni materijal od strane sestara i doktora našeg Zdravstvenog centra. Izveli smo simboli?nu šetnju – 246 koraka za 246 miliona obolelih od še?erne bolesti u svetu, od Doma sindikata do Pozorišta. Dr Vesna Davidovi? i Dr Dragoslav Milenkovi?, održali su edukativno predavanje za sve prisutne u sali Pozorišta. Posle predavanja svi smo uživali u pozorišnoj predstavi našeg pozorišta – "U mreži". Naši sugra?ani su te ve?eri mogli da uživaju u predivnom ambijentu plavo osvetljene zgrade Radni?kog univerziteta – plava boja je podrška i simbol ujedinjenja svih dijabeti?ara u svetu.

U 2007. godini, u?estvovali smo u zajedni?koj akciji društava u Srbiji i saradnji sa Republi?kim fondom za zdravstveno osiguranje, kako bismo ostvarili pravo na kvalitetnu terapiju – pen terapiju, za sve insulin zavisne dijabeti?are. Nadamo se da ?e u ovoj godini biti još bolja saradnja, a samim tim i da ?e do?i do promene pozitivne liste lekova u cilju ostvarivanja ve?ih prava dijabeti?ara.  

Društvo u 2008.godini nastavlja sa edukativnim predavanjima svakog prvog ?etvrtka, merenje še?era po Mesnim zajednicama i radnim organizacijama, organizovanjem edukativnih izleta, kampova za decu i odrasle. O?ekujemo još bolju saradnju sa Opštinom, Zdravstvenim centrom, Filijalom Fonda, kako bi proširili svoje aktivnosti. Neophodna nam je opremljena prostorija za rad, sa pla?enim administrativnim radnikom. Krenula je sa radom i psihološka radionica za rad sa decom i odraslima. Za bolji i kvalitetniji život dijabeti?ara neophodno je razumevanje i prihvatanje od sredine u kojoj živimo, bez diskriminacije, a posebno prilikom zapošljavanja.

.

Nova lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Službeni glasnik RS", br. 127/07, 09/08 – ispravka i 51/08)

Pravilnik zajedno sa listama lekova, koji je stupio na snagu 20.05.2008. godine, možete preuzeti OVDE (920 Kb)

Sve informacije o listi lekova možete pogledati na sajtu RZZO .

U odnosu na evropski prosek od 76 za muškarce, odnosno 82 godine za žene, ovi podaci izgledaju porazno. Glavni krivac za ovako loš rezultat je visoka u?estalost umiranja (mortalitet) od kardiovaskularnih bolesti. Razvoj oboljenja srca i krvnih sudova po?inje još u najranijem uzrastu, naro?ito u tzv. obezogenom okruženju, gde na?in života i ishrane najviše uti?u na pojavu gojaznosti. Najradikalniji je primer morbidno gojaznog dvogodišnjeg de?aka, koji je pokazivao po?etne simptome kardiovaskularnog oboljenja.

Gojaznost kod dece je u porastu širom sveta, pa tako i u Ma?arskoj. Prevalencija gojaznih u ovoj zemlji iznosi izme?u 9 i 19 odsto, u zavisnosti od uzrasta i pola. To zna?i da se ova prevalencija u nekim kategorijama duplirala, u odnosu na osamdesete godine prošlog veka. Promene u stilu života Ma?ara su glavni uzrok za ovu pojavu, tvrdi se u najnovijem istraživanju kompanije Minerva. 

Ovu tvrdnju ilustruju slede?i podaci:
Promene životnog stila u Ma?arskoj od 1987. do 2000. godine: aktivnost 1987. godine / 2000. godine

• gledanje televizije 35-45 minuta dnevno / 69-84 minuta dnevno
• broj redovnih obroka na dan 4-5 / 2-3
• ?asovi fizi?kog vaspitanja, nedeljno 3-5 / 2
• fizi?ka aktivnost van škole, nedeljno 3-3,8 ?asova / 1-1,5 ?asova

Gojaznost kod dece može se prevenirati sistematskom akcijom unutar porodice, obrazovnog sistema, vlade države, prehrambene industrije, medija i društva u celini. Prevenciju treba zapo?eti još tokom intrauterinog života, i nastaviti tokom ?itavog detinjstva i adolescencije.

Statistika upozorava da se broj morbidno gojaznih ljudi u svetu pove?ava stabilno i dramati?no brzo. Prema podacima epidemiološke službe Centra za kontrolu bolesti (CDC), procenat gojazne dece izme?u dve i pet godina starosti je dupliran od 1980. godine, a u grupi dece izme?u šest i 19 godina taj procenat je utrostru?en! Stru?njaci preporu?uju pet osnovnih koraka u prevenciji ovog problema:

• ograni?avanje ili eliminisanje slatkih napitaka (sokovi sa še?erom, energetska pi?a, zasla?eni mle?ni napici),
• ograni?avanje obroka „brze hrane” iz pekara i restorana na najviše jedan nedeljno,
• ograni?avanje vremena koje deca provode uz TV i ra?unar na najviše dva sata dnevno,
• stimulisanje dece da ve?eraju s barem jednim roditeljem najmanje tri ve?eri u toku nedelje i
• stimulisanje dece da provode barem 30 minuta u uobi?ajenim fizi?kim aktivnostima (šetnja, sportske igre s prijateljima, ?asovi fizi?kog vaspitanja u školi).

Ni Srbija nije pošte?ena ovog trenda. U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboli?ke bolesti sa ozbiljnim reperkusijama na opšte zdravstveno stanje populacije. Prema poslednjim istraživanjima, ?iji su rezultati objavljeni 2000. godine, više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54 %) ima problem prekomerne uhranjenosti – 36,7 % je predgojazno, a 17,3 % gojazno. Najviše gojaznih je u Vojvodini (58,5%). Prose?na vrednost indeksa telesne mase (ITM, BMI) u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26 +/- 4,74 kg/m2. Ovaj indeks je nešto ve?i u ruralnim nego u urbanim sredinama.

Nau?nici sa Univerziteta u Ilinoju zapo?eli su projekat korekcije ukusa dijetalnim napicima, kako bi ih u?inili privla?nijim i pove?ali njihovu potrošnju. Sve to u sklopu borbe protiv pandemije gojaznosti. Mnogi ljudi znaju da put do zdrave kilaže vodi preko smanjenja unetih kalorija, ali jednostavno nisu spremni da žrtvuju ukusne napitke zarad niskokalori?nih „bu?kuriša" ?udnog ukusa. Druga?ijem ukusu dijetalnih sokova doprinose vešta?ki zasla?iva?i, ali i ose?aj koga formiraju osetljivi receptori u našoj usnoj duplji. Naša ?ula, naime nepogrešivo prepoznaju nedostatak bogatog ukusa viskoznog kukuruznog sirupa, koga nema u dijetalnim napicima. Kako zavarati perfektan reometar (laboratorijski instrument kojim se meri viskoznost, odnosno gustina te?nosti) u našim ustima? Nauka još nema pravi odgovor, ali najvažniji korak – identifikacija problema – definitivno je na?injen.

[Poslovna žena, 23.05.2008.]

.

Posle odluke vlasti Njujorka i neki naši restorani, ali i bolnice, uvrsti?e u jelovnike ta?an broj kalorija koje sadrže ponu?ena jela
 
Dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, hipertenzija samo su neke od bolesti koje mu?e više od polovine stanovnika Srbije, a tu gojaznost i konzumiranje nezdrave hrane igraju veliku ulogu. Lekari objašnjavaju da nije ni ?udo što postajemo sve bolesnija nacija, kada nam se na svakom koraku nudi brza hrana, kada su pekare postale omiljeno mesto za ru?avanje i kada se u restoranima preporu?uje masna hrana prelivena sosevima ?ija kalorijska vrednost nije poznata.

Ovaj problem prepoznale su zdravstvene vlasti grada Njujorka, koje su odlu?ile da narede lancima restorana u ovom ameri?kom gradu da do 3. juna u jelovnike uvrste ta?an broj kalorija koje sadrže njihova jela. Ameri?ki lekari su procenili da bi u narednih pet godina ispisivanje kalorija na jelovnicima pomoglo da 130.000 Njujor?ana ne do?e u situaciju da ne može da se izbori sa gojaznoš?u, ali i da se kod 30.000 ljudi spre?i dalji razvoj dijabetesa.

Stela Prgomelja, predsednica Društva za borbu protiv še?erne bolesti, naglašava da su oni pre dve godine pokrenuli sli?nu inicijativu – da se kalorijske tablice na?u u svim ugostiteljskim objektima, ali da se vlasnici restorana nisu odazvali. Zbog toga su uveli SMS servis na broju 6277, putem kojeg svi zainteresovani preko obe mreže mobilne telefonije mogu da saznaju koja namirnica ima koliko kalorija.

– Dijabeti?arima je neophodno tako nešto, jer svaki put kada naru?e neko jelo moraju sami da procenjuju koja je koli?ina masti i ugljenih hidrata. Ranije je postojao restoran „Viva” u Kolar?evoj ulici, gde je na jelovniku uvek pisalo koliko kalorija ima jelo. Tako je postojao i jelovnik za dijabeti?are, za kardiovaskularne ili bubrežne bolesnike – istakla je Prgomelja.

U Beogradu gotovo da nema objekta gde gra?ani mogu da se upute koliko je zdravo i kalori?no ono što jedu. Vladimir Radovi?, menadžer restorana „Litl bej”, kaže da u ovom objektu ne planiraju da obeležavaju koliko kalorija ima koja namirnica, ali da uvek mogu gostima da preporu?e neke zdrave obroke ili vegetarijanska jela.

– Ne podržavam to da, recimo, ozna?imo koliko kalorija ima na svinjskom vratu, kada se ve? zna koliko je to meso kalori?no, ali ga ipak svi jedu – istakao je Radovi?.

Me?utim, Goran Dupalo, servis-menadžer u restoranu „Pjetro del Oro”, kaže da je koncept ovog restorana da ne upotrebljavaju teške soseve i da izbegavaju pripremu masne hrane.

– U narednom periodu planiramo da uvedemo i to koliko koji obrok ima kalorija, jer je ?itava politika našeg restorana bazirana upravo na zdravoj ishrani – naglasio je Dupalo.

Analiza menija 24 nacionalna lanca brze hrane u Njujorku je otkrila da, u proseku, svako predjelo sadrži 867 kalorija u pore?enju sa 522 kalorije brze hrane poru?ene telefonom. Zdravstveni ?elnici uvideli su da mnogi lanci restorana, iz kojih „poti?e” tre?ina obroka, pokušavaju da prikriju koli?ine masti i kalorija koje su sadržane u njihovim obrocima.

Beogra?ani ?e uskoro mo?i da izbroje koliko su kalorija uneli za vreme doru?ka, ru?ka ili ve?ere i u restoranu „Ruski car”. Kako je za naš list najavio Miodrag Staji?, iz „Ruskog cara”, oni se trenutno nalaze u fazi izrade projekta za uvo?enje ove novine u svojim jelovnicima.

– U pregovorima smo i sa nutricionistima, a najduže ?e trajati posao koji mora da uradi Centar za ispitivanje namirnica. O?ekujemo da sve bude završeno za nekoliko meseci – dodao je Staji?.

Gra?ani u „Mekdonaldsu” mogu uz naru?eni obrok da vide i kolika je njegova kalorijska vrednost. Tanja ?Ѭêuki?, direktorka „Mekdonaldsa” u Srbiji, objasnila je da oni koji dolaze u njihove restorane mogu da pogledaju na podmeta?ima kolike su nutricionisti?ke vrednosti svega što poru?e, ali i da to sve piše na svakoj kutiji jela koje se poru?i. Podatke o tome lanac ovih restorana ima i internet-sajtu.

Interesantno je i da u Klini?ko-bolni?kom centru „Bežanijska kosa” planiraju da uskoro u jelovnik svog restorana uvedu i broj kalorija.

Dr Dragica Verebi, nutricionista u ovoj zdravstvenoj ustanovi, kaže da podržava ovu inicijativu, jer je vreme da ljudi napokon shvate da ne smeju da jedu baš sve što im padne napamet.

– Svaki zdrav ?ovek mora da zadovolji svoje potrebe za hranom. Recimo, ja imam 54 godine i bavim se medicinskim pozivom, tako da je meni potrebno da unesem 1.900 kalorija. Koliko je kome to neophodno, zavisi od godina i posla kojim se bavi, jer nekome treba ?ak 3.000 kalorija dnevno – rekla je dr Verebijeva.

S druge strane, kompanije za proizvodnju brze hrane kažu da ?e brojanje kalorija pretrpati jelovnike i iritirati one mušterije koje ne žele da se optere?uju takvim podacima. Snežana Jandrli?, vlasnica makrobioti?ko-vegetarijanskog restorana „Priroda”, isti?e da bi ova ideja o ispisivanju kalorija bila suviše zamorna i optere?uju?a za ljude i da bi bilo mnogo bolje kada bi ljudi promenili navike u ishrani.

Dr Snežana Stevanovi?, sekretar za zdravstvo Beograda, smatra da je inicijativa vlasti u Njujorku odli?na i ona li?no takvu ideju podržava. Ona smatra da treba voditi ra?una o tome šta jedemo, jer se na taj na?in ujedno promovišu zdravi stilovi života.

[Politika, 24.05.2008.] 

Diabeta.net napomena: umesto na broj 6277, SMS Nutri poruke se od sada šalju na broj 6236. Sve informacije na sajtu www.mojsms.info

.