Važno je ono što je iznutra, pa tako i naizgled vitki ljudi mogu da imaju preterane naslage sala oko unutrašnjih organa što se smatra rizi?nim faktorom za dijabetes i sr?ane bolesti, tvrde britanski stru?njaci s londonskog Imperijalnog koledža.
Tim stru?njaka s tog koledža na ?elu sa dr Džimom Belom je do ovog zaklju?ka došao ispitivanjem 800 ljudi uz pomo? magnetne rezonance u želji da naprave 'mape masti' koje bi pokazivale gde se skladište masno?e u ljudskom organizmu, izvestio je AP.
Oni su ustanovili da ljudi koji svoju dobru liniju održavaju samo uz pomo? ishrane a ne i fizi?ke aktivnosti, ?esto mogu da imaju znatne naslage sala, a da nema spoljnih znakova debljine. Takvi slu?ajevi registrovani su u ne malom broju me?u ispitanicima normalnog indeksa telesne mase [BMI], koji se smatra standardnim pokazateljem ne?iji vitkosti ili debljine.
Kod ispitanica sa normalnim BMI, onih sa viškom unutrašnjeg sala bilo je 45 odsto, a kod muškaraca ?ak 60 odsto. Slu?ajevi viška unutrašnjeg sala otkriveni su ?ak i kod nekih ispitanika koji su bili profesionalni modeli.
'Pojam debljine mora da bude kompletno redefinisan', tvrdi na osnovu ovih nalaza dr Bel. On isti?e da su osobe s viškom unutrašnjeg sala u principu one koje su na granici gojaznosti i jedu suviše masnu i slatku hranu, a premalo se fizi?ki troše. Oni, me?utim, ne konzumiraju toliko hrane da bi bili vidljivo debeli.
Stru?njaci još nisu sasvim sigurni kakve opasnosti prete osobama s viškom unutrašnjeg sala. Po nekima, ono izaziva poreme?aj u sistemu komunikacije organizma, odnosno šalje pogrešne hemijske signale kojima se podsti?e taloženje masti i u samim unutrašnjim organima, na primer jetri i pankreasu što može da dovede do insulinske rezistentnosti, odnosano dijabetesa tipa 2, ili do sr?anih oboljenja.
Eksperti ipak naglašavaju da su za sr?ane bolesti zna?ajniji faktori rizika i od unutrašnjeg i od potkožnog sala to da li osoba u pitanju puši, koliko su sr?ane bolesti zastupljene u njegovoj porodici, kao i kakve su mu vrednosti krvnog pritiska i holesterola.
Stru?njaci ve? odavno znaju da aktivni gojazni ljudi mogu da budu zdraviji od mršavih neaktivnih.
'Ljudi normalne teslene težine koji vode sede?i na?in života i imaju slabu kondiciju izloženi su ve?em riziku od umiranja od gojaznih osoba koje su aktivne i u dobroj kondiciji', kaže dr Stiven Bler, ameri?ki ekspert za gojaznost s Univerziteta Južne Karoline.
Ogromni sumo rva?i, na primer, verovatno imaju bolji 'metaboli?ki profil' od svoje vitke publike zavaljene u fotelje zbog toga što je kod njih salo uskladišteno u prvom redu ispod kože, a ne oko vitalnih organa.
Dobra vest je da se unutrašnje salo može znatno smanjiti pravilnom, manje kalori?nom ishranom i fizi?kom aktivnoš?u.
.