Year: 2007

Ministarstvo zdravlja propisa?e nove obrasce recepata za lekove koji se kupuju – takozvane medikamente sa negativne liste, kao i za psihotropne supstance (za smirenje). Novi recept za lekove koji se ne izdaju o trošku osiguranja pacijentima bi trebalo da omogu?i daleko komforniju terapiju nego što je sada, jer ?e sa jednim receptom mo?i šest puta da kupe lek.

Po trenutnoj verziji novog pravilnika, hroni?ni pacijenti ne?e više morati svakog meseca da se javljaju svom lekaru da bi im terapija bila propisana, nego ?e po recept i?i dva puta godišnje. Na obrascu ?e postojati šest kockica u kojima ?e farmaceuti evidentirati podizanje propisane terapije, tako da ?e oni sa jednim receptom šest puta mo?i da kupe lek. Na taj na?in izbe?i ?e se nepotrebno administriranje.
Ina?e, re? je o lekovima koji se kupuju, ali isklju?ivo uz recept. To su medikamenti kojima u uputstvu piše da ih prepisuje samo lekar i da se izdaju uz recept zbog njihovog sastava i indikacija. Primera radi, to su razni lekovi za kardiovaskularne bolesti, artritis, antibiotici.
Ovi lekovi se, ina?e, prepisuju na obi?nim receptima, a pacijenti koji ih piju, moraju na svaka tri meseca da idu kod specijaliste koji proverava da li je terapija delotvorna. Ukoliko jeste, u naredna tri meseca lekar opšte prakse može da im prepisuje recept.
Novi pravilnik o obrascu i sadržaju recepta, kao i na?in propisivanja i izdavanja lekova, još uvek je u radnoj verziji u Ministarstvu zdravlja i ?im bude usvojen, bi?e saopšteni svi detalji, kažu u Ministarstvu zdravlja.
Na novom obrascu doktori ?e upisivati svoje ime i adresu. Time ?e se prakti?no uvesti ameri?ki sistem da farmaceut može da pozove lekara i da se konsultuje koju paralelu da izda pacijentu ako nekim slu?ajem propisanog leka trenutno nema.
Novi obrazac recepta za psihotropne supstance (lekove za smirenje), prema tuma?enju pravilnika, uvodi se da bi se spre?ile zloupotrebe i uvela ve?a kontrola izdavanja ovih preparata jer je u Srbiji za godinu dana propisano ?ak osam miliona kutija lekova za smirenje.
Novi recepti bi?e zašti?eni i od falsifikovanja, a Ministarstvo ?e precizirati koji lekari ?e mo?i da propisuju psihoaktivne supstance. Time ?e se uvesti ve?a kontrola potrošnje ovih lekova..

Najbrojnije bolesti krvotoka
Naj?eš?e bolesti
-bolesti srca i krvnih sudova
-maligni tumori
-še?erna bolest
-opstruktivna bolest plu?a
-povrede i trovanja
-poreme?aji mentalnog zdravlja
Prose?an broj stanovnika na jednog lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 1.049. U 157 domova zdravlja u Srbiji naj?eš?e se registruju bolesti sistema za disanje i to kod 26,3 odsto pregledanih, bolesti krvotoka (18,3 odsto) i miši?no-koštanog sistema i vezivnog tkiva (10,7 odsto).

Ovo su podaci iz Zdravstveno-statisti?kog godišnjaka Republike Srbije za 2005. godinu, koje je izneo doktor Ivan Ivanovi?, na?elnik Centra za informatiku i statistiku u Institutu za javno zdravlja Srbije „Doktor Milan Jovanovi? Batut“.
 
Od ?ega se najviše umire
-bolesti sistema krvotoka
-maligni tumori
-povrede i trovanja
-komplikacije še?erne bolesti
-opstruktivne bolesti plu?a    
Doktor Ivanovi? je izneo podatak da 122 srpske bolnice raspolažu sa 44.142 postelje, odnosno sa po šest postelja na 1.000 stanovnika, ali nije komentarisao koliko taj broj kreveta uspešno podmiruje potrebe pacijenata u Srbiji.
Godišnjak je obuhvatio i naj?eš?e zarazne bolesti, od kojih su, kao i prethodnih godina, najrasprostranjenije vari?ele, odnosno male boginje. Tokom 2005. godine prijavljen je 90.481 oboleli od zaraznih bolesti.
Kada je re? o poro?ajima i prekidima trudno?e, najviše je registrovano prvih poro?aja (50,4 odsto), drugih po redu (34,2 odsto) i tre?ih (10,9 odsto). Od svih žena koje su imale prekid trudno?e najviše je onih u dobi izme?u 25. i 34. godine. Najviše prekida (43,1 odsto) je zabeleženo kod žena koje ve? imaju dvoje dece.
– Došlo je do drasti?nog pada broja registrovanih abortusa tokom poslednjih desetak godina, jer što privatne ordinacije nikom ne prijavljuju izvršene prekide trudno?e – napomenuo je doktor Ivanovi?..

Važno je ono što je iznutra, pa tako i naizgled vitki ljudi mogu da imaju preterane naslage sala oko unutrašnjih organa što se smatra rizi?nim faktorom za dijabetes i sr?ane bolesti, tvrde britanski stru?njaci s londonskog Imperijalnog koledža.

Tim stru?njaka s tog koledža na ?elu sa dr Džimom Belom je do ovog zaklju?ka došao ispitivanjem 800 ljudi uz pomo? magnetne rezonance u želji da naprave 'mape masti' koje bi pokazivale gde se skladište masno?e u ljudskom organizmu, izvestio je AP.

Oni su ustanovili da ljudi koji svoju dobru liniju održavaju samo uz pomo? ishrane a ne i fizi?ke aktivnosti, ?esto mogu da imaju znatne naslage sala, a da nema spoljnih znakova debljine. Takvi slu?ajevi registrovani su u ne malom broju me?u ispitanicima normalnog indeksa telesne mase [BMI], koji se smatra standardnim pokazateljem ne?iji vitkosti ili debljine.

Kod ispitanica sa normalnim BMI, onih sa viškom unutrašnjeg sala bilo je 45 odsto, a kod muškaraca ?ak 60 odsto. Slu?ajevi viška unutrašnjeg sala otkriveni su ?ak i kod nekih ispitanika koji su bili profesionalni modeli.

'Pojam debljine mora da bude kompletno redefinisan', tvrdi na osnovu ovih nalaza dr Bel. On isti?e da su osobe s viškom unutrašnjeg sala u principu one koje su na granici gojaznosti i jedu suviše masnu i slatku hranu, a premalo se fizi?ki troše. Oni, me?utim, ne konzumiraju toliko hrane da bi bili vidljivo debeli.

Stru?njaci još nisu sasvim sigurni kakve opasnosti prete osobama s viškom unutrašnjeg sala. Po nekima, ono izaziva poreme?aj u sistemu komunikacije organizma, odnosno šalje pogrešne hemijske signale kojima se podsti?e taloženje masti i u samim unutrašnjim organima, na primer jetri i pankreasu što može da dovede do insulinske rezistentnosti, odnosano dijabetesa tipa 2, ili do sr?anih oboljenja.

Eksperti ipak naglašavaju da su za sr?ane bolesti zna?ajniji faktori rizika i od unutrašnjeg i od potkožnog sala to da li osoba u pitanju puši, koliko su sr?ane bolesti zastupljene u njegovoj porodici, kao i kakve su mu vrednosti krvnog pritiska i holesterola.

Stru?njaci ve? odavno znaju da aktivni gojazni ljudi mogu da budu zdraviji od mršavih neaktivnih.

'Ljudi normalne teslene težine koji vode sede?i na?in života i imaju slabu kondiciju izloženi su ve?em riziku od umiranja od gojaznih osoba koje su aktivne i u dobroj kondiciji', kaže dr Stiven Bler, ameri?ki ekspert za gojaznost s Univerziteta Južne Karoline.

Ogromni sumo rva?i, na primer, verovatno imaju bolji 'metaboli?ki profil' od svoje vitke publike zavaljene u fotelje zbog toga što je kod njih salo uskladišteno u prvom redu ispod kože, a ne oko vitalnih organa.

Dobra vest je da se unutrašnje salo može znatno smanjiti pravilnom, manje kalori?nom ishranom i fizi?kom aktivnoš?u. 
.

Kanzas Siti  – "Pobrinu?u se da svi na planeti osete moj bol. Ceo svet ?e imati dijabetes", kaže zli Dr. Dijabetes, zeleni dlakavi monstrum, koji je glavni junak stripa kojeg je na?inio 13-godišnji Kamal Vošington, sa svojim 11-godišnjim bratom Malkomom. Kamal se bori protiv dijabetesa, a stripom pokušava da proširi svest o ovom zdravstvenom problemu koji dobija oblike pandemije.

"Kontrolišite bolest, nemojte da dozvolite da ona vas kontroliše", poru?uje Kamal.

Strip govori o deci koja saznaju da imaju dijatebes i pose?uje ih Dr. Dijabetes. Me?utim, njima u pomo? dolaze Omega De?ak i kasnije Mo?ni De?ak. Ovaj strip se prodaje na internetu, ali ?e uskoro u SAD sti?i i na kioske. U me?uvremenu Kamal i Malkom rade na svom tre?em stripu o dijabetesu, koji treba da se pojavi u julu. Ovoga puta tema ?e biti politi?ar koji odbija da odobri ve?e fondove koji bi se iskoristili za pronalaženje leka i naporima junaka da topromene.

Kamal je imao devet godina kada je ustanovljeno da ima dijabetes Tip 1, koji se ?esto javlja kod mla?e dece i tinejdžera i ?ini ih zavisnim od insulina do kraja života. U SAD oko tri miliona Amerikanaca imaju dijabetes Tip 1. Knjige o dijabetesu koje je Kamal dobio od lekara, nisu mu mnogo pomogle. Zato je sa svojim bratom odlu?io da napravi strip kako bi olakšao ostaloj deci da nau?e šta je to dijabetes i kako da ga kontrolišu. Njegovi stripovi o dijabetesu se prodaju po ceni od pet dolara, a mogu se na?i na Omega 7 veb-sajtu.

.

Iako bi ameri?kim predsednicima sigurno bilo lakše da nije Misisipija, da nije podru?ja zvanog Delta, svet bi bio mnogo siromašniji: bio bi uskra?en za bluz. Upravo odatle dolaze kraljevi – Elvis, B. B. King…
Posle više od 10.000 koncerata uzbu?enje živog nastupa još nije nestalo za B.B. Kinga. "Kralj bluza", u 81. godini ponovo kre?e na turneju po SAD – 60. jubilarnu. i po tome "šiša" mnoge juniore iako ima dijabetes i probleme sa kolenima, zbog ?ega sedi dok svira na koncertima.
Raili B. King, ro?en je 16. septembra 1925. u Misisipiju. Kada je, 1946. prvi put došao u Bil Strit u Memfisu (gde danas ima svoj kafi? u kom povremeno zasvira), ro?ak Buka Vajt ga je podu?avao bluzu. Dokazao se u džem sešnima s drugim bluzerima. Ipak, vratio se ženi i poljoprivredi. Isplatio je dugove, a potom vozio traktor za 22 dolara nedeljno i svirao po ?oškovima. Krajem 1948. vratio se u Memfis, odlu?an da uspe u bluzu.
Po?eo je da snima 1949. uz producenta Sema Filipsa. Tokom 1950-ih postao je jedno od najzna?ajnijih imena u ritam i bluzu. Kako je karijera krenula uzlazno, razvod je bio neminovan, a Marti je posve?ena ?uvena "Woke Up This Morning" .
Diskografija bi zauzela previše prostora, ali je izvesno da gotovo ne postoji medijski konzument koji ne bi umeo da otpeva neki od hitova. Zovu ga ambasador bluza. Godišnje svira oko 250 koncerata – zapam?eno je da je 1956. svirao uživo 342 koncerta.
Jedan od njegovih zaštitnih znakova je Lusil – gitara koju koristi od 1950-ih. U 81. godini, i dalje je živahan i aktivan. Ima dozvolu za pilotiranje, poznat je kao kockar, ali i vegetarijanac: ne pije i ne puši, veliki je borac protiv dijabetesa. A kad se Lusil oglasi, nema mesta za previše pri?e….

.