Piše: Doc. dr Teodora Belji? živkovi?, predsednica Dijabetološkog saveza Srbije
Dugo se planirao ovaj kongres! Ta?no godinu dana traju prepiske. Ovo je prvi kongres koji je bio u potpunosti organizovan od strane Internacionalne dijabetološke federacije, bez angažovanja posrednika. želja organizatora bila je da što više delegata do?e u Cape Town, te je kotizacija do jula meseca 2006. godine iznosila 100 eura (kotizacija za ve?inu svetskih kongresa je oko 500 eura). Dijabetološki savez Srbije imao je više obaveza: 3 delegata trebalo je da prisustvuju na Generalnoj skupštini, trebalo je pripremiti našeg mladog UN ambasadora, Batu Radovi?a, trebalo je pripremiti štand, 3 postera i 1 predavanje po pozivu. Doma?ini su se potrudili da svakog u?esnika do?ekaju na aerodromu. Malim mini busevima bili smo odveženi do Univerzitetskog studentskog centra, gde su besplatan smeštaj dobili svi delegati Generalne skupštine.
Na slikama: Cape Town
Na takav smeštaj se prihvatilo iz evropske perspektive. Iznena?enje je bilo veliko kada se ušlo u male skromne sobe bez priklju?ka za struju, lavaboa, pravog klju?a u vratima. Vrata su se zatvarala katancem! Jedan toalet na 4 sobe, sve besprekorno ?isto i, što je najvažnije, bezbedno. Sam studentski centar je velelepna gra?evina iz 1956. godine; kolonijalni stil sa visokim plafonom, širokim stepeništem, ogromnom ure?enom baštom. Obzirom da su svi delegati bili tu smešteni, pružena nam je lepa prilika za upoznavanje i druženje. Na studentski smeštaj brzo se zaboravilo. Svakodnevno su mini busevi prevozili delegate do ogromnog kongresnog centra.
Budu?i da je ovo bio najve?i skup organizovan u Cape Town-u svi su se trudili da sve bude bezbedno i udobno. Posle nas, ostaje im još jedino organizacija Svetskog prvenstva u fudbalu. Devetnaesta Generalna skupština Internacionalne dijabetološke federacije održana je 3.decembra 2006. godine. Na Generalnoj skupštini se glasalo za nove podpredsednike (ukupno 12), novog predsednika IDF za period od 2009.-2012. godine i ?lanove kandidacione komisije (ukupno 4). Ukupno je 18 novih asocijacija postalo punopravni ?lan IDF sa pravom glasa. Naveš?emo samo neke: asocijacija iz Argentine, Bolivije, Mongolije, Latvije, Omana, Burundija, Konga, Alžira, Afganistana, Moldavije, Vijetnama, Farskih ostrva, Uzbekistana. Za novog predsednika IDF izabran je Profesor Jean Claude Mbanya iz Kameruna, na opšte oduševljenje ve?ine prisutnih. U Africi se o?ekuje veliki porast u broju obolelih od dijabetesa, a pitanje je da li ?e svi oboleli mo?i da se le?e. Paradoksalno je da je danas insulin najskuplji u Africi. Nema puteva i lek se ne može lako otpremiti do svih obolelih. Od 12 potpredsednika, ?ak 5 su naši prijatelji iz regiona Evrope: Anne Feldon i Michael Hirst iz Velike Britanije koji su se zaista mnogo angažovali u lobiranju za UN Rezoluciju o dijabetesu, zatim Prof. Massi-Benedetti iz Italije, g. Wim Wientjens iz Holandije i Valentina Ocheretenko iz Ukrajine.
Bili smo pozvani na sve?anu ve?eru organizovanu za mlade UN ambasadore, gde se ose?ala posebna energija! Svi su bili sve?ano obu?eni, nekako važni. Bata Radovi? nam je rekao da je radionica (eng. workshop) odli?no organizovana i da se dobro snalazi. U sobi je sa mladim ambasadorom iz Indonezije koji je ro?en na isti dan kao on, ali ima dijabetes tip 2!! U slobodno vreme svi razmenjuju iskustva vezana za dijabetes, mnogi su ve? na inhalatornim insulinima i na insulinskim pumpama, ali neki su još uvek na špricu i igli. Ovo je prvi put da se mladi ljudi organizuju u aktivnoj borbi sa dijabetesom, a ideja o UN Rezoluciji o dijabetesu je ideja Kari Rosenfield, osamnaestogodišnje devojke sa dijabetesom tip 1. Oba predsednika IDF-a, odlazeci Prof. Pierre Lefebvre i novi Prof. Martin Silink su održali dirljive govore.
Bata Radovi? i Stela Prgomelja sa gostom Petrom Rancingerom na štandu Dijabetološkog saveza Srbije
Tim Dijabetološkog saveza Srbije: Doc dr Teodora Belji? živkovi?, Stela Prgomelja i Rodoljub živkovi?
Biti prisutan na štandu u okviru Association village, je veliko iskustvo. Dolaze ljudi, uglavnom razgledaju postere, vide ?asopise, zastavice i neke suvenire i odu dalje, ili se zadrže na razgovoru i postavljaju raznorazna pitanja. Zanimljivo je da je promena na?ina života globalni problem. Jeftina, svakom dostupna, na ukus primamljiva a nekvalitetna hrana je svuda prisutna. U nekim zemljama je tradicija ja?a, pa su promene sporije. Generalno, sve je više gojaznih, sve je više jurnjave, sve je više nepoštovanja tradicije. Na primer, dolaze dve mlade osobe, jedna debela, druga mršava… odakle su? Debela iz Meksika, mršava iz Perua. Pitam da li je moje zapažanje slu?ajno? Ne, u Meksiku su svi debeli, takva im je hrana, više se sedi,naro?ito u gradovima. A u Peruu još nije tako. Klima je prijatnija, ljudi nisu toliko u poslu, bave se sobom, više rade poljoprivredu… Prilazni nam doktor iz Saudijske Arabije. Ta zemlja je crna rupa u dijabetološkom atlasu. U?estalost dijabetesa je 15%, verovatno i više. On kaže da ne postoji nijedna porodica u kojoj nema dijabetesa! Za to se okrivljuje nagli porast u standardu i druga?ija hrana, sa zadržavanjem obi?aja. Ljudi mnogo jedu za doru?ak. To je kult. Jede se kuvana hrana u velikim kolicinama. Ne razumeju da ta hrana nije ona ista hrana sa više vlakana, koja se sporija varila i da im nisu potrebne tolike kalorije, kada ne hodaju ve? samo sede ili voze kola. Pa kako se tome može stati na put? Naš sagovornik iz Saudijske Arabije kaže: "Borbom od ku?e do ku?e". Obilaze se ku?e, pri?a se sa ljudima, drže se ?asovi o pravilnoj ishrani i dobrim životnim navikama, kao i o še?ernoj bolesti i to od prvog razreda osnovne škole.
Bilo je zainteresovanih za kampove sa odraslim osobama sa dijabetesom. ?ak su posetu najavili pojedinci, da bi probali, pre nego što povuku ve?i broj ljudi. Svima je Srbija zanimljiva kao još jedina autenti?na zemlja u Evropi gde nema šablona na pijacama, u radnjama, gde je i priroda divlja i netaknuto lepa. Uveravalismo ih da je sve bezbedno. Ono što je definitivno najviše privuklo pažnju je merenje še?era u krvi u romskoj populaciji. Ne samo pri?a o tome kako smo to radili, nego su svi bili oduševljeni što su naši Romi socijalno osigurani. Nisu mogli da se na?ude kako to da su toliko siromašni (iz evropske perspektive), da je ve?ina bez posla, a svi mogu da imaju zdravstvene knjižice, dobijaju lekove na recept i idu redovno u dom zdravlja… U Evropi to ne bi moglo tako da bude! Svi su se složili da Romi imaju autenti?na lica i mnoge slike za IDF publikacije su uzete iz njihove sredine. I zaista ?e biti zanimljivi naši rezultati, kada se kompletiraju. Na predavanje se nije išlo, pošto su postojale obaveze prema IDF Evropi oko štanda i postera. Ipak, prisustvovali smo sesiji o nacionalnim programima u Evropi.
Deo prezentacionog materijala na štandu
Bilo je i stru?nih poster prezentacija
Kada se usvoji UN rezolucija o dijabetesu svaka zemlja ?e morati da ima svoj nacionalni program o dijabetesu i prati?e se njegova implementacija. Diskusija se povela oko toga ko kreira nacionalni program u jednoj zemlji i u kojoj meri se udruženja pacijenata pitaju o tome. ?uli smo iskustva iz Finske, Belgije, Azerbejdžana i Velike Britanije. U Belgiji se mišljenje udruženja ne shvata ozbiljno, iako se poštuje. Kažu, kada bi imali više para imali bi i ve?i uticaj na odluke ministarstva. U Finskoj je drugacije. Imaju 3 stalno zaposlene osobe u udruženju, koje rade veoma ozbiljno poslednjih 10 godina, dok ostali volontiraju. Lekari iz domova zdravlja su bili zamoljeni da svoje mese?ne izveštaje ne šalju samo u ministarstvo (od kojih uglavnom ne?e dobiti nikakvu povratnu informaciju), ve? i u udruženje. Ve? posle godinu dana mogli su da prikažu rezultate o broju novih slu?ajeva dijabetesa, komplikacijama, amputacijama. Te rezultate su poslali lekarima u primarne centre. Usledilo je još više izveštaja, iz kojih je viden strmoglavi porast u oboljevanju od dijabetesa – što bi možda promaklo u ministarstvu, gde dobijaju izveštaje i od drugim oboljenjima. Na osnovu tih rezultata zapo?et je program prevencije dijabetesa u Finskoj, a na inicijativu Finskog udruženja o dijabetesu i ve? se došlo do pozitivnih rezultata. Ono što je najvažnije, udruženje u Finskoj je zna?ajan subjekat u odlu?ivanju, kada je dijabetes u pitanju. U Velikoj Britaniji opada mo? Diabetes UK. Ranije je to bilo udruženje u koje su bili u?lanjeni svi lekari koji su se bavili dijabetesom, a onda je neko rekao da bi u udruženju trebalo da bude više osoba sa dijabetesom, koji imaju mo? odlu?ivanja. Sada nisu više svi lekari ?lanovi i udruženje je pravo udruženje dijabeti?ara. Dobijaju puno para iz legata i putem razlicitih akcija. Sve pare se ulažu u iznalaženje leka za dijabetes. Me?utim, kada treba da se pokrene nova inicijativa, ne ide sve tako lako. Mišljenje Diabetes UK u kreiranju nacionalnog programa o dijabetesu se ne uvažava u potpunosti. Interesantno je da mnoge zemlje ?lanice EU nemaju nacionalne programe o dijabetesu.
Rt Dobre Nade
Kolonija afri?kih pingvina, jedina koja živi blizu ljudi
Slede?i IDF kongres je u oktobru 2009. godine u Montrealu (Kanada).
.
