Month: December 2007

Prose?an stanovnik Srbije dnevno pojede oko 250 grama svežeg vo?a i povr?a, i popije oko 160 ml mleka. Potrebna koli?ina je duplo ve?a – pola kilograma vo?a i povr?a i bar pola litra mleka. Za razliku od ve?ine Evropljana, naši nutricionisti i lekari se slažu da imamo loše navike u ishrani. One su uglavnom nasle?ene iz prošlosti, ali i država veoma malo radi na edukaciji i poboljšanju prehrambenih navika.

– To je signal za uzbunu za agrarnu politiku i za državu u celini – rekao je Stojan Jevti?, potpredsednik PKS koji je nedavno predstavio istraživanja koja je uradio „Faostat“.
Sli?an je i stav nutricionista u Srbiji.
– Kako se ljudi u Srbiji hrane, najbolje govori podatak da imamo pekare na svakom ?ošku i da su sve uvek pune. Naši ljudi jedu proizvode od brašna, masti, testenine… uglavnom proste ugljene hidrate – pri?a Jagoda Jorga, nutricionista.
Istraživanja u proteklih 10 godina pokazuju da se kod nas udvostru?io procenat dece koja zaostaju u rastu, a kod odraslih se pove?ao procenat gojaznosti.
– Lek za takvo stanje mogao bi da bude u ve?oj koli?ini zdrave hrane u prodavnicama, po pristupa?nim cenama. Tako?e, trebalo bi podsticati i prehrambenu industriju na kvalitet, a loše proizvo?a?e kažnjavati. Na kraju, besmisleno je ljudima govoriti šta da jedu ako su cene te hrane previsoke i prose?nom stanovniku nedostupne – smatra Jorga.
Branko Jakovljevi?, specijalista higijene i ishrane na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže da je naša loša ishrana uslovljena ?estim krizama i ratovima i da je zbog toga uvek u drugom planu.
– Kod nas je, na primer, june?e meso duplo skuplje od ribe, koja je mnogo zdravija. Ali, mi ipak jedemo više mesa. To samo pokazuje da naši ljudi nemaju dovoljno razvijenu svest o zdravoj ishrani – kaže Jakovljevi?.
Loše navike u ishrani smanjuju vitalnost organizma, uti?u na pojavu karcinoma, preranu smrtnost… A to košta i državu.
– Kada bi ljudi imali na trpezi kvalitetne namirnice, i država bi od toga mogla da profitira jer bi se smanjili ukupni troškovi le?enja – objašnjava naš sagovornik.
Ekonomisti smatraju da je socijalni faktor veoma bitan, kao i da veliki broj ljudi i dalje živi na granici egzistencije.
– Naš životni standard je i dalje nizak, a hrana i po nekoliko puta skuplja negu u zemljama u okruženju. – kažeVojislav Stankovi?, saradnik Nau?no-istraživa?kog centra PKS.

Crvena boja
Da bi se „obra?unali“ s proizvo?a?ima nezdrave hrane, u Britaniji rade na uvo?enju sistema obeležavanja hrane po principu semafora. Zelenom bojom ?e se obeležavati biološki vredna hrana, dok ?e crvene krugove dobijati namirnice koje lekari ne preporu?uju.

[Blic, 23.12.2007.] 

.

POD istim krovom uskoro bi mogle da sara?uju dve medicine – alternativna i konzervativna. Novim pravilnikom, koji u subotu stupa na snagu, a na koji se ?ekalo bezmalo dve godine, zapadna i tradicionalna medicina kona?no su postale ravnopravne i u našoj zemlji. Beli mantili tako ?e dobiti poja?anje kolega koje su decenijama tretirali kao šarlatane, a u skorijoj budu?nosti ?e se usluge i jednih i drugih pružati u domovima zdravlja.
Pobornici metoda kojima su nas le?ile bake ili koje upražnjavaju stanovnici drugih kontinenata i kultura, na ovaj su na?in izvojevali pobedu. Ovih metoda ima mnogo, gotovo da se ne mogu ni pobrojati, pa sre?ivanje oblasti tek predstoji.
Mada neophodnost zapadne medicine niko ne pori?e, sve je više onih koji prednost daju alternativnim metodama. Osim vekovima dokazivane efikasnosti, u prilog im ide i cena, budu?i da je le?enje biljem ili homeopatijom, neuporedivo jeftinije nego standardni klini?ki tretman.

Prednosti

U NAšOJ zemlji pobrojane su 63 alternativne metode – od naših narodnih, preko isto?nja?kih medicina, pa do savremenih, poput homeopatije i aromaterapije, ali se mnoge i preklapaju. Na prvi pogled impozantna brojka i dalje ne dokazuje razvijenost ovakve prakse u Srbiji, jer je ovaj na?in le?enja mnogo bolje prihva?en u svetu, a naro?ito u zemljama gde je odavno ozakonjen.
Kod nas je ipak, najrasprostranjenija narodna medicina, odnosno le?enje biljem.
– Alternativna medicina je neškodljiva, jeftinija i delotvornija od zvani?ne. A njena prednost je i u tome što ne le?i bolest ve? pacijenta – kaže za „Novosti“ prof. dr Vuk Stambolovi?, jedan od pionira u afirmisanju alternativnog le?enja kod nas i ?lan radne grupe Ministarstva zdravlja za izradu zakona i upravo usvojenog Pravilnika. – Mi sada pokušavamo da krenemo putem koji je u svetu utaban još pre 15 godina. Opšti trend je stvaranje integrativne medicine, gde se konzevrativna i tradicionalna me?usobno dopunjuju. U svetu je lekar odavno prestao da bude jedini koji odlu?uje o izboru metoda le?enja. Pacijent je postao informisan, pa svoje rezultate unese u ra?unar i dobije hiljade odgovora šta može da uradi sa sobom, a potom zajedno sa lekarem bira put ozdravljenja.
Osim medicinskih, razlozi zbog kojih se u svetu navija za alternativnu medicinu su – ekonomski. Istraživanja u Engleskoj i Americi pokazala su znatne uštede u potrošnji lekova, broju laboratorijskih analiza, specijalisti?kih pregleda, pa ?ak i broju poseta lekarima opšte prakse. I neželjene posledice su skoro na nuli, te je tako i osiguranje od lekarske odgovornosti kod ovakvog le?enja znatno manje.
Ovi su argumenti bili dovoljno ubedljivi da ve?ina zemalja tradicionalnu medicinu uvrsti u sistem zdravstvenog osiguranja. Najrazvijenije države imaju ?ak i nacionalne institute i fakultete za alternativnu medicinu.
U Srbiji, me?utim, još nema govora da ?e se kod homeopate ili na akupunkturu i?i o trošku zdravstvenog fonda.
– Ako je država pametna i ovakvo ?e le?enje biti pokriveno obaveznim osiguranjem – nastavlja dr Stambolovi?. – Mnogobrojna su istraživanja pokazala kolika je ušteda. U Hrvatskoj, koja je u praksi odmakla daleko od nas, mada ne i u zakonodavstvu, izra?unali su da samo na lekovima jednog sr?anog bolesnika godišnje uštede oko 300 evra.
Prvi, koji bi u našoj zemlji mogli da isprobaju kako funkcioniše zajednica ove dve medicine pod istim krovom bili bi – Beogra?ani. Po ugledu na model iz Toskane, koji je upravo dr Stambolovi? prilagodio našem modelu, alternativci bi dobili ordinacije u domovima zdravlja. Ovu ideju su ve? aminovale državne službe, zainteresovan je Gradski sekretarijat, u ?ijoj su nadležnosti domovi zdravlja. Kolege „tradicionaliste“, kažu, bez sujete rado o?ekuju i u mnogim domovima zdravlja.
– Po?etni korak bio je najve?i i najvažniji. Prošle su dve godine od donošenja zakona do uvo?enja u praksu – kaže naš sagovornik. – Ogroman nas posao, me?utim, tek o?ekuje. Prvo je potrebno oformiti tim pri Ministarstvu zdravlja koji ?e izdavati licence za rad. Strogo ?e se kontrolisati može li neko da bude terapeut, ima li uslove za rad, potrebno obrazovanje… Ve? imamo ljude koji su završili sjajne škole u inostranstvu, koji pored prakse mogu i da edukuju ovdašnje kolege. Zainteresovanost je ve? velika, doduše najviše u glavnom gradu. Održani su i seminari u DZ na Voždovcu, Savskom vencu, Starom gradu, ?ukarici, Zvezdari, Studentskoj poliklinici…

„Za“ i „protiv“

– ?EKAMO da Ministarstvo napravi sistemska rešenja, izda vodi?e dobre prakse i licence, pa ?emo našim pacijentima ponuditi i alternativne terapije – najavljuje dr Mirjana Velimirovi?, direktor DZ Savski venac. – Neki naši lekari ve? su poha?ali seminare iz homeopatije i drugih vidova le?enja. Mislim da ?e i pacijenti biti zainteresovani za nov na?in, ali važno je da u startu znaju da to nije nadrilekarstvo, ve? nešto što ima dugu tradiciju i dobre rezultate. Zdušno podržavam uvo?enje alternativne medicine u zdravstveni sistem.
Koliko god imala zagovornika, ovi mehanizmi isceljenja, i dalje imaju vatrene protivnike. Osim sujete samih lekara, nepoverljive populacije, kao najve?i naprijatelj iglica i biljaka uglavnom su se isticale farmaceutske kompanije. Troškovi le?enja zapadnom medicinom višestruko su ve?i, a enormne su i zarade industrija medikamenata. Farmaceutski lobi, stoga, je zakleti protivnik svakog uvo?enja konkurencije, jer bi upravo oni bili najve?i gubitnici. Državni budžet, bez obzira na ogroman priliv od poreza, ne bi se istanjio ve? naprotiv – obogatio. U državnoj kasi ostao bi novac koji se sliva na osiguranja, bolni?ke troškove, skupu dijagnostiku…

SNAGA ILI ENERGIJA
U SVAKOM ?oveku postoji energija, koja se druga?ije zove u razli?itim kulturama. Kinezi je nazivaju ?i, Indijci prana, Indijanci oren, a naš narod kaže – snaga. To nije fizi?ka sila, ve? energija. Ako nekoga izda snaga, zna?i da je izgubio sposobnost samoisceljivanja. Mi se razbolimo kada ta energija bude blokirana ili sputana.
Alternativna medicina podrazumeva sve vidove otklanjanja ljudske patnje.

ENGLESKA ZA PRIMER
KOLIKO je ovakvo le?enje odoma?eno u svetu, vidi se na primeru Engleske gde ?ak 64 odsto državnih ordinacija koristi neku od nekonvencionalnih metoda.
U Americi se 42 odsto pacijenata godišnje podvrgne tradicionalnoj kuri, a u Evropi oko 30 odsto. U Nema?koj se od svih pacijenata ?ak 70 odsto le?i kod homeopata, akupunkturom, biljem… U Velikoj Britaniji pokrovitelj nacionalnog centra za alternativnu medicinu je upravo princ ?arls.

OPREMA I ALAT
PRAVILNIKOM, koji ve? u subotu stupa na snagu, precizirani su uslovi rada u ordinacijama gde bi se dijagnostika, le?enje i rehabilitacija pružala nekonvencionalnim metodama. Tako se za tai ?i ?uan i jogu podrazumevaju svla?ionice, za akupunkturu su neophodne lampe, sterilizatori, laseri, za srodne tehnike kuglice, lancete, set za dezinfekciju kože… Za homeopate, fitoterapeute, hiroprakti?are sredstva za rad su standardna, uz veoma mala odstupanja, pa su, tako, neophodni rekviziti slušalice, aparti za pritisak, ?eki?, špatule za pregled grla, i uobi?ajeni inventra – stolice, stolovi, police, strunja?e…

[Ve?ernje novosti, 21.12.2007] 

.

U Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanovi? Batut" predstavljen je projekat uvodjenja elektronskih kartona u zdravstveni sistem Srbije.

Nacionalni koordinator projekta Vesna Uroševi? rekla je da cilj tog projekta da poboljša le?enje bolesnika.

"Bitna razlika koju ovaj sistem omogu?ava je da se lekar ne oslanja samo na re?i pacijenta, nego na podatke koje su dali zdravstveni radnici tako da to ima ve?u vrednost za le?enje", rekla je Uroševi?.

Projekat uvodjenja elektronskih zdravstvenih kartona finansira Evropska agencija za rekonstrukciju i treba da obuhvati celu teritoriju Srbije.

Uroševi? je kazala da pilot projekat u Pan?evu dobro funkcioniše i da se planira regionalno umrežavanje Novog Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša, a onda i cele zemlje.

"Pacijent uvek može da vidi svoje podatke, ali može i da daje podatke o svom stanju preko interneta", rekla je Uroševi? i dodala da je u ovom sistemu izuzetno važna kontrola pristupa informacijama tako da su podaci dostupni samo lekaru i pacijentu.

Svi podaci o zdravlju pacijenata bi?e u elektronskoj formi što ?e prekinuti komunikaciju preko papira, a pristup elektronskim kartonima ima?e Fond za zdravstveno osiguranje, ambulante, bolnice, apotekarske ustanove i pacijenti.

Lekari ?e putem zdravstvenog kartona po odredjenoj šifri, odnosno mati?nom i broju li?ne karte, imenu i prezimenu, pratiti pacijenta kroz zdravstveni sistem.

Projekat predvidja da sve ustanove zdravstvenog sistema budu povezane, pa ?e tako lekari putem elektronskog kartona u svakom trenutku imati podatke o zdravlju pacijenta, da li je osiguranik fonda, kada je i kod kojih lekara bio, da li je boravio u bolnici ili koje lekove koristi.

(Beta, 20.12.2007.).

Pevao sam za sve i svakog, za politi?are, državnike, ambasadore, ?esto bez prebijene pare, na mostovima, kad su me zvali, za decu, za tu?u pomo?, a sad, kad sam sa 70 godina bolestan starac, niko da me pozove, da pita da li taj ?ovek ima za lekove… Ovako za “Novosti” po?inje pri?u legenda romske muzike šaban Bajramovi?, koji, posle više od 50 godina blistave muzi?ke karijere i statusa jednog od 10 najboljih bluz peva?a sveta, dane provodi kod ku?e, kao težak bolesnik. Bez penzije i ikakvih primanja. Poslednje zalihe novca, pri?a nam on, troši na le?enje srca. ?eka u redu za lekove sa “pozitivne liste”.
– Kako mi je ?ero, šta da kažem – jetko nam odgovara nezvani?ni “kralj romske muzike”. – Našu sam zemlju proslavio svuda u svetu, od Novog Zelanda do Amerike, al’ od toga slaba vajda. ?ujem sada, ogromne pare daju kojekakvim peva?icama za nacionalne penzije. Dve-tri su pesme imale – od toga, jedna moja li beše? Danas ih se niko ne se?a, a moj se “?Ѭêelem, ?elem” vrti po svim stanicama. A, pevaju ga i drugi. Pokrali su mi više od 100 pesama, a u životu sam ih napravio oko 400! Meni za to niko ne pla?a. Hteli su da mi daju status po?asnog gra?anina, narod glasao i odlu?io tako. Festival “Nišvil” predložio da mi se barem gradska vlast oduži za zasluge u muzici, al’ se zatajilo s tim.
Zvani?no objašnjenje koje je Ministarstvo kulture dalo predlaga?u šabana Bajramovi?a za “nacionalnu penziju”, Internacionalnom džez-festivalu “Nišvil”, glasi: odbijen je jer nema ostvarenu ni regularnu penziju. Pitamo Bajramovi?a, gde je “zapelo” u povezivanju radnog staža.
– Ima tome pet godina, sigurno, kako su mi u nadležnom udruženju kazali, da moram da uplatim 7.000 evra da povežem taj staž. Nisam imao tada, a nemam ni sada – objašnjava nam Bajramovi?. – Sada je, sigurno, u pitanju mnogo ve?i novac. Tek, kako me je ovo srce savladalo, nemam šanse da to sam platim. Da bih zaradio neki novac, moram da sa?ekam da pro?e zima, da ograne sunce, da mi bude bolje. Onda na scenu, pa da zaradim koji dinar. A, to ne znam da li ?u da doživim. Ja sam še?eraš, insulin primam dva puta dnevno. Uz to me je poslednjih godina stigla i astma, sad jedva dišem po ovom vremenu. Guši me kad duva vetar, guši me kad pada sneg il’ kiša. Napolje iza?em tek kad treba u Nišku Banju kod lekara da se ide. Kad zagusti…
šaban Bajramovi? tvrdi da ne samo da ne dobija nikakva primanja na kontu autorskih prava, ve? da mu novac nije ispla?en ni za poslednji hit-album “Romano Raj”, iako je prodat u tiražu ve?em od 30.000 primeraka. Tek naredne godine dobi?e sledovanje, kako nam svedo?i, “za prvi kvartal”. Podse?amo ga na saradnju sa vrhunskim umetnicima iz zemlje i inostranstva, od džeza, preko bluza, do tradicionalne muzike. Odmahuje rukom… ?injenica da se našao me?u najve?im imenima bluz-peva?a magazina “Tajm”, da je na listama najpopularnijih umetnika u bivšoj Jugoslaviji, posebno omiljen u Hrvatskoj i Sloveniji, ne može da se naplati.

NI ?LAN UDRUžENjA
UDRUžENjE muzi?ara džeza, zabavne i rok muzike Srbije nažalost ne može ništa da u?ini povodom penzije šabana Bajramovi?a, samo zato što nije njihov ?lan. Generalni sekretar Udruženja Dragan Maksimovi? isti?e da bi mogao da otkupi neophodne godine radnog staža da je ?lan.
– Možemo mi sad da kleknemo na kolena u penzionom fondu i ništa ne?emo uraditi – objašnjava Maksimovi?. – Jedino što šaban Bajramovi? može, jeste da to reši u svom gradu boravka, Nišu!

ZASLUGE
šABAN Bajramovi? kaže da jedino ne žali što je u?estvovao na humanitarnim koncertima. Ako ko potraži njegovo ime na internetu, pojavi se najmanje 600 odrednica koje slave njegovo ime, ali od toga koristi nema.
-Gde god da sam gostovao, svuda su me kao kralja do?ekivali, a kako penziju ovde nemam, nešto mislim, da l’ su ovde ?uli za mene – cini?an je slavni umetnik. – Moja Milica nikad nije radila, pa od nje penzije nemamo. Tu sam, u ku?i na Trošarini, svi znaju gde živi taj “kralj”. Deca mi, bogu hvala, žive u Nema?koj, od njih ne?u da tražim. Ne bi ni za hleb imala da i ona u Nišu žive.

POKRILA NAS TAMA, JOOOOOJ
Da bi otkupio godine radnog staža koje mu fale kako bi ispunio uslov za penziju, šabanu Bajramovi?u nedostaje 7.000 evra. Pozvali smo ju?e Gorana Bregovi?a sa namerom da mu predložimo da pomogne svom kolegi koji ga je inspirisao za sada antologijsku “Mese?inu”, ali nam je on, ne saslušavši do kraja, odgovorio:
– U gužvi sam, nešto radim, nemam komentar!
Na isti predlog menadžer Raka Mari? je rekao:
– Goran stalno pomaže šabanu, uvek mu nešto ponese i daje. Pla?a ga, ali 7.000 evra nisu male pare.
Podse?anja radi, “Mese?ina” je proslavila film “Andergraund”, a nju je 1982. pod nazivom “Dela Mara” objavio romski muzi?ar, autenti?ni genije i autor više od 500 pesama šaban Bajramovi?.

[Ve?ernje novosti, 13.12.2007] 

.

Upravni odbor Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje usvojio je predlog da od 1. januara naredne godine participacije za lekove budu oslobo?eni svi oni koji imaju mala primanja po ?lanu doma?instva. Još nije ta?no odre?eno o kolikim primanjima se radi, ali ?e to biti oko 7.000 dinara. Ukoliko ovaj predlog dobije zeleno svetlo Ministarstva zdravlja i Vlade, pored dece i trudnica, koji su i do sada bili oslobo?eni participacije, od Nove godine u ceni lekova ne?e u?estvovati ni oni gra?ani koji imaju niska primanja po ?lanu doma?instva.

Participacija je predvi?ena za grupu medikamenata na listi A 1,za koje u ceni leka u manjem ili ve?em procentu u?estvuju i osigurnici. Ova lista je alternativa liste A, na kojoj su lekovi koji se dobijaju o trošku zdravstvenog osiguranja uz participaciju od 20 dinara po pakovanju. Iako se na listi A nalaze lekovi koji pokrivaju gotovo sve bolesti, vrlo ?esto lekar propiše i neki od preparata s liste A1, pa pacijent deo cene ovog leka mora da pokrije iz svog džepa. Za najsiromašnije slojeve stanovništva ovo nije bio zanemarljiv izdatak, jer za pojedine lekove pacijent treba da plati i 75 odsto cene leka.

Ovo nije jedina mera koja ima za cilj zaštitu najsiromašnijih slojeva stanovništva. Osim za lekove, osiguranici u?estvuju i u ceni još nekih medicinskih procedura. Za ugradni materijal prilikom operacija predvi?eno je u?eš?e pacijenata od 20 do 30 odsto njegove cene, a i za pojedine dijagnoti?ke procedure predvi?ena je participacija pacijenta. Tako, na primer, za ugradni materijal u ortopediji participacija pacijenta iznosi 25 odsto cene proteze kuka, a najviše 30.000 dinara. Pravilnikom Zavoda za zdravstveno osiguranje o obimu i sadržini zdravstvene zaštite za ovu godinu predvi?ena je još jedna zaštitna mera za osiguranike, a to je da maksimalni iznos participacije na godišnjem nivou iznosi 50 odsto mese?nih prihoda osiguranika.

Sve preko 50 odsto mese?nih prihoda što osiguranik plati refundira?e mu Zavod. Zaštitna mera za najsiromašnije stanovništvo postoji i za druga u?eš?a pacijenta u pla?anju dijagnostike i le?enja, kao što je participacija u ceni lekova, dijagnosti?kih procedura… Ukoliko iznos za participaciju za ove namene pre?e 30 odsto mese?nih prihoda na godišnjem nivou, na kraju godine osiguranik može od Zavoda da traži da mu se vrate pare. Da bi se ostvarilo ovo pravo neophodno je sa?uvati sve ra?une koji svedo?e o pla?enoj participaciji.

[Dnevnik, 18.12.2007] 

.

Izme?u 80.000 i 100.000 ljudi obolelih od dijabetesa od sada ?e pomo? medicinara u domovima zdravlja dobijati na nešto druga?iji na?in. Klasi?na savetovališta za dijabetes su rasformisana u okviru reforme primarne zdravstvene zaštite, a pacijenti sa še?ernom boleš?u ?e savete lekara mo?i da ?uju u preventivnim centrima. Na koji na?in ?e ove službe raditi sa pacijentima zavisi?e od toga kako ?e njihov rad biti organizovan u svakoj ustanovi ponaosob.

Dr Branka Gruji?, direktorka Doma zdravlja "Zvezdara" kaže da da je njihovo staro savetovalište rasformirano i da ?e dijabeti?ari mo?i da dolaze na savetovanja u specijalno ure?ene prostorije koje ?e se nalaziti u novom domu zdravlja u Mirijevu.
– O?ekujemo da taj objekat bude otvoren polovinom slede?e godine. Poznato nam je da su pacijenti "vezani" za neke lekare, pa ?e i dalje mo?i da odlaze kod njih. Potrudi?emo se da se organizujemo tako da se pregledi zakazuju i da odmah po dolasku u dom zdravlja budu primljeni na pregled – objasnila je dr Gruji?.

Dr Nada Jovanovi?-Vasiljevi?, direktorka Doma zdravlja u Barajevu, isti?e da ?e u njihovoj ustanovi transformacija savetovališta pro?i bez ikakvih problema, jer jedna doktorka ve? "uigrano" radi sa dijabeti?arima.
– ?injenica je da broj dijabeti?ara raste iz godine u godinu. Ima mnogo i dece koja boluju od še?erne bolesti. U okrivu preventivnog centra radi?e posebna savetodavna jedinica za ove pacijente u kojoj ?e raditi lekar, medicinska sestra i nurticionista. Cilj je da ova jedinica ima preventivnu ulogu, a terapiju bolesnici mogu da dobiju kod izabranog lekara – naglasila je dr Dušica Mladenovi?, na?elnica opšte medicine u Domu zdravlja "Milutin Ivkovi?" na Paliluli.

O reformama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ovih dana je govorio i prof. dr Tomica Milosavljevi?, ministar zdravlja.
– Dve tre?ine medicinskih radnika je angažovano u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. To je mo?an kapacitet i za mnogo ve?e države od Srbije. Do 2010. godine u naš zdravstveni sistem ?e biti uloženo 500 miliona evra. Cilj svih aktivnosti je podizanje zdravlja stanovništva Srbije na viši nivo – objasnio je ministar zdravlja.

Me?utim, prestavnici Društva za borbu protiv še?erne bolesti smatraju da ?e u ovoj transformaciji najviše stradati pacijenti i to zbog propisivanja terapije insulina.
– Smatramo da insuline imaju pravo da uvode u terapiju i lekari u domovima zdravlja, a ne samo endokrinolozi, jer ?e do?i do pometnje ako pacijenti ponovo budu ?ekali redove. Ukoliko ve? imam izabranog lekara, mislim da on dovoljno poznaje moje zdravstveno stanje da može sam da mi uvede terapiju. Nije nam jasno na koji na?in ?e biti sprovedena transformacija savetovališta ako su lekarima domova zdravlja vezane ruke – istakla je Stela Prgomelja, predsednica Društva za borbu protiv še?erne bolesti.

Kako saznajemo, planirano je da u posebnim savetodavnim jedinicama domova zdravlja, u okviru preventivnog centra, budu zaposleni medicinari koji ?e raditi na ranom otkrivanju še?erne bolesti kod pacijenta, podršci kontrole ovog oboljenja, edukaciji zdravstvenog osoblja i dijabeti?ara, kao i kreiranju registra bolesnika.

[Politika, Beograd, 17.12.2007.]

.

Dr Nedeljko Joki? osam godina radio na knjizi punoj tablica o sastavu hrane koju jedemo. – Doprinos nacionalnoj datoteci prehrambenih proizvoda, koja bi nam ?uvala zdravlje, pomogla izvoz

Hranom se najviše manipuliše, naravno na štetu potroša?a. Setimo se samo surogata še?era, boja, aditiva i drugih baš pravih otrova koji završe u našem tanjiru ili ?aši, a da ne govorimo o nestru?noj primeni hemije na putu od njive do trpeze, upozorava dr Nedeljko Joki?, nutricionista, ina?e viši nau?ni saradnik, kome su ve? decenijama „struka” baš teme iz prehrambeno-tehnoloških nauka na kojima je odavno i doktorirao.

I sada, povodom izlaska njegove nove knjige „Kalorije u svakodnevnom životu – pet hiljada namirnica, jela i prirodnih mineralnih voda”, u izdanju Zavoda za izdavanje udžbenika, ovaj vrsni stru?njak za ishranu podse?a na veliki posao koji država i nadležne službe još nisu uradile. A trebalo bi u ime ozbiljne kontrole uvozne hrane, kao i ispunjavanja uslova koje Evropa i svet podrazumevaju kada na njihovo tržište plasiramo svoje proizvode.

– I ovom svojom knjigom, koja bi bila prilog toj temi, predlažem da se oformi nacionalna datoteka prehrambenih proizvoda, jer moja iskustva i istraživanje govore da imamo kadrovske i tehni?ko-tehnološke mogu?nosti da to uradimo. Recimo, Zavod za preventivnu medicinu Vojnomedicinske akademije nije iskoristio sve svoje radne potencijale. I Laboratorija za operaciona istraživanja na Fakultetu organizacionih nauka bi mogla da se angažuje na tome, kao kao i Institut za unapre?enje i zaštitu zdravlja Srbije – navodi konkretno dr Joki? mogu?nosti podele rada na tom polju.

Ovi i drugi radni sistemi bi trebalo da budu osniva?i, ali i izvršioci posla u toj nacionalnoj datoteci prehrambenih proizvoda Srbije, uveren je naš sagovornik. Zbog materijalnih i organizacionih teško?a taj sistem nije oformljen, iako je podržan na nekoliko proteklih kongresa o ishrani naših naroda, podse?a preduzimljivi stru?njak.

– Izvor finansiranja bile bi ?lanice datoteke, dakle proizvodni, obrazovni delovi, mada bi i država imala interes da pomogne osnivanje te institucije, s obzirom na uvoz, izvoz, spoljna tržišta. U mnogim zemljama, poput Francuske, takve institucije postoje, pa se tamo, naravno, svake godine sprovodi revizija biohemijskog sastava namirnica i vode – isti?e dr Nedeljko Joki?, ukazuju?i da nam se onda ne bi doga?alo da naknadno budemo pametni, pa da uvoznu hranu bacamo, jer smo kupili ono što niko nije hteo.

Putuju?i po svetu dr Nedeljko Joki? je godinama skupljao materijal iz tamošnjih nacionalnih institucija za ishranu, snabdevanje, pa ne ?udi da je samo od odlaska u penziju, od 1992. godine, napisao ?ak 11 knjiga. Na ovu, tek izašlu, o kalorijama u svakodnevnom životu „potrošio” je osam godina, ali oni koji o?ekuju klasi?an tekst pogreši?e: u ovom priru?niku na gotovo šesto stranica nalaze se tablice pune podataka. Svrstane su u tri grupe. U prvoj su navedene namirnice i njihov sastav za koli?inu od sto grama. U drugom delu su analizirane porcije mesa, ribe, termi?ki obra?ena jela, dijetetski program za zdrave i bolesne sa 39 dijeta u funkciji le?enja.

– U tre?em delu su data kompletna jela, ?ak hiljadu kombinacija, a tu je analizirana i industrijska hrana za decu, pi?a. Ima i gaziranih pi?a koja se mnogo reklamiraju. Nisam hteo da izostavim ni samoniklo bilje za ishranu i ?ajne napitke, jer i to je, recimo, veliki potencijal naše zemlje. Sada ga rado kupuju Japanci, Kana?ani, a mogli bi i mnogi drugi. Da ne govorim o etarskim uljima koja isto tako predstavljaju šansu za nas. U Nema?koj i Francuskoj se troše u ogromnim koli?inama – za žestoka pi?a, kao dodatni lek, za proizvodnju kozmetike – podse?a stru?njak.

Dakle, kome je namenjena knjiga puna tablica? Najjednostavnije re?eno, onima koji planiraju ishranu, pojedina?nu ili kolektivnu, ali spisak mogu?ih korisnika, ne ra?unaju?i onaj direktan ulazak u nacionalnu datoteku, dr Nedeljko Joki? proširuje na obrazovne ustanove, proizvo?a?e hrane, ugostiteljsko-turisti?ke firme, ceo zdravstveni sistem, bolnice za stacionarno le?enje, laboratorije, kao i sve one koji se neposredno bave ishranom zdravih i bolesnih.

Da li su analize ?orbastog pasulja, sosova, pe?enog krompira i ko zna koliko još jela i namirnica delo dr Joki?a?
– Deo je analiziran u Zavodu za preventivnu medicinu VMA, ali je ve?ina uzeta iz važe?ih stranih tablica biohemijskog sastava prehrambenih proizvoda iz Francuske, švedske, ali i iz ameri?ke literature, ruske, Organizacije za ishranu FAO. Ukupno 29 izvora – kaže dr Joki?.

[Politika 17.12.2007.].

Radnica sa tridesetogodišnjim stažom prijavila svog mnogo mla?eg šefa zbog maltretiranja na poslu, a sindikalci u ovoj kompaniji tvrde da to nije jedini slu?aj

Smederevo – Slu?aj Vukosave Milosavljevi?, dugogodišnje radnice „Ju-Es stila Srbija” u Smederevu, prvi je primer mobinga (maltretiranja na radnom mestu) koji je izašao u javnost. Vukosava je više od tri decenije provela u železari, rade?i naporne poslove po smenama, a u poslednje vreme zauzvrat je zaradila šikaniranje i hroni?ni dijabetes. Ona je prijavila svog direktora Slavišu Mili?a, uz optužbe da je bezobzirno psihi?ki maltretira i vre?a, a kada je nedavno „prevršio meru“, nazvavši je „babom“, žena se naprosto onesvestila, nakon ?ega je prevezena u bolnicu. Netrpeljivost ovog „šefa“ prema ženi koja može da mu bude majka, po svemu sude?i, li?ne je prirode. Jer, kako tvrde njene kolege, ona je besprekoran radnik.

Sve je, zapravo, po?elo kada se Vukosava pobunila jer je samovoljni šef mla?oj koleginici koja radi iste poslove dao viši koeficijent. Vukosava je nagra?enoj koleginici ostavila papiri? na stolu sa porukom: „Sre?an ti koeficijent, Ceco“, a ova je odmah to prijavila direktoru. O?igledno razjaren, šef je ovoj starijoj ženi uputio niz uvreda, a pri?a je epilog dobila u ovdašnjem Urgentnom centru. Od tada se njen položaj pogoršao i pala je u nemilost nadre?enog, koji je od ovoga napravio „slu?aj“ i predao ga unutrašnjoj bezbednosti na istragu.

„Poslao je Bezbednost da me još više zaplaši i da pokaže da je ja?i. Ovde se žene dele na mlade i babe, a ne na dobre i loše radnike. Plašim se da, pored verbalnog, ne doživim i fizi?ko nasilje na poslu“, stoji, pored ostalog, u pismu koje je Vukosava Milosavljevi? uputila svom sindikatu u potrazi za zaštitom.

Dok se ova žrtva mobinga još nalazi na bolovanju i oporavlja od stresa, u ameri?koj kompaniji podigla se prašina oko ?itavog slu?aja. Sindikat „Nezavisnost“, koji ina?e vodi akciju „Stop mobingu“, zatražio je od poslodavaca objašnjenje i sankcije za šefa-mobera, ali do sada niko nije reagovao, iako po važe?em Kodeksu eti?kog ponašanja u ovoj kompaniji svaki slu?aj šikaniranja radnika mora biti adekvatno kažnjen. Ovaj sindikat poslao je pismo i direktoru Slaviši Mili?u kojim ga upozorava da direktno vrši mobing i sprovodi zakon ja?eg. Ali, ovo je samo jedan od primera kršenja ljudskih prava u kompaniji „Ju-Es stil”, tvrde sindikalci.

Kako nezvani?no saznajemo, ovde ne pro?e dan a da neki radnik ne prijavi nadre?ene zbog psihi?kog i verbalnog zlostavljanja, ponižavanja, ucenjivanja… U sindikatu „Nezavisnost“ tvrde da poslodavci u ovoj fabrici prisluškuju službene telefone zaposlenih i da ima slu?ajeva da nekim sindikalnim vo?ama nisu „sigurni“ ?ak ni privatni telefoni, što je svojevrstan primer mobinga.– Ovaj naš razgovor za „Politiku“ sada se snima i narezuje na disk – tvrdi predsednik sindikata „Nezavisnost“ u „Ju-Es stilu” Mileta Gujani?i?.

– Ovde su ugrožena prava radnika na privatnost. Zamislite, u upitnik za dosije radnika morali smo da upišemo ?ak i brojeve ku?nih telefona, supružnika, krvnu grupu, ?ak i eventualne bolesti. To je strateški mobing koji se ovde sprovodi na ameri?ki na?in, sistematski i bez posledica po menadžere koji zloupotrebljavaju svoj položaj – navodi Gujani?i?.

Ovaj sindikalac naglašava da su to u 99 odsto slu?ajeva naši ljudi, koje Amerikanci, kako tvrdi, „dresiraju“ za takvo ponašanje, a ovi šikaniraju svoje kolege. žrtve „neiživljenih“ šefova uglavnom su pošteni ljudi koji ?ute i trpe, zaposleni pred penzijom, mladi koji su tek dobili posao, a naro?ito žene.

Sindikalci smatraju da u kompaniji ima i primera seksualnog uznemiravanja, ali da se to uglavnom zataška ucenama. Na drugoj strani, ovde je prisutan i dobrovoljni mobing, kada radnici, u želji da zarade koju „crkavicu“ više, svojom voljom postaju žrtve mobinga, rade?i prekovremeno ?ak tri i po puta duže nego što zakon predvi?a, odnosno, umesto zakonskih 80 sati mese?no, ostaju i po 150 sati preko radnog vremena u jednom mesecu, tvrde sindikalci!

---

„Ju-Es stil” bez komentara

U Sektoru za odnose sa javnoš?u ove ameri?ke kompanije kazali su nam ju?e da im je pomenuti slu?aj poznat, ali da komentar ne mogu da daju bez odobrenja menadžmenta kompanije, koje još nije stiglo. Tako, do zaklju?enja ovog broja nismo dobili izjavu ovlaš?enih u „Ju-Es stilu”, a zaduženi za kontakte sa novinarima obe?ali su da ?e stav kompanije proslediti medijima.

 

 

[Politika, 11.12.2007]

.

U petak, 7.12.2007. godine održan je sastanak sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku – Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom. Tema sastanka je bila finansiranje saveza i njegovih podružnica u 2008. godini za redovne programske aktivnosti.

Molimo društva za borbu protiv še?erne bolesti da se hitno jave Dijabetološkom savezu Srbije radi dostavljanja finansijskog plana za redovne programske aktivnosti za prva tri meseca 2008. godine. Rok za dostavljanje kompletne dokumentacije Savezu je 21.12.2007.g.

Napomena: Ministarstvo ne?e prihvatati pojedina?ne prijave udruženja. 

Dodatne informacije: Stela Prgomelja, 064/283-55-00 stela@sezampro.yu

---

1. Savetodavni i terapijski rad

a) radionice razli?itog tipa (kreativne, edukativne, radno-okupacione i dr.), individualni i grupni
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorar radioni?ara
–    Troškovi radioni?arskog materijala

2.Tribine i okrugli stolovi

Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorar za predava?e/voditelje
–    Troškovi iznajmljivanja opreme (ozvu?enja ili prezentacije, flip-chart, projektor i sl.)
–    Reprezentacija maksimalno
–    Troškovi materijala za tribinu

3. Sportske manifestacije

a) Organizacija takmi?enja Savez
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorar za sudije
–    Troškovi nagrada (medalje, pehari, diplome)
–    Troškovi prevoza za predstavnike Saveza
–    Reprezentacija za u?esnike

b) Organizacija takmi?enja – lokalne organizacije
–    Honorar za sudije
–    Troškovi nagrada (medalje, pehari, diplome)
–    Reprezentacija za u?esnike

c) Odlazak na takmi?enja
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Putni troškovi:
* autobuske karte za u?esnike
* sopstveni prevoz / zakup autobusa /

4. Kultura – manifestacije u oblasti kulture

a) Organizacija kulturnih manifestacija
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Reprezentacija za u?esnike
–    Troškovi muzi?ara (ukoliko je u pitanju muzi?ka manifestacija), honorar žirija
–    Honorar voditelja
Ukoliko se radi o organizaciji ve?e kulturne manifestacije sredstva se trebuju na posebnom zahtevu

b) U?eš?e u predstavama, performansima, na festivalima i drugim kulturnim manifestacijama
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorari koreografa, dramaturga, režisera
–    Troškovi prevoza za u?esnike
–    Troškovi izrade kostima

c) Posete pozorištima, bioskopima i drugim kulturnim manifestacijama
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Troškovi ulaznica

5. Sastanci organa organizacije

a) sastanci Saveza
Upravni odbor ili Izvršni odbor ukupno 4 puta godišnje
–    Troškovi prevoza (prema gore navedenom)
–    Troškovi reprezentacije
Skupština – 1 godišnje:
–    Troškovi prevoza u?esnika
–    Reprezentacije
–    Troškovi materijala

b) Sastanci lokalnih organizacija
Upravni ili Izvršni odbor ukupno 4 puta godišnje
–    Troškovi materijala za sastanke
–    Reprezentaciju

6. Propagandne aktivnosti

a) Medijska promocija aktivnosti / manifestacija organizacije putem elektronskih ili štampanih medija
–    štampani mediji
–    Internet dva puta godišnje
b) Izrada biltena, informatora, brošure, lifleta i drugog propagandnog materijala
–    Troškovi pripreme za štampu i troškovi štampanja
–    Honorar autora

7. Jednodnevni izleti za ?lanove ?e se odobravati maksimalno 3 puta godišnje
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Troškovi prevoza: zakup autobusa
–    Troškovi ulaznica (ukoliko se pose?uje muzej ili druga znamenitost)

.

U aktuelnom broju nedeljnika "Vreme" br. 883 od 06.12.2007.g. objavljen je tekst povodom cirkulara RZZO, koji ovih dana dobijaju insulin zavisne osobe na ku?ne adrese. Podse?amo da smo na ovaj dopis i mi  burno reagovali i o?ekujemo odgovor od RZZO. Kliknite na sliku da biste je dobili u velikom formatu.

.