Saveti dijabetičarima sa bubrežnim oboljenjem

Saveti o ishrani bolesnicima koji imaju šećernu bolest i oštećenu funkciju bubrega
Odeljenje nefrologije, KBC “Zvezdara” – Beograd

1. Ako bolujete od šećerne bolesti i imate oštećenje bubrega treba da znate da je dijeta veoma važna, često presudna za dalji tok vaše bolesti.

2. Prvi cilj u dijetalnoj ishrani jeste da postignete i održite idealnu telesnu težinu. Ona se najlakše izračunava ako od vaše visine u centimetrima oduzmete broj 100. Regulacijom telesne težine postići ćete bolju kontrolu gilkemije, krvnog pritiska i masnoća u krvi. Ako vaša težina odgovara idealnoj to je znak da pravilo unosite energetske materije.

3. Osnovne hranljive materije su ugljeni hidrati, masti i belančevine.
Ugljeni hidrati su glavni izvori energije u ishrani. Sa njima treba da unesete 50-60% potrebne energije. Ima ih u svim namirnicama biljnog porekla. Osobe sa šećernom bolesti ne treba da unose koncentrovane šećere, a unos ostalih ugljenih hidrata treba ravnomerno da raspodele u toku celog dana, kako bi izbegle veća kolebanja vrednosti glikemije (šećera u krvi). Ako je unos ugljenih hidrata praćen dovoljnim unosom dijetnih vlakana, postiže se bolja kontrola glikemije. Dijetna vlakna se nalaze u voću, povrću i žitaricama. Dnevno treba uneti 20-25 g dijetnih vlakana.
Masti su takođe izvor energije. Ako imate normalne vrednosti masnoća u krvi, postići ćete bolju kontrolu glikemije, krvnog pritiska, sporije napredovanje bubrežne bolesti i procesa ateroskleroze. Mastima treba da obezbedite oko jednu trećinu potrebne energije. Treba koristiti masti biljnog porekla, a masti životinjskog porekla smanjiti ispod trećine ukupno unetih masnoća. Unos holesterola treba ograničiti na 200-300 mg dnevno. Ovo možete postići ako izbegavate mast, puter, margarin, žumanca, masne sireve, slaninu, crvena mesa, pavlaku, a unosite belo meso, nemasne sireve, belance jajeta, biljna ulja, morsku ribu (1-2 puta nedeljno).

4. Belančevine su gradivne materije za organizam. Belančevine iz hrane ne utiču na glikemiju, ali ako imate oštećenje bubrega, njihov unos treba da ograničite. Ako je funkcija vaših bubrega očuvana, preporučuje se unos od 0,8 g belančevina po kg telesne težine dnevno. Ako imate smanjenu bubrežnu funkciju, tada treba da ograničite unos belančevina na 0,6 g po kg težine dnevno. Tako na pr. ako imate 70 kg, dozvoljen je dnevni unos od 42 g belančevina (70 x 0.6 = 42). Ovakvim ograničenjem belančevina postiže se bolja regulacija glikemije, smanjenje belančevina u mokraći, sporije napredovanje bubrežne bolesti. Treba unositi pretežno belančevine životinjskog porekla (meso, jaja, mlečne proizvode). I u hrani biljnog porekla ima belančevina, naročito u žitaricama, pasulju i krompiru, ali su one manje korisne, a pored toga ove namirnice sadrže dosta kalijuma i ugljenih hidrata.

5. Unos tečnosti je najčešće bez ograničenja. Ali ako imate otoke, treba da ograničite unos tečnosti. Ako želite da se oslobodite otoka, tada treba da unesete manje tečnosti od količine koju ste izmokrili prethodnog dana.

6. Kako kuhinjska so (natrijum) zadržava vodu u organizmu, to se svim bolesnicima od šećerne bolesti savetuje umereno ograničenje soli. Ako imate povišen krvni pritisak ili otoke tadranu ne treba dosoljavati, nekad je potrebno da se jede i neslan hleb, a zabranjeni su suhomesnati proizvodi, slani sirevi, zimnica i konzerve svih vrsta.

7. Neki bolesnici imaju sklonost ka povećanju kalijuma u krvi. Ovome naročito doprinosi loše regulisana glikemija. Tada veći unos kalijuma sa hranom može da izazove opasne smetnje u radu srca. Kalijuma ima dosta u većini namirnica, posebno biljnog porekla. Zbog visokog sadržaja kalijuma, ovim bolesnicima se zabranjuje unos sušenog i koštunjavog voća, dok je unos ostalog voća i povrća, kao i njihovih prerađevina ograničen. Postoji i lek koji reguliše vrednost kalijuma.

8. Da biste sprečili oštećenje kostiju treba da vodite računa o unosu fosfora i kalcijuma.
Ukoliko imate povećanu vrednost fosfora u krvi, mleko i jogurt ograničite na jednu šolju, a sir na 50 g dnevno. Soja se ne preporučuje, a pasulj je dozvoljen povremeno do 100 g. Takođe, treba da izbegavate industrijske proizvode kojima se dodaju fosfati. I pored dijete, fosfor u krvi se često ne može zadovoljavajuće kontrolisati bez lekova.
Kako namirnice koje sadrže dosta fosfora sadrže i kalcijum, to ako se pridržavate svih navedenih saveta obično nećete moći da unesete potrebnu količinu kalcijuma. Zbog toga je neophodno da kalcijum unosite u obliku gotovih preparata.

9. Alkoholna pića su dozvoljena u umerenim količinama – jedna čaša dnevno. Dozvoljeno je i umereno konzumiranje kafe.

10. Začine možete da koristite da popravite ukus jela. Gotove mešavine začina nisu preporučljive jer sadrže dosta kuhinjske soli, ali je zato dozvoljen slobodan izbor začinskog bilja u manjim količinama.

11. Uz ovakvu dijetu potrebno je da uzimate i neke vitamine i minerale. Najčešće su to vitamini B grupe i preparati gvožđa.

Dijeta sa 40 grama belančevina za bolesnike koji imaju šećernu bolest i smanjenu funkciju bubrega:
Doručak:
1. bela kafa (mleko 1,5 dl, crna kafa 0,5 dl)
2. hleb 50 g
3. jaje ili sir 30 g
4. margarin ili maslac 5 g

Užina:
1. keks 50 g
2. jabuka ili mandarina ili breskva 20 g

Ručak:
1. supa ili čorba od povrća
2. jelo od povrća (dozvoljeno povrće: kupus, kelj, karfiol, spanać, boranija, zelena paprika, paradajz 200 g, krompir 150 g, šargarepa, luk, crvena paprika, ukuvan paradajz 100g) ili pirinač 50 g
3. juneće ili pileće meso
4. salata 100-150 g (dozvoljeno povrće: krastavac, kupus, zelena salata, paradajz, zelena paprika)
5. hleb 50 g
6. voće 150 g (dozvoljeno voće: jabuka, breskva, jagoda, pomorandža, kupina, malina, grožđe ako nije slatko)

Užina:
1. kompot od jabuka 100 g

Večera:
1. jelo od povrća kao za ručak
2. jogurt 1 dl
3. hleb 30 g
4. jabuka 200 g

Obrok pred spavanje: hleb 30 g, margarin ili kajmak 5 g

Po 5 grama belančevina nalazi se u:
40 g testa 50 g pšeničnog brašna
75 g pirinča 1 kg skrobnog brašna
60 g hleba 150 g mleka
1 dl jogurta 200 g pavlake
12-15 g tvrdog sira 15-25 g mekog sira
50 g jaja 200 g kajmaka
25-30 g mesa 25 g ribe
5-50 g pasulja 30 g lešnika, oraha
150 g pečuraka 200 g karfiola
75 g zelenog graška 75 g čokolade
15 g sušene soje 150 g kestena
Sadržaj kalijuma u 100 g nekih namirnica
brašno 210-290 mg pirinač 210 mg
kukuruz 340 mg hleb 110-180 mg
testa 80 mg keks 150 mg
meso 200-250 mg riba 250 mg
jaje 140 mg mleko 140 mg
jogurt 130 mg pavlaka 65 mg
maslac 20 mg sir 80-100 mg
boranija, kupus 250 mg luk, krastavac 150 mg
karfiol, grašak 350 mg krompir 380 mg
paradajz 270 mg pasulj 1500 mg
soja 1800 mg zelena salata 220 mg
paprika 180 mg šargarepa 250 mg
pečurke 400 mg rotkvica 270 mg
spanać 140 mg tikvice 270 mg
banana 600 mg breskva 195 mg
limun 160 mg lubenica 160 mg
jagoda 150 mg jabuka 110 mg
kajsija 370 mg kruška 135 mg
orah, lešnik 500-600 mg sušeno voće 600-800 mg
pomorandža 180 mg trešnja 250 mg
višnja 190 mg malina 180 mg
šljiva 210 mg grožđe 220 mg
šećer 3 mg džem 80-100 mg

.

Leave a Reply