Ovim putem želeli bismo da vas u kratkim crtama informišemo o sadržaju i zaključcima skupa “Savremeno lečenje šećerne bolesti – potrebe, troškovi i perspektive" koji je u utorak 26. maja 2015. godine održan u Privrednoj komori Srbije u organizaciji Privredne komore Srbije, Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje šećerne bolesti Ministarstva zdravlja i Dijabetološkog saveza Srbije. Na ovu temu, okupljeni učesnici imali su priliku da čuju stavove iz Evrope od strane člana Upravnog odbora Međunarodne dijabetes federacije (IDF) za region Evrope i predsednika Hrvatskog društva za dijabetes, kao i od predstavnika nedavno obnovljenih savetovališta za dijabetes na nivou primarne zdravstvene zaštite u Srbiji.
Cilj ovog događaja bio je da informiše stručnu i opštu javnost o društvenom i ekonomskom značaju dijabetesa šire od zdravstvenog konteksta, imajući na umu procenu da od dijabetesa boluje oko 10% stanovništva naše zemlje i da hronične nezarazne bolesti, kao što je dijabetes, mogu biti uzrok smanjenja produktivnosti, ekonomskog razvoja i nacionalnog dohotka. Pored važnosti brige o dijabetesu i sprečavanju komplikacija kao značajno skupljih za lečenje, fokus skupa je bio na sadašnjoj situaciji kontrole dijabetesa u Srbiji, iskustvima EU u racionalizaciji troškova za lečenje dijabetesa i sledećim koracima ka boljoj kontroli dijabetesa u Srbiji, kao što su: ponovno formiranje dijabetoloških savetovališta u domovima zdravlja, dostupnost redovnog merenja glikoziliranog hemoglobina i većeg broja savremenih terapijskih opcija za osobe sa dijabetesom.
U uvodnoj reči g-đe Mominat Omarove, člana Upravnog odbora Međunarodne dijabetes federacije (IDF), prof. dr Predraga Sazdanovića, pomoćnika ministra zdravlja i Akademika prof. dr Nebojše Lalića, predsednika Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje šećerne bolesti, izneti su podaci da je u Srbiji 12.4 odsto odraslog stanovništva obolelo od dijabetesa, od čega je polovina radno sposobno stanovništvo mlađe od 65 godina. Usled porasta gojaznosti i starenja populacije, procena je da će u svetu kao i kod nas ovaj broj progresivno porasti za oko 50% u narednih 20 godina. Širom sveta od dijabetesa umre više ljudi nego od raka dojke i raka prostate zajedno. Ipak, uprkos različitim izveštajima i međunarodnim deklaracijama o kontroli dijabetesa, pokrivanje troškova za dijabetes zaostaje u odnosu na druge hronične bolesti. Ovi troškovi uključuju kako direktne troškove za kontrole i lekove za osnovnu bolest i komplikacije, tako i indirektne troškove, koji se neretko previde – smanjenje produktivnosti usled bolesti i odsustva sa posla, nezaposlenost uzrokovanu ranim invaliditetom zbog bolesti, gubitak produktivnosti zbog preuranjenje smrti. Komplikacije dijabetesa, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, nervnog sistema,oštećenje vida, procenjuje se da učestvuju sa više od 85% u ukupnim troškovima za ovu bolest.
Doc. dr Dario Rahelić, predsednik Hrvatskog društva za dijabetes i bolesti metabolizma, izneo je podatke da Hrvatska na godišnjem nivou izdvaja za lečenje tipa 2 šećerne bolesti 2.567.383.887,72 kn (oko 340 miliona eura) što čini 11,49% ukupnih godišnjih rashoda HZZO-a, i sa prosečnim godišnjim troškom po bolesniku od 14.277,44 kn (oko 2.000 eur). Zabrinjavajući podatak je danajveći deo troškova, čak 86% zdravstvene zaštite, odlazi na bolničko lečenje i lekove za komplikacije bolesti. Modeliranjem životnog ciklusa bolesti pokazano je da intenzivnim, umesto uobičajenim, pristupom kontroli i lečenju bolesnika, koji bi dodatno koštao oko 170.000 eur godišnje, na 10-godišnjem nivou bi mogao dovesti do ušteda na smanjenju troškova komplikacija od oko 270 miliona eura. Sa dostupnim svim novim terapijskim opcijama na listi lekova HZZO-a i postepenim smanjenjem potrošnje derivata sulfonilureje, izneto je realno očekivanje da će praćenje u narednim godinama pokazati sve veći procenat pacijenata sa zadovoljavajućom kontrolom bolesti.
Savetovališta za dijabetes iz Doma zdravlja Savski Venac i Čačak predstavili su rezultate praćenja vrednosti glikoziliranog hemoglobina kao najboljeg pokazatelja kontrole bolesti na uzorku od 800 pacijenata. I ako je uzorak mali, 25-41% loše kontrolisanih pacijenata na dostupnoj oralnoj terapiji predstavlja pozitivan, ali i redak primer za Srbiju, i govori u prilog velikog doprinosa savetovališnog rada za poboljšanjesituacije u dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti. Sa druge strane, činjenica daje samo 20% ispitanih pacijenata proveravalo HbA1c u poslednjih šest meseci, kao i da je oko 95% pacijenata bilo na terapiji metforminom i derivatima sulfonilureje kao jedinim oralnim terapijama, u potpunosti refundiranim odstrane RFZO, ukazuje na neophodnost povećanja dostupnosti redovnog merenja HbA1c i savremenih terapijskih opcija u cilju bolje kontrole bolesti.
Dr Predrag Đukić, stručnjak iz oblasti ekonomike zdravstva, izneo je i procene troškova za dijabetes tip 2 u Srbiji, polazeći od učešća pojedinačnih direktnih i indirektnih troškova u ukupnom izdvajanju za dijabetes dostupnih u literaturi (koriščena prethodno navedena publikacija iz Republike Hrvatske) i budžeta RFZO-a iz 2013. godine. Procene ukazuju da se u Srbiji potencijalno izdvaja 222 miliona eura za lečenje dijabetesa tipa 2, od čega 38 miliona za kontrolu osnovne bolesti sa lekovima, a preko 180 miliona eura za lečenje komplikacija. Ako se na ovu cifru dodaju indirektni troškovi (smanjenje produktivnosti usled bolesti i odsustva saposla, nezaposlenost usled bolesti i gubitak produktivnosti zbog preuranjenje smrti) koji iznose 30% ukupnih troškova, tj. dodatnih 104 miliona eura, dolazi se do procene da je 2013. godine dijabetes koštao društvo u Srbiji 348 miliona evra. S obzirom na to da dobra kontrola šećera u krvi sprečava nastanak komplikacija, sugerisano je da bi smanjenje HbA1c za 1% imalo pozitivan efekat na smanjenje incidence infarkta miokarda i moždanog udara u vrednosti od 9 miliona eura godišnje, sa napomenom da komplikacije značajno utiču na povećanje troškova bolničkog lečenja, ne samo u godini u kojoj se komplikacije dese, već i u svim narednim godinama.
U zaključcima skupa istaknuta je još jednom neophodnost:
- Izrade Nacionalnog programa prevencije i kontrole šećerne bolesti
- Unapređenja organizacije dijabetološke zaštite na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou
- Kompletiranja informacionog sistema i posebno registra obolelih
- Bolje dostupnosti savremenih terapijskih opcija za kontrolu tipa 2 dijabetesa
- Bolje kontrole glikemije sa ciljem manjeg procenta i kasnijeg javljanja komplikacija, što bi imalo značajan uticaj na ukupne troškove lečenja
- Izrade odgovarajuće farmakoekonomske studije radi preciznijeg određivanja troška koji prouzrokuje dijabetes i njegove komplikacije na pojedinca, zdravstveni sistem i društvo u celini.