Svaki deseti građanin u Srbiji boluje od dijabetesa
Prevencija, rana dijagnostika i adekvatno lečenje izuzetno su važni kako bi se ova hronična, nezarazna bolest, koja sve više uzima maha, držala pod kontrolom. U Srbiji 700.000 obolelih, u svetu 387 miliona. Troškovi za lečenje 465 milijardi dolara
Svaki deseti građanin u Srbiji ili oko 700.000 stanovnika, boluje od dijabetesa, a istraživanja pokazuju da u svetu na sedam sekundi jedna osoba premine od ove teške, hronične, nezarazne bolesti. Prevencija, rana dijagnostika i adekvatno lečenje izuzetno su važni kako bi se dijabetes držao pod kontrolom, istaknuto je na konferenciji „Savremeno lečenje šećerne bolesti – potrebe, troškovi i perspektive“ održanoj u Privrednoj komori Srbije (PKS). Zabrinjava podatak, kako je rečeno na skupu, da svaka druga osoba i ne zna da boluje od dijabetesa. Dijabetes, takođe, može biti uzrok smanjenja produktivnosti, ekonomskog razvoja i nacionalnog dohotka.
U Srbiji polovina radno sposobnog stanovništva, njih 12,4 odsto boluje od dijabetesa, a u svetu je dijagnostikovano čak 387 miliona obolelih. U naredne dve decenije očekuje se da će broj obolelih u svetu dostići 600 miliona, a sada se za lečenje te bolesti troši 465 milijardi dolara, istakao je Ješa Erčić, direktor Sektora poljoprivrede i industrije u PKS.
Zbog toga, ulaganja u zdravstvo, prevenciju i kvalitetno lečenje, ne treba posmatrati kao trošak, već kao investiciju – produžetkom života, smanjenjem smrtnosti, poboljšanjem radne produktivnosti stanovništva, manjim odsustvovanjem sa posla obolelog i članova porodice, naglasio je Erčić.
Predrag Sazdanović, pomoćnik ministra zdravlja u Vladi Srbije ukazao je na nastojanja da se unapredi rana dijagnoza dijabetesa - bolesti koju je nazvao „tihi ubica“, za šta je smatra on, neophodna međunarodna saradnja.
Akademik Prof. dr Nebojša Lalić, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje šećerne bolesti naglasio je da su među najvećim uzročnicima smrtnosti kancer, šlog, kardiovaskularne bolesti i dijabetes. Rast broja obolelih od dijabetesa u Srbiji mogao bi da bude značajan. Ne možemo da sprečimo rast obolelih, ni u svetu, ni u Srbiji, ali možemo da se borimo da bolest uspori. Ministarstvo zdravlja i Republička stručna komisija dali su osnovu za poboljšanje situacije u ovoj oblasti obnavljanjem savetovališta za dijabetes na nivou domova zdravlja u novembru 2014, objasnio je Lalić.
Unapređenje rada savetovališta i povećanje dostupnosti savremenih dijagnostičkih i terapijskih opcija dalji su koraci sa ciljem smanjenja rizika od komplikacija i troškova ove bolesti, rekao je Lalić.
Pored važnosti brige o dijabetesu i sprečavanju komplikacija kao značajno skupljih za lečenje, na skupu u PKS bilo je o sadašnjoj situaciji kontrole dijabetesa u Srbiji, kao i o iskustvima EU u racionalizaciji troškova za lečenje dijabetesa.
Podaci iz sveta govore da se za lečenje šećerne bolesti i komplikacija koje nosi, izdvaja više od 10 odsto ukupne potrošnje za zdravstvo. Ovi troškovi uključuju kako direktne troškove za kontrole i lekove za osnovnu bolest i komplikacije, tako i indirektne troškove koji se neretko previde – smanjenje produktivnosti usled bolesti i odsustva sa posla, kao i nezaposlenost uzrokovanu ranim invaliditetom. Komplikacije dijabetesa kao što su bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, nervnog sistema, oštećenje vida procenjuje se da učestvuju sa više od 85 odsto u ukupnim troškovima za ovu bolest.
Član Upravnog odbora Međunarodne dijabetes federacije za Evropu (IDF Europe) Mominat Omarova upozorila je da šećerna bolest ubija više nego kancer dojke i prostate zajedno. Društvo potroši više sredstava na lečenje dijabetesa, nego na lečenje svih kancera zajedno.
Ipak, uprkos različitim izveštajima i međunarodnim deklaracijama o kontroli dijabetesa, pokrivanje troškova za dijabetes zaostaje u odnosu na druge hronične bolesti. U međuvremenu porast gojaznosti i starenje populacije povećavaju broj obolelih od dijabetesa tipa 2 i postoji neobjašnjen porast dijabetesa tip 1 primećen kod dece. Direktni godišnji zdravstveni troškovi za dijabetes su u Evropi dostigli cifru od 109 milijardi evra sa tendencijom daljeg rasta, rečeno je na konferenciji.
O iskustvima Hrvatske u preventivi i racionalizaciji troškova za lečenje govorio je Doc. dr Dario Rahelić, predsednik Hrvatskog društva za dijabetes i bolesti metabolizma.
Rezultate iz pilot projekta savetovališta za dijabetes izneli su dr Vlade Veličković iz Čačka i Prim. dr Branka Đurić Pejović iz DZ "Savski venac" Beograd.
Odlične podatke o činjeničnom stanju u Srbiji i mogućim uštedama u budžetu na samo dve komplikacije dijabetesa (godišnje 8,61 miliona evra) izneo je samostalni konsultant dr Predrag Đukić.
Organizatori konferencija koja je okupila veliki broj učesnika su Privredna komora Srbije, Republička stručna komisija za prevenciju i lečenje šećerne bolesti i Dijabetološki savez Srbije.