Glikemijski indeks nam pokazuje koliko i kako brzo određena namirnica povećava šećer u krvi; saznajte šta jesti a šta izbegavati.
Glikemijski indeks (GI) numerički pokazuje u kojoj meri neka namirnica povećava nivo šećera u krvi. Hrana koja poseduje nisku vrednost glikemijskog indeksa uzrokuje mali porast glukoze u krvi, a hrana s visokim GI uzrokuje brz i velik porast nivoa glukoze u krvi.
Visoki GI na skali se nalazi između vrednosti 70 i 100, a uključuje namirnice poput pire krompira, kuvanog pirinča, belog hleba, meda, kornflejksa, koka kole i pive.
Srednji GI na skali se nalazi između vrednosti 55 i 77, odnosno u slanom krompiru, bananama, šećeru i nezašećerenim voćnim sokovima.
S druge strane, niski GI (ispod 55) imaju mleko, jogurt, voće, integralna testenina, grašak, pasulj, lešnici i povrće.
Hrana s nižim GI odličan je saveznik svakoj dijeti i pomaže u mršavljenju. Nutricionistkinja Michele Kingston savetuje koju hranu s visokim GI isključiti, a koju s niskim glihemijskim indeksom uključiti u našu svakodnevnu prehranu.
Šta jesti?
Umesto banane, odaberite jagode.
Umesto belog hleba, odaberite crni, od brašna celih zrna.
Umesto cornflakesa, odaberite zobenu kašu.
Umesto običnog krompira, odaberite slatki krompir.
Umesto testenine s umakom od paradajza, odaberite komad mesa i salatu.
Hrana s niskim GI:
avokado, semenke, celer, beli luk, đumbir, pasulj (crveni), grašak, indijski oraščić, integralni pirinač, integralni hleb, jabuke, jagode, kakao (bez šećera), kikiriki, krastavac, kruške, sočivo, limun, luk, beli luk, masline, šargarepa, narandža, nektarine, osušeni paradajz, patlidžan, pesto, rotkvice, senf, slanutak, smokva (sveža), sojino mleko, sok od paradajza, suncokretovo seme, šampinjoni, šipak/nar (svež), šljive, spanać, tofu, trešnje