RZZO: Pomo? dijabeti?arima

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje ?e ubudu?e obolelima od dijabetesa koji su na insulinskoj terapiji pokrivati troškove banjskog le?enja.

Prema evidenciji Zavoda, u Srbiji oko 60.000 pacijenata prima insulinsku terapiju. “Da bismo na pravi na?in zbrinuli dijabeti?are koji primaju insulin i da bismo im omogu?ili da njihova bolest bude tretirana na pravi na?in, doneli smo odluku, kroz izmenu pravilnika, da se uvedu posebni programi sekundarne prevencije", rekla je direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlovi?.

Ona kaže da ?e kroz te programe svi dijabeti?ari koji su zavisni od insulina imati mogu?nost da svake ?etiri godine, deset dana provedu u specijalizovanoj ustanovi u kojoj ?e u toku boravka mo?i da dobiju sve informacije vezane za njihovu bolest, kao i edukaciju o na?inu ishrane.

“Ja moram da kažem da ovo danas što se dešava je uspostavljanje prvog centra u našoj zemlji koji bi trebalo u tom smislu da pomogne i adekvatnom terapijom še?erne bolesti i da pomogne samim pacijentima kroz edukaciju i kroz uvežbavanje insulinske terapije, koju ?e nadzirati sami specijalisti u Vrnja?koj banji”, kaže predsednik Republi?ke komisije za še?ernu bolest Nebojša Lali?.

[B92, 24. jun 2008.]

Napomena: u prilogu za "Beogradsku hroniku", Svetlana Vukajlovi? je izjavila da ?e svi insulin zavisni osiguranici na ku?nu adresu dobiti detaljne informacije o mogu?nostima koriš?enja "Merkur"-a u Vrnja?koj Banji. Za decu, roditelji ?e dobiti informacije o uslovima koriš?enja banjskog le?enja u Aran?elovcu, a gojazna deca na Zlatiboru. Kako je izjavila, spiskovi ?e se praviti po azbu?nom redu i zdravstvenom stanju, a prednost ?e imati novootkriveni.

.

Na Facebook mreži oformljena je grupa Diabetes Serbia, gde se okupljaju ljudi koji žive sa dijabetesom ili podržavaju naš rad u Srbiji (a i van nje).

Posetite www.facebook.com , napravite svoj profil, u “search” opciji ukucajte Diabetes Serbia i pridružite nam se!

 

Pročitaj više …

Australija je prestigla SAD i sada je, ra?unato prema procentualnom u?eš?u me?u odraslim žiteljima, na prvom mestu u svetu po broju stanovnika s viškom kilograma, objavio je Institut Beker za sr?ana oboljenja i dijabetes iz Melburna.

Podaci te medicinske ustanove pokazuju da u Australiji, koju naseljava približno 21 milion ljudi, oko 26 odsto odraslih žitelja imaju višak kilograma. U SAD je procenat gojaznih tako?e veoma visok, jer svaki ?etvrti odrasli žitelj ekonomski najmo?nije svetske države, u kojoj živi nešto više od 300 miliona stanovnika, ima preteranu telesnu težinu. Australijski medicinski eksperti prognoziraju da ?e se tokom narednih 20 godina naglo uve?ati ne samo broj ljudi s preteranom telesnom težinom, ve? i onih koji imaju ozbiljne sr?ane smetnje i poreme?aj u radu krvotoka, prenosi Radio "Sloboda". Broj Australijanaca koji ?e u pomenutom periodu zatražiti bolni?ko le?enje zbog hroni?nih sr?anih smetnji i bolesti krvnih sudova uve?a?e se, prema proceni stru?njaka iz Melburna, za oko 700 hiljada.

[Tanjug, 22.06.2008.]

.

Nacrt Strategije i prednacrt Akcionog plana za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti (HNB)

Komisija za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti Ministarstva zdravlja predložila je nacrt Strategije i prednacrt Akcionog plana za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti (HNB) uz stru?no-tehni?ku i finansijsku podršku Svetske zdravstvene organizacije.

Komentare, primedbe i sugestije na nacrt Strategije za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti (HNB) i prednacrt Akcionog plana možete slati do 1. septembra 2008. godine na elektronsku adresu strategijahnb@batut.org.yu

Nezarazne bolesti (kardiovaskularne bolesti, maligni tumori, dijabetes, hroni?na opstruktivna bolest plu?a, bolesti muskuloskeletnog sistema i druge bolesti) decenijama ve? predstavljaju vode?i uzrok oboljevanja, invalidnosti i umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori ?inili su preko tri ?etvrtine svih uzroka smrti tokom 2005.godine.

Strategija za prevenciju hroni?nih nezaraznih bolesti kao dokument od nacionalnog zna?aja, predstavlja deo strategije razvoja celokupnog zdravstvenog sistema Srbije i instrument za mobilizaciju svih ?inilaca društva u cilju o?uvanja i unapre?enju zdravlja i spre?avanja rizi?nih ponašanja.

Preuzmite Nacrt Strategija za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti i prednacrt Akcionog plana   (pdf, 699 KB)

[izvor: sajt Ministarstva zdravlja ]

.

NOVI SAD – Reforma zdravstva u Srbiji, formalno zapo?eta pre sedam godina, još nije okon?ana. štaviše, kraj procesa transformacije najzna?ajnije društvene delatnosti uopšte se ne nazire, a time se i "bolja budu?nost" zdravstvenog sistema odlaže unedogled. Na pojedine specijalisti?ke preglede ?eka se mesecima, pa se mnogi pacijenti plaše da li ?e ih uopšte i do?ekati. Mnogi na samom po?etku svog le?enja odustaju, jer nemaju snage da se nose s ogromnom papirologijom i troškovima. Da paradoks bude ve?i, oblast zdravstva sve vreme od petoktobarskih promena vode isti ljudi, a Tomica Milosavljevi? je na ?elu Ministarstva zdravlja punih sedam godina.

Predsednik Društva lekara Vojvodine prof. dr Mladen Prvulovi? za naš list kaže da su neizbežne strukturne promene u zdravstvu, koje vode ka tržišnoj orijentaciji ve?eg dela zdravstvenog sistema, kako je to u razvijenim zemljama, uz definisanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga koji garantuje država.

Kampanjska reforma

Reforma zdravstva je, prema re?ima profesora Prvulovi?a, izgleda konstanta našeg društva, jer se odvija neprekidno.

– Glavni nedostatak tog reformisanja je što se taj proces odvija pomalo kampanjski, odvojeno od zbivanja u drugim sferama života. Prvo je stomatološka praksa najve?im delom poluprivatizovana, zatim je jedan broj medicinskih radnika proglašen viškom, pa su uz naknadu "humano" penzionisani pre vremena. Onda je umesto lekara opšte prakse promovisan "izabrani lekar". To su sve polumere koje nemaju neki naro?iti efekat na celokupni sistem zdravstva. U toku je proces akreditacije zdravstvenih ustanova, kao i licenciranje lekara, ali i to su više kozmeti?ka doterivanja nego suštinsko reformisanje – isti?e dr Prvulovi?. On podvla?i da je namera projektanata ove reforme, koji su okupljeni u Ministarstvu zdravlja, bila vrlo ambiciozna, jer su želeli da se ekstenzivni sistem, s velikim brojem loše raspore?enih lekara i velikim bolni?kim kapacitetima, prevedu na racionalan i efikasan sistem. Tek sada, kada je završeno upisivanje u novoformiranu Lekarsku komoru, znamo da u Srbiji ima skoro 30.000 lekara. Državna statistika je, prema njegovim re?ima, "baratala" sa znatno manjim brojem.

Politi?ki dogovori uslovili zakonska rešenja

– Ekonomska mo? jedne zemlje diktira pravila ponašanja u zdravstvu. Mi ne?emo primenjivati ništa što ve? negde ne postoji, ali se mora uzeti u obzir šta se može posti?i s godišnjim izdvajanjem za zdravstvo od oko 200 evra po glavi stanovnika – naglašava dr Prvulovi?. Vreme tranzicije, prema njegovim re?ima, podrazumeva bolne traume, koje se manifestuju u gubitku iluzija da ?e reformski potezi doneti boljitak. Raslojavanje društva je sve ?eš?e i oni koji budu mogli da plate ima?e kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. On isti?e da je, dok su zakoni o zdravstvu i zdravstvenom osiguranju bili u izradi, Društvo lekara Vojvodine bilo dalo ?itav niz primedaba i sugestija, ali da "ve?ina predloga nije prihva?ena jer su politi?ki dogovori uslovili zakonska rešenja".

– Danas su kadrovska rešenja u domenu partijskih nagodbi – dodaje dr Prvulovi?.

Svoje predloge u procesu reforme dao je i Sindikat zaposlenih u zdravstvu, ali se ni na njih niko nije osvrnuo.

– Upoznati smo s reformom zdravstva, ali mislim da bi neke naše primedbe i sugestije mogle više da se uvažavaju. Nekoliko puta smo upozoravali na to da se reguliše privatna praksa. Sindikat nije protiv nje, ali je protiv "dvojnog" rada. Mora jednom da se razgrani?i rad u državnoj i privatnoj zdravstvenoj ustanovi. Pacijenti se "regrutuju" iz državnog zdravstva, jer kod privatnika sve odmah može da se uradi – kaže za GL predsednica Sindikata zdravstvenih radnika Srbije dr Branislava Plan?ak.

Paket zdravstvene zaštite na ?ekanju

Takozvani paket zdravstvene zaštite, koji ?e se oslanjati na obavezno zdravstveno osiguranje, još je u fazi definisanja, a kada ?e stupiti na snagu – nije poznato.

– Još uvek se ne zna šta sadrži jedan paket zdravstvene zaštite. Ako le?enje tumora dojke podrazumeva sve postupke, dijagnosti?ke i terapijske, onda je to paket koji ima svoju cenu. Nažalost, teško je sve pacijente s istom boleš?u jedanko rangirati, jer nekome treba više, a drugome manje usluga. Smisao paketa je da natera lekara da "štedi", da se uklapa u predvi?ene protokole, da slu?ajno ne ''pretera'', jer se može dogoditi da ne zaradi za platu. To, me?utim, dovodi u pitanje kvalitet zdravstvenih usluga – smatra Društvo lekara Vojvodine.

Pri tom, svi dobro znaju da su pacijenti nezadovoljni, jer o?ekuju ljubazno osoblje u bolnicama i domovima zdravlja i visokoprofesionalne lekare, a nailaze na sasvim druga?iju situaciju.

– Nisu za to krivi zdravstveni radnici. Oni imaju jasne naloge kako da rade, šta da zabrane, a šta da dozvole. Država je vrlo lukava, pa je gnev bolesnika "usmerila" na zdravstvene radnike koji moraju da objašnjavaju zašto je lista ?ekanja tako duga, zašto se neki lek mora platiti, a drugi ide na recept, zašto se zra?enje zakazuje tek za pola godine, zašto pojedine laboratorijske analize moraju da se urade u privatnoj laboratoriji… a sve su to državne "naredbe" – kaže profesor Prvulovi?.

[Gra?anski list, 18.06.2008.]

.

Direktori domova zdravlja dobi?e uskoro dopis Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje, sa spiskovima lekara koji su, umesto da pacijentima propišu lekove koji se u celosti izdaju o trošku osiguranja, propisivali skuplju terapiju, onu za koju se pla?a procentualna participacija.
Istovremeno, RZZO ?e zatražiti da lekari prilikom propisivanja terapije, pacijenta uvek obaveste da na pozitivnoj listi postoji lek, koji mogu da dobiju bez doplate, a da skuplje lekove sa procentualnom participacijom, propisuju samo na zahtev pacijenta.
Ovaj dopis na adrese svih 157 domova zdravlja u Srbiji, RZZO šalje posle rezultata analize potrošnje lekova, koji su pokazali da su pacijenti u prva ?etiri meseca platili 150 miliona dinara za procentualnu participaciju na skuplje medikamente.
– Naša je dužnost da obavestimo pacijenta koji je lek za njega najdelotvorniji, a ne koji je najjeftiniji – kaže dr Nevena Dimitrijevi?, lekar u Domu zdravlja "Voždovac" i portparol Sindikata lekara i farmaceuta. – Isklju?ivo je odluka pacijenta da li ?e da doplati skuplji i efikasniji lek, ili ?e da uzme terapiju, koju "pokriva" zdravstveno osiguranje. Ali, niko pacijentu ne sme da uskrati mogu?nost da dobije najbolji lek.
Dimitrijevi?eva navodi da nije ta?no da postoje direktne paralele lekova sa A i A1 liste, koji se izdaju o trošku osiguranja, odnosno uz procentualnu participaciju za lekove na A1 listi.
– Postoji razlika izme?u patentnog i generi?kog leka – objašnjava Dimitrijevi?eva. – Ta?no je da generi?ki lek sadrži istu osnovnu supstancu kao i originalni, ali pored aktivne supstance, taj lek sadrži i dodatke, koji nisu isti kao u originalnom leku. Ako pacijent ne može da doplati za bolji lek, naravno da ?emo mu propisati paralelu, ako je ima na pozitivnoj listi.
Svetlana Vukajlovi?, direktor RZZO kaže da ovaj fond nikada ne?e mo?i da uvrsti na pozitivnu listu sve lekove, da to nije ni opravdano, ni realno. I, nigde u svetu se ne radi tako.
– Ne mogu lekari, pod parolom šta je za pacijenta najbolje, da svedu terapiju na propisivanje najskupljih lekova – napominje Vukajlovi?eva. – Jer, ako pacijent ne može da plati taj lek, onda to nije najbolje za njega. Izme?u dva leka ista po sastavu, i gotovo ista po dejstvu, ne postoji razlika u kvalitetu, iako je jedan skuplji. Agencija za lekove i medicinska sredstva kontroliše kvalitet i nijedan nekvalitetan lek ne može da se pojavi u prometu.

SVETSKA PRAKSA
Inovativni lekovi su skupi dok traje patentna zaštita, a to je po svetskim standardima 10 godina. Ali, najja?e farmaceutske kompanije po?ivaju upravo na proizvodnji generi?kih lekova. Sve zemlje sveta izuzetno vode ra?una o farmakoekonomiji i dobro vagaju da li ?e i kad pacijentima dati skup novi lek, ili daleko jeftiniju generiku. Austrijsko ministarstvo zdravlja je, recimo, donelo propis po kojem lekari propisuju hemijski sastav, a apotekari su dužni da pacijentu izdaju najjeftiniji lek tog hemijskog sastava.

"PLAVIKS" I ASPIRIN
Svetlana Vukajlovi? navodi primer skupih lekova "plaviksa", "sortisa" i "tanakana", koje pacijenti moraju da doplate. Paralela "plaviksu" je "tiklodiks", koji se izdaje o trošku osiguranja, a i obi?an aspirin, koji nije na pozitivnoj listi, ali je jeftin. Nezavisna engleska studija pokazala je, recimo, da "plaviks" za samo osam odsto ima bolje dejstvo od višestruko jeftinijeg aspirina, pa u Engleskoj ovaj lek mogu da dobiju samo pacijenti alergi?ni na aspirin.

[Ve?ernje novosti, 18.06.2008.]

.

Mediteranska hrana ?uva srce 

Vreme je da promenite svoje prehrambene navike

Mediteranski na?in ishrane zaista ?uva vaše zdravlje. Ukoliko želite da promenite nešto u svojim prehrambenim navikama, sada je pravo vreme da pre?ete na mediteransku ishranu.

šta je mediteranska ishrana
Razli?ito povr?e, uglavnom bareno, lagano meso, riba i piletina i mnogo za?ina ?ini osnovu mediteranske ishrane. Re? je o hrani koja se pravi sa minimalnim procentom ulja, sve se kuva na maslinovom ulju. Za?ini su veoma bitan momenat mediteranske kuhinje – lovor, žalfija, ruzmarin i lavanda ?e se na?i u skoro svakom jelu. Kad govorimo o mediteranskom na?inu ishrane, postoji pet glavnih razloga zašto bi trebalo da to i sami probate.

Mršavljenje i zdravo održavanje težine
Sve više ljudi širom sveta spada me?u one koji imaju problema sa prekomernom težinom i gojaznoš?u. Posledica je da mnogi traže delotvoran i zdrav na?in ishrane koji ?e dovesti njihovu težinu u granicu normale, kako iz zdravstvenih razloga, tako i zbog lepote. Mediteranska kuhinja se pokazala vrlo delotvorna za zdravo mršavljenje. Osim toga, mediteranska kuhinja je izuzetno delotvoran na?in održavanja idealne težine i zdravlja.

Antioksidanti i starenje
Mediteranska kuhinja je prepuna hrane koja je bogata antioksidantima. To uklju?uje lisnato, tamnozeleno povr?e, kao i odre?ene vrste ribe. Antioksidanti dokazano usporavaju proces starenja. Prema tome, antioksidanti su se pokazali vrlo delotvornim kod spre?avanja propadanja organa i kože. Konzumiranje hrane koja je bogata antioksidantima produžuje život kod žena i muškaraca.

Metaboli?ki sindrom
Metaboli?ki sindrom je bolest kod koje se, izme?u ostalog, javlja povišeni krvni pritisak i dijabetes tipa II. Ve?ina stru?njaka veruje da ishrana igra bitnu ulogu kod smanjenja verovatno?e pojave ove bolesti kod ljudi koji spadaju u rizi?nu grupu. Medicinski stru?njaci koji su istraživali uzroke i simptome metaboli?kog sindroma su se složili da je mediteranski na?in ishrane idealan za prevenciju i kontrolu te bolesti.

Sr?ane bolesti
Mnogobrojna istraživanja iz razli?itih zemalja došla su do istog zaklju?ka: prihvatanje mediteranskog na?ina ishrane smanjuje u?estalost sr?anih bolesti. Analize u?estalosti obolevanja od sr?anih bolesti kod mediteranskih naroda pokazuju da ta ishrana može da smanji pojavu sr?anih bolesti kod žena za 25 do 40%.

Povišeni pritisak
Nedavna nau?na istraživanja su prou?avala pove?anje problema sa povišenim krvnim pritiskom me?u ženama. Nau?nici to pripisuju mnogim promenama koje su se dogodile u njihovim životima ukju?uju?i:
– ve?i broj zaposlenih žena
– pove?anje broja žena koje uz puno radno vreme odgajaju decu
– odabir hrane i pi?a u 21. veku.
Istraživanja koja se sprovode ve? 20 godina u desetak zemalja pokazuju da je mediteranska ishrana delotvorna u borbi protiv visokog krvnog pritiska. Budu?i da je mediteranska kuhinja bogata vo?em, povr?em, celovitim žitaricama i zato jer sadrži malo zasi?enih masti, ve?ina nutricionista i drugih eksperata smatra da se ovakvim na?inom ishrane može smanjiti povišeni krvni pritisak. Mediteranska kuhinja u kombinaciji sa redovnom fizi?kom aktivnoš?u pokazala je zapažene rezultate kod smanjenja pritiska me?u ženama srednje dobi.

[Blic, 14.06.2008.]

---

Piramida mediteranske ishrane        

španska vlada, uverena da je ono što zovu mediteranskom kuhinjom tako dobro i zdravo da ga treba promovisati širom sveta, pokrenula je zajedno sa Italijom, Gr?kom i Marokom, akciju da ubedi Unesko da mediteransku ishranu stavi na listu svetskog nasle?a.

Gojaznost i u mediteranskim zemljama
Iako se ne preporu?uje veliki unos mesa, u španskoj verziji mediteranske kuhinje tanjiri su puni mesa, a favoriti na meniju su pržene svinjske krmenadle, gove?i biftek ili pile?e grudi, obi?no servirani s prženim krompirima i garnirani salatom. A riba se ?eš?e služi pržena nego kuvana. Zato i španija bije bitku sa gojaznoš?u.

šta zameniti ?im
Mada definisati mediteransku kuhinju nije lako jer je ?ine i kebab u Turskoj, kus-kus u Maroku i usoljeni bakalar u španiji, poznato je da je bazirana na onoj sa Krita, iz Gr?ke i južne Italije iz 60-tih godina XX veka. Oldvejs i druge organizacije promovišu mediteranski na?in ishrane isti?u?i da je bogat maslinovim uljem umesto buterom, da podrazumeva dosta povr?a, neprera?enih cerealija, ribu, malu koli?inu mle?nih proizvoda.

Jedite polako i ne grickajte izme?u obroka
Italijani obi?no jedu polako, manje koli?ine i duže žva?u. Izme?u obroka ne grickaju ništa. Važno je i da namirnice budu sveže, kao i da se obroci uzimaju u isto vreme.

[24 sata, 10.06.2008.] 

.

Da li ?emo sa 90 izgledati kao da imamo 50 godina?

Ljudi ?e uskoro mo?i da produže život uzimanjem pilula protiv starenja. Ameri?ki istraživa?i su otkrili da resveratrol, sastojak crnog grož?a, odnosno vina, znatno uti?e na dugove?nost. Testovi izvršeni na miševima i majmunima pokazali su da velike doze resveratrola produžavaju život i vitalnost i poja?avaju otpornost na bolesti koje sa staroš?u dolaze – rak, dijabetes, Alchajmera. Dnevna doza resveratrola neophodna da kod ?oveka izazove ovaj efekat je ekvivalentna 1.000 boca crnog vina

Laboratorijski miševi i majmuni su tokom istraživanja koje ve? pet godina sprovodi tim prof. Dejvida Sinklera sa Harvarda, dobijali velike doze resveratrola, sastojka koji se nalazi u crvenom grož?u i koji, uz niskokalori?nu ishranu, aktivira gen odgovoran za usporenje starenja organizma. Testirani miševi i majmuni živeli su duže i otporniji su na bolesti koje prate starost – dijabetes, rak ?ak i Alchajmera.

– Nije u pitanju ho?e li, ve? samo kada ?e to postati stvarnost za ljude. U pitanju su godine, najviše decenija, budu?i da smo u laboratorijama ve? postigli veliki uspeh s miševima i majmunima – istakao je Sinkler predstavljaju?i projekat na Sajmu nauke koji je nedavno održan u Njujorku.
Dejvid Sinkler, profesor na Harvardu jedan je od osniva?a „Sirtris Farmaceutikalsa“, farmaceutske kompanije koja testira lekove za dijabetes i koju je za 720 miliona dolara nedavno kupila druga na svetu farmaceutska kompanija „GlaxoSmithKline“.

Još 2003. godine u ?asopisu „Nature“ tim prof. Sinklera objavio je studiju koja je potvrdila kako resveratrol, sastojak crnog grož?a, uti?e na dugove?nost nekih jednostavnih organizama poput gljivica. Sinkler je 2004. otkrio da se kod miševa koji su podvrgnuti niskokalori?noj ishrani aktivira gen dugove?nosti SIRT1. Ljudi imaju ?ak sedam SIRT gena, a veruje se da su i oni povezani sa trajanjem života. Rezultati studije iz 2003. godine su 2006. potvr?eni kod prvih ki?menjaka i miševa.
Sinkler je naveo da je svoje istraživanje bazirao na istraživanju Ri?arda Vejndruha, profesora Univerziteta u Vinskonsinu, o tome kako niskokalori?ne dijete uti?u na odlaganje starenja, odnosno poboljšavanje vitalnosti organizma.

– Možda nije fontana mladosti ali fontana vitalnosti svakako jeste. Najbolje od svega je što ?e te tablete svako mo?i da priušti. Trenutno se ovaj sastojak nalazi u okviru tableta protiv dijabetesa, i u tom obliku ?e se i na?i na tržištu. Zbog toga ?e tablete morati da se prodaju za tri do ?etiri dolara po piluli, kako bi ostale konkurentan proizvod. U trenutku kad istekne patent troškovi proizvodnje ovih pilula za farmaceutske kompanije bi?e minimalne i ove tablete košta?e koliko i aspirin – tvrdi Sinkler, prognoziraju?i da ?e „tablete mladosti“ izazvati udar“ kao što su antibiotici u 20. veku.
Sajam nauke je petodnevni doga?aj koji okuplja nau?nike svih profila, od biologa do kvantnih fizi?ara. Me?u prisutnima su bili i nobelovci, biznismeni i filozofi, i 70- ogodišnja glumica Džejn Fonda.

Resveratrol ve? popularan
Nakon objavljivanja rezultata Sinklerove studije u Sjedinjenim Državama porasla je prodaja dodataka hrani koji u sebi sadrže resveratrol. Iako istraživanje na ljudima još uvek nije gotovo, neki su se ve? odvažili da isprobaju efekte niskokalori?ne ishrane u kombinaciji sa dodacima ishrani koji sadrže resveratrol, me?u kojima je i sam Sinkler. Ve?inu, me?utim, u startu obeshrabruje spartanski na?in ishrane i nedovoljno informacija vezano za eventualne sporedne efekte.

[Blic, 15.06.2008.]

.

šest godina postojanja i aktivnog rada sajta diabeta.net i blizu 500.000 posetilaca do sada, bili su dovoljno dobar razlog da se tridesetak ljudi okupi u Koktel baru "Cruise" 12.06.2008.g.

Jedna od ideja žurke je bila da se ljudi, koji su u skoro svakodnevnom kontaktu na forumu doktor.co.yu i koriste diabeta.net, upoznaju i druže u realnom svetu.

Tokom ve?eri razmenjivala su se iskustva vezana za samokontrolu i život sa dijabetesom. Rodilo se i nekoliko dobrih ideja vezanih za nove sadržaje na sajtu. Jedna od njih je publikovanje nesvakidašnje zbirke recepata, koju je osmislila majka mladi?a sa tipom 1. Uskoro ?ete ovu odli?nu zbirku recepata mo?i da koristite na našem sajtu.

Posetioci su na poklon dobili po pakovanje alfalipoinske kiseline. Tokom druženja, bilo je i potpisivanja knjige "Moj džepni pankreas – život sa insulinskom pumpom".

Proslavi su prisustvovali prijatelji sajta, aktivni u?esnici foruma i ?lanovi njihovih porodica. Najmla?i posetilac bila je petogodišnja Anja.

Slede?u žurku pravi?emo makar i bez povoda, kada ne bude EP u fudbalu, premijere filma "Seks i grad" i provale oblaka nad Beogradom.

.

Evropljani ne poklanjaju dovoljno pažnje vlastitom zdravlju jer se ne hrane pravilno, dosta puše i piju, premalo se bave fizi?kim aktivnostima i vrlo brzo i nekontrolisano posežu za lekovima.

Ovu konstataciju izrekli su ministri zdravlja 27 ?lanica Evropske unije na sastanku održanom u Luksemburgu, zaklju?ivši da sve to zajedno pogoduje pojavljivanju bolesti, me?u kojima i onih najtežih, kao što je rak.

Posledice lošeg odnosa prema vlastitom zdravlju ne mogu se odstraniti izgradnjom bolnica i obrazovanjem zdravstvenog kadra – to je jedna je od poruka sa tog skupa, re?enica koja predstavlja sublimaciju iskustva ?lanica EU.

Kao posebno raširen problem današnje Evrope ozna?eno je olako posezanje za lekovima, ?esto bez ikakvih konsultacija sa lekarima.

Tablete se uzimaju i u slu?ajevima kad je dobro poznato da bi zdravstvene teško?e bile bolje prevladane lakim fizi?kim aktivnostima, poput šetnje ili lakih vežbi.

Hroni?ni bolesnici, poput onih koji pate od dijabetesa i povišenog krvnog pritiska, radije posežu za lekom nego što su spremni da poslušaju savet lekara da se malo aktiviraju.

Rašireno je i nekontrolisano uzimanje antibiotika, što rezultira zavisnoš?u od njih, naro?ito opasnom kad se radi o deci.

Evropska komesarka za zdravlje, Andrula Vasiliju, apelovala je na Evropsku uniju, na skupu u Luksemburgu, da posveti više pažnje obaveštavanju gra?ana o pravom ponašanju radi o?uvanja zdravlja.

?ak i u najrazvijenijim zemljama malo se govori o pravilnoj ishrani, zna?aju fizi?kih aktivnosti i koriš?enju medikamenata, rekla je ona.

To mišljenje svesrdno je podržala ministarka zdravlja Francuske, rekavši da je, zbog takve prakse, kod ljudi rašireno uverenje da im samo lekovi mogu doneti zdravlje.

"Bolesnik koji ne dobije lek, naj?eš?e je razo?aran", istakla je gospo?a Vasiliju i dodala da lekari ponekad pristaju da "poslušaju svoje pacijente".

Jagmu za lekovima poja?ava i sve raširenije i agresivnije reklamiranje farmaceutskih proizvoda, ukazano je na ministarskom sastanku, pri ?emu je istaknuta potreba da oglašavanje medicinskih preparata bude podvrgnuto strožoj kontroli.

"Reklama leka ?esto nema puno pokri?e u nau?nom dokazu njegove stvarne vrednosti", ukazali su ministri, navode?i da zakonska regulativa na tom polju mora biti precizna i rigorozna, što sada nije slu?aj.

"Informacije o lekovima nikako ne smeju biti zavodljive", zaklju?ili su ministri, isti?u?i da medikamenti nikada ne smeju biti roba kojom se mame kupci.

[Tanjug, 12.06.2008.].