Year: 2008

Devetoro od desetoro dece sa dijabetesom nema dovoljnu podršku u školi

Na nedavno održanom Evropskom kongresu dijabetologije (EASD) u Rimu, kompanija Novo Nordisk i Me?unarodno udruženje za prou?avanje dijabetesa kod dece i omladine (ISPAD) objavili su rezultate najve?eg me?unarodnog istraživanja koja se bavi psihosocijalnim aspektima dijabetesa dece. Ova studija, pod nazivom DAWN Mladost (?¢‚Ǩ?æDiabetes, Attitudes, Wishes and Needs Youth?¢‚Ǩ?ì) ukazuje na mnogobrojne izazove sa kojima se deca sa dijabetesom suo?avaju u školama.

?¢‚Ǩ¬¢ Prema saznanjima dobijenim od lekara, 6 od 10 dece ne uspeva da ostvari kvalitetnu kontrolu dijabetesa u školi
?¢‚Ǩ¬¢ Devetoro od desetoro dece ne mogu da se oslone na medicinske sestre u školskim ambulantama po pitanju pomo?i u vezi sa njihovim stanjem
?¢‚Ǩ¬¢ Deca sa dijabetesom u proseku ranije napuštaju školovanje u odnosu na ostalu decu.

Posledice loše kontrole dijabetesa kod dece mogu biti jako ozbiljne. Ukoliko je koncentracija še?era u krvi visoka ili niska, dete se ne ose?a dobro, gubi koncentraciju, a u pojedinim slu?ajevima može do?i i do pojave šoka. Dugoro?no, loše le?enje može dovesti do pojave ozbiljnih komplikacija i ošte?enja organa. Sve ove posledice mogu?e je lako prevenirati dobrim le?enjem.
Profesor Thomas Danne (Tomas Dejn), generalni sekretar Me?unarodnog udruženja za prou?avanje dijabetesa kod dece i omladine (ISPAD), podvukao je da je ?¢‚Ǩ?æsituacija u kojoj se nalaze deca sa dijabetesom danas u svetu, neprihvatljiva. Rizici sa kojima se ova deca suo?avaju usled nedovoljne podrške u školi mogu ugroziti ?ak i njihove živote. Rezultati DAWN Mladost studije ukazuju na važnost rešavanja problema dijabetesa kod dece. Za decu sa dijabetesom, uslovi u školama se mogu popraviti samo ukoliko roditelji, školsko osoblje i zdravstveni radnici rade zajedno.

Neophodnost zajedni?kog delovanja
Dijabetes je jedna od naju?estalijih hroni?nih bolesti u detinjstvu i može se javiti kod dece u bilo kom životnom dobu. Danas, svakodnevno više od dve stotine dece u svetu dobije dijabetes, što je veliko optere?enje za decu i njihove porodice. Stoga je deci sa dijabetesom neophodna stalna pažnja njihovih porodica i okoline. ?¢‚Ǩ?æVažno je da se porodica i školski sistem uklju?e još od osnovne škole. Na primer, možemo uticati na ishranu u školama. Možemo kroz kampanje i slogane lako razumljive deci uticati na njihov zdrav životni stil.?¢‚Ǩ?ì, predlaže italijanski senator Emanuela Baio (Emanuela Bajo), ?lan Parlamentarnog odbora za decu.

DAWN Mladost studija
DAWN Mladost studija je sprovedena tokom 2007. i 2008. godine u cilju prikupljanja podataka o dijabetesu i uticaju na živote dece i mladih ljudi. ?Ö¬†kole su bile jedna od okosnica istraživanja. Ispitanici su bili deca i mladi sa dijabetesom, njihovi roditelji i zdravstveni radnici, njih 9.200 iz 13 zemalja. Više informacija o studiji možete na?i na internet adresi dawnyouth.com.

Novo Nordisk je u Srbiji 2005. godine, akcijom “želim…” pokušavao da na jedan nov na?in, kroz autenti?ne pri?e dece koji žive sa dijabetesom, podigne stepen svesti i znanja o ovom stanju. Mladi ljudi koji su uzeli u?eš?e u ovoj kampanji svojim primerom pokazali su da dijabetes ne mora da bude prepreka u ostvarivanju životnih ciljeva. Nadamo se da je njihov primer pomogao svima koji se sa ovim problemom suo?avaju.

[Diabeta.net, 21.11.2008.]

Pročitaj više …

U ždanovljevskom cirkularnom pismu upu?enom doktorima gospo?a Svetlana Vukajlovi? žali što Zavod troši 400 miliona dinara godišnje više za nabavku superiornih insulinskih analoga, onih koji ?e svim dijabeti?arima u Srbiji dramati?no uve?ati šansu da dožive starost bez komplikacija!(?) U Skandinaviji više nema humanih insulina, ve? su svi pacijenti na insulinskim analozima, a u Britaniji “samo” 75 odsto njih. ?ak i komšijska Hrvatska, duplo manja od Srbije, duplo više izdvaja za insuline.
Ovim re?ima profesor dr Saša živi?, pedijatar endokrinolog, reagovao je na pismo RZZO kojim se insistira “na racionalnoj potrošnji insulinskih analoga”.
Prof. živi? kaže da nije ta?no da Nacionalni vodi? dobre prakse preporu?uje koriš?enje pre svega humanih insulina, kao što tvrdi direktorka RZZO, kao što nije ta?no, ni da je stav Nacionalnog instituta Velike Britanije da “analozi nemaju nikakve prednosti”.
– Upravo je suprotno – tvrdi prof. živi?. – Nisu deca sa dijabetesom zadužena da rešavaju probleme zdravstva koje je u svim klju?nim segmentima ostalo potpuno isto kao u doba ministra Boji?a – nepromenjen sistem zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja i do ekstrema centralizovano medicinsko snabdevanje o?igledno uzimaju danak!
Dr Nevena Dimitrijevi?, lekar u Domu zdravlja Voždovac i portparol Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, smatra da sa 270 evra, koliko godišnje imamo po stanovniku, zdravstvo Srbije u mnogo ?emu, pa ni u primeni insulinske terapije, ne može da se poredi sa mnogo bogatijim sistemima.
– Moramo da štedimo u svim oblastima, pa i u zdravstvu – kaže dr Dimitrijevi?. – Ali, ne mogu samo lekari opšte prakse, koji jedini ispisuju recepte za insulinsku terapiju, da budu odgovorni “za stalni rast potrošnje insulinskih analoga”, zbog ?ega nas je Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje ovih dana pismeno opomenuo. Mi samo postavljamo indikacije za terapiju insulinom i upu?ujemo pacijenta kod endokrinologa. Na taj pregled se u KSC, KBC “Dr Dragiša Mišovi?” i drugim centrima ?eka i po šest meseci. Onda sledi ispitivanje i 15 dana bolni?kog le?enja da se uradi profil glikemije. Endokrinolog posle toga odre?uje terapiju insulinom, a mi lekari opšte prakse ispisujemo recept i kasnije eventualno možemo da korigujemo dozu.
Da li su insulinski analozi zaista “superiorni”, ili je u sve bar malo umešao prste i farmaceutski marketing?
– Koliki je “skok” u le?enju dijabeti?ara bio sa gove?ih i svinjskih na humane insuline, toliki je sada sa humanih na insulinske analoge – kaže profesor dr Predrag ?Ѭêor?evi?, endokrinolog. – Od 300 dijabeti?ara na insulinu koje ja pratim, 60, ili 20 odsto, na insulinskim je analozima. Kod jednog broja dijabeti?ara analozima se postižu efekti koje terapija humanim insulinom ne može da postigne.
Prof. ?Ѭêor?evi? kaže da je pitanje da li ?e neko biti na terapiji humanim insulinom ili insulinskim analozima, mnogo kompleksnije od ekonomske ra?unice. I da se zapravo štedi dobrom terapijom. Jer, ako se kod dijabeti?ara postigne dobra regulacija še?era, smanjuju se komplikacije, kao što su propadanje krvnih sudova, srca, slabljenje vida i druge, a to je onda velika ušteda za zdravstvo.

NISU SUPERIORNI
– Insulinski analozi nisu superiorni u odnosu na humane insuline – kaže prof. dr Nebojša Lali?, predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes.
– Humani insulini su osnova insulinske terapije i njima se kod najve?eg broja pacijenata postiže dobra regulacija še?era u krvi, a ako to nije mogu?e pribegava se insulinskim analozima.

PRITISAK NA PACIJENTE
Protokolima je ustanovljeno da pacijent u Srbiji može da se prevede na skuplju terapiju insulinskim analozima tek ako se humanim insulinima ni posle šest meseci primene ne postigne regulacija še?era u krvi. Dr Dimitrijevi?, me?utim, upozorava da u ordinacije opšte prakse dolaze pacijenti kojima je specijalista rekao – “ili ?eš da uzimaš to što ti kažem, ili ja ne?u da te le?im” – i traže terapiju koja im, prema ustanovljenim protokolima, ne pripada.

[Ve?ernje novosti, 19.11.2008.]

Pročitaj više …

Roditelji dijabeti?ara oštro se protive vra?anju sa analognog na humani insulin

?¢‚Ǩ?æNe?u dopustiti da ova država moje dete pretvori u invalida i da nas vrati u Miloševi?evo vreme?¢‚Ǩ?ì, ogor?eno pri?a Slobodanka Markovi? iz Beograda, ?iji sin od 18. godine života ima dijabetes tipa jedan.

Redakciji ?¢‚Ǩ?æAlo!?¢‚Ǩ?ì ju?e se javilo više roditelja uplašenih i ogor?enih najavom RZZO da ?e kažnjavati zdravstvene ustanove, odnosno lekare koji ?¢‚Ǩ?æneopravdano?¢‚Ǩ?ì budu prevodili pacijente sa humanog insulina na za pacijente daleko bolje analoge.

– On je godinama bio na humanom insulinu, imao je strašne no?ne hipoglikemije. Ukoliko bi mogao u toku no?i da ih prepozna, on bi ustao i nešto pojeo, me?utim, dešavalo se da ga ujutro na?em potpuno uko?enog i da sam jedva uspevala da mu otvorim uko?ene vilice i dam mu malo meda kako bih ga vratila u život – pri?a Slobodanka, apeluju?i na RZZO da izmeni sramni propis da je za prelazak sa humanog na analogni insulin potrebno dokazati tri hipoglikemije.
– Kako ?e on mo?i da ode u bolnicu da bi dobio ?¢‚Ǩ?æpotvrdu o hipoglikemiji?¢‚Ǩ?ì kada je, prakti?no, u komi? O?ajna sam posle vesti da ?e naterati lekare da ga sa analoga, koje prima ve? dve godine, vrate na humani insulin. Otkad je na analozima, zdravstvene komplikacije koje je razvio na humanom insulinu su prestale. Prestale su no?ne hipoglikemije, krvarenja na o?nom dnu. Otkad je na analozima, on može normalno da spava no?u i lek koji koristi za cirkulaciju, pošto su mu stradali periferni nervi tokom godina na insulinu, napokon deluje – navodi naša sagovornica, isti?u?i da su i lekari na VMA umesto na tri meseca, kao dosad, po?eli da zakazuju preglede na šest meseci jer su nalazi bili veoma dobri.
Reakcije roditelja usledile su i iz Novog Sada, odakle nam se javila Ljilja Suji?, ?iji sin je od dijabetesa tipa jedan oboleo sa tri i po godine, a sada je student ?etvrte godine prava i neko vreme je ve? na analozima.

– Prošli smo kroz hipoglikemije koje su bile toliko jake da ?esto nismo mogli da ?ekamo Hitnu pomo?, nego smo tr?ali do bolnice da ga spasemo. On je sada na analozima i potpuno je sposoban da brine o sebi, kao i svaka druga zdrava osoba. Ne mogu da verujem da sebi dopuštaju povredu osnovnih ljudskih prava kao što je pravo na le?enje i da od naše dece prave invalide zarad nekih svojih ra?unica – kaže Ljilja i dodaje da, osim ugrožavanja prava na insulin, oboleli od dijabetesa prolaze prave muke dok ostvare pravo na tra?ice koje se koriste pri merenju še?era, kao i tokom komisijskih pregleda kojima se jednom godišnje ?¢‚Ǩ?æproverava?¢‚Ǩ?ì da li pacijent i dalje boluje od dijabetesa. Nažalost, nijedan od njih još nije prevario komisiju i izle?io se.

Maratonski put do pumpe

Ninoslav Raškovi? je prvi i zasad jedini maratonac u Srbiji koji ima dijabetes tipa jedan. Po?etkom ove godine, on je pri RZZO aplicirao za insulinsku pumpu, koja mu je neophodna da bi mogao da nastavi da se profesionalno bavi sportom. Me?utim, odbijen je sa objašnjenjem da nema komplikacije(?!) i da stoga nije kandidat, a tako su odlu?ile prvostepena i drugostepena komisija. Iz Udruženja za borbu protiv še?erne bolesti obra?ali su se i proizvo?a?ima pumpi jer u Srbiji jedna košta oko 5.000 evra. Me?utim, on je u septembru ponovo odbijen od beogradske filijale RZZO, da bi mu tek uz dodatnu preporuku republi?ke komisije za dijabetes, u novembru napokon bila odobrena pumpa. Ali, kako one u Srbiji ne mogu da se kupe, nabavka se i dalje ?eka.

[Alo!, 20.11.2008.]

Pročitaj više …

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi? kaže da ?e Predlog zakona o udruženjima bitno olakšati i podsta?i rad udruženja i omogu?iti partnerski odnos države i civilnog sektora.

Markovi? je, obrazlažu?i poslanicima u Skupstini Srbije predloženi zakon, kazao da je on uskla?en sa Ustavom Srbije i evropskim konvencijama koje je Srbija potpisala.  Prema njegovim re?ima, udruženjima je omogu?en prelazni period od godinu da svoj status i rad usklade sa zakonom.

On je naveo da je Srbija poslednja zemlja u regionu koja nije donela taj zakon, a ima dugu tradiciju u formiranju udruženja. Markovi? je naveo da je 2001. godine po?elo da se radi na izradi tog zakona i da je više od 100 registrovanih udruženja u?estvovalo u javnoj raspravi. Udruženje ?e mo?i da osnuju najmanje tri osniva?a, a ne deset kako je predvi?eno još važe?im zakonom.

Markovi? je dodao da maloletna osoba može biti osniva? udruženja uz overenu pismenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika. On je kazao da je novina je i to što udruženje nije ni?im obavezno da se upiše u registar i dodao da se na udruženja tada primenjuju pravila gra?anskog ortakluka. 

Kako je dodao, upisom u registar udruženje sti?e status pravnog lica. Zabranu rada udruženja u nadležnosti je Ustavnog suda što kako je Markovi? rekao, onemogu?ava da to bude diskreciono pravo nekih drugih državnih organa. 

[Studio B, 19.11.2008.]

Pročitaj više …

Od 2007. godine, kada je Svetski dan dijabetesa uvršten u zvani?ni kalendar UN, plavom bojom se osvetljavaju znamenitosti u metropolama širom sveta.

Prošle godine u Beogradu je Svetski dan dijabetesa bio obeležen veoma sve?ano, a plavim reflektorima su bili osvetljeni Dom narodne skupštine, Pobednik na Kalemegdanu i Novi železni?ki most.

Kao i prošle godine, Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Beograda je od Uprave za energetiku grada Beograda dobilo pisanu potvrdu na molbu da se i ove godine Pobednik i Novi železni?ki most osvetle plavom bojom. Re?eno je tom prilikom ?ak i da je osvetljavanje povodom Svetskog dana dijabetesa uvršteno u redovan program podrške Grada i da ?e ubudu?e nastojati da se proširi lista spomenika ili gra?evina koje je mogu?e osvetliti plavom bojom.

Dom narodne skupštine je bio pod ingerencijom Ministarstva zdravlja, te sve do samog 14.11. nismo znali da li ?e biti osvetljen ili ne. Ispostavilo se da Ministarstvo zdravlja ove godine nije ni planiralo bilo kakvo obeležavanje Doma narodne skupštine.

Kako se približavalo ve?e, sve više smo bili u iš?ekivanju da ponovo ugledamo plavo osvetljenje oko Pobednika i mosta. Jedan od izazova koji nam je postavila Me?unarodna dijabetološka federacija je bio da se slike pošalju u prvom satu od osvetljavanja, kako bi što pre bile prikazane celom svetu. Naša mala, ali odabrana ekipa je bila spremna, fotoaparati na gotovs. Ali, avaj, osvetljenje ove ve?eri je bilo isto kao i svakog drugog dana! Spakovali smo fotoaparate i pokunjeni i smrznuti se vratili ku?i.

U ju?erašnjem razgovoru sa nadležnima u Upravi za energetiku grada Beograda re?eno nam je da se u me?uvremenu rukovodstvo promenilo, a da je glavna organizatorka otišla na trudni?ko bolovanje! Zbog toga nije moglo biti realizovano osvetljenje, koje je bilo dogovoreno mesec dana unapred.

Ove godine širom sveta je bilo osvetljeno blizu 1000 gra?evina! ?ak je i briselski ?uveni maneken Pis piškio plavo tog dana, što je simboli?no podse?alo na ?injenicu da dijabetes poga?a decu svih uzrasta.

Dok ?itate ovaj tekst, na vrhu našeg sajta se smenjuju slike iz gradova širom sveta, ali Beograda nema.

[Diabeta.net, 18.11.2008.]

Pročitaj više …

Dijabetološki savez Srbije i Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Beograda organizovali su u subotu 15.11. u Delta City-ju druženje sa decom i mladima sa dijabetesom, uz besplatnu projekciju filma “VOLI” i poklon?i?e. Pre projekcije filma, publici, koju su ?inili deca i mladi sa dijabetesom i njihovi roditelji, prikazan je petominutni film “Dijabetes danas”, koji su sami osmislili i snimili 14-godišnji Sara, Lana i Ignjat povodom Svetskog dana dijabetesa 2008. Film je premijerno, u kra?oj verziji, bio prikazan u beogradskom Domu sindikata 14.11., a svoju pravu premijeru doživeo je u bioskopu STER pred više od 70 ljudi.

Pročitaj više …

U Beogradu je obeležen Svetski dan borbe protiv dijabetesa od koga u Srbiji boluje preko 500.000 hiljada ljudi.

Prevencija odnosno zdrava ishrana, fizi?ka aktivnost i redovne kontrole kod lekara osnovni su faktori za smanjenje rizika za dobijanje i uspostavljanje rane dijagnoze še?erne, kao i mnogih drugih bolesti, re?eno je na skupu povodom obeležavanja Svetskog dana dijabetesa.

Beogra?ani su povodom Svetskog dana dijabetesa na pultovima ispred restorana Ruski car u Knez Mihailovoj ulici i u Domu sindikata besplatno merili nivo še?era u krvi, a mogli su dobiti i li?nu procenu rizika oboljevanja, kao i brojne savete o prevenciji i spre?avanju te bolesti.

Pročitaj više …

Današnje merenje še?era i procena rizika za nastanak dijabetesa, u hipermarketu IDEA Extra na Novom Beogradu, održano u organizaciji Dijabetološkog saveza Srbije i Društva za borbu protiv še?erne bolesti Beograda, privuklo je veliku pažnju posetilaca.
Za dva sata prekontrolisano je oko stotinu sugra?ana me?u kojima je prona?en jedan novi dijabeti?ar, dok je ?etvoro upu?eno na dodatne analize.

Po pitanju rizika na nastanak dijabetesa, sa niskim rezultatom bilo je 25, lako povišenim 28, umerenim 16, visokim 18 i vrlo visokim 10 osoba. Od 11 osoba sa postoje?im dijabetesom tipa 2, ?etiri osobe su bile lošije regulisane, kao i jedna osoba sa tipom 1.
Primetno je bilo da su se na merenje odvažili stariji, bilo je onih koji su malo zazirali od bockanja, a neki su želeli da se izmere i preko reda.

U okviru ove akcije održana je i degustacija odre?enih proizvoda namenjenih osobama sa dijabetesom i svima koji žele da se zdravo hrane, dok je IDEA svima koji su izmerili še?er poklonila vodu i vo?e.
Akciju su sproveli Doc. dr Teodora Belji? živkovi?, dr Milica Marjanovi?, Rodoljub živkovi? i Stela Prgomelja.
Zahvaljujemo se IDEA rukovodstvu na odli?noj organizaciji ove manifestacije i verujemo da ?e se naša dosadašnja uspešna saradnja nastaviti.

[Diabeta.net 13.11.2008.]

Pročitaj više …

Petak 28.11.08. u 17 h u maloj sali Kolar?evog narodnog univerziteta (Studentski trg 5):

?Ö¬†ta je neophodno znati o še?ernoj bolesti – Prof. dr Georgina Pudar
Neurološke i psihi?ke tegobe u obolelih od dijabetesa – Prof. dr Zorica ?aparevi?
Dijabetes i promene na krvnim sudovima i srcu – Prof. dr Ljiljana Bajovi?
u saradnji sa Udruženjem za edukaciju dijabeti?ara

Pročitaj više …

Povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa 14. novembra Zavod za zaštitu zdravlja radnika ?¢‚Ǩ?æželeznice Srbije?¢‚Ǩ?ì i ove godine se uklju?uje kroz niz aktivnosti u obeležavanje ovog dana i daje svoj doprinos u borbi za o?uvanje zdravlja svojih pacijenata.

U nedelji od 10. do 14. novembra je u Zavodu proglašena ?¢‚Ǩ?æNedelja borbe protiv dijabetesa?¢‚Ǩ?ì u kojoj se pored posve?ivanja pažnje ovoj bolesti i pacijentima kroz prevenciju i edukaciju, održava screening akcija kontrole glikemije me?u radnicima ?¢‚Ǩ?æželeznice Srbije?¢‚Ǩ?ì, i pacijentima Zavoda, u Beogradu , Nišu i Novom Sadu i ostalim gradovima sa ambulantama Zavoda.
Ova akcija po?la je predavanjima : ?¢‚Ǩ?æPomeranje granica u terapiji tip II dijabetesa?¢‚Ǩ?ì o najnovijim terapijskim principima u terapiji, koje su održale Dr Violeta ?ulafi? i Dr Nevena Paunovi? 06.11.2008.

U sklopu ove akcije održa?e se i predavanje u okvirima kontinuirane medicinske edukacije naše ustanove a posve?eno Dijabetesu i savremenoj terapiji dijabetesa, namenjeno pre svega lekarima opšte prakse, koje ?e održati Doc Dr Katarina Lali?, endokrinolog sa Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS, u ?etvrtak 13.11.2008.

U sklopu ove akcije u jutarnjim ?asovima izveš?e se testiranje glikemije iz periferne krvi, u ambulantama Zavoda, merenje telesne težine i visine (BMI) i konsultacija lekara o zdravom na?inu ishrane i života, o ?emu ?e pacijenti bili unapred obavešteni i u saradnji sa odgovornim u službama ?¢‚Ǩ?æ železnica Srbije?¢‚Ǩ?ì.

Screening akcija kontrole glikemije me?u radnicima ?¢‚Ǩ?æželeznica Srbije?¢‚Ǩ?ì, koja ?e se odnositi na izvršne službe (Amb. Peron Beograd) i istovremeno na predradnim pregledima, neizvršne službe, kao i ostale pacijente i gra?ane (Amb.žTP u Nemanjinoj,Beograd), Amb Lasta, Amb Makiš, Amb Telenor…

Ostale ambulante ?e prema svojim mogu?nostima organizovati screening i preventivne preglede kao i edukaciju pacijenata.

Laboratorija Zavoda ?e tako?e uraditi screening uz odre?ivanje HbA1c kod indikovanih pacijenata.
Specijalisti?ke službe ?e u toku ove nedelje posvetiti više pažnje ovoj bolesti kroz preventivne preglede i edukaciju pacijenata.

Gra?anima ?e biti ponu?en odre?eni broj besplatnih pregleda (npr: oftamologija- fundus, neurologija ?¢‚Ǩ‚čúpregled, interna med. ?¢‚Ǩ‚čú EKG, hirurgija ?¢‚Ǩ‚čúpregled stopala…), a u sklopu prevencije komplikacija dijabetesa.

Pedijatri u amb. železni?kog Obrazovnog Centra vrši?e screening akciju kontrole glikemije me?u srednjoškolcima i studentima Srednje i Više železni?ke škole, uz preventivni i edukativni rad u okviru male grupe od 15 u?esnika na temu zdravog na?ina života i spre?avanja gojaznosti i dijabetesa.

Organizovanjem ove preventivne akcije podizanja svesti pacijenata i zdravstvenih profesionalaca i promovisanja zdravih na?ina života, Zavod nastoji da smanji teret bolesti i komplikacija koji pritiska društvo i pojedince i da svoj li?ni doprinos borbi za brigu, spre?avanje i le?enje ove bolesti.

Dr Violeta ?ulafi?-Vojinovi?, specijalista interne medicine
Dr Aleksandar Jani?ijevi?

ZZZZ radnika “železnice Srbije”
Savska 23
Beograd

Pročitaj više …