Month: June 2008

Da li ?emo sa 90 izgledati kao da imamo 50 godina?

Ljudi ?e uskoro mo?i da produže život uzimanjem pilula protiv starenja. Ameri?ki istraživa?i su otkrili da resveratrol, sastojak crnog grož?a, odnosno vina, znatno uti?e na dugove?nost. Testovi izvršeni na miševima i majmunima pokazali su da velike doze resveratrola produžavaju život i vitalnost i poja?avaju otpornost na bolesti koje sa staroš?u dolaze – rak, dijabetes, Alchajmera. Dnevna doza resveratrola neophodna da kod ?oveka izazove ovaj efekat je ekvivalentna 1.000 boca crnog vina

Laboratorijski miševi i majmuni su tokom istraživanja koje ve? pet godina sprovodi tim prof. Dejvida Sinklera sa Harvarda, dobijali velike doze resveratrola, sastojka koji se nalazi u crvenom grož?u i koji, uz niskokalori?nu ishranu, aktivira gen odgovoran za usporenje starenja organizma. Testirani miševi i majmuni živeli su duže i otporniji su na bolesti koje prate starost – dijabetes, rak ?ak i Alchajmera.

– Nije u pitanju ho?e li, ve? samo kada ?e to postati stvarnost za ljude. U pitanju su godine, najviše decenija, budu?i da smo u laboratorijama ve? postigli veliki uspeh s miševima i majmunima – istakao je Sinkler predstavljaju?i projekat na Sajmu nauke koji je nedavno održan u Njujorku.
Dejvid Sinkler, profesor na Harvardu jedan je od osniva?a „Sirtris Farmaceutikalsa“, farmaceutske kompanije koja testira lekove za dijabetes i koju je za 720 miliona dolara nedavno kupila druga na svetu farmaceutska kompanija „GlaxoSmithKline“.

Još 2003. godine u ?asopisu „Nature“ tim prof. Sinklera objavio je studiju koja je potvrdila kako resveratrol, sastojak crnog grož?a, uti?e na dugove?nost nekih jednostavnih organizama poput gljivica. Sinkler je 2004. otkrio da se kod miševa koji su podvrgnuti niskokalori?noj ishrani aktivira gen dugove?nosti SIRT1. Ljudi imaju ?ak sedam SIRT gena, a veruje se da su i oni povezani sa trajanjem života. Rezultati studije iz 2003. godine su 2006. potvr?eni kod prvih ki?menjaka i miševa.
Sinkler je naveo da je svoje istraživanje bazirao na istraživanju Ri?arda Vejndruha, profesora Univerziteta u Vinskonsinu, o tome kako niskokalori?ne dijete uti?u na odlaganje starenja, odnosno poboljšavanje vitalnosti organizma.

– Možda nije fontana mladosti ali fontana vitalnosti svakako jeste. Najbolje od svega je što ?e te tablete svako mo?i da priušti. Trenutno se ovaj sastojak nalazi u okviru tableta protiv dijabetesa, i u tom obliku ?e se i na?i na tržištu. Zbog toga ?e tablete morati da se prodaju za tri do ?etiri dolara po piluli, kako bi ostale konkurentan proizvod. U trenutku kad istekne patent troškovi proizvodnje ovih pilula za farmaceutske kompanije bi?e minimalne i ove tablete košta?e koliko i aspirin – tvrdi Sinkler, prognoziraju?i da ?e „tablete mladosti“ izazvati udar“ kao što su antibiotici u 20. veku.
Sajam nauke je petodnevni doga?aj koji okuplja nau?nike svih profila, od biologa do kvantnih fizi?ara. Me?u prisutnima su bili i nobelovci, biznismeni i filozofi, i 70- ogodišnja glumica Džejn Fonda.

Resveratrol ve? popularan
Nakon objavljivanja rezultata Sinklerove studije u Sjedinjenim Državama porasla je prodaja dodataka hrani koji u sebi sadrže resveratrol. Iako istraživanje na ljudima još uvek nije gotovo, neki su se ve? odvažili da isprobaju efekte niskokalori?ne ishrane u kombinaciji sa dodacima ishrani koji sadrže resveratrol, me?u kojima je i sam Sinkler. Ve?inu, me?utim, u startu obeshrabruje spartanski na?in ishrane i nedovoljno informacija vezano za eventualne sporedne efekte.

[Blic, 15.06.2008.]

.

šest godina postojanja i aktivnog rada sajta diabeta.net i blizu 500.000 posetilaca do sada, bili su dovoljno dobar razlog da se tridesetak ljudi okupi u Koktel baru "Cruise" 12.06.2008.g.

Jedna od ideja žurke je bila da se ljudi, koji su u skoro svakodnevnom kontaktu na forumu doktor.co.yu i koriste diabeta.net, upoznaju i druže u realnom svetu.

Tokom ve?eri razmenjivala su se iskustva vezana za samokontrolu i život sa dijabetesom. Rodilo se i nekoliko dobrih ideja vezanih za nove sadržaje na sajtu. Jedna od njih je publikovanje nesvakidašnje zbirke recepata, koju je osmislila majka mladi?a sa tipom 1. Uskoro ?ete ovu odli?nu zbirku recepata mo?i da koristite na našem sajtu.

Posetioci su na poklon dobili po pakovanje alfalipoinske kiseline. Tokom druženja, bilo je i potpisivanja knjige "Moj džepni pankreas – život sa insulinskom pumpom".

Proslavi su prisustvovali prijatelji sajta, aktivni u?esnici foruma i ?lanovi njihovih porodica. Najmla?i posetilac bila je petogodišnja Anja.

Slede?u žurku pravi?emo makar i bez povoda, kada ne bude EP u fudbalu, premijere filma "Seks i grad" i provale oblaka nad Beogradom.

.

Evropljani ne poklanjaju dovoljno pažnje vlastitom zdravlju jer se ne hrane pravilno, dosta puše i piju, premalo se bave fizi?kim aktivnostima i vrlo brzo i nekontrolisano posežu za lekovima.

Ovu konstataciju izrekli su ministri zdravlja 27 ?lanica Evropske unije na sastanku održanom u Luksemburgu, zaklju?ivši da sve to zajedno pogoduje pojavljivanju bolesti, me?u kojima i onih najtežih, kao što je rak.

Posledice lošeg odnosa prema vlastitom zdravlju ne mogu se odstraniti izgradnjom bolnica i obrazovanjem zdravstvenog kadra – to je jedna je od poruka sa tog skupa, re?enica koja predstavlja sublimaciju iskustva ?lanica EU.

Kao posebno raširen problem današnje Evrope ozna?eno je olako posezanje za lekovima, ?esto bez ikakvih konsultacija sa lekarima.

Tablete se uzimaju i u slu?ajevima kad je dobro poznato da bi zdravstvene teško?e bile bolje prevladane lakim fizi?kim aktivnostima, poput šetnje ili lakih vežbi.

Hroni?ni bolesnici, poput onih koji pate od dijabetesa i povišenog krvnog pritiska, radije posežu za lekom nego što su spremni da poslušaju savet lekara da se malo aktiviraju.

Rašireno je i nekontrolisano uzimanje antibiotika, što rezultira zavisnoš?u od njih, naro?ito opasnom kad se radi o deci.

Evropska komesarka za zdravlje, Andrula Vasiliju, apelovala je na Evropsku uniju, na skupu u Luksemburgu, da posveti više pažnje obaveštavanju gra?ana o pravom ponašanju radi o?uvanja zdravlja.

?ak i u najrazvijenijim zemljama malo se govori o pravilnoj ishrani, zna?aju fizi?kih aktivnosti i koriš?enju medikamenata, rekla je ona.

To mišljenje svesrdno je podržala ministarka zdravlja Francuske, rekavši da je, zbog takve prakse, kod ljudi rašireno uverenje da im samo lekovi mogu doneti zdravlje.

"Bolesnik koji ne dobije lek, naj?eš?e je razo?aran", istakla je gospo?a Vasiliju i dodala da lekari ponekad pristaju da "poslušaju svoje pacijente".

Jagmu za lekovima poja?ava i sve raširenije i agresivnije reklamiranje farmaceutskih proizvoda, ukazano je na ministarskom sastanku, pri ?emu je istaknuta potreba da oglašavanje medicinskih preparata bude podvrgnuto strožoj kontroli.

"Reklama leka ?esto nema puno pokri?e u nau?nom dokazu njegove stvarne vrednosti", ukazali su ministri, navode?i da zakonska regulativa na tom polju mora biti precizna i rigorozna, što sada nije slu?aj.

"Informacije o lekovima nikako ne smeju biti zavodljive", zaklju?ili su ministri, isti?u?i da medikamenti nikada ne smeju biti roba kojom se mame kupci.

[Tanjug, 12.06.2008.].

Tim naših stru?njaka uspešno presadio jetru

?etrdesetdevetogodišnji Beogra?anin imao je više sre?e od 60 njegovih sunarodnika, koji više godina ?ekaju na transplantaciju jetre – jedini na?in da prežive. U Srbiji, koja nije umrežena u Eurotransplant organizaciju razmene organa, njegova porodica i medicinski tim o?ajni?ki su tragali za organom.

Preksino? u popodnevnim satima ustanovljena je mogu?nost da lekari do organa do?u od pacijenta u Klini?kom centru u Beogradu, koji je bio u stanju klini?ke smrti, bez šasne za oporavak. Uz saglasnost njegove porodice spasena su tri života. Izvedene su dve transplantacije bubrega i transplantacija jetre na Vojnomedicinskoj akademiji. To je ?etvrta transplantacija ovog organa koja je izvedena na VMA.
– Zahvaljuju?i toj porodici i njenom humanom gestu tri osobe od ju?e žive svoj novi život. Nakon informacije da postoji donor u Urgentnom centru, uspostavili smo neposredni kontakt i naša ekipa lekara je odmah otišla tamo i s kolegama iz te ustanove, na ?elu sa doktorom Vladimirom ?Ѭêuki?em, obavila operaciju va?enja organa, koja je trajala oko sat i po. Bubrezi su presa?eni u Klini?kom centru a jetra uz saglasnost direktora Kli?nikog centra, profesora doktora Vladimira ?Ѭêuki?a, upakovana u posebnim kontejnerima sa ledom i zaštitom transportovana na VMA – kaže za „Blic“ general Miodrag Jevti?, na?elnik VMA.
Jetra u kontejneru može da se održi 24 sata a operaciju je potrebno izvesti što pre. Tako je ekipa lekara sa VMA odmah po prenosu organa pozvala bolesnika sa otkazanom jetrom, uporedila podudarnost organa i mogu?nost da jetra bude presa?ena. Ekipa se okupila.

Timski rad
Tim od 50 medicinskih stru?njaka, hirurga, anesteziologa, transfuziloga i instrumentarki nije imao vremena za gubljenje. Uz podršku profesorke Rade Ješi? iz Klini?kog centra i profesora doktora Božine Radovi?a, sa velikim iskustvom u transplantaciji jetre, izveden je najteži hirurški zahvat za svega ?etiri i po sata.
– Jetra je uspešno transplantirana, neposredni postoperativni tok proti?e stabilno, bolesnik se probudio, svestan je i sve ide po planu. Jetra radi. Ovo je šansa da pacijent živi kvalitetno, radno sposobno i da nastavi život normalno, uz stalni lekarski nadzor – navodi Jevti?.
On kaže da je medicinski tim sa?injen od lekara sa VMA i Klini?kog centra osposobljen da izvede ovakvu vrstu operacije, ništa manje kvalitetno nego u inostranim centrima, ali naglašava da je to izuzetna retkost zbog nedostatka organa.
– Mi nemamo organe i to je problem. Kada imamo organ, mi znamo šta ?emo da ?inimo. Ali, Ministarstvo zdravlja i država treba da pomogne da se ovaj problem reši. Nisu tu potrebne velike odluke, direktive, treba primeniti iskustva država koje to dugo rade, poput Italije, švajcarske, španije…, koje uspevaju da održe banku organa – navodi general Jevti?.

Apel na savest
Pukovnik profesor doktor Nebojša Stankovi? kaže da neposredno rizi?ni hirurški period, nakon ovakvog zahvata, traje nekoliko dana. – Odmah se daju lekovi koji spre?avaju trenutnu mogu?nost odbacivanja organa. Ukoliko postoperativni tok pro?e bez komplikacija, pacijent za nekih ?etrnaest dana može da napusti bolnicu – kaže on.
Pukovnik Stankovi? o?ekuje da ?e pacijent kojem je izveden zahvat za nekoliko dana stati na noge i, ukoliko sve bude išlo po planu, za nekoliko meseci bi?e radno sposoban, uz stalnu kontrolu i nadzor lekara.
Na?elnik VMA Miodrag Jevti? napominje da bi trebalo apelovati na savest gra?ana.
– Trebalo bi da se izdignu iznad emocija i da otvore mogu?nost da u datom momentu, koji naravno niko od nas ne želi, pomognu drugom. VMA je izvela ?etiri operacije jetre u protekle dve godine, a konastantno se suo?ava sa problemom nedostatka organa – kaže Jevti? i naglašava da ovakve operacije koštaju u inostranstvu deset puta više nego kod nas.

Samo 20.000 potencijalnih davalaca
Srbija je pri dnu lestvice u Evropi po broju donorskih kartica. Pre nekoliko godina VMA je zapo?ela akciju donorskih kartica i sada ima oko 20.000 onih koji su spremni da budu potencijalni davaoci organa. Za uspešan program transplantacije jetre, bubrega, pankresa, potrebno je da oko dva miliona ljudi bude uklju?eno u ovu mrežu.

[Blic, 11.06.2008.]

.

Procena je da u Srbiji ima preko dva miliona stanovnika sa hipertenzijom. Visok pritisak ima sve ve?i broj mladih, zapravo dece iz osnovnih i srednjih škola

?etrdesetogodišnjak koji radi za stranu kompaniju i ima odli?nu platu stalno svom kardiologu postavlja pitanje: kako su mu vrednosti krvnog pritiska dok je na poslu visoke, a sasvim normalne dok je na odmoru. ?ovek je primetio i da mu se pritisak „ska?e” ili „pada” i u toku dana: od bu?enja i tokom boravka na poslu krvni pritisak je visok, kako do?e ku?i – sve u redu!

Njegov kardiolog je iskusnim lekarima – ekspertima i profesorima na Medicinskom fakultetu, koji su vodili „radionicu” o nedoumicama i dilemama u le?enju hipertenzije, postavio pitanje kako da le?i ovog svog pacijenta, koji, nažalost nije jedini.

Odgovor je bio jednoglasan: sedativima.

Docent dr Vesna Stojanov, kardiolog i inicijator ovog skupa, ?iji je organizator farmaceutska kompanija „Berlin–Hemi”, objasnila je da se sve više izdvaja posebna grupa poreme?aja krvnog pritiska, tzv. radno zavisna hipertenzija, naro?ito prisutna kod muškaraca u ?ak 62 procenta.

– Stres na poslu, naro?ito neizvesne situacije tipa da li ?u zadržati ili izgubiti posao izdvojili su grupu pacijenata kod kojih krvni pritisak poraste odlaskom na posao, a vrednosti se vra?aju na normalu po povratku sa posla. Naravno, idealno bi bilo takvim osobama savetovati da promene posao, sredinu, da promene šefa, ali malo je onih koji to mogu i da urade. Zato su lekovi broj jedan za ovu kategoriju pacijenata anksiolitici (lekovi za smanjenje teskobe, uznemirenosti, strepnje, anksioznosti), uz antihipertenzive bez dvadeset?etvoro?asovnog dejstva – odgovorila je doktorka Stojanov.

Skup na kojem se ?ulo mnogo prakti?nih saveta bio je prilika da se još jednom ponovi koliko je važno pravilno meriti vrednosti krvnog pritiska i spre?iti takozvana „hipertenzija belog mantila” – skok pritiska kada se ?ovek u ambulanti istraumira od lekara i samog ?ina merenja, pa vrednosti nisu prave, a proglasi se za bolesno stanje i prepišu lekovi, iako se problem može rešiti uz malo promena u ishrani i uz više fizi?ke aktivnosti.

–Lekari su ?esto u žurbi, a pravilno merenje podrazumeva da se u ambulanti pritisak meri uvek tri puta u rasponu od pet minuta, na obe ruke, a da se zatim utvrdi srednja vrednost. Kod osoba koje se žale na iznenadne vrtoglavice ili nesvestice pri ustajanju, mahom su to stariji, pritisak treba izmeriti u stoje?em stavu. Osim merenja važno je pitati pacijenta kada je prvi put osetio simptome, da li pije neke lekove– rekla je doktorka Stojanov.

Samomerenje pritiska aparatima koje pacijenti imaju kod ku?e ume da donese, kako je re?eno na skupu, ponekad više štete od koristi: ?ovek izmeri sebi pritisak, ako su vrednosti povišene – uzme lek, ako nisu – sam sebi odredi da može da presko?i terapiju.

U Srbiji, iako nema precizne statistiku, procena je da ima preko dva miliona stanovnika sa hipertenzijom. Doktorka Stojanov naro?ito upozorava na ?injenicu da visok pritisak ima sve ve?i broj mladih, zapravo dece iz osnovnih i srednjih škola.

– Kod dece je najve?i problem fizi?ka neaktivnost i mnogo sati provedenih pred kompjuterom ili TV. Ako se mladi bave fizi?kom aktivnoš?u, onda je to naj?eš?e odlazak u teretanu, pri ?emu pre polaska nije konsultovan lekar, niti tamo postoji trener koji prati vežbanje. Onda podizanje tegova negativno deluje na krvni pritisak i mladi dobijaju hipertenziju – upozorila je ona.

Docent dr Milan Petakov iz Instituta za poreme?aje metabolizma, dijabetes i endokrinologiju KCS, objasnio je zna?aj prepoznavanja endokrinoloških problema, koji su uzrok pojave hipertenzije, jer tada je važnije le?iti endokrinološki poreme?aj nego pacijentu davati lekove za snižavanje pritiska koji mu ne pomažu. Dr Petakov je lekarima u domu zdravlja savetovao da pacijente sa visokim pritiskom za koje sumnjaju da je uzrok tome neki endokrinološki poreme?aj, pošalju na jednostavan laboratorijski test hormona aldosterona u krvi, pa ako su vrednosti ve?e od 30 – sledi uput za endokrinološku kliniku.

[Politika, 09/06/2008.].

Verovanja da nošenje nao?ara pogoršava vid ili da je za gojaznost kriv spor metobolizam neka su od pogrešnih opšteprihva?enih informacija

Uprkos ?injenici da je zdravlje naše najve?e blago, ve?ina ljudi o njemu ne brine na pravi na?in. Neredovni odlasci kod lekara i samopropisivanje terapija ?esto dovode do pogrešnih informacija koje su vremenom postale opšteprihva?ene ?injenice. Otkrivamo neke od naj?eš?ih mitova o zdravlju za koje sigurno mislite da su preporuke stru?njaka.

MIT: Alkohol i antibiotici nikako ne smeju da se mešaju.

ISTINA: Zbog mogu?eg ose?aja mu?nine poželjno je da izbegavate uživanje u alkoholu tokom terapije antibioticima. Ali, njihovo delovanje ne?e se smanjiti zbog pi?a unesenog u organizam. Ovaj mit verovatno poti?e od podatka da alkohol smanjuje delovanje nekih lekova, dok drugi mogu da ubrzaju proces opijanja.

MIT: Pranjem zuba posle jedenja slatkiša spre?ava se nastanak karijesa.

ISTINA: Nikada ne treba da perete zube neposredno posle slatkog kiselog jela kao ni posle vo?a. Tada dolazi do privremenog omekšavanja zubne gle?i koju možete da oštetite pranjem zuba. Zato sa?ekajte sat vremena i tek onda operite zube.

MIT: Pretilost (prekomerna nakupljanje masti u telu) rezultat je sporog metabolizma.

ISTINA: Spor metabolizam samo je izgovor za pretilost. Preterano gojazne osobe ?ak imaju brži metabolizam jer im je potrebno više kalorija za svakodnevno održavanje organizma. S druge strane kako telo mršavi, tako mu je potrebno manje kalorija za dnevne potrebe.

MIT: Nošenjem nao?ara za korekciju vida pogoršava se vid.

ISTINA: Kako starimo, tako slabi i naš vid. Zbog toga brojne osobe ve? u ranim 40-im po?inju da nose nao?are. Mnogi veruju da se o?i zbog toga ulenje.

?injenica je da nam se trenutak nakon što skinemo nao?are vid ?ini znatno lošijim, ali to je isklju?ivo zbog toga što nam nao?are poboljšavaju fokus, a ne zato što su nam o?i dodatno oslabile.

MIT: Preveliki unos slatkiša i drugih namirnica bogatih še?erom može da izazove nastanak dijabetesa.

ISTINA: Dijabetes ne podsti?e preveliki unos še?era, nego nemogu?nost guštera?e da proizvede dovoljno insulina kojim se kontroliše nivo glukoze u krvi. Ali, na dijabetes tipa 2 može da uti?e prekomerna težina.

MIT: Rak plu?a je isklju?ivo bolest puša?a.

ISTINA: Pušenje je glavni uzoro?nik raka, ali jedna od osam osoba obolelih od tog oblika raka nikada nije pušila ili bila pasivni puša?.

MIT: Mazanjem preparata za zaštitu od sunca spre?ava se nastanak melanoma, odnosno raka kože.

ISTINA: Rak kože može biti izazvan opekotinama. Preparati za zaštitu od sunca smanjuju uticaj štetnih UVA i UVB zraka, ali oni su tek filteri, a ne blokatori sunca. Takvi preparati zato nisu garancija u borbi protiv nastanka sve ?eš?eg oblika raka.

MIT: Zdravom ishranom može da se uti?e na smanjenje nivoa holesterola.

ISTINA: Iako je uravnotežena prehrana bogata vo?em i povr?em nužna za održavanje zdravlja organizma, ona ne može da uti?e na znatno smanjivanje nivoa holesterola.
Najbolji rezultat smanjivanja holesterola ishranom iznosi svega 10 odsto. On je najviše uslovljen genetikom i iako sam po sebi nije štetan, može da podstakne razne druge bolesti.

Vitamin D štiti od dijabetesa

Britanski nau?nici dokazuju da dodatni vitamin D kod dece može da spre?i kasniji razvoj dijabetesa tipa 1. Pokazalo se da bebe koje su primale dodatni vitamin D imaju 29 % manje izglede za razvoj dijabetesa tipa 1. Klini?ka istraživanja trebalo bi da   potvrde ove rezultate i da pomognu pri odre?ivanju optimalne doze, vremena i na?ina njegovog davanja. Vitamin D proizvodi koža nakon izloženosti suncu, a manjak ovog vitamina povezan je s nizom zdravstvenih problema. Tako?e, poznato je i da maj?ino mleko sadrži malo vitamina D.

Kofein je poželjan

Ranije se smatralo da ispijanje napitaka s kofeinom, zbog diuretskog u?inka kofeina na reapsorpciju vode u bubrezima, dovodi do dehidratacije. Još je 1928. dokazano da napici s kofeinom nemaju zna?ajan uticaj na volumen celodnevnog urina. Nove studije pokazuju da umeren unos kofeina blago pove?ava izlu?ivanje urina. Smatra se da umeren unos (456 mg dnevno) ne izaziva hroni?nu dehidritanost i da nema negativan uticaj na sportske rezultate, termoregulaciju ili cirkulaciju na visokim temperaturama. Zapravo, napici koji sadrže kofein doprinose dnevnom unosu vode.

[Press, 08.06.2008.] 

.

Lekari, advokati, inženjeri u Srbiji uglavnom se ne osiguravaju, jer zakonski ne moraju, a sudski ne ispaštaju ni kad po?ine ozbiljne profesionalne greške.

Osiguranje od profesionalne odgovornosti u Srbiji je tek u povoju, a u svetu ve? godinama pružaju zaštitu profesionalcima – lekarima, advokatima, arhitektima, novinarima, knjigovo?ama, revizorima i drugima – od profesionalnih grešaka. Stru?njaci kažu da je razlog za to što takva dobra poslovna praksa nije zaživela na ovim prostorima nepotpuna zakonska regulativa u osiguranju, a potom i to što se u Srbiji propusti i dalje sudski ne kažnjavaju.

Gotovo sve osiguravaju?e ku?e u Srbiji, koje u ponudi imaju ovaj proizvod, slažu se da ova kompleksna oblast osiguranja nije dovoljno definisana Zakonom o osiguranju. U „Delta ?Ѭêenerali" osiguranju kažu da odgovornost svake profesije mora biti regulisana zakonskom regulativom za svaku delatnost, kao na primer Zakonom o advokaturi.

– ?esto se misli da nema ugovaranja ove vrste osiguranja, jer nema dovoljne ponude proizvoda. Situacija je upravo suprotna, nema tražnje. Kada prvi advokat bude u Srbiji izgubio sve što ima zbog svoje profesionalne greške, svi ?e tražiti osiguranje. U svim zemljama u EU osiguranje od profesionalne odgovornosti je vrlo rasprostranjeno, pretežno zbog velikog broja obaveznih osiguranja – kaže Zlata Dimi? iz službe za razvoj proizvoda u „Delta ?Ѭêeneraliju" i dodaje da su me?u klijentima koji su se osigurali od profesionalne odgovornosti u ovoj kompaniji do sada pripadnici advokatske, lekarske i finansijske branše. Kod njih je premija 3.950 evra za advokatsku kancelariju koja ima godišnji prihod ve?i od 608.000 evra, sa maksimalnom obavezom osigurava?a 50.000 evra po jednom štetnom doga?aju i 150.000 evra ukupno za period trajanja osiguranja.

U „Dunav osiguranju" kažu da Zakon definiše ovu oblast osiguranja samo u delu koji se odnosi na društva za posredovanje u osiguranju, kojima je propisana obavezu osiguranja od profesionalne odgovornosti.

– Ova vrsta osiguranja ?e biti zastupljenija u praksi kada se pove?a svest ljudi da štetu koju su pretrpeli mogu da naplate u sudskom postupku, kada sudovi budu krenuli ozbiljno nov?ano da kažnjavaju odre?ene prestupe, a posebno ?e biti zastupljeno u praksi kada pojedine profesije budu zakonom imale obavezu da se osiguraju. U EU su kazne za prestupe velike, pa se više isplati zaklju?enje osiguranja, nego pla?anje prekršaja i grešaka u radu – kaže Dragan Miloševi?, direktor sektora za prodaju strateškim klijentima u „Dunav osiguranju", ku?i koja osigurava i lekare Instituta za majku i dete, KBC „Zvezdara" i Opšte bolnica i Doma zdravlja u Zrenjaninu, kao i desetak privatnih klinika. Kod njih je premija osiguranja lekara deset ili 30 hiljada evra (li?no ili u okviru ustanove) po osiguranom slu?aju, odnosno od 40 do 120 hiljada za godinu dana.

U švajcarskom osiguranju „Bazler", koje je na srpsko tržište došlo sa osiguranjem od profesionalne odgovornosti lekara i medicinskog osoblja kao glavnim proizvodom, kažu da u svetu lekari u operacionu salu ni ne ulaze bez osiguranja.

– Greška ne mora da bude posledica ne?ijeg neznanja ili želje da se to dogodi, ve? je jednostavno vrsta posla kojim se naši klijenti bave takva da mogu?nost štete nije isklju?ena i teško ju je predvideti, a lekari ne žele o tome da razmišljaju, ve? da se bave svojim poslom – kaže Vladimir Medan, direktor „Bazler osiguranja" u Srbiji.

Osiguranje u inostranstvu

Zbog lošeg pravnog regulisanja osiguranja od profesionalne odgovornosti, neki profesionalci iz raznih oblasti su prinu?eni da se od mogu?e greške u svom poslu osiguraju u inostranstvu.

– Kada neke vrste osiguranja nema u ponudi doma?ih osiguravaju?ih ku?a i kada nije regulisana u Zakonu o osiguranju i ne može da se zaklju?i u Srbiji, onda je sasvim legalno da se zaklju?i u inostranstvu. Osiguranik i osigurava? sklapaju ugovor o tome koju vrstu pokri?a žele po kom zakonu, u kom vremenskom periodu, a osiguranje se može zaklju?iti i retroaktivno – objašnjava Slobodan Jovanovi?, ?lan UO Udruženja za pravo osiguranje Srbije.

[emportal, 09. jun 2008.]

.

Na Klinici za kardiologiju u Nišu, u nedelju 08.06. oko 11.30 od posledica infarkta preminuo je šaban Bajramovi?, najplodniji, najproslavljeniji i najzna?ajniji romski peva? i kompozitor. Ro?en je 16. aprila 1936. godine u Nišu. školu gotovo da i nije poha?ao, a muzi?ko obrazovanje stekao je, kao i ve?ina Roma, na ulici.
Poslednjih godina šaban se ?eš?e družio sa lekarima nego sa svojom porodicom. Bio je še?eraš i sr?ani bolesnik, kome je srce do nedelje kucalo uz pomo? pejsmejkera. Jedva je sastavljao kraj s krajem, jer nije imao penziju, a od autorskih prava dobijao je godišnje neku crkavicu.

Kralj bez žute banke!

Ma, merak nema cenu! Uz ovu konstataciju, koja je bila i njegov životni moto, šaban Bajramovi? je "oborio" jedan vinjak u restoranu niškog hotela "Ambasador", koji mu je bio i poslednja kap alkohola ispijenog za života.
Bilo je to po?etkom septembra 2005. godine, dok je razgovarao sa reporterom "Novosti". Ve? tada je imao ozbiljnih zdravstvenih problema, pre svega sa še?erom, pa su mu lekari zabranili da konzumira alkohol. A, šaban kao šaban, ipak je prihvatio izazov subine i rekao: "Ma, još jedna ?ašica, pa šta bude".

NET KING KOL

A, upravo te i ostale silne ?ašice, pratile su njegovu karijeru peva?a i kompozitora. Na vrhuncu slave, dok je tvrdio da je zaslužio da ga zovu "kraljem romske muzike" i niškim Net King Kolom, znao je da posle turneja, koncerata i tezgi na svadbama zasedne u kafani "Union" u centru Niša. Tada je dosta zara?ivao, pa je bio red i da ?asti celu kafanu. Naravno, i da nazdravi sa svakim…
– Ruku na srce, od tezgi sam nekad i dobro živeo, a rekord je da sam na jednoj ciganskoj svadbi u Belgiji za ve?e zaradio 15.000 maraka – pri?ao nam je popularni šabi. – Bilo je zaista kraljevskih svadbi na kojima sam pevao i koje su koštale više od milion maraka.
Uz pi?e i i?e, Bajramovi? je imao još jednu pasiju – kocku. Pri?ao je da mu je otac uvek govorio: "Sine, nemoj da se kockaš!", a on bi mu uzvratio kontrapitanjem uz psovku: "Pa, što si me onda u?io da igram barbut?".
– Pa jeste, baš tako je bilo, a toga ?ovek ne treba da se stidi, to je bio deo života – svojevremeno nam je potvrdila legenda romske pesme.
šaban je ro?en u najve?oj niškoj romskoj mahali Beograd mala. "školovao" se na ulici, a u mladosti se snalazio za život kako je znao i umeo, dok ga muzika nije pronašla. U jednoj od životnih epizoda na Golom otoku, na robijanju zbog dezerterstva iz vojske, otkrio je da ima sluha za muziku. Nau?io je tada šabi tonove i sviranje kontrabasa, pa je na robijaškom koncertu i zapevao umesto jednog kolege. Tada je i po?ela njegova peva?ka karijera…

ZA INDIRU GANDI

Potonjih godina se ve? nije odvajao od mikrofona po kafanama, vašarima i svadbama, da bi prvu "singl" plo?u snimio 1968. u studiju Radio Niša. Po?eo je i da komponuje pesme i veoma brzo postao popularan na prostorima bivše SFRJ, ali i vam njenih granica. U Nju Delhiju je 1954. godine pevao pred Indirom Gandi, na Svetskom kongresu Cigana.
– Volim da kažem Cigani, zato što smo mi "džipsi" svuda u svetu nas tako zovu, jedino u poslednje vreme, naro?ito kod nas, zovu nas Romi, ne smeta mi, ali mi je normalnije ovo Cigani – pri?ao nam je šaban. – Uostalom, meni je to nevažno.
Bajramovi? je podse?ao da je više puta pevao za Tita, a kaže da ga je obožavao i Stane Dolanc, koji je imao obi?aj da ga hitno pozove u Beograd i onda povede šabana da mu u vozu sve do Ljubljane pri?a masne viceve.
– Tito je bio "opasan", jer je na ciganskom znao da pita "So ke re?" (šta radiš?) – nostalgi?no se prise?ao kralj romske muzike. – Crnci su veliki fenomeni za muziku, kao mi Cigani. Pevao sam crncima njihove melodije na ciganskom. Folirao sam ih, a oni se divili. Znam da se sna?em, znam šta treba da radim. Se?am se, pitaju crnci – iz koje je zemlje ovaj, gde je ta Jugoslavija? Rekli su im na engleskom da sam kralj ciganske muzike. Pevam i portugalske pesme, i španske i indijske. Ina?e, ja sam, da ne lažem, malo nacionalisti?ki opredeljen. Ne da mrzim nekoga, nego kao Ciganin ho?u da o?uvam svoju naciju. Oni koji su pravili filmove o Ciganima samo su gledali da uzmu neke nagrade, a nisu videli da nas omalovažavaju kao narod. I sad nas u svetu gledaju kao neradnike, kao bezobraznu i kao prevarantsku naciju, a nismo to. Mi smo mnogo školovni ljudi, mnogi Cigani su radni?ka klasa.

BLUZ – TO SAM JA

Poslednji veliki uspeh, kada su ve? po?ele da ga sustižu "boljke", Bajramovi? je doživeo jula 2004. godine. Posle ovacija na koncertima u Njujorku, ?ikagu i Vašingtonu, tamošnji mediji uporedili su ga s Frenkom Sinatrom i Rejom ?arlsom.
– Džez je limunada, a bluz – to sam ja! – izjavio je, po dolasku iz Amerike.
žalio se minulih godina šaban da je snimao za mnoge i da su mu mnogi pokrali pesme. Me?utim, nikog nije tužio za autorska prava.
– Da sam naplatio sve autorske honorare i autorska prava, ali i da nisam pio i kockao se jedno vreme baš žestoko – bio bih bogat ?ovek – priznao je pre nekoliko godina Bajramovi?.
šaban Bajramovi? je bio zvezda koja je proslavila romsku muziku, ali je poslednje dane života proveo sam, samo sa suprugom Milicom.
Bio je "kralj bez žute banke". Pomalo usamljen, nažalost, nije do?ekao nacionalnu penziju. Na klinici za kardiologiju u Nišu u nedelju je šabana pokosio fatalni infarkt.

INSPIRACIJA
šaban je bio nepismen sve dok nije na Golom otoku morao da nau?i da ?ita. Kazna mu je bila da pro?ita celu njihovu biblioteku. Od tada je bio živa enciklopedija i inspiracija ga nikada nije napuštala. Dešavalo se da i iz klozeta povi?e "Dajte mi olovku!" i da pesme piše na toalet papiru.

šVABICE
Pevam ja jedne no?i u Nema?koj. Svi na nogama, a švabice samo cupkaju "sa-sa" – prepri?avao je šaban svoje životne anegdote. – I došlo mi u tom trenutku da im kažem: "Eh, da je Hitler živ, pa da vidi kako vas je jedan Ciganin, koje je on tamanio kao bube, bacio u sevdah!".

UZ SAU?Eš?A – PRAUNUKA
Dok traju pripreme za sahranu, zajedno sa telegramima sau?eš?a, u ponedeljak je na adresu Bajramovi?a u Nišu iz Nema?ke stigla vest – šaban je dobio praunuku! A za nekoliko dana Bajramovi?i o?ekuju još jedno praunu?e, od Marije, šabanove unuke mezimice.
šaban je posebno priznanje odavao supruzi Milici, svojoj Mici, koja mu je izrodila ?etiri k?eri. Sve su se poudavale u ?etrnaestoj i petnaestoj godini. Tri zeta žive u inostranstvu, jedan u Nišu. Bio je ponosan i na 12 unu?i?a, šest muškar?i?a i isto toliko devoj?ica.

LUMPERAJKE
Vlasnici mnogih kafana su svojevremeno priželjkivali da šaban ne peva na ugovorenim veseljima. Jer, znalo se, kada on pusti glas, gosti kafanu obavezno demoliraju…

SAHRANA
šaban Bajramovi? bi?e sahranjen u sredu 11.06. u 14 ?asova, na romskom groblju u Nišu.

[Ve?ernje novosti, 09.06.2008.]

.

Mali broj gojaznih Vojvo?ana redovno pose?uje lekara

Stereotipi o Vojvo?anima kao ješnim ljudima sve više dobijaju potvrdu u statistikama i stru?nim izveštajima. Prema poslednjim istraživanjima, 58 procenata stanovnika Vojvodine je predgojazno, a za stru?nu pomo? lekarima ?eš?e se javljaju žene nego muškarci.

U zavisnosti od stepena gojaznosti, pacijenti se upu?uju na Kliniku za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Klini?kog centra Vojvodine, gde se na ultrazvuku sala, jedinom ovakve vrste u Vojvodini, odre?uje terapija za mršavljenje. Mese?no se pregleda 40 do 50 pacijenata, što je daleko manje od broja gojaznih.
– Suština gojaznosti je u tome što ne boli. Da boli, pacijenti bi provaljivali vrata bolnica i zapo?injali le?enje. Ali, gojaznost zaboli tek kada se jave vrlo teške komplikacije – kaže prof. dr Edita Stoki?, specijalista interne medicine.
Ona navodi da je gojaznost bolest, a ne estetski problem, a uve?an trbuh je oli?enje gojaznih osoba u našoj sredini.
– Danas je važno poznavati ne samo stepen gojaznosti ve? i raspored masnog tkiva, jer tipi?an lala ima nagomilanu masnu masu u predelu trbuha, što je udruženo sa pojavom brojnih metaboli?kih komplikacija – objašnjava dr Stoki?.
Ovim ultrazvukom utrv?uje se koliko masnog tkiva ima u organizmu i na kojim delovima tela je raspore?eno. Aparat radi na principu niskofrekventne struje, ima metalna stopala na koja bolesnik stane, uhvati se za drške i onda se meri protok struje kroz telo, s tim da je masno tkivo ono koje pruža ve?i otpor od ostalog tkiva.
– Gojaznost je udružena sa pojavom poreme?aja metabolizma masti i dijabetesom tipa 2. Studije su jasno pokazale povezanost gojaznosti sa malignim bolestima – upozorava doktorka Stoki?.
Ona navodi da je porast broja gojaznih povezan sa savremenim na?inom života. Savremeni ?ovek više ne troši energiju da bi love?i došao do hrane, ve? obilan obrok može naru?iti i preko telefona, bez utroška ijedne kalorije.
U okviru projekta „Otkrijmo gojaznost“ lekari su utvrdili da su žene u Vojvodini mnogo odgovornije od muškaraca kada je re? o održavanju linije.
– žene su mnogo oštrije u kriterijumima povodom toga jesu li gojazne ili ne i mnogo se ranije javljaju lekaru. Veliki postotak muškog pola ne razmišlja o tome da li je gojazno ili ne, i to je razlog što se muškarci u manjem broju javljaju lekaru i u poodmaklom stadijumu gojaznosti.
Ako nešto ne preduzmemo, za desetak godina ima?emo armiju gojaznih osoba sa brojnim komplikacijama – upozorava dr Edita Stoki?.

[Blic, 05.06.2008.]

.

Podaci ankete o životnom standardu jasno pokazuju da velik broj siromašnih i socijalno ugroženih osoba ne koristi zdravstvene usluge, a visoke cene usluga jedan su od razloga za to, posebno u seoskim podru?jima, isti?e se u Studiji o životnom standardu – Srbija 2002–2007, koju je promovisao Republi?ki zavod za statistiku. Pri tom se napominje da, za razliku od situacije u mnogim drugim zemljama, osobe koje ne koriste zdravstvene usluge zbog nedostatka novca ne nadomeštaju zdravstvenu zaštitu samostalnim le?enjem.

Anketa o životnom standardu (AžS) sprovedena je prošle godine u 5.557 doma?instava širom Srbije, s istim pitanjima kao i 2002. i 2003. godine, i pokazala je da je ukupan broj siromašnih prepolovljen sa 14% stanovnika pre pet godina na 6,6% stanovnika u 2007. Ovo predstavlja smanjenje od pola miliona stanovnika Srbije koji žive ispod linije siromaštva, "postavljenih" na 8.883 dinara mese?no.

Naj?eš?i visok pritisak i bolesti srca

U 2007. godini 60% stanovništva Srbije procenilo je svoje zravlje kao dobro, a 19% kao loše. Povišen krvni pritisak i bolesti srca naj?eš?e su registrovana hroni?na oboljenja u Srbiji i te zdravstvene probleme ima 16% stanovništva, dok je šest odsto "prijavilo" probleme s invalidnoš?u šake ili ruke, uklju?uju?i i artritis ili reumatizam, pokazala je AžS.

Jasmina Grozdanov, autorka poglavlja o zdravstvenoj zaštiti u pomenutoj studiji, isti?e da stanovništvo lošeg materijalnog stanja procenjuje svoje zdravlje kao loše, a s boljim ekonomskim statusom raste proporcija stanovnika koji svoje zdravlje procenjuju kao dobro. U Srbiji prose?no 80% obolelih od hroni?nih bolesti redovno uzima terapiju, dok to ?ine manje oni ispod linije siromaštva (70%) i Romi (66%). Prošle godine 35% stanovništva koristilo je zdravstvene usluge, žene više nego muškarci, više žitelja grada nego sela i najviše osoba starijih od 65 godina. Odlazak kod lekara i le?enje u bolnicama zabeleženo je samo kod 24% stanovništva ispod linije siromaštva, kod 22% nezaposlenih, 25% Roma i 26% neosiguranih žitelja Srbije.

Privatno zdravstvo skuplje od tri do pet puta

Prošle godine najbogatiji su mese?no za zdravstvenu zaštitu izdvajali u proseku 1.685 dinara, siromašni 314, a oni ispod linije siromaštva 188 dinara. Usluge državnih zdravstvenih ustanova koristilo je 29% stanovništva, a šest odsto je išlo kod privatnih doktora.

Prose?ni troškovi za privatne vanbolni?ke usluge ve?i su od državnih ?etiri puta, za bolni?ko le?enje pet puta, a za stomatološke usluge triput.

Najve?i postotak bolesnih stanovnika, 56% njih smatra, kako je pokazala anketa, da nije bilo potrebe da idu kod lekara, a zatim da su imali manje zdravstvene tegobe koje su sami rešavali (26%). Tre?i razlog koji su naj?eš?e navodili bio je da nisu imali novca za zdravstvene usluge, a takvih je bilo šest odsto anketiranih, me?u kojima triput više od proseka onih koji žive ispod linije siromaštva. Me?u romskim stanovništvom svaka tre?a bolesna osoba zbog skupo?e nije išla kod lekara, što je ?ak šest puta više nego što je to bio slu?aj u opštoj populaciji.

Ko je još uvek siromašan u Srbiji?

Profil siromaštva ostao je skoro nepromenjen u proteklih pet godina. Još su siromašni ve?inom: stanovnici seoskih podru?ja, a naro?ito jugoisto?ne Srbije, neobrazovane osobe, nezaposleni, starije osobe i doma?instva s malom decom.

U ?itavoj Srbiji siromašno je 4,3% urbanog i 9,8% ruralnog stanovništva, dok je u Vojvodini siromašno 3,3% urbanog i 9,9% ruralnog življa. Najviše siromašnih živi u jugoisto?noj Srbiji – osam i po odsto urbanog i 18,7% ruralnog stanovništva.

[Gra?anski list, 02.06.2008.]

.