Year: 2007

U povodu obeležavanja Svetskog dana borbe protiv dijabetesa 2007, Dijabetološki savez Srbije i Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda organizovali su skup za udruženja iz Srbije, koji se održao u sve?anoj sali KBC "Zvezdara", Preševska (ranije Rifata Burdževi?a) br. 31, u  petak, 09.11.2007.g., sa po?etkom u 14,00 ?asova.

Manifestaciji su prisustvovali predstavnici udruženja iz Bajine Bašte, ?uprije, Pan?eva, Pirota, Požarevca, Sombora, Sremskih Karlovaca, Subotice, Zaje?ara i Zrenjanina.

Program je obuhvatio slede?e teme:

KV rizik u dece i adolescenata sa tip 1 dijabetesom – prevod predavanja Prof. Lasla Madascy, Doc. dr Teodora Belji? živkovi? – PREUZMITE PREZENTACIJU

Elementi efikasne organizacije društava za borbu protiv še?erne bolesti – radionice organizovane za ?lanice IDF (region centralne Evrope), Stela Prgomelja – PREUZMITE PREZENTACIJU

Prezentacija aktivnosti Društva za borbu protiv še?erne bolesti Pirot, Toma Ignjatovi? – PREUZMITE PREZENTACIJU

Promocija SMS Nutri info servisa, Jovan Mari? – PREUZMITE BROšURU

"Tr?anjem protiv dijabetesa" i promocija novog sajta www.pobedidijabetes.org , Ninoslav Raškovi? – PREUZMITE PREZENTACIJU

Sa sastanka borda Evropske dijabetološke federacije (IDF Europe) u Dablinu, Doc. dr Teodora Belji? živkovi? – PREUZMITE PREZENTACIJU  PRVI DEO  DRUGI DEO

Skupština Dijabetološkog saveza Srbije – PREUZMITE PREZENTACIJU

Svi u?esnici su dobili certifikate o u?eš?u na edukativnoj radionici, kao i CD sa održanim prezentacijama. Udruženjima je podeljeno i 50 primeraka knjige "Moj džepni pankreas – život sa insulinskom pumpom". Nakon radnog dela održan je prigodan koktel.

Zahvaljujemo se prijateljima Saveza koji su omogu?ili održavanje ove manifestacije, me?u kojima su: Sanofi Aventis, Novo Nordisk, Pharmaswiss, Merck, Worwag Pharma, Donat Mg, Elephant, Gorica Tintor i ostali.

Info o ovom doga?aju možete videti i na sajtu zaje?arskog udruženja www.diabetes.org.yu

.

U aktuelnom specijalnom izdanju ?asopisa "Magi?no BILJE" o dijabetesu možete pro?itati iskustva Ružice Ajzenbrand, ?lanice Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda, koja ve? 50 godina prima insulin (tip1) i vodi život bez ijedne komplikacije!

Uskoro ?emo i mi objaviti pri?u o Ružici, a do tada potražite na kioscima: 

.

Pročitaj više …

Studenti koji svaki dan piju jednu limenku sportskih pi?a dobijaju šest kilograma godišnje

Nakon što su iz školskih automata u ameri?kim državnim obrazovnim ustanovama proterali bezalkoholne gazirane napitke, koji su se našli me?u prvooptuženima za nastanak epidemije gojaznosti na ameri?kom kontinentu, zaštitnici prava pacijenata sada vode bitku za zabranu prodaje sportskih pi?a kao što su „gatorejd” i „pauerejd”. Analiziraju?i sadržaj ovih energetskih napitaka, stru?njaci Univerziteta u Kaliforniji ustanovili su da sportska pi?a nisu toliko zdrava koliko proizvo?a?i tvrde – jedna boca pi?a „gatorejd” sadrži 75 kalorija, 21 gram še?era i 165 miligrama natrijuma. Njihova studija tako?e je pokazala da studenti koji svaki dan konzumiraju jednu limenku sportskih pi?a dobijaju šest kilograma godišnje, a višak natrijuma, kojim obiluju sportski napici, uzrokuje nastanak povišenog krvnog pritiska kod mladih ljudi.

Dr Sergej Ostoji?, specijalista medicine sporta i profesor Fakulteta za sport iz Novog Sada i Sportske akademije u Beogradu, isti?e da energetska pi?a, koja se u reklamnim spotovima promovišu kao prirodni i zdravi napici „koji obnavljaju potrošenu snagu ili pove?avaju koncentraciju i izdržljivost”, mogu biti prave energetske bombe, jer sadrže koli?inu kalorija koja odgovara par?etu torte ili ?okolade.
„Energetski napici predstavljaju šarolik spektar te?nosti bogatih energetskim materijama, uglavnom ugljenim hidratima i primarno su namenjeni obnovi energije potrošene tokom svakodnevnih radnih aktivnosti, vežbanja ili sporta. Oni su široko koriš?eni u sportskoj ishrani jer spre?avaju pojavu hipoglikemije, dehidrataciju i odlažu pojavu zamora. U širem smislu, energetskim napicima pripadaju vo?ni sokovi, razli?iti zasla?eni gazirani napici i rehidraciono-energetski rastvori. Zajedni?ki imenitelj svih energetskih napitaka jeste prisustvo ugljenih hidrata, veoma razli?ite vrste i koli?ine”, isti?e dr Ostoji?.

Interesovanje za efekte energetskih napitaka poraslo je sa epidemijom gojaznosti širom razvijenog sveta. Epidemiološke studije svedo?e da u Sjedinjenim Ameri?kim Državama, Velikoj Britaniji i Gr?koj broj osoba sa viškom masnog tkiva premašuje 40 odsto, a procenat gojazne školske dece i adolescenata višestruko je ve?i nego pre dvadesetak godina. Glavni razlozi za takvu eksploziju gojaznosti su sve manji stepen fizi?ke aktivnosti i porast energetskog unosa, s druge strane, objašnjava naš sagovornik.

„Prekomerno konzumiranje energetskih napitaka u formi popularnih ′kola′ pi?a i vo?nih sokova, koje je posebno prisutno kod najmla?e populacije, jedan je od mogu?ih razloga ove epidemije. Iako deca i njihovi roditelji ne smatraju da su sokovi izvor viška kalorija u svakodnevnoj ishrani, analize pokazuju da jedna ?aše napitka bogatog uglavnom prostim še?erima sadrži više od 250 kalorija”, naglašava dr Sergej Ostoji?.

Naš sagovornik podse?a da jedna u nizu mera koje preduzimaju mnoge zemlje u borbi protiv gojaznosti jeste restrikcija u reklamiranju i prodaji napitaka bogatih kalorijama me?u školskom decom i adolescentima. Velika Britanija je me?u prvima ograni?ila prodaju visokokalorijskih namirnica i napitaka u blizini škola, a preporuka da se dva kilometra oko školskih objekata ne nalaze prodavnice u kojima se prodaju energetski bogati proizvodi striktno se poštuje.

„Ako je unos energetskog napitka zaista neophodan, posebno kod osoba izloženih pove?anom naprezanju, potrebno je napraviti pravilan izbor te?nosti koju konzumiramo. Energetski napitak, ?ije se uzimanje preporu?uje isklju?ivo pre, tokom i nakon aktivnosti, trebalo bi da se unosi u kratkim intervalima (svakih 15-20 minuta) i malim koli?inama (oko litar za sat aktivnosti). Preporuka je da ovaj napitak sadrži malo ugljenih hidrata (pet-osam odsto) i esencijalnih minerala (natrijum, hloridi, kalijum, magnezijum). Osobe kojima nije potrebna nadoknada potrošene energije trebalo bi da že? ugase mineralnom negaziranom vodom i da izbegavaju unos vo?nih, gaziranih ili zasla?enih napitaka”, preporu?uje dr Sergej Ostoji?.

On napominje da poseban zdravstveni rizik predstavlja unos takozvane pseudoenergetskih napitaka koji, pored ugljenih hidrata, sadrže i ekstrakt guarane bogat kofeinom. Ova pi?a veoma su popularna me?u adolescentima i ona su postala integralni segment moderne pop-kulture. Me?utim, s medicinske ta?ke gledišta, pseudoenergetski napici ne predstavljaju optimalan na?in za nadoknadu potrošene energije i obnovu telesnih te?nosti, jer sadrže neadekvatne koli?ine ugljenih hidrata, dok kofein izaziva snažan diuretski efekat i otežava nadoknadu izgubljene telesne vode. Osim toga, prekomeran unos pseudoenergetskih napitaka ?esto dovodi do poreme?aja regularnog sr?anog ritma, nesanice, anksioznosti, vrtoglavice, ose?aja iscrpljenosti i gubitka svesti.

[Politika, 06.11.2007.].

Od dijabetesa boluje 264 miliona ljudi u svetu i o?ekuje se da ?e taj broj do 2025. godine porasti na 380 miliona, saopšteno je na konferenciji za novinare, povodom 14. novembra – Svetskog dana dijabetesa.

'še?erna bolest sa svojim komplikacijama je ozbiljan medicinski i socijalno-medicinski problem i poslednjih godina se ozbiljno i planirano hvatamo u koštac sa rešavanjem tog problema i ?inimo važne korake da se unapredi spre?avanje nastajanja te bolesti koliko god je to mogu?e i njeno otkrivanje u onom trenutku kada je njeno le?enje mnogo efikasnije', rekao je minisatr zdravlja Tomica Milosavljevi?.

Predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes prof. dr Nebojša Lali? rekao je da je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, dijabetes ?etvrti vode?i uzrok smrti, a svake godine više od tri miliona ljudi u svetu umre od dijabetesa ili uzroka smrti koji je u vezi sa tom boleš?u.

On je dodao da se zbog dijabetesa godišnje obavi više od milion amputacija godišnje, pet odsto slepila ?ine dijabeti?ari, kao i da je dijabetes naj?eš?i uzrok ošte?enja funkcije bubrega, koje zahteva primenu dijalize i izdvajanje zna?ajnih sredstava zdravstvenih fondova.

Lali? smatra da situacija može biti poboljšana promenom na?ina života i ranim otkrivanjem bolesti, a primenom odgovaraju?ih preventivnih mera može se zna?ajno smanjiti rizik od oboljevanja od dijabetesa tip 2, može se odložiti njegova pojava ili u zna?ajnoj meri smanjiti njegov uticaj.

Prema njegovim re?ima, u vezi sa tim su 2002. godine prvi put uvedene zajedni?ke stru?ne preporuke koje se zovu nacionalni vodi?i za dijabetes, koji su obuhvatili preporuke kako dijabetes treba da se le?i u svetu, a 2006. je štampan vodi? koji se odnosi na spre?avanje nastanka dijabetesa tip 2.

Lali? je najavio da ?e 14. novembra, na Svetski dan dijabetesa, biti predstavljen populacioni registar i elektronski karton, koji obuhvataju oko 20.000 pacijenta koji su na najintenzivnijem tretmanu.

'Prevencija dijabetesa i komplikacija dijabetesa jedan je od osnovnih naših zadataka i tokom 2008. ?emo napraviti program ranog otkrivanja dijabetesa tip 2, jer danas na jednog ?oveka koji boluje od te bolesti sigurno bismo pronašli jednu osobu koja boluje od še?erne bolesti, ali to ne zna', rekao je Lali?.

Direktor Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje [RZZO] Svetlana Vukajlovi? rekla je da je poslednjih godina kvalitet le?enja obolelih od dijabetesa u Srbiji zna?ajno poboljšan, pre svega, dostupnoš?u savremenih lekova, kako tabletiranih oblika, tako i insulinske terapije.

Ona je dodala da RZZO u potpunosti finansira savremenu terapiju za sve obolele od dijabetesa, a na listi lekova su zastupljene sve dostupne vrste insulina u svetu.

'Sada na teret sredstava zdravstvenog osiguranja zna?ajan broj pacijenata ima pravo na aparate i trake za merenje nivoa še?era u krvi, kao i na trake za vizuelno odredjivanje še?era u urinu, a definisan je i na?in dobijanja insulinske portabilne pumpe svima kojima je neophodna', istakla je Vukajlovi?eva.

Prema njenim re?ima, sada svi pacijenti u Srbiji imaju pravo na savremen i komforniji na?in davanja insulina putem jednokratnog, odnosno višekratnog pena, pri ?emu finansiranje troškova pen terapije za insulin zavisne pacijente snosi zdravstveno osiguranje.

Vukajlovi?eva je najavila da ?e se u narednom periodu intenzivnije raditi na promovisanju zdravog na?ina života, prevenciji, kontroli dijabetesa, objašnjavanju prava obolelih i edukaciji lekara.

 [RTS, 06.11.2007.] 

.

Porast broja obolelih od še?erne bolesti

U Srbiji 50 odsto dijabeti?ara sazna da ima ovu bolest nakon pregleda o?nog dna, kada lekar ustanovi ošte?enja, a u svetu njih 17 odsto. še?erna bolest uzima najve?i danak u zemljama u razvoju, pa iako Srbija nije me?u prvima na ovoj crnoj listi, preventivi i boljoj informisanosti bi?e posve?ena ve?a pažnja.

Uskoro ?e obaveštenja o bolesti i olakšicama za pacijente stizati na ku?ne adrese gra?ana. Podaci kažu da od dijabetesa u Srbiji boluje oko 500.000 osoba.
– Dijabetes je ozbiljno i podmuklo oboljenje koje naj?eš?e po?inje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima še?ernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da je obolela – kaže dr Nebojša Lali?, predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes.
Slepilo, amputacije i oboljenje nerava ?esto su posledice dijabetesa kod pacijenata koji nisu ni znali da boluju od ove bolesti, pa je neophodna preventiva i bolja informisanost gra?ana, naro?ito onih koji su u rizi?nim grupama, jer su me?u uzrocima obolevanja ?esto stres, nerviranje i potiskivanje besa.
Srbija u proteklim godinama beleži napredak u le?enju dijabetesa prvenstveno zahvaljuju?i boljoj snabdevenosti lekovima.
– Pacijenti su imali teško?e da u apotekama na?u bilo kakav insulin, a i onaj koji su nalazili, bio je u manjoj koncentraciji. Malobrojni su imali mogu?nost da koriste pen terapiju, dok je ve?ina primala insulin pomo?u šprica i igle. Danas svi insulinski zavisni pacijenti koriste standardni na?in le?enja insulinom u koncentraciji od sto jedinica po jednom mililitru, a znatan broj dijabeti?ara ostvaruje pravo na aparate i trake za merenje nivoa še?era u krvi i u urinu. Zdravstveno osiguranje snosi i sve troškove pen terapije – objasnila je Svetlana Vukajlovi?, direktorka Republi?ke zajednice zdravstvenog osiguranja.

Mere prevencije

.

Beograd — Bolest povišenog še?era u krvi, s bolestima srca, malignim i bolestima plu?a, ?ini polovinu uzroka smrti u svetu.

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevi? je naveo da je pre pet godina u Holandiji pri otkrivanju dijabetesa kod 17 odsto obolelih ve? došlo do posledica te bolesti, komplikacija na o?nom dnu, dok je u Srbiji u 50 odsto slu?ajeva takva situacija.

"Dijabetes tipa dva se u 80 odsto slu?ajeva može spre?iti zdravom ishranom i pove?anom fizi?kom aktivnoš?u", kaže Milosavljevi? i dodaje da je osnovna preventiva od svih bolesti prestanak pušenja.

Prema njegovim re?ima, še?erna bolest je ozbiljan sociomedicinski problem, a jedan od poslednjih koraka u borbi protiv te bolesti je izmena liste lekova.

Direktorka Zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlovi? je rekla da su na listi lekova koje finansira taj zavod zastupljene sve dostupne vrste insulina koji se koristi u le?enju te bolesti u svetu.

"Poslednjih godina je prepolovljen broj obolelih od še?erne bolesti kojima su preko Zavoda obezbe?ene trakice za pra?enje nivoa še?era u krvi i onih sa insulinskim pumpicama", kaže Svetlana Vukajlovi?. Ona kaže da ?e uskoro obolelima od dijabetesa na ku?nu adresu biti dostavljan informator o njihovim pravima.

Predsednik Stru?ne komisije za dijabetes Nebojša Lali? je naveo da je u Srbiji pet odsto ljudi obolelo od dijabetesa i da je taj procenat pove?an jedan odsto u odnosu na prošlu godinu.

"še?erna bolest je osnovni uzro?nik slepila, popuštanja bubrega, amputacija koje nisu rezultat traume i oboljenja nerava u svetu", kaže Lali? i dodaje da su dve tre?ine sr?anih udara imali ljudi s povišenim nivoom še?era u krvi ili dijabeti?ari.

U Srbiji ima 300.000 ljudi obolelih od dijabetesa i još toliko onih koji su oboleli, a to ne znaju.

Dijabetes trenutno poga?a 246 miliona ljudi u svetu, a o?ekuje se da ?e taj broj porasti na 380 miliona do 2025. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je u decembru 2006. usvojila rezoluciju o borbi protiv dijabetesa, jedinu koja se odnosi na neku nezaraznu bolest.

 [Beta 07.11.2007.].

Kako se hrane u?enici u osnovnim i srednjim školama

Pljeskavica, sendvi?, par?e pice, burek, kifla, rolovana viršla, lisnato testo ili poga?ica, jelovnik je u?enika novosadskih osnovnih i srednjih škola na velikim odmorima. ?esto ni školske užine nisu zdravije i hranljivije. Kada do?u ku?i, deca grickaju smoki ili ?ips, a supe i jabuke spadaju u kategoriju „kad me mama natera“. Nutricionisti smatraju da deca tako od malih nogu stvaraju put ka oboljenjima krvnih sudova ili dijabetesu.

– Deca su bombardovana reklamama za raznu hranu i automatski ?e posegnuti za tim proizvodima u prodavnici. Zato ih treba nau?iti da shvate do kojih bolesti može da dovede loša ishrana – objašnjava dr Olja Ni?iforovi?-šurkovi? iz Odeljenja za pravilnu ishranu, koje je nedavno organizovalo skup na kojem je u?iteljima i nastavnicima predstavljena brošura o zdravoj ishrani. Mada je u njoj navedeno šta je sve zdrava ishrana, u školama se nakon toga ništa nije promenilo, jer su u knjizi samo preporuke koje nikoga ne obavezuju. Tako deca i dalje u školi naj?eš?e jedu kiflu i jogurt, a ?aci koji ne uzimaju školsku užinu, kupuju doru?ak u pekari. Tako trinaestogodišnji D. B. naj?eš?e kupi fornete, neko lisnato testo, burek, mini-picu, sendvi? ili pljeskavicu. Njegova majka Verica kaže da i kod ku?e retko uzme neko vo?e, a ni povr?e mu nije drago. Ona ipak nije nezadovoljna, jer njen sin pojede ceo ru?ak, nikada ne preska?e supu ili ?orbu i prestao je da jede grickalice.
U mnogim novosadskim školama postoji produženi boravak u kojem deca dobijaju doru?ak, dve užine i ru?ak. U Osnovnoj školi „Jovan Jovanovi? Zmaj“ u Sremskoj Kamenici doru?ak i dve užine su naj?eš?e kifle, sendvi?i, hleb sa nekim namazima, uz jogurt ili sok, a u produženom boravku deca uz doru?ak dobijaju i belu kafu ili mleko.
– Sklopili smo ugovor sa Predškolskom ustanovom „Radosno detinjstvo“, pa deca u boravku jedu isto što i mališani u novosadskim vrti?ima. Oni iz svoje kuhinje donose hranu i u kameni?ki vrti?, koji je odmah pored škole, tako da ru?ak stigne odmah i do naše dece – kaže direktor kameni?ke škole Jovan Dra?a. Jelovnik Predškolske ustanove sastavljaju nutricionisti i pravi se za svaki mesec unapred. U ovoj ustanovi meso se sprema bez ulja i masti, jer imaju aparat u kojem se ta namirnica priprema na pari. Osim toga što su promenili na?in pripremanja obroka, jelovnik prave vode?i ra?una o balansiranju namirnica i o njihovoj kalorijskoj vrednosti.

Svaki peti prvak gojazan
Obavezni sistematski pregledi pokazali su da je svaki peti prvak u novosadskim školama gojazan. To zna?i da se broj prehranjene dece skoro udvostru?io u odnosu na prethodnih pet godina. Zbog toga što je 20 odsto dece gojazno, lekari pedijatrijske službe Doma zdravlja redovno ?e pratiti zdravstveno stanje sadašnjih prvaka, pa ?e ve? u ovoj školskoj godini imati novi sistematski pregled, kako bi se videlo da li je gojaznost samo prolazna pojava.

Stide se da nose vo?e
Srednjoškolci smatraju da je dovoljno što kod ku?e pojedu ceo ru?ak, supa im je pojam zdrave hrane, a ne misle bi da odrasli trebalo da jedu vo?e i povr?e. Na odmoru kupuju sendvi?e obilato zalivene majonezom, jer i ku?i stavljaju majonez, ke?ap, pavlaku. Vo?e ne nose u školu, da im se drugovi ne bi smejali.

 [Blic, Vojvodina, 30.10.2007. ]

.

Pročitaj više …