Vitamin C

Vitamin C (askorbinska kiselina) spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi, pa se stoga izlučuje iz organizma putem mokraće već nekoliko sati nakon njegovog unošenja, pogotovo pri intenzivnoj fizičkoj aktivnosti. Srećom, danas već postoje proizvodi vitamina C sa postepenom, neprekidnom apsorpcijom, što znači da vitamin C može permanentno da bude dostupan organizmu, a korist koja se time ostvaruje je kontinuirana.

Mađari s pravom mogu da budu ponosni zbog činjenice da je profesor Albert Sent-Đerđi poklonio svetu vitamin C. On je bio prvi čovek kome je pošlo za rukom da ekstrahuje ovu supstancu iz paprike i za ovo veliko otkriće dobio je Nobelovu nagradu.

Najbolji prirodni izvor vitamina C je šipurak, mada ga ima u povrću i citrusnim plodovima. Kvalitetan vitamin C se primarno ekstrahuje iz šipurka, jer se u tom voću on nalazi zajedno sa bioflavonoidima, koji pojačavaju efekat vitamina C. U svetu poznati naučnik, biohemičar Linus Pauling, smatrao je da vitamin C može da pomogne u lečenju raznih bolesti, od gripa do maligniteta. Dobro je poznato da deficit vitamina C može da prouzrokuje skorbut. Povećani unos vitamina C jača rad imunog sistema i pojačava otpornost prema infektivnim bolestima (pogotovo prema prehladama). On aktivira brojne enzime i ima važnu ulogu u ćelijskom disanju. Vitamin C, takođe, ubrzava procese zarastanja rana, ubrzava regereneraciju vezivnog tkiva i učestvuje u izgradnji koštanog, kolagenog i hrskavičavog tkiva, kao i sintezi hormona nadbubrežnih žlezda. Deluje antistresno, potpomaže resorpciju gvožđa i zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B12 pojačava sazrevanje crvenih krvnih zrnaca. Utiče na snižavanje nivoa holesterola u krvi i pruža zaštitu od kancerogenih materija, povećava i obnavlja fizičku snagu.Pri povećanim fizičkim aktivnostima i potrebe za vitaminom C rastu, tako da sportisti treba da konzumiraju veće količine ovog vitamina, pogotovo pred takmičenja.

Kao i većina drugih vitamina, i vitamin C je sklon denaturaciji, osetljiv je na svetlost, toplotu i vlagu. Sve ovo je potrebno imati na umu pri skladištenju C-vitamina.

Savremeni preparati vitamina C često sadrže i bioflavonoide. Ove materije nisu vitamini u pravom smislu te reči, ali se često nazivaju kompleksom vitamina P. Obzirom da oni stimulišu apsorpciju vitamina C, bolji efekat se postiže ukoliko se konzumiraju zajedno. Ljudski organizam nije u mogućnosti da da sintetiše bioflavonoide, pa ih stoga moramo unositi hranom. Ova grupa jedinjenja se često primenjuje u tretmanu sportskih povreda, jer oni ublažavaju bol, posledice udara, smanjuju krvarenje, kao i simptome izazvane niskim koncentracijama kalcijuma u serumu. Poseduju i antibakterijsko dejstvo, kao što stimulišu i cirkulaciju krvi. Pomažu produkciju žuči, snižavaju nivo holesterola u krvi i deluju protektivno u odnosu na stvaranje katarakte. Bioflavonoidi i C-vitamin zajedno uspešno se primenjuju u dopunskom lečenju herpesa.

Kvercetin, kao jedan iz klase bioflavonoida, estrahovan iz smaragdnozelenih i modrozelenih algi efikasno ublažava simptome astme i alergije.

Prirodni izvori bioflavonoida: bela pokožica citrusnog voća, paprika, heljda, crna ribizla, a u nešto manjim količinama prisutni su i u kajsijama, trešnjama, grožđu, šljivama i šipurku.

Pažnja!

U prirodnom C-vitaminu askorbinska kiselina se nalazi u obliku poliaskorbata, čije je dejstvo mnogo dugotrajnije od obične, sintetičke askorbinske kiseline.

U slučaju povišene telesne temperature potrebe organizma za vitaminom C rastu.

Ukoliko se koriste kontraceptivne pilule, steroidi, analgetici ili aspirin, ili se konzumiraju alkoholna pića, potrebno je povećati unos vitamina C.

Korišćenje izuzetno velikih količina bioflavonoida može da izazove dijareju.