Diabeta.net

Nekoliko vrsta ovog oboljenja karakteriše se naglim padom vida, a u osnovi leži bolest krvnih sudova koja se manifestuje samo na oku
 
Prevencija gojaznosti, metaboli?kog sindroma, predijabetesa, dijabetesa i ateroskleroze neki su od na?ina spre?avanja nastanka naglog gubitka vida na jednom oku. Docent dr Vesna Dimitrijevi?-Sre?kovi?, iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, kaže da se pokazalo da su upravo ovi faktori naj?eš?i razlozi za nastanak takozvanog infarkta oka. Primena mediteranske dijete, odnosno konzumiranje ribe, maslinovog ulja, vo?a, povr?a i žitarica,navodi naša sagovornica, može biti veoma korisna u prevenciji ateroskleroze, ali i u ve?ini slu?ajeva kod spre?avanja pojave infarkta oka.

Sagovornica ?¢‚Ǩ?æPolitike?¢‚Ǩ¬ù kaže da je u toku poslednjih šest godina u saradnji sa profesorom dr Svetislavom Milenkovi? i profesorom dr Natalijom Jakovi?-Kosanovi? prou?avala stanje više od 60 pacijenata tragaju?i za faktorima rizika koji su mogli da izazovu nagli gubitak vida na jednom oku.

?¢‚Ǩ‚čú Naši rezultati pokazali su prisustvo takozvane arterijske okluzije, koja nastaje iznenada obi?no izme?u 50. i 80. godine i bezbolno gubitkom vida na jednom oku, naro?ito ?esto kod osoba koje imaju povišen krvni pritisak ili dijabetes, i to u 46 odsto slu?ajeva.

Venska okluzija, ?iji je naj?eš?i uzrok poreme?en tok krvi, promene sastava krvi, ateroskleroza, embolija krvnih sudova ili kombinacija ovih faktora, dokazana je kod 36 odsto pacijenata, a ishemija papile opti?kog živca, gde dolazi do iznenadnog bezbolnog gubitka vida, u 18 odsto slu?ajeva. Svi pacijenti imali su stoma?nu gojaznost, umereno povišen krvni pritisak i povišene masno?e u krvi ?¢‚Ǩ‚čú naglasila je naša sagovornica.

Ona je istakla da je predijabetes na?en u 31 odsto slu?ajeva kod pacijenata sa arterijskom okluzijom, dok je dijabetes bio najizraženiji kod venske okluzije kod 40 odsto pacijenata i kod 60 odsto njih sa ishemijom papile opti?kog živca.

Naša sagovornica naglašava da su ispitivanja pokazala da 50 odsto pacijenata koji su doživeli neki oblik infarkta oka puši, dok su pacijenti sa arterijskom okluzijom u 100 odsto slu?ajeva puša?i.

?¢‚Ǩ‚čú Pacijenti treba da smršaju i smanje stoma?nu gojaznost. Preporu?uje se pripremanje hrane po jelovnicima zdrave ishrane, koje sam prilagodila takozvanoj mediteranskoj ishrani, bogatoj dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz vo?a, povr?a, žitarica, kao i mononezasi?enim masno?ama iz maslinovog ulja ?¢‚Ǩ‚čú zaklju?ila je doktorka Dimitrijevi?-Sre?kovi?.

Profesordr Zoran Kulja?a, direktor Specijalne bolnice za oftalmologiju ?¢‚Ǩ?æMiloš klinika?¢‚Ǩ¬ù, kaže da se nekoliko razli?itih bolesti vezanih za kompromitovanje vaskularnog sistema mrežnja?e (retine) može smatrati infarktom oka. On naglašava da se sve karakterišu naglim padom vida, a da u osnovi zapravo leži bolest krvnih sudova koja se manifestuje na oku. Dr Kulja?a smatra da, isto kao i mozak, ukoliko mrežnja?a ostane bez kiseonika nekoliko minuta, dolazi do izumiranja nervnog tkiva i nepovratnog slepila, što se može dogoditi ako do?e do akutnog zapušenja centralne arterije retine.

?¢‚Ǩ‚čú Pošto se proces odvija veoma brzo, retko je mogu?e da bolesnik stigne do lekara na vreme, a tada treba pokušati sa masažom oka, obaranjem o?nog pritiska i eventualno davanjem terapije koja razbija ugrušak kao kod infarkta srca ili mozga. Ponekad ovom dramati?nom doga?aju prethodi jedna ili više epizoda privremenog pada vida od nekoliko minuta, što bi trebalo da uti?e na pacijenta da ode kod oftalmologa na pregled ?¢‚Ǩ‚čú istakao je dr Kulja?a.

Ukoliko do?e do zapušenja centralne vene retine, ili nekog njenog ogranka, pacijent tako?e može da primeti pad vida i naj?eš?e nastanak manje ili više guste magle. Kod oko dve tre?ine bolesnika dolazi do postepenog oporavka vida, a kod tre?ine do pogoršanja sa daljim slabljenjem vida i drugim komplikacijama, i to u prva tri meseca od po?etka bolesti. Zato se ovo pogoršanje još zove i ?¢‚Ǩ?æbolest sto dana?¢‚Ǩ¬ù.

[Politika, 29.03.2009.]

detaljnije…

Analiza prvih upitnika ukazuje da kod svake pete osobe u Srbiji postoji pove?an rizik od obolevanja od še?erne bolesti, a ?ak jedna ?etvrtina ispitanih ve? ima dijabetes, a to i ne zna
 
Od dijabetesa u Srbiji boluje pola miliona ljudi i to je jedno od pet oboljenja koje najviše optere?uje društvo i zdravstveni sistem. Od 10 obolelih osoba, devet pacijenata ima dijabetes tipa dva koji je u velikoj meri u vezi sa gojaznoš?u, ishranom i stilovima života, ali upravo na ove faktore može se uticati i smanjiti broj novoobolelih.

Zato pred gra?ane Srbije stiže Nacionalna strategija za rano otkrivanje i prevenciju dijabetesa tipa dva, kao idealan model kako se lako i brzo mogu otkriti osobe koje su izložene riziku od obolevanja od še?erne bolesti.

Ovo je, predstavljaju?i Nacionalnu strategiju na ju?erašnjoj konferenciji za novinare, istakao ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljevi?, upozoravaju?i da ?¢‚Ǩ?æsada, kad je re? o dijabetesu i pacijentima koji primaju insulin, zapravo rešavamo tek vrh ledenog brega, jer mnogo ve?i broj gra?ana i ne zna boluje od ove bolesti?¢‚Ǩ¬ù.

?¢‚Ǩ‚čú Zato se u Srbiji doga?a da kod novootkrivenih pacijenata sa še?ernom boleš?u, ve? polovina stiže s retinopatijom, dijabetesnim slepilom. Otuda je naš cilj rano otkrivanje i aktivna potraga za neotkrivenim dijabeti?arima, pomo?u štampanih upitnika koji ?e svaki gra?anin lako popuniti u domu zdravlja ili kod ku?e. Odgovori ?e nam na prakti?an na?in pomo?i da brzo otkrijemo stotine i hiljade osoba koje nose rizik da obole ili koje ve? imaju še?ernu bolest, a da toga nisu svesne. Jer, na jednog obolelog od dijabetesa dolazi još jedna osoba koja ne zna da je obolela ?¢‚Ǩ‚čú kazao je dr Milosavljevi?.

Predsednik Republi?ke komisije za še?ernu bolest, profesor Nebojša Lali? zadovoljan je prvim rezultatima dobijenim samo na osnovu upitnika, popunjenih i analiziranih u, do sada, osam domova zdravlja širom Srbije.

?¢‚Ǩ‚čú Kada osobe precizno i iskreno odgovore na pitanja da li su u porodici imale nekog obolelog od dijabetesa, da li im je ikada izmeren povišen še?er u krvi, koliko su teški i koliki im je obim struka, ali i koliko su fizi?ki aktivni i jedu li vo?e i povr?e, dobijamo dragocene podatke da li postoji umereni ili visok rizik da obole i stupamo u akciju, korak po korak, prema napravljenom programu ?¢‚Ǩ‚čú kaže dr Lali?.

Sve osobe za koje se ispostavi da postoji umereni rizik treba da se uvedu u registar u domovima zdravlja, a oni koji imaju visok rizik, tj. zbir bodova ve?i od 15, pozivaju se u dom zdravlja na test optere?enja, a tokom šest meseci na obuku o promeni ishrane i stilova života.

Analiza prvih upitnika, upozorava dr Lali?, ukazuje da svaka peta osoba u Srbiji nosi povišeni rizik od obolevanja od dijabetesa, a da ?ak jedna ?etvrtina ispitanih ve? ima ovu bolest, a to i ne zna. Više od polovine ovih osoba je u svojoj porodici imalo najbliže srodnike obolele od ove bolesti, a vrlo visok broj naših gra?ana, ?ak 80 odsto, ne praktikuje svakodnevnu fizi?ku aktivnost od 30 minuta, niti jede dovoljne koli?ine povr?a ili vo?a.

[Politika, 27.03.2009.]

Diabeta.net napomena: upitnik možete popuniti i na našem sajtu (“Da li Vam preti dijabetes tip 2?”)
 

detaljnije…

Veliki broj ljudi u Srbiji ne zna da ima dijabetes tipa dva od koga boluje velika ve?ina še?eraša, a koji je naj?eš?e izazvan nezdravim na?inom života, izjavio je danas ministar zdravlja Tomica Milosavljevi?.
Mnogi gra?ani, kao i njihovi lekari, ne znaju da u ovom trenutku imaju še?ernu bolest”, istakao je ministar u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovi? Batutu”, dodaju?i da su naj?eš?i uzroci dijabetesa gojaznost i nedovoljna fizi?ka aktivnost.

On je rekao da se še?erna bolest, od koje u Srbiji boluje oko pola miliona ljudi, nalazi me?u pet najzna?ajnijih bolesti sa stanovišta optere?enosti društva i da se procenjuje da od ukupnog broja dijabeti?ara u zemlji oko 400.000 do 450.000 ima tip dva, koji nije toliko izazvan genetikom kao tip jedan. Na konferenciji za novinare, povodom usvajanja Nacionalnog programa prevencije i rane detekcije tipa dva dijabetesa 5. marta, Milosavljevi? je istakao da je še?erna bolest idealan modela na kome se prepoznaje zna?aj prevencije u suzbijanju hroni?nih bolesti. U okviru tog programa gra?anima ?e biti ponu?eno da u preventivnim centrima u domovima zdravlja popunjavaju upitnike na osnovu kojih ?e svi sa visokim rizikom na dijabetes mo?i da u?u u program ranog otkrivanja bolesti, objasnio je ministar.
Milosavljevi? je najavio da ?e Vlada Srbije na današnjoj sednici usvojiti Nacionalnu strategiju za prevenciju i le?enje hroni?nih i nezaraznih bolesti, u koje spada i dijabetes. On je dodao da ?e broj obolelih od dijabetesa biti smanjen tek kada preventivne aktivnosti postanu stalna praksa. Rukovodilac Nacionalnog programa i predsednik Republi?ke stru?ne komisije za še?ernu bolest Ministarstva zdravlja dr Nebojša Lali? je kazao da je u Srbiji ve? formirano dvadesetak preventivnih centara u domovima zdravlja širom Srbije. On je rekao da je Srbije me?u prvima u Evropi usvojila 2006. godine Nacionalni vodi? za prevenciju tipa dva dijabetesa i da su glavni ciljevi Nacionalog programa sprovo?enje ranog otkrivanja osoba sa povišenim rizikom, novih pacijenata i preventivno delovanje na primarnom nivou zdravstvene zaštite.
Utvr?eno je da je dijabetes, a naro?ito tip dva, zna?ajan uzrok vaskularnih oboljenja i da je naj?eš?i uzrok slepila, terminalne bubrežne insuficijencije koja zahteva dijalizu ili transplantaciju bubrega, kao i da dve tre?ine pacijanata koji su preležali infarkt miokarda ili moždani udar imaju tipa dva ili stanje visokog rizika na tu bolest. Pretpostavlja se da ?e do 2010. godine od dijabetesa oboleti više od 230 miliona ljudi širom sveta, a na evropskom nivou Srbija se svrstava me?u zemlje sa srednjim rizikom umiranja od dijabetesa tipa dva.

[24sata, 26.03.2009.]

detaljnije…

Beograd — Uprava grada Beograda raspisa?e od 27. marta, konkurs za dobijanje gradske stipendije, u iznosu od po 17.000 dinara mese?no, za 140 studenta sa invaliditetom.

Studenti sa invaliditetom koji konkurišu treba da imaju prebivalište u Beogradu ili Srbiji. Potrebno je da budu studenti viših ili visokih škola ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu ?iji je osniva? republika, kao i viših ili visokih škola i fakulteta ?iji osniva? nije republika, ali imaju dozvolu za rad i akreditaciju studijskih programa.

Uslov je, kako piše u saopštenju, i da nisu više od dva puta upisivali istu godinu, odnosno da na završnoj godini studija nisu duže od dve godine u odnosu na godinu upisa.

Potrebno je da poseduju rešenje o telesnoj invalidnosti ili nezi i pomo?i, ili odluku konzilijuma zvani?nih zdravstvenih državnih organa, kao i da su oboleli od dijabetes melitusa, karcinoma, epilepsije ili da su na dijalizi.

Prijave ?e se primati u Tiršovoj 1, do 13. aprila, a stipendisti grada ne?e mo?i istovremeno koristiti i stipendiju po drugom osnovu.

[B92, 26.03.2009.]

Sve potrebne informacije o ovom konkursu možete dobiti na sajtu grada Beograda

detaljnije…

VR?Ö¬†AC – U organizaciji “Hemofarma” u Vršcu je održana tre?a me?unarodna konferencija kardiologa i endokrinologa na temu “Sr?ana insuficijencija kod bolesnika sa dijabetesom”.

Prof. dr Petar Seferovi? savetovao je slušaocima Radio Novog Sada šta mogu preduzeti kako bi izbegli faktore rizika: uvek pojedite manje nego što možete, potrudite se da znate kolike su vrednosti vašeg krvnog pritiska, izvadite bar jednom godišnje krv da znate koliki vam je še?er i vrednosti masti u krvi, ako pušite odmah bacite vaše cigarete i nikad više ih nemojte uzeti.

Prilog Radio Novog Sada možete poslušati ili preuzeti OVDE (mp3, 810 Kb)

[RTV, 16.03.2009.]

detaljnije…

Zbog ?ega se gojimo baš na odre?enim mestima

Vaš oblik tela mnogo govori o vama. Ako ste kruškaste gra?e verovatno jedete mnogo testenine i masnih sireva. Oblik gra?e: jabuka, kruška i peš?ani sat, delimi?no nasle?ujemo od roditelja, a delimi?no sami stvaramo zbog na?ina ishrane. Zato ukoliko želite da preoblikujete svoje telo, držite se slede?ih pravila koja za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ?ì otkriva dr Branka Mirkovi?, nutricionista.

Konstitucija
Pre svega, konstituciju u najužem smislu re?i nasle?ujemo od roditelja, s prednostima i manama. Tako na primer ne može da se promeni boja o?iju i osnovna struktura tela. Ali, dok o?i ostaju iste, vaše telo se menja zavisno od na?ina života, hrane, fizi?ke aktivnosti i godinama (naglo u razdoblju puberteta, trudno?i i menopauzi).
Ako se javi sklonost ka debljanju, zna?i da nije dobro uskla?ena ravnoteža nervnog sistema: simpatikusa i parasimpatikusa.
- Simpati?ki nervni sistem priprema telo za akciju, na primer ubrzava kucanje srca i znojenje, pogotovo u trenucima stresa, ?ime deluje i na našu liniju jer stimuliše žlezde što ?¢‚Ǩ?æoduzimaju masno?e?¢‚Ǩ?ì.
- Parasimpati?ki nervni sistem deluje, naprotiv, u snu, podsti?u?i ?¢‚Ǩ?æskupljanje masno?a?¢‚Ǩ?ì, usporavaju?i metabolizam.
- Osta?ete u formi ako su vam dva sistema u ravnoteži, i to stalno. U protivnom, prevagnu?e jedno ili drugo, pa osobe delimo na simpatikotonike i parasimpatikotonike. Da biste smršali, za svaki tip je potrebna razli?ita strategija.

Oblik kruške
Osobe kod kojih je razvijeniji parasimpati?ki nervni sistem skupljaju mnogo masnog tkiva i skloni su gojenju. Skoro svi njihovi organi rade usporeno, pogotovo guštera?a, što proizvodi previše insulina, pa se zbog toga javlja gojaznost. To je gojenje u stilu ?¢‚Ǩ?ækruška?¢‚Ǩ?ì. Osobe tog tipa vrlo su zimogrožljive (štitna žlezda slabo radi), pate od celulita (zadržavanje te?nosti) i ?esto su lenje jer imaju nizak krvni pritisak (uz to su ?esto malokrvne).
Kako da smršate? Dijetom uskla?enom s vlastitim tipom. Osobe koje nalikuju kruški ne smeju da previše smanje unos hleba, testeninu, povr?e, pirina? jer ugljeni hidrati podsti?u izlu?ivanje serotonina, neurotransmitera (materije koja omogu?ava komunikaciju izme?u nervnih ?elija) koji ko?i akciju parasimpatikusa, koji ina?e previše radi.
Da biste uravnotežili vaše potrebe, uopšteno je bolje da se u dijeti za tip kruške ugljeni hidrati koncentrišu u prvoj polovini dana, dok su uve?e dozvoljeni jedino proteini.

Oblik jabuke
Osobe koje imaju razvijeniji simpati?ki nervni sistem su mršavije, zbog toga što potroše skoro sve što pojedu. Njihovi organi rade punom parom, pa su puni energije i živahni, preduzimljivi, kao da se nikada ne?e umoriti. Ako jedu previše ili do?e do promene u metabolizmu, takve osobe dobijaju oblik jabuke.
Kako da smršate? Pre svega, ograni?ite koli?inu ugljenih hidrata (hleba, testenina, pirin?a, krompir, mahunarke) jer podsticanjem izlu?ivanja serotonina samo bi se preterano pove?alo izlu?ivanje nadbubrežnih žlezda. Zato u jelovniku treba da uzimate više proteina, koji deluju na noradrenalin, neurotransmiter (materiju koja omogu?ava komunikaciju izme?u nervnih ?elija), koji vra?a ravnotežu izlu?ivanju nadbubrežnih žlezda.
Tip jabuke mora uz pomo? dijete da koriguje celi na?in ishrane, proteine uzimajte ve? za ru?ak ali ih ne mešajte. To zna?i da kombinacije tipa meso i sir ne dolaze u obzir. Držite se samo jednog proteina.

Oblik peš?anog sata
žene koje imaju oblik peš?anog sata s vremenom po?inju da li?e na kruške (kad po?ne prevaga simpati?kog nervnog sistema).
S godinama (pogotovo zbog hormonalnih promena za vreme menopauze) nadbubrežne žlezde sve više izlu?uju pa se masna tkiva po?inju da se gomilaju poput jabuke, tj. u gornjem delu tela. Najviše ?ete posti?i ako se upola držite dijete koja važi za jabuke, a upola za kruške. U tom se slu?aju, naime, ponovo mora da se uspostavi ravnoteža izme?u simpati?kog i parasimpati?kog sistema.

[Blic, 21.03.2009.]

detaljnije…

Dijabetes tipa 2, bez obzira na telesnu težinu, više poga?a Havajce, Hispanoamerikance, Afroamerikance i Amerikance japanskog porekla nego ljude bele puti, pokazuju istraživanja ameri?kih istraživa?a.

Nova ameri?ka istraživanja pokazuju da dijabetes tipa 2, nezavisno od telesne težine, znatno više poga?a Havajce, Hispanoamerikance, Afroamerikance i Amerikance japanskog porekla, nego belce.

Dr Gertrud Maskarinec iz Centra za istraživanje raka u Honoluluu naglašava da je svako ko je zaista predebeo izložen velikom riziku da oboli od dijabetesa tipa 2, ali da o?igledno i etni?ki faktor igra neku ulogu u sklonosti tom oboljenju, prenosi agencija Rojters.

Maskarinecova i njen tim prou?ili su rezultate oko 187.000 odraslih Amerikanaca, koji su u?estvovali u jednoj multietni?koj studiji, koja se bavila odnosom ishrane i raka.

Ukupno je gotovo 12 odsto ispitanika bolovalo od dijabetesa, s tim što je u?estalost ove bolesti me?u potomcima Indijanaca i Hispanoamerikancima iznosila 16 odsto, me?u Afroamerikancima 15 odsto, me?u Amerikancima japanskog porekla 10 odsto, a me?u belim (tzv. “kavkaskim”) Amerikancima šest odsto.

Može se zaklju?iti da je u?estalost še?erne bolesti me?u pripadnicima ostalih etni?kih grupa najmanje dva puta ve?a nego me?u pripadnicima kavkaske rase.

Razlike u u?estalosti dijabetesa konstatovane su i me?u pripadnicima razli?itih etno grupa u SAD koji su bili normalne ili ispod prose?ne težine.

Ovi nalazi potkrepljuju ulogu genetskih faktora u razvoju dijabetesa tipa 2, naglašava Mat Peterson iz Ameri?kog udruženja za dijabetes.

Peterson ipak podvla?i da, bez obzira na etni?ku pripadnost, izbegavanje gojaznosti i fizi?ka aktivnost pomažu u prevenciji še?erne bolesti.

[RTS, 22.03.2009.]

detaljnije…

Samo dve supene kašike ovsenih mekinja dnevno mogu da vam pomognu da izgubite višak kilograma, snizite holesterol i zaštitite svoje krvne sudove, predupredite ili ublažite dijabetes, spre?ite zatvor i preventivno uti?ete na mogu? razvoja raka debelog creva….

Izgleda suviše jednostavno da bi bilo istinito? Francuski lekar i dijetolog dr Pjer Dukan je autor nekoliko poznatih dijeta, kao i knjiga bestselera o ovsenim mekinjama. Uverio se da su one najefikasnije sredstvo za mršavljenje.
Ovsene mekinje su odli?ne za one koji žele da smršaju jer ne moraju da drže nikakvu posebnu dijetu. Mogu da nastave da se hrane na relativno prirodan i normalan na?in, uz dodatak samo jedne ili dve kašike ovsenih mekinja svojim dnevnim obrocima.
Pošto je ose?aj gladi najve?a prepreka za one koji žele da smršaju, a ovsene mekinje mogu da uve?aju svoj obim 20 do 40 puta, one omogu?uju da se napuni želudac sa manje unete hrane. Na taj na?in, konzumiranje jedne supene kašike ovsenih mekinja uz obrok omogu?uje vam da zapravo pojedete manje ostale hrane, a da ipak budete siti.
Pored toga, ovsene mekinje upijaju u sebe znatnu koli?inu te?nosti sa rastvorenim hranljivim materijama i tako spre?avaju da se ve?i deo ve? unetih kalorija usvoji. Kalorije naprosto zajedno sa ovsenim mekinjama prolaze kroz creva i eliminišu se iz organizma.
Kada sa svojom hranom konzumirate ovsene mekinje, loš holesterol koji se proizvede u procesu varenja se zalepi za njihova vlakna upravo onako kako bi se zalepio i za zidove arterija. A pošto ta vlakna nesvarena prolaze kroz tanko crevo i dospevaju u debelo crevo, ni holesterol koji se zalepi na njih ne dospeva u krv, ve? se eliminiše iz organizma.
Po tvrdnjama dr Pjera Dikana, redovno konzumiranje ovsenih mekinja može da snizi loš holesterol za 15 odsto – što je ravno dejstvu lekova koji se koriste u istu svrhu.

[Blic, 21.02.2009.]

detaljnije…

Osiguranici koji duže od 30 dana neprekidno borave van mesta prebivališta, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u domovima zdravlja u mestu privremenog boravka, bez promene izabranog lekara.

Pružanje zdravstvene zaštite na primarnom nivou u mestu privremenog boravka, omogu?eno je Pravilnikom o dopuni pravilnika o na?inu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ukoliko  imaju prijavljen boravak duže od 30 dana, osiguranicima je  u domu zdravlja u mestu boravka omogu?ena dijagnostika i le?enje, uklju?uju?i propisivanje lekova, medicinsko-tehni?kih pomagala koji se propisuju jednom mese?no, medicinske rehabilitacije i sl.

Zdravstvena zaštita se ostvaruje na osnovu overene zdravstvene knjižice i prijave privremenog boravka.

Ukoliko je potrebno propisivanje lekova ili medicinsko-tehni?kog pomagala koje se vrši na mese?nom nivou, neophodno je da osiguranik potpiše izjavu da mu za taj period izabrani lekar nije ve? propisao tu terapiju, odnosno pomagalo.

U slu?ajevima kada  je neophodna hitna medicinska pomo?, zdravstvene ustanove su dužne da je pruže svim licima bez obzira na njihovo mesto prebivališta ili boravišta, ?ak i ukoliko nemaju zdravstvenu knjižicu.

Izvor: RZZO
06.03.2009.


detaljnije…

Tim italijanskih stru?njaka sa Univerziteta u Veroni, pronašao je zdravu primenu duvana odgajivši genetski modifikovane (GM) primerke ove biljke, sa sastojkom koji bi mogao da spre?i pojavu dijabetesa tipa 1.

Istraživa?i iz Verone objavili su da su proizveli primerke duvana koji sadrže snažan antizapaljenski protein interleukin-10 (IL-10), koji bi mogao da pomogne obolelima od insulinski zavisnog dijabetesa tipa 1 i drugih autoimunih bolesti.

Jedan broj agrohemijskih kompanija, uklju?uju?i “Bajer” i “Singentu”, razra?uje na?ine proizvodnje kompleksnih proteinskih lekova u biljkama, ali je napredak na ovom polju spor. Trenutno se lekovi i vakcine na bazi antitela proizvode u ?elijskim kulturama, u ure?ajima za fermentaciju od ner?aju?eg ?elika.

Mario Pecoti, vo?a studije obavljene u Veroni, smatra da takvi lekovi i vakcine mogu efikasnije da se proizvode na njivama, budu?i da su biljke najisplativiji proizvo?a?i proteina na svetu.

U ove svrhe je izu?avano više biljaka, a duvan se pokazao kao apsolutni favorit jer lako može genetski da se transformiše, a samo iz jedne njegove ?elije lako može da se stvori cela biljka.

Pecoti i njegove kolege sada planiraju da duvanom koji su dobili hrane miševe obolele od autoimunih bolesti, da bi ustanovili kako oni na to reaguju.

Kasnije bi želeli da utvrde da li ponovljene male doze mogu da spre?e dijabetes kod ljudi, kada se daju zajedno sa dekarboksilazom glutaminske kiseline (GAD65), koja je tako?e proizvedena u biljci duvana.
?Ö¬†vedska biotehnološka kompanija “Diamid” ve? klini?ki testira konvencionalno proizvedenu vakcinu protiv dijabetesa na bazi GAD65.

Molekularno farmerstvo još nije iznedrilo nijedan komercijalni prozvod, iako izraelska firma “Protaliks bajoterapjutiks” ve? sprovodi u kulturi ?elija šargarepe uznapredovala klini?ka testiranja enzimskog tretmana Gošeove bolesti.

“Protaliks” planira da u SAD i Izraelu zatraži odobrenje za ovaj svoj lek u ?etvrtom kvartalu teku?e godine.

[Tanjug, 20.03.2009.]

detaljnije…