Diabeta.net

Preventivni pregled o?iju spre?ava slepilo izazvano dijabetesom

Zdravstvene vlasti škotske žele da pomognu prevenciju slepila koje je izazvano dijabetesom, tako što su uvele posebne testove za sve pacijente koji boluju od te bolesti. Vlasti škotske koriste Siemensov softver kako bi pozvale oko 300.000 pacijenata u centre u kojima se vrše pregledi. Tako?e, Siemensov softver bi?e koriš?en i za analizu rezultata testova.
Metaboli?ki poreme?aji koji se javljaju kod pacijenata koji boluju od dijabetesa tipa II izazivaju promene u malim krvnim ?elijama u telu u periodu od nekoliko godina. Kao rezultat, rane sporije zarastaju, pove?avaju se problemi sa cirkulacijom, a mrežnja?a se vremenom ošte?uje. Kasniji stadijumi dolaze polako i uvek vode do slepila. Redovni pregledi o?nog dna omogu?avaju doktorima da otkriju problem na vreme, kako bi prevenirali slepilo laserskim i drugim tretmanima, koji su osmišljeni kako bi bilo spre?eno ošte?enje u 70 odsto slu?ajeva. U studiji koju su sprovele škotske vlasti tako?e se procenjuje da bi rano otkrivanje simptoma umanjilo troškove le?enja ovih pacijenata za 43 odsto.
Dijabetes je tipi?na bolest industrijskih društava, što zna?i da bi broj pacijenata zahva?enih ovom boleš?u mogao biti drasti?no pove?an u narednih nekoliko godina. Preventivne mere tako postaju sve važnije za zdravstvenu negu i one koji je pružaju. škotska u ovom slu?aju ima pionirsku ulogu, zato što uvodi sistematske godišnje preglede za pacijente koji boluju od dijabetesa. Gotovo svi takvi pacijenti sada se pregledaju u regionalnim centrima za kontrolu vida. Preglede obavlja osoblje koje je posebno obu?eno da slika mrežnja?e pacijenata.
Svi procesi, od pozivanja pacijenata do zakazivanja sastanaka, snimanja i postavljanja dijagnoze su pod kontrolom Siemensovog Soarian Integrated Care softvera. Podaci se šalju iz centara za kontrolu vida na centralni server i tako?e se sinhronizuju sa informacijama u državnom zdravstvenom registru. Lekari koji otkriju problem tako mogu blagovremeno po?eti le?enje pacijenata, kako bi spre?ili slepilo.

Gojazna deca od 12 do 18 godina, izmenom Pravilnika o upu?ivanju na rehabilitaciju, dobila su prvi put pravo da o trošku zdravstvenog osiguranja provedu tri nedelje godišnje u nekom od rehabilitacionih centara.

Prema odluci Upravnog odbora Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) finansira?e se medicinska edukacija i programi fizi?kih aktivnosti za ovu decu.

"To je preventivni program. Zbog gojaznosti, ova deca su u riziku da obole od kardiovaskularnih bolesti, degenerativnih oboljenja zglobova, dijabetesa. U rehabilitacionim centrima kroz specijalizovane programe deca bi trebalo da nau?e kako da se pravilno hrane, i da kroz program fizi?kih vežbi smanje kilažu koliko je to mogu?e", rekao je za "Ve?ernje novosti" Vladan Ignjatovi? iz RZZO.

On kaže da smo po broju gojazne dece daleko od Amerikanaca, me?u kojima se registruje najviše gojaznih, ali se i kod stalno pove?ava broj dece sa viškom kilograma. Poslednja istraživanja pokazuju da je 15 odsto dece ve? u predškolskom uzrastu gojazno. Kod 35 odsto puna?kih prisutan je metaboli?ki sindrom, odnosno sklonost ka obolevanju od še?erne bolesti i kardiovaskularnih oboljenja.

Ve? kod desetogodišnjaka, osim viška kilograma, registruju se povišen krvni pritisak i nivo še?era i holesterola u krvi – pokazalo je istraživanje Unicefa me?u najmla?om populacijom u Srbiji.

Osim gojazne dece, na 21 dan rehabilitacije godišnje o trošku osiguranja imaju pravo oboleli od cerebralne paralize, posledica de?je paralize, multiple skleroze, miši?ne distrofije, paraplegije, i svi osiguranici sa sli?nim trajnim dijagnozama.

(Ve?ernje novosti, 28.03.2008.)

Sla?ana Jovi?
nacionalni koordinator kampanje za pravilnu ishranu
Ta odluka je ispravna u profesionalnom smislu kao mera le?enja i prevencije, jer je gojaznost bolest, ali i faktor rizika za nastanak brojnih, pre svega hroni?nih, bolesti i stanja. Istraživanje zdravstvenog stanja dece u Srbiji, koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja, pokazuje da je procenat umerenogojazne i gojazne dece u porastu 2006, u odnosu na istraživanje iz 2000. godine. Le?enje gojaznosti je od velikog zna?aja, jer nije u pitanju samo višak kilograma i estetika, ve? uvod u ozbiljne zdravstvene probleme. Pošto je re? o deci i mladima, sve mere prevencije i le?enja imaju još ve?i zna?aj za njihovo bolje zdravlje u odraslom dobu.

Maja Popov
instruktor joge i transcendentalne medicine
Mislim da ne?e biti dovoljno samo decu poslati u banju na sedam do deset dana. Potrebno je izmeniti dnevnu rutinu dece s viškom kilograma, uvesti obavezne jutarnje vežbe. Roditelji bi trebalo više da se bave ishranom deteta, da je izmene, izbace brzu hranu i sokove s vešta?kim zasla?iva?ima, ali i da spremaju užinu kod ku?e. Treba iz de?ije ishrane izbaciti sve sa opasnim vešta?kim še?erom i emulgatorima koji uti?u na nadutost. Neophodno je uvesti vežbe za ki?mu i vratne pršljenove koji su ugroženi zbog teških ran?eva.

Jagoda Jorga
profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu
To su palijativne mere. Republi?ki fond za zadravstveno osiguranje radi bez konsultacija sa stru?nim udruženjima, poput Srpskog udruženja za prou?avanje gojaznosti i stru?njacima koji se tim problemom bave. Time opravdava postojanje rehabilitacionih centara, koji služe kao socijalna kategorija, a ne ispunjavaju nijedan uslov programa za le?enje gojaznosti. To su ba?ene pare i krajnje je vreme da neko definiše kriterijume po kojima se tako nešto uvodi. Korisnije bi bilo uvo?enje mera za spre?avanje emitovanja reklama za visokokalorijske namirnice u vreme kada deca gledaju program, kao u mnogim zemljama. Potrebna je edukacija u školama i ve?a dostupnost sportskim programima, koji bi bili efikasniji. Besmisleno je poslati decu na rehabilitaciju bez prethodnog le?enja. To su ba?ene pare, a niko ne vrši kontrolu RZZO, kao najve?eg fonda u Srbiji.

Milena Ko?i?-Vukmanovi?
lekar Doma zdravlja Ruma
Odluka može biti shva?ena na više na?ina, a ja je kao sasvim mlada majka i lekar razumem kao želju našega društva da pomogne mladima, odnosno deci u najvažnijem periodu njihovog života. Gojaznost je, generalno, veliki problem, kao što je i neuhranjenost najmla?ih signal da se hitno preduzmu odgovaraju?e mere zaštite. Svaka mera državnih institucija ?iji je cilj poboljšanje zdravlja stanovništva zaslužuje podršku javnosti. Zbog toga i ovu akciju podržavam, jer ocenjujem da ?e popraviti poprili?no nepovoljnu zdravstvenu sliku našega društva.

(Danas, 29.3.2008.) 

Kona?no odobren rad bolnici u Leskovcu

LESKOVAC, VALENSIJA – Specijalna bolnica za le?enje steriliteta slavnog srpskog geneti?ara Miodraga Stojkovi?a po?e?e sa radom od 1. aprila, budu?i da je Ministarstvo zdravlja ju?e izdalo dozvolu za rad ovoj bolnici, izjavio je „Blicu“ u telefonskom razgovru sam Stojkovi?, koji sa suprugom Petrom radi na prestižnom institutu „Princ Filip“ u španskom gradu Valensiji. Vest o dozvoli, kaže, javili su mu njegovi saradnici iz Leskovca.

- Posle tri neprospavane godine, kona?no po?injemo sa radom od 1. aprila. Prosto ne mogu da poverujem. Nemam re?i da izrazim sre?u. Bilo je toliko padova, razo?aranja, obmanjivanja, utrošili smo silnu energiju, ali posle svake kiše, dolazi sunce – dodaje Stojkovi?, koji je svetskoj nau?noj javnosti postao poznat kada je pre nekoliko godina u Njukaslu klonirao prvi ljudski embrion u nau?ne svrhe, a potom nizao uspehe u u radu na mati?nim embrionalnim ?elijama za potrebe le?enja za sada neizle?ivih bolesti kao što su bolesti sr?anih miši?a, dijabetesa, povrede ki?mene moždine, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Stojkovi? ?e u leskova?koj bolnici na Hisaru, adaptiranoj o trošku lokalne samouprave, sa svojim ve? odabranim timom vršiti vešta?ku oplodnju žena. Na spisku ?ekanja nalaze se više stotina bra?nih parova. Pored toga, Stojkovi? ?e se, u saradnji sa kolegama Medicinskog fakulteta iz Kragujevca i VMA, baviti kulturom mati?nih ?elija i molekularnom biologijom.
- Specijalna bolnica u Leskovcu opremljena je najsavremenijim sredstvima i ure?ajima za vešta?ku oplodnju, ali i za istraživa?ki rad u oblasti mati?nih ?elija. U projekat istraživanja mati?nih ?elija želim da uklju?im i kolege van Specijalne bolnice i to je samo prvi deo mog posla. Slede?i je stvaranje banke mati?nih ?elija i otvaranje instututa za regenerativnu medicinu. Prilikom nedavnog prijema kod potpredsednika Vlade Srbije Božidara ?Ѭêeli?a, dobio sam podršku za ovu ideju. Iza njega ?e, kako mi je ?Ѭêeli? obe?ao, stati država tako što ?emo uraditi zajedni?ki projekat vredan od osam do deset miliona evra i s njim konkurisati kod Evropske unije. U tom institutu bismo okupili sve naše stru?najke iz zemlje i van nje – planira Stojkovi?.

[Blic, 27.03.2008]

Instant kafa “2in1″, koja može da se na?e na doma?em tržištu, nije preporu?ljiva za osobe sa dijabetesom! Ukoliko ste, nakon konzumiranja ovog napitka ustanovili da vam je nivo še?era u krvi pove?an, postoji razlog za to. Naime, u sastavu instant kafa “Jacobs”, “Rembraco” i “Grand Pleasure”, koje smo proverili, nalazi se glukozni sirup!

Proizvo?a?i instant kafe “2in1″ nisu deklarisali svoj proizvod kao “sugar free” (bez še?era), ali pojedini na pakovanju imaju naziv “diet”, što može da dovede u zabludu kupce. Osim glukoznog sirupa sadržaj ove instant kafe može biti laktoza i mleko u prahu, što tako?e uti?e na nivo še?era u krvi.

Ukoliko ve? volite instant kafu – kupite najobi?niju, bez ikakvih dodataka. Mleko dodati – po ukusu! Prijatno.

detaljnije…

Serija "Zdravstveni vodi?" (10 epizoda) po?inje sa emitovanjem na Drugom kanalu u okviru obrazovnog programa RTS, 26.03.2008. u 17.30 ?asova.

Tokom prošle godine u snimanju serijala u?estvovalo je blizu 40 sagovornika, eksperata za pojedine oblasti iz svih univerzitetskih centara u Srbiji, kao i iz zna?ajnijih medicinskih ustanova i institucija. Kamere su zabeležile: proizvodnju lekova i antibiotika u "Hemofarmu", kontrolu u Agenciji za lekove i medicinska sredstva, aparature u klini?kim centrima.
– Posebna pažnja posve?ena je istoriji medicine, pre svega nastanku antibiotika, pa ?e nam to biti tema prve epizode – kaže Borislava Nikoli?, urednica serije. – Cilj nam je da podignemo nivo zdravstvene kulture kod nas. Prijem?ivim jezikom, dokumentaristi?kim pristupom, ali i igranom strukturom (glumci Ivana Popovi?, Miloš Timotijevi? i Mihailo Maksimovi?), stvoren je vredan vodi? kroz svet zdravlja.

Dakle, sredom oko 17.00 h na Drugom kanalu RTS. Repriza je ?etvrtkom na istom kanalu u ranim jutarnjim satima. Ne propustite!

Nau?nicima je pre samo 50 godina trebalo mnogo vremena i truda da dešifruju genetski kod, za šta im je danas o potrebno svega nekoliko sati. Novi pronalasci ne samo da pomažu lekarima da prona?u uzrok raznih oboljenja, ve? im omogu?avaju da predvide kakvim je bolestima pacijent podložan. Ova metoda testiranja postaje sve popularnija u Velikoj Britaniji. Geni uti?u na to da li smo visoki, niski, crnokosi ili crvenokosi. Oni su takore?i gra?evinski materijal od kojeg je sa?injeno naše telo, i pored toga što odre?uju naš fizi?ki izgled, uti?u i na naše zdravlje.

Nova dostignu?a danas omogu?uju nau?nicima da dešifruju genetski kod i ispitaju da li postoje defekti koji bi mogli da dovedu do bolesti kao što su dijabetes, kardio-vaskularna oboljenja ili distrofija miši?a.

«Tehnologija za testiranje DNK se razvija ogromnom brzinom, i danas je znatno lakše pro?itati složene genetske kodove,» kaže dr Kavalijer.

Osim toga što prikupljanje informacija zapisanih u našim genima pomože lekarima pri dijagnostici, ono je uzrok i sve ve?eg biznisa u Velikoj Britaniji. Ljudi sve ?eš?e zahtevaju od kompanija kao što je «Dženetik Helt» u ?uvenoj londonskoj ulici Harli, da im urade li?nu genetsku mapu koja ?e pokazati podložnost raznim bolestima. Jednostavan bris iz usta je dovoljan za analizu DNK.

«Klijentima dostavimo izveštaj na 50 strana u kome su podaci o njihovom trenutnom zdravstvenom stanju, kao i o komponentama koje smo otkrili, a koje mogu da uzrokuju neke bolesti i naravno šta da u?ine kako bi to spre?ili,» pri?a Vitli.

I dok neke firme primaju i šalju podatke poštom, druge kompanije imaju intimniji odnos sa pacijentima.

«Uzimamo u obzir ?itavu medicinsku istoriju pacijenta, ali ih ne ostavljamo sa nerazumljivim genetskim podacima. Oni uvek mogu da do?u i da nam postave dodatna pitanja, savetujemo im da sami prona?u što više informacija, a mi im nudimo plan vežbi, na?in na koji bi trebalo da se hrane, a sve u zavisnosti od toga koje su im sfere interesovanja,» objašnjava Vitli.    
 
Me?utim tu su i brige vezane za sve brži razvoj genetike, kao što je npr. da i dalje postoji previše nepoznanica kako bi svaka analiza bila upotrebljiva onoliko koliko to izgleda na prvi pogled.

«Još uvek ne znamo dovoljno o genima i njihovoj ulozi u oboljenima. Otkrili smo funkcije nekih gena, ali sigurno postoji još hiljade neotkrivenih, i to je kao da znate nekoliko karata i da na osnovu njih pokušavate da predvidite kako izgleda ?itav špil,» zaklju?uje dr Kavalijer.

On dodaje da je zabrinut time što neki ljudi mogu da naškode svom zdravlju ukoliko otkriju da nemaju predispoziciju prema odre?enoj bolesti, ali da isto tako mogu da brinu bez razloga ukoliko saznaju da imaju velike šanse da obole od neke ozbiljne bolesti.   

Geneti?ki test košta od jedne do dve hiljade ameri?kih dolara. I dok neki tvrde da je cena previsoka za takvu vrstu informacije koja ne može da promeni ne?iju medicinsku sudbinu, drugi smatraju da je znanje o tome šta ih može zadesiti u životu -  neprocenjivo.

[VOA, 20/03/2008]

Crno vino može da štiti od E-koli bakterije i drugih bolesti povezanih sa hranom

Brojne studije pokazuju da ?aša-dve crnog vina mogu da budu dobre za zdravlje i ?ak dobre za liniju. Istraživa?i sada kažu da crno vino može i da štiti od E-koli bakterije i drugih bolesti povezanih sa hranom.

Skoro da zvu?i kao posao iz snova – istraživanje crnog vina. Jedino što ova studija uklju?uje i ranu zagadjenu bakterijama, ?ak i nekim koje mogu da budu fatalne kao što su E-koli i listerija. Profesorka Azlin Mustafa sa univerziteta Misurija kaže da je studija pokazala da crno vino ne ošte?uje korisne bakterije u stomaku ali da pomaže u zaštiti protiv onih škodljivih.

«Znamo da crno vino zapravo ubija te bakterije isto kao što i spre?ava njihov rast. I tri vrste crnog vina koje su se pokazale najbolje, medju onima koje smo testirali, bile su Kaberne, Merlo i Pino Noar».

Profesorka Mustafa kaže da odredjeni hemijski sastojci koji se prirodno nalaze u vinu ili koži groždja pomažu vinovoj lozi da se odbrani od bolesti. Ona isti?e da se ti hemijski sastojci takodje mogu na?i u crnom vinu i to bi mogao da bude razlog zbog kojeg crno vino štiti ljude protiv odredjenih bolesti koje uzrokuju bakterije. Neke studije osporile su dobrobiti crvenog vina. Ali profesorka Mustafa navodi da je, ?ak i kada su istraživa?i razblažili crno vino, ono ipak uništilo ili umanjilo rast loših bakterija.

«Najvažnije je umereno konzumiranje, što zna?i jedna ?aša crnog vina dnevno za žene i dve za muškarce».

Istraživa?i su takodje ispitivali belo vino ali su ustanovili da samo crno vino pomaže u zaštiti protiv štetnih bakterija.

[VOA, 23/03/2008]

Dijabetes melitus (še?erna bolest) je naj?eš?e endokrino – metaboli?ko oboljenje detinjstva, bolest koja postaje sve ?eš?a u ve?ini zemalja. Ova hroni?na, ozbiljna bolest, ?esto se komplikuje akutnim poreme?ajima.

O dijabetes melitusu govori se kao o sindromu, složenoj grupi poreme?aja sa zajedni?kim obeležjem: pove?anim vrednostima glikoze (še?era) u krvi usled neodgovaraju?eg dejstva hormona zadnjeg dela guštera?e – insulina.

što je nedostatak insulina zna?ajniji to je porast glikoze u krvi više izražen, kao i žestina prate?ih metaboli?kih poreme?aja.

Najve?i broj dece i adolescenata, 95 odsto od insulin zavisnog tipa dijabetesa ili tipa I koji se karakteriše potpunim nedostatkom insulina, te je davanje injekcija insulina neophodno da bi se sa?uvao život obolelog.

Le?enja dijabetesa je kompleksno, jer se primenjuje više terapijskih postupaka, zatim individualno odnosno podešeno za svakog bolesnika, i što je veoma važno, doživotno, jer je i sama bolest takvog – hroni?nog karaktera.

Osnovni ciljevi le?enja su otklanjanje simptoma i znakova še?erne bolesti uz ose?aj punog zdravlja i o?uvanja psihofizi?ke sposobnosti posebno kod dece u rastu i razvoju.

Program obuke majke ili oba roditelja isto je toliko važan kao i medicinska pomo? detetu, u koju se sada ne bismo upuštali. Proces edukacije je dugotrajan, progresivan i potrebno ga je ?esto obnavljati tokom celog dugogodišnjeg staranja o bolesnom detetu.

Prirodna reakcija roditelja kada otkriju da se njihovo dete rezbolelo od dijabetesa jesu šok i neverica, a zatim strah, tuga, neizvesnost, briga za budu?nost svog potomka.

Za veoma kratko vreme, nepripremljeni roditelji treba da nau?e mnogo stvari u vezi s dijabetesom i da svoje po?etno i neveliko iskustvo i znanje prenesu detetu. Detetu s dijabetesom je svakako potrebno.

Neophodno je da mu odrasla osoba, mo?nija, sposobnija, s razvijenom sveš?u o odgovornosti, pomogne da na pravi na?in uzima terapiju, pridržava se propisanog režima ishrane, redovno kontroliše svoje zdravstveno stanje.

Ovim roditeljima svakako treba odati priznanje za ono što ?ine. Kao i njihova deca suo?eni su s mnogo više zahteva, zadataka i problema od prose?nih ljudi.

Postoji stalna potreba da se više posvete svom detetu. Ipak, nije lako na?i pravu meru. Nikako se ne podrazumeva da roditelj treba da zanemari svoj život, da odustane od brige o samome sebi, da se odrekne sopstvenih ambicija.

?injenica je da nije lako uklopiti sve obaveze, ali pitanje je koliko ?e se dobra u?initi detetu ukoliko se posao napusti, a kroz mrzovoljnost i nezadovoljstvo mu se svakodnevno pokazuje da se zbog njega žrtvujemo.

Zna?ajna je i preporuka stru?njaka, da cela porodica prilagodi svoju ishranu detetu. Ipak, dete ne?e imati potpunu korist od samog ?ina ukoliko se stalno ose?a da zbog njega svi ostali pate.

Ovo treba da se uradi pažljivo i bez prebacivanja i gun?anja. Cilj je da detetu pokažemo da je i ovakvo njegovo stanje normalnost, da je mogu?e dobro živeti s dijabetesom i kako neko re?e "da je mogu?e i s lošim kartama odigrati dobru partiju".

Roditelji treba da su uz dete, a ne da rade stvari umesto njega. ?esto lekari, koji se bave problematikom dijabetesa, prime?uju da više od mlade osobe (adolescenata) vi?aju njene roditelje, koji pribavljaju recepte, razna opravdanja…

Dobre namere, sažaljenje, ose?aj krivice, nikako nisu opravdanja da se detetu ?ine razni ustupci i dozvoli mu se da manipuliše boleš?u.

Nije teško zaklju?iti da prezašti?eno dete, koje izbegava da završi svoje obaveze ne?e nau?iti šta zna?i biti odgovoran za sebe, sopstveni život i zdravlje, kako se boriti sa zahtevima svakodnevice, koji sa sobom, svojim promenama, mogu da nose nove probleme, ali i mogu?nosti.

[Gra?anski list, 10.03.2008]

Salo oko stomaka u zrelijim godinama može da uti?e na pove?ani rizik od demencije, saopštili su ameri?ki nau?nici u najnovijoj studiji objavljenoj u SAD.

Ve? se zna da prekomerna telesna težina pove?ava rizik za dobijanje moždanog udara, dijabetesa i infarkta, ali su nau?nici prvi put prou?ili i utvrdili vezu izme?u stoma?ne gojaznosti i demencije.

Nau?nici iz Kalifornije su ispitali 6.583 ispitanika, kada su imali izme?u 40 i 45 godine, kao i 30 godina kasnije. Više od 16 odsto njih, koji su se ugojili, dobilo je i demenciju. Me?u gojaznima, oni koji najviše sala imaju oko stomaka, imaju 80 odsto ve?i rizik da razviju demenciju od onih gojaznih kojima je salo druga?ije raspore?eno.

'Obdukcije su pokazale da postoje promene u mozgu sli?ne simptomima Alchajmerove bolesti, a koje se mogu opisati kao neka vrsta moždane atrofije', navodi se u studiji objavljenoj u ameri?kom medicinskom ?asopisu 'Neurolodži'.

[RTS, 25.03.2008] 

Sve flaširane vode su kvalitetne, ali nije svejedno koju pijemo

U Srbiji se trenutno proizvodi oko 25 vrsta flaširanih voda. Sve su, navodi master fizi?ke hemije Jelena Tripkovi?, strogo kontrolisane, tako da u njihov kvalitet ne treba sumnjati. Svaka od njih ima razli?ita dejstva na ljudski organizam, pa pogrešan odabir može da uti?e na fiziološke potrebe. Upravo zbog toga, ukazuje Tripkovi?, pravim odabirom vode možemo suzbiti, le?iti ili izle?iti bolesti današnjice – stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, naravno sve to pod kontrolom lekara i primenom odre?ene dijetoterapije.

Prose?na potrošnja flaširane vode u Srbiji iznosi oko 70 litara po stanovniku godišnje. Hemijski elementi u vodi naj?eš?e se nalaze u obliku rastvorenih soli i jona. Kvalitetna voda, objašnjava Jelena Tripkovi?, sastoji se od uravnoteženog sastava minerala i elemenata u tragovima. U sastav mineralnih materija u vodi ulaze makroelementi – natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum i mikroelementi – gvož?e, bakar, kobalt, mangan, nikl, cink, selen. Fiziološki zna?aj vode zavisi od vrste i koli?ine makro i mikroelemenata i njihovih jedinjenja bikarbonata, hlorida i sulfata.

Vrste voda
Doma?e stone mineralne vode sa izraženim bikarbonatnim sadržajem danas se mogu na?i na tržištu kao gazirane ili negazirane. Gazirane su one kojima se prilikom flaširanja vrši karbonacija – dodavanje ugljen-dioksida (CO2), pri ?emu nastaje penušava „kisela“ voda. Ugljen-dioksid snižava pH vrednost, što spre?ava razvoj mikroorganizama.
što se prirodne mineralne vode ti?e, ona je, ukazuje naša sagovornica, svrstana prema ukupnom sadržaju rastvorenih mineralnih materija (suvi ostatak) u ?etiri grupe prema kojima se stavlja u promet. Pa, tako kod vrlo slabo mineralne vode mineralni sadržaj nije ve?i od 50 mg/l, slabomineralna voda je ona kod koje mineralni sadržaj ne prelazi 500 mg/l, te imamo vode sa višim odnosno visokim mineralnim sadržajem izme?u 500 i 1500 mg/l i preko 1500 mg/l.

Knjaz Miloš
„Knjaz Miloš“ iz Aran?elovca je visokomineralizovana voda bikarbonatnog tipa sa pove?anim sadržajem natrijuma i kalcijuma, kao i pogodnim koncentracijama kalijuma.
Zbog toga ovi sadržaji umanjuju slabost miši?a, smanjuju krvni pritisak i eventualne vrtoglavice jer ova voda aktivira enzime u ?elijama, smanjuje ošte?enja kostiju i koštanog tkiva i omogu?ava pravilan prenos u nervnim i miši?nim ?elijama.

„Rosa“ i „prolom voda“
Slabomineralne vode, kao što je vlasinska „rosa“ a delimi?no i „prolom voda“, pogoduju pove?anoj potrošnji pri letnjim žegama i blagotvorno deluju na bubrege.
Ovaj aspekt je posebno poznat kod „prolom vode“.

„Voda voda“ i „akva viva“
S druge strane, slabomineralne vode sa relativno niskim sadržajem mineralnih soli, kao što su flaširane „voda voda“ i „akva viva“, sadrže optimalnu koli?inu fluorida, što pogoduje pravilnoj izgradnji kostiju i zuba kod dece i spre?ava karijes, a u starosti osteoporozu.
Ovakve vode zbog pogodnog sastava i prijatnog ukusa utoljuju že? i zbog toga su vrlo poznate i popularne kod potroša?a. Važno je re?i da je mali broj flaširanih voda, kao na primer „voda voda“, koje se pune direktno na izvoru.
Rezerve ovih voda se procenjuju na skoro osam hiljada godina, što garantuje njihovu nezaga?enost od industrije novog veka.
Flaširana negazirana voda „heba“ je vrlo popularna kod pacijenata sa izraženim gastritisom i ?irom u stomaku.

„Heba“, „vuji?“, „vrnjci“ i „duboka“
Ostale flaširane vode na našem tržištu, kao što su „vuji?“, „vrnjci“ i „duboka“, nalaze se prema minerološkim osobinama u dijapazonu ve? opisanih karakteristika srednjemineralnih voda. Treba napomenuti da pojedine flaširane mineralne vode, koje su doduše dosta retke, imaju ve?i sadržaj magnezijuma i sulfata koji pomažu pri le?enju opstipacije.

Vode raznih ukusa
Na doma?em tržištu su se u poslednjih nekoliko godina pojavile flaširane vode oboga?ene raznim vo?nim aromama, u ?emu prednja?i proizvo?a? vode iz Aran?elovca. Ovakva voda je potpuno ista po fizi?ko-hemijskim karakteristikama, ali je svakako primamljivija, pre svega za najmla?e potroša?e kojima je redovan i pravilan unos vode potreban zbog izrazite fizi?ke aktivnosti i ubrzanog metabolizma.

Mapa izvorišta
Na prostorima Srbije do sada je registrovano preko 200 izvora voda, od kojih ve?ina može da se flašira, ali se trenutno crpi samo 12 izvora. Razloge za ovakve podatke treba tražiti u nedostatku investicija, ali i u nacionalnom programu ure?enja, zaštite i koriš?enja voda, koji se brine o ovom prirodnom resursu. Najve?i tereni sa pogodnim, slobodnim, podzemnim vodama nalaze se u Isto?noj Srbiji (borsko-zaje?arski region, niško-topli?ko-pirotski, jablani?ko-p?injski i brani?evski) i zapadnoj Srbiji (ma?vanski, raški).

Preporu?en unos vode
Kako se hemijski sastav mineralnih voda znatno razlikuje u odnosu na obi?nu pija?u vodu, postavlja se dodatno pitanje da li nju smemo da pijemo u istoj koli?ini kao i obi?nu vodu, odnosno da li je pogodna za svakodnevnu i neograni?enu upotrebu. Dnevne potrebe odraslog ?oveka za vodom iznose od 40 do 100 mililitara po kilogramu telesne težine. To zna?i da bi odrasla osoba težine 50 kilograma trebalo dnevno da uzima oko dva litra te?nosti (?aj, sok, voda). Mineralna voda može se koristiti, ali ona nije zamena za vodovodsku, pa se savetuje umerenost kada se duže upotrebljava. Razlog je jednostavan – organizam nije naviknut na koli?inu suvog ostatka ve?eg od jednog miligrama.

Temperatura vode
Zna?ajan ?inilac je i temperatura vode, jer uti?e na motoriku, sekretornu funkciju, kao i na resorpciju. Hladna voda pove?ava želuda?no lu?enje i crevnu peristaltiku, a mlaka i topla negativno uti?u na kardiovaskularni sistem.

[Blic, 24.03.2008]