Potrebno je:
za patišpanj
– 5 jaja
– 180g zaslađivača DIAMANT (sorbitol 99%)
– 150 g ovsenog brašna
– 50 g kokosovog brašna
– 50 g mlevenih lešnika ili oraha ili badema
Month: September 2008
Palačinke
Potrebno je:
– 2 jaja
– 290g ovsenog brašna
– 35g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola)
– 250g mleka (1,6% mm)
– 300g vode
– so, na vrh noža praška za pecivo
Ledene kocke
Potrebno je:
za testo
– 5 jaja
– 50g zaslađivača DIAMEL (5 ravnih supenih kašika)
– 50g ovsenog brašna (5 ravnih supenih kašika)
– 10g kakaoa (3 ravne kafene kašičice)
Kokos kocke
Potrebno je
za testo:
– 4 jaja
– 75g zaslađivača DIAMEL
– 75g (od grožđanih koštica – bez holesterola)
– 110g mleka (1.6% mm)
– 100 g ovsenog brašna
– 1 prašak za pecivo
– 15g kakaoa (dve ravne supene kašike)
Pileći paprikaš
Potrebno je:
– 600g pilećeg belog mesa
– 600g krompira
– 150g crnog luka
– 40g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola) – 6 supenih kašika
– 20g ovsenog brašna (2 ravne supene kašike)
– 140g soka od paradajza “TOMATINO”
– 500g vode
Musaka od patlidžana
Potrebno je:
– 1 kg oljuštenog patlidžana
– 300g mlevenog junećeg ili konjskog mesa
– 200g crnog luka ili praziluka
– 2 jaja
– 150g mleka
– 40g suvih sojinih ljuspica “Soja Vita”
– 60g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola)
Gibanica
Potrebno je:
– 5 jaja
– 500g kora za pitu od ovsenog brašna
– 400g mladog kravljeg sira (25% m. m.)
– 300g kravljeg sira “ELLA” (0% m. m.)
– 80g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola)
– 400g mleka (1,6% mm)
Dodeljene nagrade malim umetnicima
DODELA NAGRADA
ACCU CHEK UMETNI?KO TAKMI?ENJE 2008
ACCU CHEK UMETNI?KO TAKMI?ENJE 2008
U sredu, 27. avgusta u 13h, u prostorijama Adoc-a, održana je dodela nagrada za ?¢‚Ǩ?æAccu Chek Umetni?ko takmi?enje 2008?¢‚Ǩ?ì za decu sa dijabetesom. Ovogodišnja tema za likovno stvaralaštvo je bila: ?¢‚Ǩ?æMoj život sa dijabetesom bio bi lakši da…?¢‚Ǩ?ì. Takmi?enje se svake godine održava u organizaciji Roche Diagnostics (Manhajm, Nema?ka) ?iji je ADOC ekskluzivni uvoznik i distributer u našoj zemlji. Takmi?enje je podržano od strane ISPAD – a (me?unarodne organizacije za decu i omladinu sa dijabetesom).
Odazvao se veliki broj dece iz cele zemlje tako da stru?ni žiri nije imao ni malo lak posao da odabere one najbolje. Medju ?lanovima žirija bio je akademski slikar Dušan ?Ѭêoki?, prof.dr Dragan Zdravkovi? i sestra Svetlana Neškovi? sa Instituta za majku i dete iz Beograda.
Najbolje ocenjeni radovi iz sve tri starosne kategorije (6 ?¢‚Ǩ‚čú 9, 10 ?¢‚Ǩ‚čú 13 i 14 ?¢‚Ǩ‚čú 17 godina) osvojili su vredne nagrade dok ?e pobednici u?i u izbor za osvajanje glavne nagrade u svetskom finalu, u vrednosti od 5000 evra.
Pobednik na internacionalnom nivou ?e biti poznat 14. novembra, na Svetski dan borbe protiv še?erne bolesti.
Imena dobitnika glavnih nagrada su:
6-9 GODINA:
1. Tijana Vojinovi? ?¢‚Ǩ‚čú Kosovska Mitrovica
2. Dorotej Stoši? ?¢‚Ǩ‚čú Petrova Gora (Vranje)
3. Ksenija Pe?anac ?¢‚Ǩ‚čú Zrenjanin i
Ljubica Jovaševi? ?¢‚Ǩ‚čú ?a?ak
10 ?¢‚Ǩ‚čú 13 GODINA:
1. Tatjana Varnju ?¢‚Ǩ‚čú Novo Miloševo
2. Aleksandar Teši? ?¢‚Ǩ‚čú Majur
3. Teodora Pu?ko ?¢‚Ǩ‚čú Niš
14 ?¢‚Ǩ‚čú 17 GODINA:
1. Brankovi? Milica ?¢‚Ǩ‚čú Niš
2. Tamara Miljuš – Zrenjanin
3. Tijana Maksimovi? ?¢‚Ǩ‚čú Kragujevac
?estitamo još jednom i zahvaljujemo se svima koji su u?estvovali!
Pročitaj više …
Australija: Dozvola za kloniranje
Sidnej — Australijska vlada izdala je dozvolu nau?nicima da stvaraju klonirane ljudske embrione u terapeutske svrhe.
Preduze?e IVF za vešta?ku oplodnju dobilo je dozvolu vlade. Ta firma ima u svojoj laboratoriji 7.200 ljudskih jajnih ?elija koje ?e iskoristiti za istraživanje. Nau?nici u svetu su do sada proizveli nešto veoma sli?no embrionskim mati?nim ?elijama koriste?i razne tehnike, ali niko do sada nije mogao da izvu?e embrionsku mati?nu ?eliju iz kloniranog ljudskog embriona.
U decembru 2006. godine u Australiji je ukinuta zabrana istraživanja kloniranih ?elija.
U svetu, i u Australiji, istraživanje ljudskih kloniranih ?elija može da se sprovodi jedino u svrhe le?enje, a ne u cilju reprodukcije.
Stvorene mati?ne ?elije bi se koristile za nove terapije u borbi protiv nekih bolesti a kasnije i za proizvodnju tkiva koji bi odgovarao pacijentu u terapiji.
[Beta, 17.09.2008.]
Pročitaj više …
Vitamin C topi masno?e
Kako na telo deluje suplement koji naj?eš?e koristimo
Vitamin C ili askorbinska kiselina deluje na pet mesta u telu. On podsti?e metabolizam i sagorevanje masti i tako doprinosi da se oslobodite viška kilograma. Me?utim, da bi njegovo dejstvo bilo optimalno, potrebno je da ga preko hrane unosite svaka ?etiri sata.
Kako deluje
Stru?njaci Univerziteta u Arizoni otkrili su da vitamin C podsti?e sagorevanje masti. Oni su sproveli istraživanje koje je pokazalo da se kod pacijenata koji su pove?ali unos ovog vitamina, poboljšalo i sagorevanje masti, i to za 33 odsto!
Lekari to tuma?e na razli?ite na?ine, budu?i da vitamin C ima višestruku ulogu:
Podsti?e metabolizam
Preko creva vitamin C dospeva u krv, a odatle u mitohondrije, koje pokre?u 90 odsto energije potrebne za funkcionisanje organizma. U njima u?estvuje u 15.000 metaboli?kih procesa. Pre svega ima ulogu katalizatora, što zna?i da pokre?e razli?ite reakcije u telu, na primer, razmenu še?era i masti.
U?estvuje u stvaranju karnitina
Da bi mast uopšte dospela do miši?nih ?elija, neophodan nam je karnitin. To je belan?evina koja se pomo?u vitamina C stvara u jetri od aminokiselina metionina i lizina. Da bismo omogu?ili ovaj proces, svaka ?etiri sata treba da unesemo porciju belan?evina u kombinaciji sa vitaminom C.
U?estvuje u stvaranju hormona rasta
I za stvaranje hormona rasta HGH neophodan nam je vitamin C.
Zahvaljuju?i hormonu rasta, u toku našeg sna se odigrava proces razgradnje masti iz masnih ?elija i njeno pretvaranje u energiju. Zbog toga se ujutru ose?amo odmorno.
Stimuliše lu?enje noradrenalina
U nadbubrežnim žlezdama vitamin C preuzima još jednu zna?ajnu ulogu. Stimulišu?i lu?enje noradrenalina, neurotransmitera koji prodire u mozak, krvni pritisak raste, a sa njim i naša budnost i koncentracija.
Poboljšava iskoriš?avanje gvož?a
Pod uticajem vitamina C gvož?e u crevima poprima oblik koje telo lakše iskoriš?ava.
To se naro?ito odnosi na gvož?e biljnog porekla (npr. iz crnog hleba), jer ga organizam veoma teško apsorbuje. Zbog toga sa namirnicama od integralnih žitarica i mahunarkama uvek treba jesti i vo?e ili povr?e bogato vitaminom C. Gvož?e poboljšava stvaranje krvi i transport kiseonika do ?elija, što je neophodno za sagorevanje masti.
Dnevne potrebe za vitaminom C
Nema?ko društvo za ishranu dnevno preporu?uje 100 miligrama vitamina C. Mnogi lekari i nutricionisti, me?utim, smatraju da to nije dovoljno i savetuju da se dnevno unese i do 400 miligrama. Zbog štetnih uticaja iz okruženja, stresa i opasnih slobodnih radikala, organizmu je potrebno više vitamina C. Stara poslovica da od viška glava ne boli, u ovom slu?aju zaista važi, jer je vitamin rastvorljiv u vodi i izbacuje se sa mokra?om. Organizam ne može da stvori rezerve vitamina C, pa je neophodno stalno unositi nove koli?ine. Prema tome: uz svaki obrok unesite po jednu porciju vitamina C!
Kako da ga sa?uvate
Vitamin C je veoma osetljiv. Tokom skladištenja, transporta i kuvanja gubi se i do 90 odsto njegovog dejstva.
Zato, ako ikako možete, kupujte i pripremajte sveže vo?e i povr?e. Sezonsko vo?e i povr?e je bogatije vitaminima jer su isporuka i vreme skladištenja kra?i.
I u smrznutom vo?u i povr?u ima dosta vitamina C, jer se ono zamrzava odmah posle branja.
Povr?e isecite na krupnije komade i dinstajte u malo vode.
Vodu u kojoj ste pripremali povr?e koristite za prelive i sosove, jer i u njoj ima dosta vitamina.
?Ö¬†ta sve sadrži 100 miligrama vitamina C:
60 g ribizli
kilogram banana
200 mg soka od pomorandže
3 kivija
70 grama paprike
600 grama krompira
Gde ga najviše ima (u koli?ini od 100 gr):
Brokoli 115 mg
?Ö¬†ipak 1.250 mg
Ribizla 190 mg
Peršun 166 mg
Paprika 140 mg
Prokelj 112 mg
[Blic, 13.09.2008.]