Članica IDF-a
IDF
IDF
Melburn

Arhiva vesti

Linkovi

Znaci šećerne bolesti

Mogućnost ispoljavanja

Šećerna bolest može da počne na različite načine. Ona se najčešće naglo ispoljava do dvadesete godine života (za 3/5/10 dana). Posle ovog životnog doba, ona može naglo da se razvije, što je ređe, i obično u toku ili posle neke infekcije (nazeb, grip, zapaljenje grla, pluća, mokraćnih puteva i dr.). Inače, u ovom dobu najčešće nastupa postepen, skoro neprimetan početak bolesti (za 2/4/6/8 nedelja), koji može da se produži i na nekoliko meseci. U zavisnosti od načina nastajanja bolesti, pojavljuju se karakteristične tegobe u većem ili manjem obimu.

Način prepoznavanja

Obično se kaže da šećerna bolest može lako da se prepozna po tome ako neko "mnogo žedni, mnogo mokri, dobro jede, a uz to slabi (gubi na težini) i brzo se zamara (malaksao je)". Za ovakvo nastajanje šećerne bolesti kaže se da je klasično, pošto su prisutne sve tegobe (simptomi) koje su karakteristične za ovo oboljenje.

Međutim, intenzitet tegoba može da varira. Oboleli najčešće ne misli da je bolestan, već ima svoje objašnjenje za prisutne tegobe ("slatko pije vodu posle jela", "dosta radi, pa se znoji i dosta pije vode", "dobro jede, pa mu se pije voda", "ima suva usta, pa mora da pije vodu", itd.). Međutim, kada tegobe postanu toliko izražene da postaju uočljive i za sredinu u kojoj živi, obično se nađe neko ko ponešto zna o šećernoj bolesti, pa tako oboleli pođe lekaru. Kod manje izraženih simptoma bolest se otkrije slučajno pri nekom od pregleda. Neke osobe imaju nepodnošljivu potrebu za slatkišima, druge se žale na svrab na polnim organima, treće obolevaju od čireva po koži, itd.

Ako se iz bilo kojih razloga posumnja na šećernu bolest, onda je potrebno tu sumnju i potvrditi - naravno, lekarskih pregledom, koji se sastoji od dobijenih podataka od strane obolelog, analize krvi i analize mokraće.

Šećer u mokraći je prisutan ukoliko je vrednost šećera u krvi iznad 8,8 mmol/l (tj. više od 160 mg/dl).

Vrednost šećera u krvi (glikemija) kod zdravih osoba iznosi od 3,9 do 5,6 mmol/l (70-100 mg/dl).

Kad se nalaz šećera u krvi kreće u granicama do 7.2 mmol/l (130 gr/dl), obično se kaže da je šećerna bolest dobro regulisana (regulisana na najbolji način). U ovakvoj situaciji nema šećera u mokraći.

Ako se vrednost šećera u krvi nalazi u granicama od 9.9 do 11.1 mmol/l (180-200 mg/dl), kaže se da je dijabetes relativno povoljno regulisan. Tada gotovo redovno ima šećera u mokraći, a simptomi i znaci bolesti nisu obavezno prisutni.

Nalaz šećera u krvi sa vrednostima oko 13.9 mmol/l (250 mg/dl) govori o loše regulisanoj bolesti. Kod ovih bolesnika se uvek nalazi šećer u mokraći, a simptomi i znaci bolesti mogu da izostanu, ako je pogoršanje dijabetesa nastupalo postepeno, a po trajanju je bilo dugo.

Vrednosti šećera u krvi preko 19.2 mmol/l (350 mg/dl) uvek su praćene nalazom veće količine šećera u mokraći (izuzev kod oboljenja bubrega), u kojoj je čest i aceton.

Preračunavanje mg/dl u mmol/l ("stare" u "nove") jedinice vrši se tako što se vrednost u mg/dl podeli sa 18 i na taj način dobije vrednost u mmol/l. Znači, ako glukometar pokazuje npr. 130 mg/dl, to će značiti 7.2 mmol/l.

Testovi opterećenja

Postoje posebni testovi pomoću kojih se ispituje sklonost ka šećernoj bolesti. Ovi testovi se primenjuju u situacijama kada za to postoje medicinski opravdani razlozi (ovo procenjuje lekar).

Postupci za određivanje sklonosti ka šećernoj bolesti imaju naziv "testovi opterećenja sa glikozom" (glikoza = šećer), odnosno "testovi tolerancije glikoze". Medicinska skraćenica za ovakve postupke je OGTT (oralni glikoza-tolerans test).
Na osnovu dobijenih rezultata, lekar daje određeni savet i zakazuje vreme kontrole.

Moj džepni pankreas
Plavi krug