Uzroci nastajanja

Šećerna bolest (Diabetes Mellitus) nastaje zbog poremećaja iskorišćavanja šećera (glukoze), odnosno ugljenih hidrata u organizmu, a u drugom planu je i prerada masti i belančevina.
Posledica ovih poremećaja je oštećenje strukture i funkcije krvnih sudova, koje se direktno odražava na rad važnih organa (srce, bubrezi, nervni sistem, oči i dr.).

Protok glukoze u organizmu

Osnovni razlog za pojavu bolesti je prestanak ili nedovoljno lučenje insulina, hormona koji se stvara u žlezdi gušterači (pankreasu).

Na slici vidimo prikaz protoka insulina i glukoze kod zdravih ljudi.

Naše telo se sastoji od miliona ćelija, kojima je neophodna energija u veoma prostoj formi. Ova energija je ništa drugo do šećer (ugljeni hidrati) iz hrane koju unosimo. Kada jedete ili pijete, većina unesenih namirnica se razgrađuje u prosti šećer – glukozu.

Glukoza se kroz krvotok prenosi od jetre do ćelija u kojima će biti iskorišćena (mišići, mozak, itd.), ili skladištena (u jetri), ili pretvorena u masti (takođe u jetri).

Kada količina glukoze dostigne određeni nivo, pankreas luči insulin. Insulin prenosi glukozu do određenih ćelija. Što više glukoze uđe u ćelije, to je manja koncentracija glukoze u krvi.
Bez insulina, glukoza se ne može preneti, što uslovljava njen porast u krvi.
Previše glukoze u krvi se naziva "šećer u krvi". Po definiciji, dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi veća od 7.0 mmol (126 mg/dL).

Uzroci nastajanja šećerne bolesti

Nasledni faktor

Sklonost za dijabetes se prenosi direktno na potomke, a ispoljavanje same bolesti može da zavisi i od drugih činilaca u toku života, pa je to razlog da se šećerna bolest ne pojavljuje kod svakog potomka. O ovakvom ponašanju šećerne bolesti postoje mnogobrojni primeri u svakodnevnom životu. Poznato je da deca obolelih roditelja ne moraju da obole od dijabetesa. Takođe, ni sami dijabetičari nemaju uvek u najbližem srodstvu pojavu ovog oboljenja, ili ne znaju od čega su im prethodnici umrli.

Druga oboljenja i stanja

Za razliku od naslednog dijabetesa, postoje oboljenja i stanja u toku kojih može da se oboli i od šećerne bolesti. Takva šećerna bolest se naziva sekundarnom, jer se razvija pod direktnim uticajem prisutnog oboljenja ili delovanja štetnih uticaja na organizam. Takav je slučaj sa pojavom šećerne bolesti kod hroničnog alkoholizma, hroničnog oboljenja gušterače (pankreasa), različitih endokrinih oboljenja (nadbubrežna žlezda, hipofiza, štitna žlezda), gojaznosti i drugih stanja.
Pojava dijabetesa kod ovakvih stanja i oboljenja nastaje zbog poremećaja u iskorišćavanju šećera u krvi pod uticajem istih onih razloga koji su doveli do razvoja tog oboljenja ili stanja.

Rizični faktori

Osim naslednog, postoje i drugi faktori, kao što su sklonost za unošenjem veće količine slatkiša, preobilna ishrana i gojaznost, smanjena fizička aktivnost, prelazni period kod muškaraca i žena (klimakterijum), sklonost čestim infekcijama, nazebima i zapaljenjima.
Danas se sigurno zna da su rizični faktori za pojavu šećerne bolesti savremeni tempo života, promena sredine, načina življenja i ishrane (selo – grad), obavljanje profesionalnih poslova koji zahtevaju veća duševna opterećenja (stresne situacije), rađanje krupnog deteta (više od 4 kg) i dr.

Uticaj nekih lekova

U prvu grupu lekova koji mogu da utiču na pojavu dijabetesa spadaju lekovi koji se primenjuju kod reumatskih bolesti, hroničnih oboljenja disajnih puteva, nekih bubrežnih i kožnih oboljenja i različitih alergijskih stanja. Druga grupa lekova su preparati koji deluju na povišeni krvni pritisak i bolje mokrenje. Takođe, oralna kontraceptivna sredstva, odnosno kontraceptivne tablete, imaju uticaj na ponašanje šećera u krvi.
Postoje i drugi lekovi i hormoni koji mogu uticati na pojavu šećerne bolesti, ali su sve navedene grupe lekova dobro poznate medicini i postupak kontrole u primeni dozvoljava blagovremeno otklanjanje poremećaja u ponašanju šećera u krvi.

Pankreas (gušterača)

Pankreas

Pankreas se nalazi u trbuhu, iza želuca, u vijuzi početnog dela tankog creva, koje polazi iz želuca (dvanaestopalačno crevo).
Po svom obliku podseća na embrion i sastoji se od tzv. glave i repa. Ostrvca, karakteristična za građu pankreasa, nazivaju se Langerhansova ostrvca, po naučniku Polu Langerhansu, koji je 1869. godine među prvima izučavao funkcije pankreasa.

U ostrvcu se razlikuje više vrsta ćelija:

Alfa2 ćelije luče glukagon i obuhvataju 15-20% svih ćelija ostrvca.
Beta ćelije, najvažnije u procesu razvoja dijabetesa, luče insulin i obuhvataju najveći broj ćelija ostrvca. Insulin na svom putu do krvotoka mora da prođe kroz nekoliko membrana i prostora. Promene u strukturi bilo koje od ovih membrana i prostora mogu predstavljati prepreku u izlučivanju insulina i učestvovati u nastanku šećerne bolesti.
Delta ćelije luče somatostatin i njihov broj je najmanji (2-8%).
Alfa1 ćelije luče gastrin i vrlo su retke.
Ostrvce luči u ekstremno malim količinama serotonin i druge aktivne supstance, te postoje i odgovarajuće sekretorne ćelije.

.

Leave a Reply