Upravljanje vozilom

Profesija vozača je uslovno povoljna za dijabetičara. Ova uslovnost je povezana, kako za vrstu vozila, tako i za stanje šećerne bolesti. Dijabetičar ne može da bude profesionalni vozač u vazdušnom i vodenom saobraćaju, na železnici i u transportnom saobraćaju (teška vozila, duga maršruta), pošto se njegovo zdravstaveno stanje ne uklapa u propozicije predviđene za ovakav tip radnih mesta.

Međutim, kada su su pitanju putnička vozila (porodično vozilo – kola, lično vozilo, motorcikl, motorne sanke, čamac i dr.), manji kamioneti (gradski prevoz – mleko, hleb i dr.), dijabetičar je sposoban za vožnju pod uslovom da nema oštećenja vida ili nervnog sistema, ili težak oblik šećerne bolesti (sklonost hipoglikemijama, nestabilnost, preosetljivo reagovanje i sl.) koji mogu da utiču na kritičnost, procenu situacije i bezbenost saobraćaja.

Takođe, i povišen šećer u krvi ima uticaja na upravljanje vozilom. Zamor koji se javlja, kao posledica nemogućnosti ćelija da adekvatno koriste glikozu kao energiju, može uticati na opažanje i vreme reakcije. Učestala potreba za mokrenjem se javlja kada je visok šećer u krvi prisutan duže vreme, što može odvraćati pažnju vozača i smanjiti mogućnost reagovanja.
Zamagljenje i poremećaj vida mogu veoma loše uticati na primećenost saobraćajnih znakova i drugih učesnika u saobraćaju, što se naročito pojačava za vreme sumraka, noći i padavina.
Ukočenost i utrnulost ruku i nogu narušava senzitivnost i osetljivost tako da se gubi adekvatan osećaj pritiska na gas ili kočnicu, što je opet u kontrastu sa pravilnom i, pre svega, bezbednom vožnjom.

Profesionalnog vozača koji dobije šećernu bolest treba u načelu savetovati da promeni radno mesto ili profesiju (u svom sopstvenom interesu). Ovo se odnosi na sve oblike šećerne bolesti (od onih koji se leče dijetom, do onih koji se leče i insulinom). Razlog za ovakav stav su otežani uslovi za regularno lečenje i kontrolu, stresne situacije u razvijenom saobraćaju i neredovan ili nedovoljan odmor. Svi pomenuti momenti su preduslov da lakši oblik šećerne bolesti brže pređe u teži, a ovo je suprotno svim nastojanjima za prevenciju pojave invalidnosti.

Dijabetičar je sposoban za amaterskog vozača izuzev ako ima oštećenja vida, nervnog ili kardiovaskularnog sistema, ili ima tako težak oblik šećerne bolesti koji utiče na kritičnost, procenu situacije i bezbednost u saobraćaju. On mora da je upoznat sa svim pojavama svoje bolesti, a naročito sa znacima hipoglikemije. U vezi sa ovim, obavezan je da ima pri ruci 5 – 10 kocki šećera, voćni sok i nešto keksa. Takođe, pre započinjanja vožnje dijabetičar bi trebalo da izmeri visinu šećera u krvi i utvrdi da vrednost nije suviše mala (ispod 4 – 5 mmol/l) da bi se vožnja obavila bezbedno. Vozač mora da je sit i da je uzeo svoju dozu leka kojim se leči.

Ako je u pitanju duža vožnja, dijabetičar je dužan da je prekida posle vožnje od 1,5 – 2 časa, na 10 – 15 minuta, radi aktivnog odmora, ručka ili užine (šetnja zbog podsticanja cirkulacije u nogama) i ponoćnog ili glavnog obroka.

Za vozača dijabetičara važe sva pravila kao i za sve ostale učesnike u saobraćaju.

.

Leave a Reply