Sport i rekreacija

Sport je deo opšte fizičke aktivnosti dijabetičara, kao i zdravog čoveka. Kod mladih osoba doprinosi usklađivanju psihofizičkog razvoja, a starijima koristi za održavanje opšte kondicije. Otežani uslovi ili mogućnosti za bavljenje sportom treba da su razlog da se više pažnje pokloni rekreaciji.

Životno doba i način lečenja
Svako životno doba ima svoje potrebe za fizičkim angažovanjem preko sporta ili rekreacije. Ovo ne isključuje i posebne individualne mogućnosti (bolje očuvano zdravlje, trajno održavanje dobre kondicije). U najmlađem životnom dobu, pa sve do zrelosti, različite vrste individualnih ili kolektivnih igara čine svakodnevnu fizičku aktivnost pojedinca. Fizička aktivnost prema uzrastima je predviđena u školskoj ustanovi od osnovnog, preko srednjeg do visokog i najvišeg opšteg obrazovanja. Mlađi dijabetičari mogu da koriste sve vrste sportova, ukljuđujući i najaktivniji način angažovanja (takmičenja). Važno je da se zna da svako povećano angažovanje zahteva dodatan unos ugljenih hidrata u odnosu na količinu koja je dijetetskim programom bila predviđena. Ovo je posebno važno za one aktivnosti koje neprekidno traju određeno vreme (čas fizičkog obrazovanja, fudbal, odbojka, košarka, trčanje, plivanje, ples i dr.). U svim ovakvim i sličnim situacijama dijabetičar mora prethodno da uzme dodatni obrok (jedan sok i mali sendvič ili nekoliko keksa). U početku ovakvih angažovanja, dok još nema ličnog iskustva, dobro je da ima pri ruci nekoliko kocki šećera (pri pojavi hipoglikemije). Svako fizičko angažovanje dovodi do veće potrošnje šećera iz krvi (od strane mišića), a prethodno primljena doza insulina ili uzeta količina tabletiranog leka je predviđena za regularne dnevne potrebe. Dodatni obrok nadoknađuje utrošeni šećer iz krvi, "izravnava" situaciju i nema bojazni od hipoglikemije.

Merenje visine šećera u krvi pre i posle bavljenja fizičkom aktivnošću je neophodno. Ukoliko izmerena visina šećera u krvi pre bavljenja sportom iznosi više od 13.9 mmol/l (250 mg/dl), fizičku aktivnost treba odložiti, jer će u protivnom visina šećera u krvi biti još veća. Zašto?
Nizak nivo insulina signalizira Vašoj jetri da "ispumpava" još više glukoze u krvotok. Ali, to samo pogoršava situaciju, jer nedostatak insulina znači da dodatna količina glukoze ne može da prodre u ćelije. Šta više, ostaće u krvotoku, što će prouzrokovati porast šećera u krvi. Osim toga, veoma lako se može javiti ketoacidoza, ukoliko Vaše telo počne da sagoreva postojeće masnoće u cilju nadoknađivanja potreba za "gorivom".
Ukoliko je nivo šećera u krvi između 3.5 i 5 mmol/l, potrebno je pojesti neki slatki desert ili popiti sok. Najpovoljnije vreme za sport je sat i po posle obroka, ali se ne preporučuju večernji časovi. Posle večere dozvoljena je samo šetnja. Veoma toplo ili hladno vreme takođe nije najidealnije za sport.

Dijabetičari u srednjem i kasnijem životnom dobu imaju manje potrebe za sportom. To je doba u kome je prošao zenit različitih intenzivnijih sportskih aktivnosti, kada postoji određena profesionalna opredeljenost i kada celokupno zdravlje još dobro služi. Upravo u tom periodu ne treba zanemariti bilo određenu sportsku aktivnost (najbolje prema ličnom izboru i sklonosti), bilo neku formu rekreacije. Za sva ovakva angašovanja je važan ustaljeni ritam aktivnosti (dva ili tri puta nedeljno) i u čemu treba biti dosledan, što se posebno odnosi na dijabetičare koji se bave sedećim poslom. Bavljenje sportom nije neophodno osobi koja se kroz profesionalnu aktivnost stalno fizički angažuje (zemljoradnici, fizički radnici, zidari, elektromonteri, vodoinstalateri i dr.), ali je zato važno za dijabetičare koji se bave kancelarijskim poslovima. Vrstu sporta i rekreacije ne treba unapred određivati, jer to treba da predstavlja zadovoljstvo u zavisnosti od sklonosti, mesta stanovanja, vremenskih prilika, a ne obavezu u bilo kom smislu. Stariji dijabetičari usklađuju svoje fizičke mogućnosti sa odgovarajućim angažovanjem, kao što su razni poslovi u kući, kupovina, sređivanje dvorišta, odlazak na pijacu i tome slično.

Odmeravanje opterećenja
Fizičku aktivnost treba odgovarajuće odmeriti. Ona uvek zavisi od životnog doba dijabetičara i njegovog zdravstvenog stanja. Pošto ove dve komponente zavise od pojedinačnih slučajeva (mlađi dijabetičar, a veće oštećenje zdravlja ili stariji dijabetičar, a bolja očuvanost zdravlja), to se doziranje fizičke opterećenosti obavlja individualno. U odmeravanju fizičke aktivnosti dijabetičara pomaže lekar koji ga leči, pošto on svoje mišljenje zasniva na proceni svih činilaca.
Procena lekara treba da je odgovarajuća i nje se treba pridržavati, ako odgovara stvarnom stanju. Međutim, nekada se desi da je određeno opterećenje jače i tada se savetuje samostalno smanjenje angažovanja. Najopasnije je kada dijabetičar misli da ga je lekar "slabo" procenio, odnosno da je potcenio njegove fizičke mogućnosti, pa to samoinicijativno reguliše dodatnim opterećenjem. Dijabetičar je u ovakvim prilikama najčešće subjektivan i sebe izlaže riziku ili opasnostima za bitno oštećenje zdravlja. Ovo posebno dolazi do izražaja u kolektivnim igrama (učesnici različitog životnog doba i zdravstvenog stanja), kada osećaj za prestiž i sujetu mogu da prevagnu u odnosu na mogućnosti. Gimnastika je jedan od načina za dozirano fizičko angažovanje i može se primenjivati uzastopno, a uslovi i mesta izvođenja se mogu prilagođavati.

Potrošnja kalorija u određenoj fizičkoj aktivnosti
Aktivnost Potrošnja kalorija za 1 sat

Aktivnost Potrošnja kalorija za 1 sat
Muškarci Žene
mirno sedenje 100 80
mirno stajanje 120 95
lagane aktivnosti: sremanje po kući, rad u kancelariji 300 240
srednje teške aktivnosti: brzo hodanje, rad u bašti, vožnja biciklom (manje od 15 km/h), ples i igranje, košarka, odbojka 400 370
naporne aktivnosti: džoging (9min/1.5 km), fudbal, plivanje 730 580
vrlo naporne aktivnosti: trčanje (7 min/1.5 km), skijanje, tenis 920 740

Uzimajte dovoljno tečnosti!
Pre vežbanja neophodno je uzeti dovoljno tečnosti. Dve čaše tečnosti uzimaju se dva sata pre vežbanja i još dve 30 minuta pre aktivnosti. Ukoliko je sportska aktivnost napornija, ili traje duže, svakih 15 minuta uzimaju se po pola čaše tečnosti. To je naročito važno za osobe sa dijabetesom, koje ne smeju da dozvole dehitrataciju.

Merite šećer!
Šećer u krvi se meri pre, neposredno posle i dva sata posle fizičke aktivnosti. Nije istina da svaka fizička aktivnost smanjuje nivo šećera u krvi. To se događa samo kada se vežba iz zadovoljstva. Svaka takmičarska aktivnost, ili aktivnost sa zamaranjem diže nivo šećera u krvi – za kraće ili duže vreme. Krivac za ovu pojavu je adrenalin. Po prestanku takmičenja, šećer u krvi pada. Zato su važna merenja.

Korigujte insulinsku terapiju!
Redovna insulinska terapija se koriguje u zavisnosti od planiranog sporta. Doza brzodejulućeg insulina se smanjuje, ako se sport planira za 1-2 sata. Ako se sportska aktivnost planira za 3 do 4 časa posle glavnog obroka, potrebno je smanjiti dozu srednjedelujućeg insulina i obavezno uzeti manju užinu. Potrebno je misliti o mestu davanja insulina. Insulin brže ulazi u krv iz delova tela koji su angažovani u vežbanju. Sport sa trčanjem zahteva primanje insulina u predeo trbuha.

.

Leave a Reply