Hiperbarična komora

BOLESTI KOD KOJIH JE HBO (hiperbarična oksigenacija), TERAPIJA IZBORA ILI NEZAOBILAZNA POMOĆNA TERAPIJA

  • DEKOMPRESIONA BOLEST
  • GASNA EMBOLIJA
  • GASNA GANGRENA
  • TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM
  • MOŽDANI INFARKT NAKON AKUTNE FAZE
  • SRČANI INFARKTI NAKON AKUTNE FAZE
  • OPEKOTINE
  • BOLESTI ARTERIJA I VENA
  • ARTEROSKLEROZA, RAYNAUDOVA I BURGEROVA BOLEST, TROMBOEMBOLIJE, VENSKI ULKUSI
  • ANGINA PEKTORIS
  • VASKULITISI KOD AUTOIMUNIH BOLESTI
  • MIGRENE I DRUGE VAZOMOTORIČNE GLAVOBOLJE
  • VASKULARNA IMPOTENCIJA I VASKULARNI STERILITET
  • ŠEĆERNA BOLEST I KOMPLIKACIJE ŠEĆERNE BOLESTI (OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA, GANGRENE I ISHEMIJE, OŠTEĆENJE VIDA, OŠTEĆENJE BUBREGA)
  • AKUTNA PSORIJAZA
  • SPOROZARASTAJUCE RANE, ARTERIJSKI I VENSKI ULKUSI POSTRADIJACIONA NEKROZA KOZE, MEKIH TKIVA I RADIJACIONI CISTITISI I ENTERITISI
  • ŽELUDAČNI I DUODENALNI ULKUSI, ULCEROZNI I PSUDOMEMBRANOZNI KOLITISI
  • VIRUSNI, TOKSIČNI I INFEKTIVNI HEPATITISI (ŽUTICE), CIROZA JETRE
  • REUMATOIDNI ARTRITIS
  • BRONHIJALNA ASTMA
  • MULTIPLA SKLEROZA
  • SINDROMI KRANIJALNIH NERAVA (N. TRIGEMINUS, N. FACIJALIS)
  • POLINEUROPATIJE (ALKOHOLNO, TOKSIČNE, DIJABETIČNE I VASKULARNE)
  • SKLERODERMIJA
  • STARACKA DEMENCIJA I PARKINSONOV SINDROM
  • OSTEOMIJELITIS
  • AKUTNA GLUVOĆA, MENIEROV SINDROM I VRTOGLAVICE VASKULARNOG POREKLA
  • HERPES SIMPLEX I ZOSTER
  • AKUTNA ISHEMIJA RETINE I RETINALNI ARTERITISI
KOMBINOVANJE HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE I ŠTEDLJIVE HIRURGIJE U LEČENJU DIJABETIČNOG STOPALA

1Jovanović U., 2Zoranović U., 3Tepić S., 3Dragojević R. i 3M. Živković
1TEDI, hirurška bolnica, Beograd. 2 Klinika za opštu i vaskularnu hirurgiju VMA, Beograd. 3HBO Medical Center, Beograd.

UVOD: Teške periferne vaskularne komplikacije diabetes mellitusa uglavnom se ispoljavaju kao gangrenozne nekroze (dijabetično stopalo). Lečenje je dugotrajno, komplikovano i neizvesno. Najčešće se završava amputacijom ekstremiteta. Uvođenjem hiperbarične oksigenacije u terapiju dijabetičnog stopala krajnja prognoza je bitno izmenjena ka povoljnom završetku bez amputacije ekstremiteta, a neophodna hirurška terapija svedena na štedljivo odstranjivanje nekrotičnog tkiva, amputaciju prstiju ili u najgorem slučaju dela stopala.

MATERIJAL I METOD: Ukupno je lečeno 10 bolesnika, prosečne starosti 65,4 godine, 6 muškaraca i 4 žene. Svi su rangirani u IV stepen po Wagneru. Kod svih bolesnika je isključena hirurška revaskularizacija i predložena amputacija ekstremiteta. Svi su bili u opštem srednje teškom stanju sa prisutnom infekcijom i umerenom ili teškom intoksikacijom. Kod svih je urađena preoperciona terapija hiperbaričnom oksigenacijom u trajanju od 1 do 3 dana i uvedena antibiotska terapija po brisu i antibiogramu i po potrebi modifikovana ili uvedena insulinska terapija. Kod svih bolesnika je urađen specijalistički internistički pregled i dato mišljenje pre hirurške intervencije. HBO terapija je provođena u kontinuitetu, bez prekida zbog hirurške intervencije, a po potrebi i intezivirana. Terapija je provedena u jednomesnim kiseoničkim hiperbaričkim komorama BLK S 303 ruske proizvodnje, jednom ili dva puta dnevno, na pritiscima od 1,3 do 2,2 ATA, prosečno 30 tretmana.

REZULTATI: Kod osam bolesnika (80%) je lečenje završeno uspešno. Otklonjena je opasnost od širenja gangrenozne nekroze, prevedeni su u opšte dobro stanje, sačuvan je ekstremitet i rana je uvedena u završni proces zarastanja ili je u potpunosti zarasla nakon, u proseku 23 tretmana u inicijalnoj seriji.

DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: U lečenju dijabetičkog stopala treba iskoristiti svaku terapijsku mogućnost koja obećava spašavanje ekstremiteta. U protivnom, kvalitet života bolesnika bude toliko srozan da skoro polovina to ne preživi, a druga polovina postaje medicinski i socijalni problem. Dalji razvoj angiopatije unutar 1 do 2 godine dovodi u pitanje i drugu nogu. Kada je hirurgija u pitanju mora se zauzeti stav štedljive hirurgije koja ima za cilj da sačuva svaki deo tkiva koji ima šansu da preživi. Uz HBO šanse tkiva da prežive se višestruko povećavaju.

PRIMENA HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE I ERITROPOETINA U LEČENJU SRČANIH INSUFICIJENCIJA

1Živković M., 1Tepić S., 2Jakovljević V. i 3V.M. Mujović

1HBO Medical Center, Beograd. 2Medicinski fakultet Kragujevac.3Institut za medicinsku fiziologiju Medicinski fakultet, Beograd

PRELIMINARNI REZULTATI

UVOD: Cilj istraživanja je da proveri uspešnost terapijskog delovanja udruženih procedura, hiperbarične oksigenacije kao snažnog generatora regenerativnih aktivnosti u ljudskom tkivu i eritropoetina kao opšteg faktora rasta.

MATERIJAL I METOD: Praćena je grupa bolesnika, kod kojih je ehogardiografski dijagnostikovana insuficijencija srčanog mišića i utvrđena ejekciona frakcija (EF%) ispod 60%. HBO je provođena po protokolu za teške srčane bolesnike, ukupno 15 tretmana. Eritropoetin je aplikovan duboko podkožno, svaku drugi dan, 2000ij. Kontrolna ehokardiografija je rađena 30 do 45 dana nakon završetka tretmana.

REZULTATI: Prosečna ejekciona frakcija pre lečenja je iznosila 41%. Posle lečenja je prosečno iznosila 52,5%. Prosečno je EF% povećana za 11,5%. Svi bolesnici su se subjektivno bitno bolje osećali uz bolje podnošenje fizičkog napora.

DISKUSIJA I ZAKLJUČAK
: Granična vrednost za primenu HBO je između 30% i 40%. Odluku o lečenju donosi lekar na osnovu iskustva, opšteg stanja pacijenta, učestalosti i jačine hipoksičnih ataka. Ako je EF 30% i manje dosadašnji stav je da se ne koristi HBO jer je dugotrajna hipoksija iscrpla antioksidativne odbrambene mehanizma, a organizam je u kakvo takvoj ravnoteži koju ne treba remetiti. Povećanje EF% od 11,5% u proseku je rezultat koji ukazuje na dobro zajedničko delovanje HBO i Eritropoetina i daje nadu da se kombinovano mogu primeniti sa dobrim rezultatima.

PRIMENA HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE U LEČENJU HRONIČNE ISHEMIJE CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA

Tepić S. i M. Živković

HBO Medical Center, Beograd

UVOD: Hipoksična stanja mozga se manifestuju kao tranzitorni ishemični ataci (TIA) ili cerebrovaskularni inzult (CVI). Prema najnovijoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije neurološki deficit koji traje duže od 60 minuta, smatra se infarktom mozga. Osnovni uzrok je vaskularna insuficijencija i tkivni manjak kiseonika (O2). Hierbarična oksigenacija je terapijski metod udisanja 100% kiseonika pod povišenim parcijalnim pritiskom iznad 1 apsolutne atmosvere (ATA).

MATERIJAL I METOD: Ukupno je lečeno 34 bolesnika, 18 muškaraca i 16 žena, srednje starosne dobi 63 godine, od toga 4 bolesnika sa TIA i 30 sa CVI. Hiperbarična oksigenacija je sprovođena u jednomesnim hiperbaričnim komorama BLK 303, na pritisku od 1.3-1.5 ATA sa prosečnim brojem ulazaka od 8 seansi. Vreme od pojave ishemičkog ataka do početka lečenja je u proseku bilo 2 godine i tri meseca. Prosečna učestalost TIA pre početka lečenja je 2 na godišnjem nivou.

REZULTAT: Svi bolesnici su dobro podneli terapiju bez incidenata. Evaluacija uspeha je vršena praćenjem subjektivnog stanja i objektivnih parametara kod postojanja neuroloških ispada. Svi bolesnici su potvrdili subjektivno i funkcionalno poboljšanje. Poboljšanje funkcionalnih sposobnosti je objektivno potvrđeno (podnošenje napora, upotreba ekstremiteta, govor, pisanje, ravnoteža, stanje svesti). U prolongiranom praćenju od tri godine nismo zabeležili ponovljene epizode ishemičkih ataka.

DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: Kiseonik je terapija izbora u lečenju hipoksije mozga. Kao najsnažniji antiedematozni postulat ima vrlo značajno mesto i u preventivi posledica akutne hipoksije. Ujedno je pouzdana preventivna terapija kod hroničnih hipoksija mozga. Naša iskutva u lečenju i prevenciji ishemičkih ataka su identična podacima dobijenim u svetskoj literturi. U lečenju je primenjivana sopstvena adaptirana terapijska šema prema težini kliničke slike i opšteg stanja bolesnika. Preporuka je da se preventivno provodi intermitentno na tri meseca.

Više informacija možete pronaći na www.hbomc.rs

.

Leave a Reply