Bolesti bubrega

Nefropatija
Dijabetička nefropatija (Nephropatia Diabetica) je oboljenje bubrega koje se uvek javlja obostrano. Ovo oboljenje je podmuklo, počinje neprimetno. Kako ističe Mr sci Dr Zoran Paunić, internista nefrolog sa Klinike za nefrologiju VMA, "dijabetička nefropatija je jedna od tzv. poznih komplikacija dijabeta i obično joj prethodi bar desetak godina trajanja dijabeta. Ona se češće ispoljava kod pacijenata koji imaju i hipertenziju, tj. hipertenzija može i da prethodi pojavi nefropatije i da upozorava na opasnost od njenog nastanka, a ne da bude njen znak. Takođe, kod bolesnika obolelih od Diabetes Mellitus-a tip 1, pojavi nefropatije u 99% slučajeva prethode i pojave retinopatije. Inače, potpuno je tačno da je dijabetička nefropatija pritajena i o tome bi trebalo da vodi računa endokrinolog koji leči dijabetičara, tj. da obolelog od dijabeta, već nakon prvih 5-6 godina dijabeta šalje na redovne, barem godišnje, kontrole i kod nefrologa (kao što to čini šaljući ga kod oftalmologa ili neurologa). Prvi znak dijabetičke nefropatije je pojava "isuviše dobre funkcije bubrega", tj. tzv. "isuviše dobrog klirensa" kreatinina (preko 130-150 ml/min) ili pojava mikroalbuminurije. Oba ova stručna pojma se odnose na laboratorijske nalaze, ali se, dakle, početna dijabetička nefropatija dobrim "skriningom" može otkriti, i u ovoj fazi sasvim uspešno lečiti."
Vremenom se povišeni krvni pritisak ustali, fiksira, a belančevine su stalno prisutne u mokraći. Gubljenje većih količina belančevina preko mokraće ima za posledicu pojavu otoka po celom telu (utisak nabubrelosti), a posebno na očnim kapcima i potkolenicama.
Dijabetička nefropatija može da dovede do oštećenja bubrežne funkcije, povećanja ureje (uremije) i nekada do uremijske kome.

Papilarna nekroza (Necrosis Papilaris) je oboljenje bubrega koje je najkarakterističnije za mlađe dijabetičare. Oboljenje je vrlo ozbiljne prirode, pojavljuje se naglo kod bubrega koji imaju prisutnu dijabetičku nefropatiju. Razvoj bolesti počinje oštrim bolom u slabinama, koji može da se širi prema preponama, praćenim temperaturom i pojavom krvi u mokraći (nekada mokraća izgleda kao čista krv). Papilarna nekroza ima ozbiljnu prognozu. Međutim, kako navodi Mr sci Dr Zoran Paunić, "papilarna nekroza ne mora nužno biti povezana sa dijabetičkom nefropatijom – ona se obično dešava kod velike primene lekova za obaranje temperature tipa paracetamola, ili kod infekcija koje zahvataju bubrežne "piramide", a u bolesnika sa dijabetom ili drugim vaskulitisima, obično je obostrana i tu je veća opasnost od akutne (nagle) bubrežne slabosti".

šećerna bolest može da pogoduje pojavi nekih oboljenja mokraćnih puteva, kao što su zapaljenje mokraćne bešike (cystitis), zapaljenje bubrega i bubrežnih karlica (pyelonephritis) i slično.

Ne postoje posebni načini lečenja ovakvih stanja, koji bi dali vidno poboljšanje zatečene situacije, "ako se bolest otkrije kasno, tj. kad već postoji bubrežna insuficijencija i veliki gubitak belančevina", ističe Mr sci Dr Paunić. "Ovo, međutim, ne nastaje naglo, već postepeno i pritajeno i ovakav tok ne mora biti neminovan – u fazi mikroalbuminurije, može se odličnom regulacijom šećerne bolesti (uz, recimo, proveru glikoziliranog 1C) i primenom lekova iz grupe takozvanih inhibitora ACE (u koje spadaju Kaptopril, Enalapril i slični) postići stabilno zalečenje! (Ovi lekovi se inače daju za lečenje hipertenzije, ali se u slučaju dijabetičke nefropatije mogu uspešno davati i kod onih bolesnika koji imaju normalan krvni pritisak – naravno, terapiju treba da odredi i efekte kontroliše nefrolog, tj. ovi lekovi imaju povoljan efekat na usporavanje ili zaustavljanje nefropatije, nezavisno od njihovog efekta na hipertenziju)".

Najkorisnije je da šećerna bolest bude dobro regulisana, a jedino se kod pojave infekcije u mokraćnim putevima ili bubrežne insuficijencije (otkazivanje rada bubrega) preduzimaju dodatne mere lečenja.

Lečenje dijalizom
"Istina je, međutim, da se oboleli od dijabetičke nefropatije, svuda u svetu, pa i kod nas, nefrologu javljaju isuviše kasno – tek u fazi poodmakle bubrežne slabosti, sa veoma povišenim vrednostima ureje i kreatinina u krvi", navodi Mr sci Dr Paunić. "Tada se ni kod bilo kog drugog oblika bubrežne hronične bolesti i slabosti ne može mnogo uraditi, a kod dijabeta, sa svim vaskularnim komplikacijama, još i manje. Kod bilo kog bolesnika kod koga je nastupio konačni – krajnji otkaz rada bubrega, jedini način daljeg lečenja je dijaliza ili transplantacija bubrega, tj. bez njih nema mogućnosti daljeg preživljavanja ovih bolesnika. Sa druge strane, u razvijenom svetu – SAD, EU, upravo najveći broj bolesnika koji se leče dijalizom su upravo dijabetičari, koji čine 30-50% svih bolesnika na dijalizi! (kod nas je ovaj procenat manji – čini mi se, do 20%, ne zbog toga što se kod nas dijabetičari bolje leče pa i ne dođu do dijalize, nego pre svega zbog toga što su kod nas drugi uzroci – glomerulonefritisi i hronični pijelonefritis još uvek znatno češći razlog uremije, tj. lošije se otkrivaju i leče nego u zemljama sa razvijenijom zdravstvenom službom)."

Za kraj, Mr sci Dr Zoran Paunić kaže: "Mislim da se mora i može raditi na ranom otkrivanju i lečenju početnih ili pretećih oblika nastajanja dijabetičke nefropatije. I za ovo, neophodan je timski rad, u ovom slučaju, endokrinologa i nefrologa".

.

Leave a Reply