Zaslađivači

Fruktoza ili sorbitol, koji zaslađivač odabrati

Fruktoza
Fruktoza, levuloza ili voćni šećer, najslađa je od svih monosaharida, iako slatkoća varira u zavisnosti od forme. U kristalnom obliku, od konzumnog je šećera dvostruko slađa. Ukoliko se otopi u tečnosti, slatkoća se smanjuje.
Fruktoza uglavnom putuje prema jetri i tamo se može iskoristiti bez insulina. U nedostatku insulina, fruktoza ima sposobnost konvertovanja u glukozu u jetri i na taj način doprinosi rastu glukoze u krvi, umesto da se skladišti kao glikogen. Za razliku od saharoze i glukoze koji uzrokuju nagle promene u visini šećera u krvi, što kod dijabetičara može uzrokovati ometanje metaboličke kontrole, fuktoza se apsorbuje mnogo sporije i uzrokuje samo manje promene u visini šećera u krvi.

Zaslađivači na bazi fruktoze su nutritivni zaslađivači, odnosno poseduju određenu kalorijsku vrednost, te je stoga potrebna posebna pažnja kada se planiraju obroci za dijabetičare. Drugim rečima, pri planiranju obroka za dijabetičare potrebno je u obzir uzeti kalorijsku vrednost ovakvih zaslađivača. Iako se fruktoza apsorbuje sporije, i na taj način izaziva mnogo sporiji glikemijski odgovor nego saharoza ili skrob, pokazano je da prevelike količine (dvostruko veće od uobičajenih) imaju neželjene efekte na visinu holesterola u krvi, pogotovo na visinu LDL (“lošeg”) holesterola (Bantle et al., 1992).
Bez obzira na navedeno, nema razloga da se dijabetičarima uskraćuje fruktoza, bilo kao deo voća i povrća (voćni šećer), bilo kao zaslađivač na bazi fruktoze.
Preporučuje se ne prekoračivati dozu od 50 g fruktoze dnevno.

Sorbitol
Sorbitol, poliol ili šećerni alkohol, je zaslađivač koji se nalazi u mnogim prehrabenim proizvodima. 60% je slađi od saharoze, a kalorijska vrednost mu je za 1/3 manja. Prijatnog je ukusa, nije karcinogen, ne pogoduje razvoju karijesa i koristan je za osobe sa dijabetesom. Koristi se već dugi niz godina u proizvodnji procesirane hrane, ali i drugih proizvoda, npr. farmaceutskih i kozmetičkih.
Sorbitol je veoma stabilan i hemijski neaktivan. Podnosi visoke temperature pa je pogodan za kuvanje, pečenje…
Sorbitol se sporo apsorbuje, stoga kada se koristi, porast šećera u krvi kao i insulinska reakcija vezana uz konzumiranje glukoze veoma je usporena. Kalorijska vrednost (2.6 kalorija po gramu naspram 4.0 za šećer) sorbitola je u skladu sa zahtevima koji se postavljaju kod kontrole telesne težine. Proizvodi zaslađeni sorbitolom umesto šećerom mogu biti koristan izbor niskokaloričnih proizvoda bez šećera.
Hrana zaslađena sorbitolom može sadržati sastojke koji doprinose povećanju kalorijske vrednosti proizvoda, pa na to treba obratiti pažnju kod planiranja obroka.
Dnevna dozvoljena doza sorbitola kreće se od 30 – 50 grama. Veće doze mogu uzrokovati nakupljanje sorbitola u ćelijama očiju i nerava, a kao posledica toga može se razviti dijabetička retinopatija i neuropatija..

Leave a Reply