Priprema hrane i obroka

Namirnice koje se koriste u ishrani dijabetičara mogu da se upotrebljavaju na sledeće načine:

  1. sveže
  2. kuvane
  3. kuvane pod parom (pretis lonac)
  4. kuvane na pari
  5. dinstane (kuvani u vodi i ulju u poklopljenoj posudi)
  6. pečene u teflonskoj posudi (ili specijalnoj posudi u kojoj hrana neće zagoreti)
  7. pečene u aluminijumskoj foliji (ili u posudi od aluminijumske folije)
  8. pečene u rerni
  9. pečene na roštilju

Samo pržena i pohovana hrana nije dozvoljena dijabetičarima, a nju bi trebalo da izbegavaju i zdravi.

Sveže namirnice treba da su prvenstveno zastupljene u ishrani (povrće, voće, mlečni proizvodi, jaja, meso). Praktično je dozvoljena upotreba svih vrsta namirnica, samo je količina ograničena. Ako dijabetičar boluje od neke od stomačnih bolesti (čir na želucu ili dvanaestopalačanom crevu, oboljenje žučne kesice ili bubrega), onda se u dijabetičku dijetu uvode korekcije korisne za tu drugu bolest.

Pored svežih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su konzervisane zamrzavanjem (povrće, voće, meso), zatim proizvode specijalno pripremljene za dijabetičare (razne vrste sladila, džemova, keksa, čokolade, testenina, hleba, testa, napitke i dr.), kojih sve više ima na našem tržištu. Znatno ređe treba koristiti konzervisano voće, povrće, meso, polugotova ili gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetičare).

Dijetetska ishrana podrazumeva upotrebu različitih namirnica u određenim količinama (u sirovom ili prerađenom stanju). Ovo je razlog da dijabetičar (ili onaj ko priprema hranu) mora da meri namirnice za svaki dnevni obrok (1 do 2 meseca), pa tek kada se uhoda u merenju da to proba da radi "od oka". Odmeravanje "od oka" treba povremeno kontrolisati vagom, kako bi se izbegle zablude.

Kako meriti bez vage?

  • 1 manja šačica = 20 ml 1 veća šačica = 30 ml
  • 1 manja vinska čaša = 80 ml 1 vinska čaša = 100 ml
  • 1 manja čaša za vodu = 200 ml 1 veća čaša za vodu = 300 ml
  • 1 manja šoljica = 50 ml 1 veća šoljica = 80 ml
  • 1 manja šolja = 250 ml 1 veća šolja = 300 ml
  • 1 kafena kašika = 5 ml 1 supena kašika = 15 ml

Upotreba ulja i masti
Za pripremu hrane se koristi ulje u količini koja je propisana u dijeti. Ulje je vrsta masnoće (masti), a od masnoća dijabetičar može da koristi: suncokretovo, kukuruzno ili maslinovo ulje, ređe biljnu mast, a izuzetno retko (ili nikako) svinjsku mast.

Priprema variva
Priprema svih vrsta variva obavlja se na sledeći način: u odgovarajuću posudu istovremeno staviti sve artikle koji čine gotovo varivo i zajedno kuvati ili dinstati do određene gustine. Izbegavati nepotrebne začine, a koristiti one koji doprinose očuvanju navika i negovanju dobrog ukusa. Kuvanje obavljati na "umerenoj vatri", a pred kraj se može dodati peršun i određena količina soli (ili zamene za so).

Začini
Upotreba začina se prepušta ukusu, navici i sklonosti za promenu navike. U slobodnoj su upotrebi: aleva paprika (slatka i ljuta), biber, lorber, najkvirc, kapar, korijander, mirođija, peršunov i celerov list, origano, karanfilić, kim, keri, ren, ruzmarin, bosiljak, sirće i drugi ređi začini. Začini sa ograničenom količinom upotrebe jesu: senf (različite vrste), majonez, tartar sos, kisela pavlaka, pire od paradajza, sladilo, masline (2 – 3 komada). Veće količine ovih namirnica ulaze u energetski sastav ukupne dijete i preračunavaju se u kilodžulima (kJ) ili kilokalorijama (kcal).

Upotreba soli
Upotreba soli je prepuštena ukusu. Međutim, kod određenih oštećenja zdravlja (bolesti ili slabosti srčanog mišića, bubrega, jetre i dr.), ograničava se unos soli (ovo određuje lekar) i preporučuje se korišćenje zamene za so.

Zaprška
Dijetetska ishrana isključuje upotrebu zaprške u pripremi jela i variva. Ovaj princip je uslov za dobru ishranu i zdravih osoba.

Kolektivna ishrana
Porodica u kojoj postoji dijabetičar ima "peh" da joj je jedan član bolestan, ali ima i prednost, pošto će taj član porodice uticati na primenu strukture, načina i navika u ishrani (ukoliko porodica nije bila na savremenom – higijenskom režimu ishrane). Sastav ishrane biće isti za sve, samo je količina hrane za dijabetičara određena odgovarajućom dijetom. To znači da dijabetičar jede iz "zajedničke zdele", a poznavanje načina njegove ishrane služi mu kao "sopstvena mera" u dijetetskom lečenju svoje bolesti. Pri korišćenju društvene ishrane (menze, restorani, kafane, posete rođaka i prijatelja) dijabetičar se orijentiše na upotrebu onih jela za koja zna da odgovaraju njegovom zdravstvenom stanju. Ovakvim postupkom dijabetičar nije obavezan da se "legitimiše" ukoliko ne želi i "ravnopravno" koristi ponuđeni izbor pripremljenih jela. Ako ste dijabetičar, to ne znači da ne treba da probate meksičku, italijansku, kinesku ili indijsku hranu. Češćim merenjem šećera znaćete koja hrana i kojoj količini odgovara Vašem organizmu i kako deluje na Vaš šećer u krvi.

Slave i slavlja
Za vreme tradicionalnih proslava jede se uglavnom tradicionalna hrana i sedi se dugo za stolom. Oboleli od šećerne bolesti u tim slučajevima treba da se pridržavaju svojih navika u ishrani koliko god je to moguće. Pošto je običaj da se poslužuje sa više vrsta jela, uzmite od svake sasvim malu količinu. Nemojte biti opterećeni hranom za dijabetičare. Uzmite tanko parče torte i uživajte u večeri provedenoj sa prijateljima i rođacima!

Diskoteka i igranke
Ako ćete ići u diskoteku ili ćete za vreme večeri igrati i biti aktivniji nego inače, potrebno je da uz večeru, pre izlaska, pojedete dodatnu količinu hrane bogate ugljenim hidratima (hleb, testo, krompir) kako biste imali dovoljno energije za tu noć. Ponesite i nešto da gricnete tokom večeri, a ako niste poneli, uzmite nešto sa bara (grisine ili neke grickalice).

Žurke i prijemi
Proverite sa organizatorom da li će na žurci ili prijemu biti posluživana hrana, kako biste se mogli adekvatno pripremiti za tu priliku. Ako će biti servirane samo grickalice, onda morate pre odlaska pojesti svoj regularni obrok. Takođe, ako će hrana biti servirana kasnije od Vašeg uobičajenog vremena za jelo, tada pojedite neki lagani sendvič ili voće. Ponekad, kada idete na roštilj ili mesta gde serviraju jednoobraznu hranu, zatražite hleb ili neku drugu hranu koja sadrži ugljene hidrate kako bi se održao Vaš šećer u krvi.

Alkoholna pića
Dozvoljena je ograničena upotreba standardnih alkoholnih pića, i to: povremeno korišćenje 1-2 čašice žestokog pića (rakija, vinjak, votka, konjak, viski, rum), 1-2 čaše piva ili 1-2 čaše vina (špricer, bevanda), ili 1-2 vinske čaše belog, crnog vina ili ružice (Pušenje i alkohol).

Stare i nove navike
Stvaranje novih navika i "prerađivanje" starih je najglavniji deo posla koji treba da obavi svaki dijabetičar (sam i uz pomoć lekara) na početku i u toku lečenja šećerne bolesti. U trenutku kada je ovo savladao, dijabetičar počinje da "vodi svoju bolest", (tada mu više nisu potrebni mnogobrojni "savetodavci", koji često znaju manje od njega) i postaje gospodar svoga zdravlja, a kontrola i savetovanje kod lekara služe mu kao potvrda da je na dobrom putu, koji uspešno savlađuje. Naročito je važno stvoriti nove navike u odnosu na vreme uzimanja obroka i broj uzetih obroka. Povećanje broja obroka u toku dana (5 – 6) znači pravilno raspoređivanje uzete hrane (ili hrane i lekova) u odnosu na ponašanje (oscilaciju) šećera u krvi, a bez uticaja na povećanje telesne težine (ukoliko to nije jedan od ciljeva same dijete). Osobe koje su imale sklonosti za unošenjem slaktiša, a razbolele su se od šećerne bolesti, treba da prilagode svoje navike za upotrebu dijetetskih deserta – napitaka, kolača, džemova i ostalih namenskih proizvoda, koji se po ukusu praktično ne razlikuju od normalne – uobičajene ishrane zdravih ljudi.

.

Leave a Reply