Pripreme za davanje insulina

Najbolji i najprirodniji način lečenja šećerne bolesti je uzimanje insulina. Ovakvo lečenje zahteva, samo prividno, malo veće lično angažovanje obolelog (od onog pri upotrebi tabletiranih lekova), ali se to brzo prebrodi obukom (edukacijom) dijabetičara za samostalno davanje insulina.

Ukoliko oboleli nije u stanju da sam sebi daje insulin (oslabljen vid, drhtanje ruku, opšta slabost i dr.), onda se obuči neko od članova porodice za ovaj postupak. Vremenom ova "obaveza" postaje sastavni deo dnevnog reda – programa, koji se rutinski obavlja (kao što su umivanje, brijanje, oblačenje, uzimanje obroka i sl.).

U situaciji kada prethodno pomenute mogućnosti nisu rešive ili su neprihvatljive, dijabetičar odlazi svakodnevno u zdravstvenu stanicu ili Dom zdravlja da primi insulin. U ređim slučajevima, kada je dijabetičar nepokretan, nadležni lekar piše nalog patronažnoj službi, koja odlazi u kuću obolelog i daje mu insulin. Patronažna služba (medicinska sestra) nije uvek u mogućnosti da blagovremeno dođe i da insulin, pošto najčežće ima dosta onih koje mora u isto vreme i iz istih razloga da obiđe.

Pomeranje vremena uzimanja insulina povlači za sobom i pomeranje obroka, što ima za posledicu raskorak između vremena delovanja insulina i vremena uzimanja sledećih obroka hrane u toku dana, a krajnji ishod ovoga je nepovoljno regulisana šećerna bolest.

Davanje insulina je bitno pojednostavljeno poslednjih godina uvođenjem plastičnih brizgalica ("penkala", odnosno "penova") za jednokratnu upotrebu.

Lekar koji predlaže lečenje insulinom dužan je da obavesti obolelog o svim prednostima ovog lečenja, načinu njegovog korišćenja pri pojavi drugih oboljenja, usklađenom uzimanju obroka sa načinom delovanja insulina i opasnostima koje postoje ako se odstupa od datog saveta i dogovora. Svaki dijabetičar koji se leči insulinom mora biti obučen za samostalno davanje insulina, sa izuzetkom onih dijabetičara čije stanje to ne dozvoljava.

.

Leave a Reply