| Održan sastanak sa ministrom zdravlja |
|
|
|
|
U petak 29.01.2010. g. na lični poziv prof. dr Tomice Milosavljevića, u kabinetu ministra zdravlja je održan sastanak sa predstavnicima udruženja osoba sa dijabetesom iz Srbije. Sastanku su, osim ministra, prisustvovale njegove pomoćnice dr Ivana Mišić i gđa Zorica Pavlović, kao i predstavnici udruženja iz Bečeja, Beograda, Kraljeva, Kruševca, Novog Sada, Pančeva, Pirota, Šida, Tutina, Zaječara i Zrenjanina. Ministar Milosavljević je u svom uvodnom izlaganju istakao da je ovaj sastanak prvi korak ka uspostavljanju bolje saradnje između Ministarstva i naših udruženja i da će se nastojati da se sastanci održavaju što je češće moguće. Rekao je da mu dijabetes nije stran ni u profesionalnom ni u privatnom životu, jer mu oba roditelja vode bitku sa ovom bolešću. Ministar je rekao da u ovako teškoj finansijskoj situaciji, ne možemo očekivati od zdravstvenog sistema da imamo "švedski sto" i da pružimo sve, ali ne možemo dozvoliti ni da imamo samo supu. Zbog toga će dati sve od sebe da osnaže primarni sektor, kako bi osobe sa dijabetesom imale adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Savetovališta ne mogu vratiti u starom obliku, ali u okviru strategije za hronične nezarazne bolesti može se iznaći model za zbrinjavanje osoba sa dijabetesom, koje će raditi po sličnom principu. Nakon polučasovnog uvodnog izlaganja, sastanak je nastavljen sa pomoćnicama ministra, koje su saslušale i notirale sve sugestije i predloge koje su izneli predstavnici udruženja, svaki ponaosob. Ključni problemi koji su bili istaknuti kao "gorući" i na kojima će se raditi u predstojećem periodu su: 1. Ukidanje savetovališta i dispanzera za dijabetes. Ideja je bila da odabrani lekari preuzmu ingerencije savetovališta, ali je ovo u mnogim mestima u Srbiji dovelo do velikih problema. Ispostavilo se da je posledica ovog postupka povećan broj akutnih komplikacija dijabetesa, a verovatno nas očekuje i epidemija kasnih komplikacija kroz nekoliko godina. Da li će država pristupiti osnivanju centara za hronične bolesti, ili uvesti sestre za brigu o osobama sa dijabetesom, ili obe ove stvari, na Ministarstvu je da proceni, ali je sasvim sigurno da dosadašnji pristup neće biti održiv u dužem vremenskom periodu. 2. Samokontrola dijabetesa - treba razmotriti da se prava u tom smislu prošire i u pravilniku izbriše starosna granica od 26 godina. Intenzivirano lečene osobe potroše znatno više tračica nego što dobijaju, a postoje osobe koje se dobro kontrolišu sa 1, 2 ili 3 doze insulina, ali to takođe uspevaju zahvaljujući dobroj samokontroli. Takođe treba razmisliti o uvođenju dvodnevne obuke za samokontrolu, koju bi mogla lokalna udruženja da sprovode u svojim sredinama. 3. Krajem prošle i početkom ove godine osobe sa dijabetesom koje koriste insulinske pumpe imale su problem sa potrošnim materijalom, a postoji i problem što nema zamenskih pumpi, ako se slučajno pokvari ona koja se koristi. To je tehnički problem koji se, verovatno, može lako rešiti unošenjem uslova u tender za nabavku ovih sredstava. 4. Edukacija osoba sa dijabetesom važna je komponenta dobre regulacije dijabetesa i sprečavanja ili odlaganja komplikacija i odluka da se omogući borovak osoba na insulinskoj terapiji u Vrnjačkoj Banji bila je dobra ideja. Nažalost, ideja nije sprovedena kako se očekivalo i umesto da dovede do poboljašna brige o dijabetesu, boravak u Vrnjačkoj Banji dovodi do velikih problema osobama koje odluče da tamo odu. Naime, umesto da zaista rade edukaciji i rehabilitaciju osoba sa dijabetesom, tamo se pokušava promena terapije, što osobama sa dijabetesom, kad se vrate u svoje gradove, pravi velike probleme. Dešava se da im se isključi insulinska terapija ili doze znatno smanje ili promeni vrsta inslina i lekari opšte medicine bivaju u velikoj dilemi da li da nastave terapiju koja je prethodila rehabilitaciji ili nastave terapiju sa otpusne liste i sve se završava paničnim zahtevima za vanredni pregled kod dijabetologa ili disregulacijom rehabilitovane osobe. Mnoga lokalna udruženja i sada na razne načine rade edukaciju osoba sa dijabetesom ili pripremaju edukatore. Treba pomenuti Zrenjanin, gde je u projektu javnih radova urađena opsežna edukacija porodica osoba sa dijabetesom i Zaječar gde je tokom 2009. godine urađen Projekt edukacije osnovaca o dijabetesu i testiranja građana Findrisk upitnikom (koji je prema Uredbi Vlade instrument za procenu rizika od dijabetesa). Ministarstvo bi moglo malim sredstvima da inicira relativno velike projekte koje bi mogla lokalna udruženja da sprovedu. 5. Prepisivanje redovne terapije i uvođenje insulinskih analoga - Lekari bi trebalo da mogu da pišu onoliko insulina koliko stvarno treba pacijentu, a ne da se dešava da neki imaju velike zalihe, a neki imaju terapiju za manje od mesec dana. Uvođenje analoga u terapiju je komplikovano i uslovi u pravilniku često ne odgovaraju pravom stanju stvari. Nije važan samo rezultat HbA1c, već celokupno stanje i način života osobe za koje se predlaže prelazak na insulinske analoge. 6. Prevelika administracija - dijabetes je doživotno oboljenje i ne vidimo svrhu odlazaka na komisije na 6 ili 12 meseci zarad ostvarivanja prava na pomagala. 7. Nedostatak Nacionalnog registra za dijabetes - Izradu baze finansirala je kompanija NovoNordisk ali je baza posle toga u vlasništvo prenesena Minstarstvu zdravlja i od tada se njeno korišćenje nije stimulisalo niti se baza tehnički osavremenjuje prema potrebama korisnika (baza je zaključana i ne mogu se novi lekovi u nju unositi). Ministarstvo bi trebalo da preuzme redovno servisiranje ove baze podataka i na neki način stimuliše njeno korišćenje. 8. Vodiči dobre klinčke prakse moraju se redovnije prilagođavati savremenim tokovima medicinske nauke. Veliki problem postojao je kada su se pojavili insulinski analozi jer oni u aktuelnom vodiču nisu pomenuti a nisu ni mogli biti jer je 2002. godine postojao od analoga samo Lispro insulin kompanije Lilly koji se kod nas nije ni pojavio na tržistu a svi ostali novijeg su datuma. 9. Edukacija lekara opšte medicine treba da bude redovan zadatak Minstarstva, ali takođe i ostalih zdravstvenih radnika i Ministarstvo treba da napravi program edukacije i za to izdvoji sredstva. 10. Edukacija javnosti o dijabetesu putem TV spotova i uspostavljanje neke vrste obeležja (narukvice ili sl.), kako bi javnost razlikovala osobu sa dijabetesom koja je u hipoglikemiji od nekog pijanca ili osobe pod narkoticima. Na kraju sastanka pomoćnica ministra dr Ivana Mišić je rekla da se na nekim od ovih problema već radi, kao što su izmene pravilnika o pomagalima i izmene u organizaciji zdravstvenih službi, a da će se na ostalim problemima raditi u kontinuitetu i uz češće sastanke sa udruženjima. Još jednom se srdačno zahvaljujemo ministru i njegovom timu i nadamo se uspešnoj saradnji na obostrano zadovoljstvo. [Diabeta.net, 02.02.2010.] |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
