Insulinska pumpa se sastoji od rezervoara (u obliku plastičnog šprica od 3 ml), napunjenog brzodelujućim ili kratkodelujućim insulinom, malom pumpom koja radi na baterije i kompjuterskog čipa, koji omogućava 24-časovno automatsko ubrizgavanje određene količine insulina u tkivo. Kompletan aparat je obliku plastične kutijice veličine pejdžera i teži manje od 100 grama. Otporna je na padove i većinu udaraca, a u poslednje vreme postoji model koji je i vodootporan.


Ubrizgavanje insulina u tkivo vrši se putem tankog plastičnog (teflonskog) katetera dužine 60 cm, koji na svom kraju ima malu iglu ili plastičnu kanilu (cevčicu), kroz koju insulin prolazi.


Većina korisnika preferira plastičnu kanilu, pogotovo što za njeno postavljanje u tkivo postoji automatski injektor sa oprugom, a i neosetna je za svakodnevno nošenje.
(kateter i pumpa se mogu privremeno diskonekovati)



Kanila, dužine 9 ili 6 mm (za decu), je smeštena ispod kože, uglavnom u područje abdomena, ali se može nositi i na butini i ostalim područjima . Bez auto-injektora, njeno postavljanje je slično davanju klasične injekcije.

Infuzioni set (špric i kateter) se menja na svaka 2 - 3 dana, mada se, zbog uštede u materijalu, može menjati i na 5 - 7 dana.

Pumpa je osmišljena tako da automatski ubrizgava insulin u tkivo u toku 24 časa prema jedinstvenim programima za određenog dijabetičara. Programiranje pumpe prema potrebama organizma se vrši u specijalizovanim ustanovama pod budnom pratnjom lekara. Mala količina insulina (0.1 - 2.0 i.j.) se ubrizgava kontinualno i naziva se "bazalna doza". Ova doza održava šećer u željenom nivou između obroka i tokom noći. Pre uzimanja obroka korisnik će isprogramirati pumpu da ubrizga "bolusnu dozu", odnosno dodatnu količinu insulina potrebnu za taj obrok.

Da bi se odredila potrebna doza koja će "pokriti" obrok, moraju se odlično poznavati "šećerne jedinice" i visine ugljenih hidrata namirnica koje će se konzumirati.

Insulinska pumpa nije automatska, kako se misli, odnosno ne ubrizgava sama potrebnu količinu insulina u smislu "imitiranja" pravog pankreasa. Korisnik i dalje, u skladu sa instrukcijama lekara, visine glikemije i vrste namirnica u obrocima, mora sam da određuje doze.

Kako da izračunate boluse pred obroke?

Međutim, pokazalo se da je insulinska pumpa jedan od do sada najidealnijih vidova kontrole šećerne bolesti i skoro jedini način da se prevaziđe "efekat zore" kod dijabetičara (kada nivo šećera u periodu od 02.00 do 06.00 h dostiže veoma visoke vrednosti).

Insulinska pumpa je precizan i vrlo fleksibilan način regulacije šećerne bolesti i omogućava dijabetičaru održavanje odličnog nivoa šećera u krvi i normalan život. Takođe, sa ovim aparatom nestaju stroge vremenske odrednice u davanju insulina i uzimanju obroka, kao kod terapije špricevima ili penovima. Komplikacije izazvane loše regulisanim dijabetesom se ređe javljaju, a ukoliko su se već ranije pojavile njihovo dalje napredovanje je svedeno na najmanju moguću meru.

 

Opširnije o svemu ovome i mnogo detaljnije čitajte u knjizi "Moj džepni pankreas - život sa insulinskom pumpom"