Hiperglikemija, ili povišen šećer u krvi, je najlakši stepen neposredne opasnosti za zdravlje, a štetno deluje na krvne sudove, tkiva i organe, ukoliko je prisutna duže vreme. Ona je znak loše regulisane šećerne bolesti i nastaje zbog:

• nedovoljne doze insulina ili tabletiranog leka
  
• neredovnog uzimanja terapije
  
• nepridržavanja ili neredovnog korišćenja dijete
  
• prisustva neke druge bolesti ili infekcije
  

Hiperglikemija je odraz nedovoljnog prerađivanja (metabolisanja) šećera u krvi u uslovim sa kojima organizam raspolaže. U nemogućnosti da iskoristi šećer iz krvi za svoje redovne potrebe, organizam troši svoje masne rezerve, pa odoba slabi, odnosno gubi na telesnoj težini.

Angažovanje sopstvenih rezervi masti dovodi do nagomilavanja acetona, tj. produkata nastalih prerađivanjem masti, koji su štetni za zdravlje. Postepeno razvijanje hiperglikemije može da bude bez znakova i simptoma za ovu pojavu, a njen nagli razvoj dovodi do pojačanog žeđanja i povećanog mokrenja.

Hiperglikemija se leči po uputstvu lekara. Lekar daje savet i određuje lečenje, bolesnik prihvata i sprovodi lečenje. Iz pregleda i razgovora sa bolesnikom lekar donosi zaključak o razlozima za pojavu hiperglikemije i daje predlog za dalje lečenje. Lečenje se u ovim slučajevima najčešće sastoji od promene u dozi insulina ili tabletiranog leka, korekcije u ishrani ili načinu života i redovne samokontrole dijabetičara.