Author:

U Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta na Novom Beogradu idu?e godine bi?e otvorena prva javna porodi?na banka mati?nih ?elija. Oboleli od razli?itih uro?enih i ste?enih bolesti potpuno besplatno ?e u le?enju dobijati odgovaraju?e mati?ne ?elije koje zamenjuju bolesne ?elije.

Formiranjem banke krvi pup?anika (mati?nih ?elija) dajete mnogo više šansi za izle?enje onima koji su oboleli od bolesti gde je transplantacija koštane srži jedini lek. Roditelji bolesne dece motivisani su da pri ro?enju drugog deteta ostave krv iz pup?anika. Javna banka zna?i da ste se dobrovoljno odrekli u korist nekoga kome su mati?ne ?elije potrebne i ko je bolestan. Potpuno su zašti?eni podaci ko dobija mati?ne ?elije, kao i to ko je davalac – kaže za ?¢‚Ǩ?æ24 sata?¢‚Ǩ¬ù dr Dragana Vuji?, na?elnik Službe za transpantaciju kosne srži u Institutu za majku i dete.

Oba roditelja moraju da se izjasne da li ?e mati?ne ?elije da doniraju ili da ostave za svoje dete.
– Pri doniranju mora da se vodi ra?una o bolestima u porodici, jer ako ima naslednih bolesti, onda ne može da se donira u javnu banku – kaže dr Vuji?.
Prilikom ro?enja podveže se pup?ana vrpca na dva kraja i prese?e u sredini. Iz ostatka se skuplja krv. Na?in dobijanja krvi iz pup?anika je potpuno bezopasan i po bebu i po majku.
– Mati?ne ?elije ?e mo?i da koristi svako kome su potrebne, bez obzira na godine. Pošto su one manje zrele nego ?elije iz koštane srži, ne mora da postoji potpuna podudarnost primaoca i davaoca – kaže dr Vuji?.
Mati?nim ?elijama le?e se leukemija, neki oblici raka limfnih žlezda, uro?ene slabosti koštane srži, uro?ene bolesti imunološkog sistema… Zna?aj novoformirane banke je i u tome što je do sada bilo mogu?e mati?ne ?elije iz pup?anika ostaviti jedino u privatnim bankama, namenski za novoro?eno dete. Iz javne banke mati?ne ?elije može svako da koristi. U porodi?noj banci ?elije se ostavljaju za obolelog ?lana porodice, ali roditelji mogu i da se odreknu u korist ostalih i tada ?elije idu u javnu banku.

?uvanje ?elija u privatnim bankama 1.800 evra
S obzirom na to da kod nas nije postojala javna banka mati?nih ?elija, oni kojima su one potrebne u nekoj od privatnih banaka u svetu pla?ali su od 25.000 do 30.000 evra. ?uvanje mati?nih ?elija u nekoj od privatnih banaka u svetu košta oko 1.800 evra i one se ?uvaju 20 godina. Uzorci iz Srbije ?uvaju se obi?no u bankama u Gr?koj, Velikoj Britaniji, Belgiji i Holandiji. Formiranjem prve javne porodi?ne banke u Srbiji od idu?e godine ova jedinstvena usluga bi?e potpuno besplatna, kako za darodavca, tako i za one kojima mati?ne ?elije budu potrebne za izle?enje.

[24 sata, 15.10.2009.]

Pročitaj više …

Služba hitne pomo?i namerava da na javnim mestima postavi aparate za reanimaciju, koji ?e omogu?iti da se odmah ukaže pomo? ljudima koji dobiju sr?ani udar.

Sedam hiljada ljudi u Srbiji godišnje umre na ulici, javnom mestu ili na poslu, a razlog je uglavnom naprasni sr?ani napad. Službe hitne pomo?i imaju plan kako da to promene. U saradnji sa gradskim vlastima u naredne dve godine na javnim mestima u Beogradu bi?e postavljeni mobilni defibrilatori.

Ekipi hitne pomo?i u proseku je potrebno 12 minuta da stigne na mesto doga?aja. To su, kako lekari kažu, zlatni minuti kada treba da se reaguje i pomogne pacijentu. Zato ?e uskoro pozorišta, pošte, banke i druga javna mesta biti opremljeni mobilnim defibrilatorima. Re? je o aparatima koji služe za pokretanje rada srca.

“Svrha ovih automatskih defibrilatora je da spasavaju život, zna?i da u prvih par minuta, kada je najpotrebnije da se ukaže pomo?, ljudi koji su obu?eni, na svim prometnim mestima na nekim punktovima, ukažu pomo? do dolaska naše ekipe?¢‚Ǩ¬ù , navodi na?elnica smene u Hitnoj pomo?i Mirjana Mili?evi?.

Mobilni defibrilatori su praksa u svim razvijenim delovima svetam. Postavljeni su na aerodromima, sajmovima, bioskopima, pa ?ak i na ulici .
“Ovde ga konektujete, uklju?ite i kad vam on kaže da postavite elektrode, zna?i nacrtano je gde ide ova elektroda a gde ide ova elektroda, postavite ih. Uklju?ite na punjenje, prikaže da je stanje fibrilacije i sam se isprazni”, objašnjava funkcionisanje aparata dežurna lekarka u Hitnoj pomo?i Danijela Nini?-Marinkovi?

Ipak, iako ?e veliki broj ljudi imati pristup ovim aparatima, preporu?uje se da ga koriste samo kvalifikovane osobe. Najavljeno je da ?e biti postavljeno oko 100 aparata, a da ?e biti obu?eno oko 500 ljudi.

[B92, 12.10.2009.]

Pročitaj više …

Ministar zdravlja Tomica Milosavljevi? izjavio je da ?e Zakon kojim ?e biti zabranjeno pušenje u zatvorenim prostorijama biti usvojen do kraja godine.

Milosavljevi? je precizirao da ?e zakonom pušenje biti zabranjeno u svim zatvorenim prostorima, osim u ugostiteljskim objektima.

?¢‚Ǩ?ìIzuzetak do 2012. godine su restorani, kafi?i, ugostiteljski objekti u kojima se dozvoljava podela na puša?ki i nepuša?ki, gde mora da bude bar polovina i malo više nepuša?ko. To je jedna jednostavna i primenjiva mera svuda?¢‚Ǩ¬ù, smatra ministar.

?¢‚Ǩ?ìUgostiteljski objekt može sad da zabrani pušenje, kao što je to uradio kafi? ?¢‚ǨÀúTajm aut?¢‚Ǩ‚Ñ¢ u ?ika Ljubinoj, ali 90 dana od usvajanja zakona mora da prilagodi svoju praksu zakonu, a to je da podeli prostor?¢‚Ǩ¬ù, navodi on.

?¢‚Ǩ?ì?ini mi se da nam to skre?e pažnju i da nas u?i da ipak u svakom ugostiteljskom prostoru mora da bude podela?¢‚Ǩ¬ù, kaže Milosavljevi?.

Ina?e, posle nešto više od šest meseci Hrvatska vlada ?e ublažiti zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.

Pošto su vlasnici kafi?a, barova i restorana tvrdili da im je zabrana prepolovila zaradu, bi?e im omogu?eno da u svojim objektima imaju odvojen prostor za puša?e.

Procenjuje se da puša?i ?ine tre?inu od 4,5 miliona stanovnika Hrvatske.

[B92, Beta, 11.10.2009.]

Pročitaj više …

Pacijenti ?e od 15. oktobra pla?ati participaciju od 50 dinara na lekove i preglede. Odlukom Vlade Srbije, sa 40 na 50 dinara poskupela je osnovna fiksna participacija koja se pla?a za svaku kutiju leka i pregled. Ostala u?eš?a pacijenata u troškovima le?enja – procentualna participacija za lekove i implante, i fiksna za dijagnosti?ke procedure, ostaju nepromenjena.

Ovo je drugi put ove godine da poskupljuje participacija. Prvo je u jauaru duplirana sa 20 na 40 dinara, a sada je, na predlog Upravnog odbora Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje i uz saglasnost Ministarstva zdravlja, korigovana za još 10 dinara naviše. Obrazloženje je da se prebacivanjem tereta na one koji imaju nadokna?uju pove?ani troškovi le?enja.

– Najsiromašnije kategorije stanovništva su zašti?ene, jer ne pla?aju participaciju – kaže Vladan Ignjatovi?, pomo?nik direktora RZZO. – Više od 1,2 miliona ljudi, koji su zdravstveno osigurani kao gra?ani bez prihoda, ne pla?aju fiksno u?eš?e u troškovima le?enja. Participacije su oslobo?eni i oni sa primanjima ispod utvr?enog materijalnog cenzusa. Potvrde o osloba?anju participacije, po ovom osnovu, dosad je uzelo više od 350.000 osiguranika.
Participacije trenutno mogu da se oslobode svi koji sa prihodom do 19.000 žive sami, ili ako u zajedni?kom doma?instvu nemaju ve?a primanja od 13.000 po ?lanu.

Prihod
Samo od fiksne participacije za lekove godišnje se prikupi oko tri milijarde dinara, a od u?eš?a pacijenata u drugim troškovima le?enja i pregleda (ne ra?unaju?i procentualnu participaciju za lekove), još oko ?etiri milijarde dinara. Taj novac ide u budžet zdravstvenih ustanova koje su i naplatile participaciju.

[Ve?ernje novosti, 09.10.2009.]

Pročitaj više …

Specijalna bolnica ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji

Vrnja?ka Banja – Zahvaljuju?i terapijama i edukaciji u Specijalnoj bolnici ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji 350 dijabeti?ara zavisnih od insulina prestalo je da uzima taj lek u proteklih godinu dana. U ovoj bolnici je u proteklih 12 meseci boravilo 11.790 dijabeti?ara koji koriste insulin o trošku Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje. Osim onih koji su u potpunosti prestali da koriste insulin, ve?ini pacijenata posle le?enja zna?ajno je smanjena dnevna doza koju koriste.

Prema re?ima mr Dejana Stanojevi?a, direktora ?¢‚Ǩ?æMerkura?¢‚Ǩ?ì, ustanova je ove godine ostvarila 81.003 bolesni?kih dana.
– Veoma smo sre?ni zbog ?injenice što je nakon desetodnevnog tretmana iz ?¢‚Ǩ?æMerkura?¢‚Ǩ?ì svojim ku?ama otišlo 350 dijabeti?ara, koji u daljem le?enju od ove bolesti 21. veka više ne?e morati da uzimaju insulin. Osim toga, analizom smo utvrdili, da je doza tog leka kod svih 11.790 dijabeti?ara koji su do sada boravili u našoj ustanovi, smanjena za 21,48 odsto. To pokazuje da po kvalitetu le?enja ove bolesti uopšte ne zaostajemo za najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta. Ako se tome doda i podatak smanjenja telesne težine pacijenata, onda je uspeh medicinskih stru?njaka naše bolnice još ve?i – kaže Stanojevi?. On isti?e da ovoj kategoriji bolesnika pružaju i druge zdravstvene usluge poput snimanja krvnih sudova, laserskih intervencija na krvnim sudovima o?nog dna, kompletna laboratorijska ispitivanja sa preko 20 kontrolnih merenja še?era. Edukacija dijabeti?ara predstavlja, kažu u ovoj ustanovi, svojevrsnu ?¢‚Ǩ?æMerkurovu?¢‚Ǩ?ì školu u kojoj bolesnici sti?u znanja o tome šta je neophodna fizi?ka aktivnost, kako treba pravilno da se hrane te, ako su zavisni od insulina, koju dozu tog leka sebi treba svakodnevno da daju nakon povratka ku?i.
– Dosadašnji rezultati le?enja dijabeti?ara pokazuju da je ostvaren cilj u delu zdravstvenog sistema koji se bavi dijabetesom, kao i da je postignuto potpuno zadovoljstvo pacijenata uvo?enjem Programa edukacije, koji je u funkciji borbe protiv komplikacija i invalidnosti pacijenata od še?erne bolesti – isti?e dr Dragana živojinovi?, na?elnica ?¢‚Ǩ?æMerkurove?¢‚Ǩ?ì endokrinološke službe.
Prema podacima RZZO u Srbiji ima oko 60.000 dijabeti?ara koji primaju insulin. Pravo na destodnevni boravak, rehabilitaciju i edukaciju u Specijalnoj bolnici ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji, kako isti?u u tom Zavodu, imaju osiguranici kojima su overene zdravstvene knjižice i koji pribave uput od izabranog lekara za stacionarnu rehabilitaciju, kao i mišljenje lekara specijaliste interne medicine, a iz koga se vidi da primaju insulinsku terapiju.

[Blic, 09.10.2009.]

Pročitaj više …

Nova Lista lekova   je sastavni deo Pravilnika o izmenama Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je objavljen u “Službenom glasniku RS” br. 74 od 07.09.2009. godine.
Primenjuje se od 15.09.2009. godine, kada izmena Pravilnika stupa na snagu.
Listu lekova možete preuzeti sa sajta RZZO

[Diabeta.net, 13.09.2009.]

Pročitaj više …

Infarkt i šlog naj?eš?i su uzroci smrti u našoj zemlji, ali sve ve?i broj osoba oboleva i umire i od posledica dijabetesa

Od bolesti srca u proseku godišnje umru 58.292 osobe… Infarkt i šlog vode?i su uzroci smrtnosti kada su u pitanju bolesti sistema krvotoka

Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori poslednjih pet godina ?ine više od 75 odsto uzroka smrti u našoj zemlji. Pored ovih oboljenja, naj?eš?i uzroci smrti u Srbiji ve? decenijama su i dijabetes, opstruktivna bolest plu?a, povrede i trovanja, pokazuje ?¢‚Ǩ?æBatutovo” istraživanje.

Dr Tanja Kneževi?, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije ?¢‚Ǩ?æDr Milan Jovanovi? Batut”, kaže da su za više od polovine svih smrtnih ishoda krivac bolesti sistema krvotoka.

– Od bolesti srca i krvnih sudova, u toku poslednjih pet godina u proseku godišnje umru 58.292 osobe. žene su ?eš?e umirale u odnosu na muškarce. Infarkt i šlog vode?i su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Oboljenja sr?anog miši?a se nalaze na prvom mestu, šlog zauzima drugo, a infarkt srca tre?e mesto u ukupnoj smrtnosti u našoj zemlji – kaže Tanja Kneževi?.

Svaki peti umire od raka

Skoro svaka peta umrla osoba bila je žrtva malignog tumora, koji je na drugom mestu uzro?nika smrti. Od malignih tumora u proseku godišnje umire 19.718 ljudi.

– Muškarci ?eš?e umiru u odnosu na žene. Muškarci su najviše umirali od raka bronhija i plu?a, debelog creva i rektuma, raka prostate i raka želuca, a žene od raka dojke, debelog creva i rektuma, bronhija i plu?a, ali i raka grli?a materice – navodi Kneževi?ka.

Prema njenim re?ima, od posledica povreda i trovanja umire 3,8 odsto stanovnika Srbije godišnje.

– Nasilne smrti, uklju?uju?i i saobra?ajne nesre?e, trovanja i samoubistva ve? duži niz godina ?ine tre?i vode?i uzrok smrtnosti u našoj zemlji. Tokom poslednjih pet godina, nenamerne povrede su ?inile 50,5 odsto svih smrtnih ishoda, a namerne 49,5 odsto. Godišnje u saobra?ajnim udesima život izgubi u proseku 910 osoba. U Srbiji u proseku ?etiri osobe svakoga dana izvrše samoubistvo – kaže Kneževi?ka.

Porast broja dijabeti?ara

?Ö¬†e?erna bolest jedna je od naj?eš?ih nezaraznih bolesti koja poprima razmere globalne epidemije.

– Procenjuje se da u Srbiji dijagnozu dijabetesa ima približno 400.000 osoba. Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji ?etvrti uzrok umiranja. Godišnje od ove bolesti u našoj zemlji umre približno 2.650 osoba, a u poslednjih pet godina uo?en je porast umiranja – rekla je Kneževi?ka.

Hroni?na opstruktivna bolest plu?a peti je uzrok smrtnosti u Srbiji, od koje godišnje umre prose?no 2.550 osoba. Procenjuje se da više od pola miliona ljudi u Srbiji boluje od hroni?nih nezaraznih respiratornih bolesti. Približno 320.000 osoba (4,3 odsto) ima hroni?nu opstruktivnu bolest plu?a, a 200.000 (2,7 odsto) astmu.

Poslednjih godina uo?en je porast opšte stope smrtnosti u Srbiji. Najviše su porasle stope mortaliteta od še?erne bolesti (za 14,3 odsto), malignih tumora (za 9,7 odsto) i opstruktivnih bolesti plu?a (za 8 odsto). Istovremeno, zabeležen je i porast smrtnosti od cirkulatornih bolesti za 1,7 odsto.

Poro?aji ?esto komplikovani

U toku prošle godine u Srbiji se porodilo 69.035 žena. Broj živoro?ene dece je 69.785, a mrtvoro?ene 416. Od ukupnog broja živoro?enih 116 je umrlo u toku boravka u porodilištu. ?etiri žene su se porodile i umrle u porodilištu. Bez komplikacija su protekla 37.742 (55 odsto) poro?aja. Komplikacije samog poro?aja imalo je 27.878 žena, a kod 3.415 su zabeležene ostale komplikacije i patološka stanja kod majke ili deteta, a koja su vezana za poro?ajni period.

Naj?eš?e komplikacije poro?aja su povreda me?ice u toku poro?aja, zaostajanje posteljice bez krvarenja i komplikovan poro?aj zbog pozicije pup?anika oko vrata deteta.

Podaci u Srbiji

1. Bolesti sistema krvotoka 55,6%
– Godišnje umru 58.292 osobe (26.892 muškarca (53,9%) i 31.400 žena (46,1%))
– Oboljenja sr?anog miši?a (12,4%), šlog (7,3%) i infarkt (6,4%)

2. Maligni tumori 19%
– Godišnje umre 19.718 ljudi (muškarci 56,9 odsto, a žene 43,1 odsto)

3. Povrede i trovanja 3,8%

4. ?Ö¬†e?erna bolest 2,7%
– Obolelo 5,4% populacije
– Godišnje umre 2.650 osoba

5. Opstruktivna bolest plu?a 2,4%
– Oko 320.000 osoba obolelo (4,3%)
– Godišnje umre 2.550 osoba

Podaci u svetu

1. Kardiovaskularne bolesti
– Godišnje umre oko 17,5 miliona
– (30 odsto svih smrtnih slu?ajeva)
– Od ovog broja 7,6 miliona bolesti srca i krvnih sudova, a 5,7 miliona moždanih udara

2. Maligni tumori
– Godišnje umre 7,4 miliona osoba
– (13 odsto svih umrlih)
Najsmrtonosniji oblici tumora su:
rak plu?a (1,3 miliona smrti godišnje)
želuca (803.000)
debelog creva (639.000)
jetre (610.000)
dojke (519.000)

3. Povrede i trovanja

4. Respiratorne bolesti
– Oko tri miliona osoba umre od posledica respiratornih bolesti, uglavnom hroni?nih opstruktivnih plu?nih oboljenja

5. Dijabetes

[Press, 02.09.2009.]

Pročitaj više …

Skupština Srbije usvojila Zakon o javnom zdravlju, koji bi, prema navodima predlaga?a, trebalo da unapredi nivo zdravstvene zaštite gra?ana i o?uva njihovo zdravlje.

Zakonom je utvr?eno da u obezbe?ivanju i sprovo?enju javnog zdravlja u Srbiji aktivno u?estvuju zdravstvena služba, organizacija za zdravstveno osiguranje, vaspitno-obrazovne i druge ustanove, privredna društva, javna preduze?a, preduzetnici, Crveni krst Srbije, udruženja, crkve i verske zajednice, gra?ani, jedinice lokalne samouprave, Vojvodina i Srbija.

Propisano je da zavodi za javno zdravlje svake dve godine dostavljaju izveštaje o zdravlju stanovništva na teritoriji za koju su osnovani.

Zavod za javno zdravlje Srbije, na osnovu izveštaja i sopstvenih analiza, izra?uje i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja petogodišnji izveštaj o zdravlju stanovništva, koji služi kao osnova za planiranje zdravstvene politike.

Zakonom je propisano da društvena briga za javno zdravlje pored ostalog obuhvata utvr?ivanje politike i strategije javnog zdravlja, pra?enje zdravstvenog stanja stanovništva i identifikovanje zdravstvenih problema na nivou Srbije, planiranje, utvr?ivanje glavnih zadataka, donošenje posebnih programa u oblasti javnog zdravlja, utvr?ivanje i sprovo?enje mera poreske i ekonomske politike kojima se podsti?u zdravi stilovi života, obezbe?enje uslova za zdravstveno vaspitanje i obrazovanje stanovništva i obezbe?ivanje uslova za brzo reagovanje u elementarnim i drugim ve?im nepogodama i vanrednim prilikama.

Sredstva za ostvarivanje delatnosti u oblasti javnog zdravlja obezbe?uju se iz budžeta Srbije, Pokrajine, grada i opštine, od organizacije zdravstvenog osiguranja, prodajom usluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi s delatnoš?u zdravstvene ustanove i obavljanjem nau?no-istraživa?ke i obrazovne delatnosti, od legata, poklona.
 
Zakon o transfuziološkoj delatnosti

Skupština je usvojila i Zakon o transfuziološkoj delatnosti, kojim se ure?uju na?in, postupak, uslovi, nadzor i organizacija transfuziološke delatnosti.

Transfuziološka delatnost obuhvata planiranje, prikupljanje, testiranje, preradu krvi i komponenata krvi, bez obzira na njihovu namenu, i ?uvanje, upravljanje, distribuciju, snabdevanje i izdavanje krvi i komponenata krvi namenjenih transfuziji.

Zakonom je propisano da Srbija u ostvarivanju društvene brige za zdravlje stanovništva obezbe?uje uslove za snabdevanje stanovništva dovoljnom koli?inom kvalitetne i bezbedne krvi i komponenata krvi.

Zdravstvenoj ustanovi može se izdati dozvola za obavljanje transfuziološke delatnosti, ako ispunjava uslove u pogledu kadra, prostora i opreme za obavljanje tog posla.

Bliže uslove u pogledu kadra, opreme i prostora za obavljanje transfuziološke delatnosti propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.

Zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje transfuziološke delatnosti podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja, preko Uprave za biomedicinu.

Zakon utvr?uje da davaoci krvi i komponenata krvi mogu biti punoletne osobe do 65 godina za koje nadležni doktor medicine utvrdi da ne postoje medicinski razlozi koji bi mogli uzrokovati ošte?enje zdravlja davalaca ili primalaca krvi. Davanje krvi je dobrovoljno, besplatno i anonimno.

Kako je utvr?eno, osoba koja ho?e da da krv ili komponente krvi mora biti obaveštena o mogu?im reakcijama tokom uzimanja krvi, obimu testiranja krvi, kao i zaštiti podataka o li?nosti. Osoba koje ho?e da da krv ili komponente krvi dužna je da pre svakog davanja krvi ili komponente krvi popuni upitnik i svojim potpisom potvrdi verodostojnost podataka. Pre svakog davanja krvi ili komponente krvi, nadležni doktor medicine obavezan je da pregleda osobu koja daje krv. Osoba koja daje krv mora biti obaveštena o mogu?nosti da odustane od davanja pre otpo?injanja postupka, kao i o mogu?nosti odbijanja davanja, odnosno mogu?nosti povla?enja saglasnosti, u bilo kom trenutku u toku davanja.

Ovlaš?ena transfuziološka ustanova utvr?uje mere koje obezbe?uju da se krv i komponente krvi prikupljaju, testiraju, prera?uju, ?uvaju, distribuiraju i izdaju na teritoriji Srbije, na na?in koji omogu?ava pra?enje krvi i komponenata krvi od davaoca krvi do primaoca krvi i obratno.
 
Zakon o transplantaciji

Skupština je usvojila i Zakon o transplantaciji, koji ure?uje pitanja koja su od zna?aja za organizaciju i sprovo?enje transplantacije organa ili delova organa.

Zakonom je utvr?eno da se postupak transplantacije može obavljati samo ako je to medicinski opravdano, odnosno ako je to najpovoljniji na?in le?enja. Utvr?eno je da je u postupku transplantacije zabranjeno nuditi ili davati bilo kakvu naknadu ili drugu imovinsku, neimovinsku korist davaocu organa, a zabranjeno je i reklamiranje potreba za organima, oglašavanje doniranja i davanja nov?ane naknade ili druge materijalne ili nematerijalne koristi.

Zabranjeno je i reklamiranje zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika koji obavljaju postupak transplantacije u sredstvima javnog informisanja i na drugim nosiocima oglasnih poruka. Zakon propisuje zabranu trgovine organima.

Ako za pojedini organ umrlog davaoca u Srbiji nije mogu?e na?i odgovaraju?eg primaoca organa sa republi?ke liste ?ekanja, organ se može ponuditi odgovaraju?oj me?unarodnoj organizaciji, me?unarodnoj instituciji i stranoj državi s kojima je uspostavljena uzajamna saradnja za razmenu organa radi le?enja.

Zakonom je propisano da su podaci o davaocu i primaocu organa službena tajna, koju su dužna da ?uvaju sve osobe koje u?estvuju u postupku transplantacije i lica kojima su ti podaci dostupni.

Uzimanje organa od živog davaoca organa dozvoljeno je pod uslovom da je živi davalac organa dao pismeni pristanak koji je izraz njegove slobodne volje.

Uzimanje organa od umrle osobe može se izvršiti isklju?ivo posle dijagnostikovanja i utvr?ivanja moždane smrti na osnovu medicinskih kriterijuma u skladu sa zakonom.

Zakon utvr?uje osnivanje Uprave za biomedicinu koji ?e biti organ u sastavu Ministarstva zdravlja.

Zakonom je propisano da je doniranje organa dobrovoljno i bez finansijske nadoknade, osim nadoknade nužnih troškova.

Skupština je usvojila i Zakon o transplantaciji ?elija i tkiva kojim se ure?uju dobijanje, doniranje, testiranje, obrada, o?uvanje, skladištenje i distribucija ljudskih ?elija i tkiva namenjenih za primenu kod ljudi. Ure?uje se i osnivanje banaka ?elija i tkiva, nadzor nad sprovo?enjem ovog zakona i obavljanje odre?enih poslova državne uprave u oblasti transplantacije ?elija i tkiva.
 
Zakon o le?enju neplodnosti

Skupština je usvojila i Zakon o le?enju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplo?enja kojim se ure?uju uslovi i na?in le?enja neplodnosti kod muškaraca i žena.

Zakonom je utvr?eno da se na?elo medicinske opravdanosti biomedicinski potpomognute oplodnje ostvaruje u slu?aju kada le?enje neplodnosti drugim postupcima nije mogu?e ili ima zna?ajno manje šanse za uspeh, ako to ne dovodi do neprihvatljivog rizika po zdravlje, život i bezbednost majke, odnosno deteta.

[EMportal, Beta, 01.09.2009.]

Diabeta napomena: kada bude ažuriran sajt Parlamenta, mo?i ?ete da preuzmete Zakon na ovoj strani

Pročitaj više …

I ove godine kompanija Adoc raspisuje umetni?ki konkurs za klince (i omladince) sa dijabetesom. Ovogodišnja tema je: “Kontrola mog dijabetesa, omogu?ava mi da sledim svoje snove“. Rok za dostavljanje radova je 15.08.

Deo nagradne igre se ve? odigrao u kampu na Go?u, tako da su ukupno 3 nagrade dodeljene tamo (jer su sva deca tamo crtala), a ostalih 6 nagrada ?e biti podeljene, kao i prethodnih godina, u prostorijama kompanije Adoc. Izvla?enje u Adoc-u ?e biti 20.08.
Glavne nagrade su: bicikli, teniski reketi s lopticama i digitalni fotoaparati.

Preuzmite poster-pozivnicu OVDE (pdf, 636 Kb)

[Diabeta. net, 04.08.2009.]

Pročitaj više …

Karlo Hubai, ro?en 1982. godine u Somboru, je trenutno apsolvent na Fakultetu tehni?kih nauka u Novom Sadu, smer Mikrora?unarska elektronika.
Dijabetes Tip 1 mu je ustanovljen u martu 2000. godine prilikom sistematskog pregleda, a od 2006. godine je na intenziviranoj terapiji.
Rekreativnim biciklizmom i tr?anjem je po?eo da se bavi još u ranoj mladosti. Od 1999. godine po?inje ozbiljnije da trenira biciklizam. Po?etkom 2003. godine u?estvovao je u osnivanju biciklisti?ke sportske grupe zvanu SCG Sombor (Sombor Cycling Group). 2003. godine osvajaju drugo mesto, a 2004. godine prvo mesto u ekipnom plasmanu na Dunavskom Kupu. Ujedno, Karlo je osvojio 10. mesto u generalnom plasmanu sa odvoženih 20 trka u toku sezone. Osvaja i 6. mesto u generalnom plasmanu Fruškagora Open-a (trke koje se sastoje iz brdskih hronometara i odgovaraju?ih starosnih koeficijenata). Tako?e 2004. godine osvaja svoju prvu medalju. Drugo mesto (srebrna medalja) na trci u Svetozar Mileti?u.
2005. godine u Apatinu se osniva biciklisti?ki klub AS Apatin. Svi ?lanovi SCG Sombor prelaze u njega. Ponovo uzimaju prvo mesto u ekipnom plasmanu. Na trci u Apatinu je doživeo težak pad sa bicikla (pri brzini od 45 km/h) zbog koje nije mogao da trenira 2 meseca. Krajem sezone se ponovo vra?a na asfalt i završava kao 13-ti u generalnom plasmanu Dunavskog Kupa. U novembru osvaja srebrnu medalju na državnom prvenstvu za amatere u Ciklo-krosu.
2006. godine prelazi u novosadski biciklisti?ki klub “Elite”, ina?e organizator Dunavskog Kupa i Fruškagora Open-a.
Od 2007. godine vozi za BK Vojvodina i radi kao trener mla?ih kadeta u BK Vojvodini, a ujedno i osvaja 13. mesto u generalnom plasmanu Dunavskog Kupa, kao i tre?e mesto u ekipnom plasmanu. Od 2008. godine po?inje ponovo sa tr?anjem i laganim pripremama za svoj prvi Ironman. 2008. godine u Novom Sadu je istr?ao svoj prvi polumaraton, a napokon 2009. godine i Somborski polumaraton. Od 2009. godine poseduje biciklisti?ku licencu Elite, i vozi svoju prvu “profesionalnu” trku Lige Srbije u biciklizmu.

Karlov projekat Dijabetes bez granica je osmišljen sa željom da inspiriše i pokaže da osobe sa dijabetesom mogu uraditi ?ak i Ironman. Ove godine planira da u?estvuje u Ironman triatlonu u Ma?arskoj.

Pozivamo sve kompanije i ljude dobre volje da našem studentu i velikom borcu protiv dijabetesa pomognu oko troškova puta za ovu trku, kao i za naredne pripreme. Karla možete kontaktirati na email

[Diabeta.net, 16.07.2009.]

Pročitaj više …