Diabeta.net

Već godinama se priča o gotovo čudesnom potencijalu tzv. matićnih ćelija u lečenju najrazličitijih bolesti i povreda – od preloma kičme i kičmene moždine, preko Parkinsonove bolesti i srčanih udara, pa sve do dijabetesa.

U Americi je pre par dana objavljeno da počinje prvo kliničko ispitivanje tokom kojeg će matične ćelije iz ljudskih embriona biti ubrizgavane u ljudsko telo.

Odabran prvi pacijent
Američka privatna kompanija "Geron Korporacija" objavila je 11. oktobra da je odabrala prvog pacijenta za učešće o ovom prvom, nestrpljivo očekivanom kliničkom ispitivanju u jednoj bolnici u Atlanti.

Sve što je za sada poznato o tom pacijentu jeste da je pretrpeo prelom kičme – najverovatnije u visini plećki – i da je povreda relativno sveža.

Cilj prve faze kliničkog ispitivanja, koja se sastoji od ubrizgavanja manje količine matičnih ćelija iz embriona u samo mesto traume, jeste da se proveri njegova sigurnost, u smislu eventualnih neželjenih i nepredviđenih efekata.

Dosadašnja ispitivanja na životinjama imala su ohrabrujuće rezultate, tako što su dovodila barem do delimične regeneracije povređene kičmene moždine i malog povratka motorike.

Ispitivanje na ljudima je, međutim, odloženo nekoliko puta zbog problema sa cistama koje izbijaju na mestu povrede.

Pomoć paralizovanim pacijentima
Tokom ispitivanja će matične ćelije iz ljudskih embriona biti ubrizgavane u ljudsko teloProblem sa cistama je sada rešen, i direktor Geron Korporacije Tomas Okarma se nada da će ova nova tehnika vremenom pomoći paralizovanim pacijentima:

"Prva grupa biće ljudi sa teškim povredama kičmene moždine. Nadamo se da ćemo ih iz sadašnje beznadežne situacije, u kojoj ne osećaju apsolutno ništa, pomeriti u stanje koje više podseća na lakše povređene pacijente, sa tzv. "nekompletnim povredama". Takvi pacijenti obično povoljno reaguju na fizikalnu terapiju i vremenom postaju sve manje zavisni od pomoći i nege drugih ljudi. Ako ostvarimo samo toliko, to bi bilo veliko dostignuće."

Oni koji se protive ovakvoj terapiji, a u Americi ih nije malo – uglavnom je reč o različitim verskim grupama koje se protive abortusu – kažu da je ona neetička i nezakonita, jer zahteva uništavanje embriona.

Američka vlada trenutno pokušava da preokrene sudsku zabranu državnog finansiranja ovakvih istraživanja, koja je prvi put uvedena u vreme administracije Džordža Buša.

Jedini način za unapređenje terapije
Doktor Okarma pak tvrdi da su klinička ispitivanja na ljudima jedini način da se ovakva terapija unapredi i razvije.

"Ovo je prvo ispitivanje na ljudima, i jedini način da se to uradi je ubrizgavanje matičnih ćelija u ljudsko telo. Proučavali smo efekat ovih ćelija na tri hiljade pacova sa povredama kičme, što je rezultiralo izveštajem od 28 hiljada stranica koji smo podneli Federalnoj agenciji za odobravanje lekova. U tom izveštaju se nalaze svi podaci na osnovu kojih mi, Federalna agencija i naši kliničari veruju da je vreme da ovu terapiju počenemo da primenjujemo na ljudima."

Prednost matičnih ćelija je što mogu da se prave u gotovo neograničenim količinama

Geron Korporacija koristi matične ćelije iz ljudskih embriona koji nisu stariji od nekoliko dana, a za koje je utvrđeno da mogu da izrastu u bilo koje tkivo odnosno organ.

Druga prednost ovakih ćelija je što mogu da se prave u gotovo neograničenim količinama.

Profesor regenerativne medicine na londonskom Univerzitetskom koledžu, Kris Mejson, kaže da je pravi značaj ispitivanja u Atlanti to što se po prvi put koriste ćelije iz embriona, a ne tzv. "odrasle" matične ćelije dobijene od starijih ljudi, ili iz već razvijenih organa.

"Takvih ispitivanja je već bilo uglavnom na obolelima od raka. Cilj ove prve faze ispitivanja jeste samo da se vidi da li je terapija sa embrionalnim matićnim ćelijama bezbedna. Te ćelije će biti ubrizgane u deset pacijenata sa teškim povredama kičme. Ako sve prođe u redu, počeće i prava provera toga da li terapija donosi i željene rezultate davanjem većih doza većem broju pacijenata."

Hiljade naučnih eksperimenata
Matične ćelije su otkrivene tek pre desetak godina.
Prvo istraživanje, koje je pokazalo da moguće lečiti životinje sa povredama kičme, obavljeno je pre pet godina.

Naučnici su od tada morali da obave još nekoliko hiljada eksperimenata da bi uverili vlasti je primena matičnih ćelija na ljudima bezbedna.

Kris Mejson kaže da se nekoliko istraživanja o upotrebi embrionalnih matičnih ćelija u lečenju drugih bolesti i povreda takođe približava fazi u kojoj bi moglo da počne i njihovo kliničko ispitivanje.

"Ovde u Londonu, Institut za oftalmologiju na univerzitetu je u saradnji sa jednom bolnciom već u kasnoj fazi ispitivanja terapije za lečenje katarakte na životinjama, kao najčešćeg uzroka njihovog slepila. Jedna bolnica u Parizu radi na lećenju srčanih bolesti, dok se na terapiji za dijabetes radi u jednoj bolnici u San Dijegu u Kaliforniji. Prema tome, radi se na pronalasku terapija za čitav niz različitih bolesti i povreda", kaže Mejson u razgovoru za BBC

[BBC, 12.10.2010.]