Diabeta.net

U Kliničkom centru Srbije (KCS) gojaznost će biti lečena hirurški u slučajevima kada druge metode ne daju rezultate a prekomerna težina ugrožava zdravlje i život pacijenta, izjavio je danas direktor Multidisciplinarnog centra za lečenje gojaznosti KCS Dragan Micić.

"Gojaznost je ozbiljan zdravstveni problem. Prema podacima Ministarstva zdravlja u Srbiji je 18 odsto populacije gojazno, a još 33 odsto ima prekomernu težinu. Epidemija gojaznosti započela je osamdesetih godina prošlog veka, a podaci za našu zemlju ne razlikuju se mnogo od susednih evropskih zemalja", izjavio je agenciji Beta Micić koji je i inicirao otvaranje centra.

Miltidisciplinaran pristup
Micić je predsednik srpske Asocojacije za sprečavanje gojaznosti u okviru Evropske asocijacije, koja je suočena sa posledicama gojaznosti po zdravlje nacija, inicirala lečenje i utvrdila kriterijume koje zdravstveni centar treba da ispunjava da bi lečenje gojaznosti bilo efikasno.

"Centar se bazično sastoji od nutricionista, endokrinologa, psihijatara, psihologa i barijatrijskih hirurga.

Po potrebi se konsultuju genetičari, specijalisti za hormonske analize, rendgenolozi.

Nije potrebno da sve bude pod jednim krovom, ali pokazalo se efikasnim da bude u okviru jednog kliničkog centra", naveo je Micić.

Za indeks telesne mase preko 35
Centar radi od početka leta, a očekuje se da će u februaru naredne godine raditi u punom kapacitetu.

Za lečenje je obavezan uput matičnog lekara, jer je "lekar primarne zdravstvene zaštite prvi u nizu koji pokreće zdravstvenu zaštitu, on mora da prepozna rizike kod pacijenta".

"Nameravamo da lečimo ljude čiji je indeks telesne mase preko 35 i spadaju u viši stepen gojaznosti. Bolesnici treba da se jave Informativnom pulu u zgradi Polikrinike KCS, a posle obavljenih pregleda i analiza procedura se završava pozivom na konzilijum koji određuje terapiju", kazao je Micić.

Neinvazivno i radikalno
Gojaznost može da se leči redukcionom dijetom i povećanjem fizičke aktivnosti, primenom nekih medikamenata, ali i hirurškim intervencijama kojima se sprečava apsorpcija suvišne hrane.

Bolesnicima kod kojih druge terapije ne dovedu do rezultata, a imaju udružene bolesti kao što su dijebetes tipa dva, povećanje masti u krvi, povećani krvni pritisak ili srčana oboljenja, savetovaće se hirurgija, dodao je Micić naglašavajući da je reč o malom broju pacijenata.

U planu su neinvazivne, laporoskopske operacije, ali i radikalni hirurški zahvati.

U prvom slučaju se oko želuca postavlja prsten koji sprečava prekomeran unos hrane. Radikalnije hirurške intervencije podrazumevaju izbacivanje dela želuca ili creva pacijenta.

[Beta, 17.10.2010.]