Diabeta.net

Ju?erašnja trka je protekla u znaku jednog sigurnog i polaganog tempa.
Mogao bih re?i slobodno da mi je teže danas nego ju?e..

Ovo je za mene bila prva trka na kojoj sam imao ?¢‚Ǩ¬ùzadatak?¢‚Ǩ¬ù  i u sklopu njega sam morao istr?ati maraton tempom 7.05km po min ili ti završiti ga za pet sati. Ono po ?emu se razlikovao ovaj maraton od ostalih jeste konstantna brzina od starta do cilja koja bi trebala omogu?iti ostalim rekreativcima jednu ravnu liniju i lakši završetak trke. Stalno vi?am po?etnike koje ponese masa i koji se ose?aju da oni to mogu tim tempom i ve? na pola puta odustaju. Maraton je disciplina koja traži da je ?¢‚Ǩ¬ùosetiš?¢‚Ǩ¬ù i da proceniš svoju utreniranost tog dana. Svi bi voleli da idu brže ali ve?ina ne može. Mnogi zacrtaju da tr?e brže i ubiju se umesto da uspore i istr?e svih 42.195 km. Koliko si trenirao tako ?eš i tr?ati. Tu muvanja nema.

 

Pejsmejkeri koji su bili organizovani za ovu trku nosili su majice na kojima je pisalo vreme koje tr?e tako da su se ostali mogli priklju?iti prema svojim željama i mogu?nostima. Meni je bilo neobi?no da od samog starta držim jedan lep tempo i da ne ubrzavam ma koliko sam to silno želeo. Iskustvo od ?etiri pretr?ana maratona pre ovog mi je bilo dovoljno da znam šta me na ovom putu ?eka. Lagano, maltene zadnji sam startovao trku, držao sam tempo 7.05 do Crvenog krsta gde sam prema železni?koj ubrzao na 6.45 da bi stvorio rezervu za povratak jer sam znao da me ?eka jak vetar i Brankov most. Pošto sam išao sporo probao sam novu taktiku za maraton-uzeo sam jednu flašicu Hidroaktiv vode koja je slatka ko ?avo i lagano pijuckao nedozvoljavaju?i da ?¢‚Ǩ¬ùpresušim?¢‚Ǩ¬ù i da mi se desi hipoglikemija. Na svakih vremena sam uzeo po jedan gel, ukupno ?etiri komada. I moram vam priznati da mi je ovo možda prva trka gde se nisam mu?io, gde nisam udario u ?¢‚Ǩ¬ùzid?¢‚Ǩ¬ù i gde mi se ni jednog momenta nije javila pomisao ?¢‚Ǩ¬ùkad ?e kraj?¢‚Ǩ¬ù i ?¢‚Ǩ¬ùšta ?e mi ovo?¢‚Ǩ¬ù. Ose?ao sam se kao da sam u autobusu na turisti?kom razgledanju grada. Idem polako, puls nizak, plu?a gotovo da i ne rade, posmatram sve oko sebe, gledam šta ima novo.. Balon koji je letio oko mene a koji sam imao zaka?en za sebe je izazvao pove?anju pažnju posmatra?a a pogotovu dece koja su me jurila i time doprinela da sami maraton bude još interesantniji.


I u tom lepom ritmu su mi prolazili kilometri, jedna flašica slatke vode po velikom krugu i dolazim na Brankov most u super stanju ta?no po planu. Tu sam i usporio jer sam napravio veliku rezervu pou?en  iskustvom mada sam se ose?ao da mogu dosta brže ali ovako je lepše?! Gotovo hodaju?i pred cilj ulazim za 04:57:42. Ose?aj-mogao bih ja još ovako..ali znam da je to samo privid.

Ova trka me nau?ila da držim isti tempo i da u?im taj ose?aj dužine i da nikad ne potcenjujem MARATON ma za koje vreme god ga budem tr?ao.

Bazalna doza inzulina je od po?etka trke bila spuštena na 20%-ovo je ponovo bio novi momenat jer sam na maratonu u Italiji ostavio dozu nepromenjenu. To je neki pokazatelj da dijabetes treba gledati kroz trenutni momenat i poznavati sebe i stalno u?iti nešto novo a ne kroz teoriju jer svi smo razli?iti i razli?ito reagujemo.

Narednih dana sledi oporavak i ako bude sve ok da probam trku uz Avalski toranj.

[Pobedidijabetes.org, 19.04.2010.]