Diabeta.net

U Srbiji oko 3.700 pacijenata �ivi uz pomo? dijalize. ?��Ǩ��� Na Zapadu se na presa?ivanje bubrega ?eka oko ?etiri godine

Kada bi se kod 400 ljudi godi�nje radila transplantacija bubrega, ne bi se pove?avao broj onih koji moraju da idu na hemodijalizu. Naime, trenutno oko 1.300 ljudi ?eka na presa?ivanje ovog organa od 3.700 pacijenata koji nekoliko puta nedeljno moraju da odlaze na dijalizu, odnosno postupak koji zamenjuje?��Ǩ?�rad?��Ǩ�� bubrega i pre?i�?ava krv.

Pukovnik profesor dr Zoran Kova?evi?, na?elnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije, obja�njava da je u ovoj ustanovi pro�le godine ura?eno 29 transplantacija bubrega, ali da je problem �to se sada presa?ivanje odvija sporadi?no, uglavnom sa �ivih srodnika i �to jo� nije razvijena svest o zna?aju kadaveri?nih transplantacija, odnosno sa ljudi koji se nalaze u stanju mo�dane smrti.

?��Ǩ��� Bi?emo zadovoljni onda kada se od 80 do 90 odsto transplantacija bude obavljalo na taj na?in, a svega 10 do 20 odsto sa �ivih srodnika ?��Ǩ��� istakao je dr Kova?evi?.

Ta?nih podataka koliko neko ?eka na presa?ivanje organa nema, obja�njava profesor dr Nada Dimkovi?, na?elnica Centra za dijalizu u beogradskom Klini?ko-bolni?kom centru ?��Ǩ?�Zvezdara?��Ǩ��, napominju?i da najve?i broj bolesnika ni ne do?eka ovu intervenciju.

?��Ǩ��� Na Zapadu se na ovaj organ ?eka oko ?etiri godine. Neki ljudi provedu po dve decenije na dijalizi, a kad do?e vreme za presa?ivanje, vi�e nisu pogodni za taj postupak ?��Ǩ��� ka�e dr Dimkovi?, dodaju?i da je na Svetski dan bubrega, koji ?e sutra biti obele�en u Srbiji, fokus stavljen na prevenciju oboljenja bubrega.

Jelena Anti?, iz Udru�enja roditelja i prijatelja dece bubre�nih bolesnika ?��Ǩ?�Sve za osmeh?��Ǩ��, ka�e da transplantacija predstavlja najuspe�niji metod le?enja hroni?ne slabosti bubrega, zato �to je uspe�nost velika, rehabilitacija kratka, pacijent se vra?a svojim aktivnostima uz odre?ena ograni?enja, a  i jevtinija je od dijalize. Blagovremenom transplantacijom, smatra ona, deca ne gube deo detinjstva i odrastanja.

?��Ǩ��� Jedna godina dijalize ko�ta koliko jedna transplantacija, a u Srbiji ima mnogo pacijenata koji se godinama dijaliziraju.Ote�avaju?u okolnost, i ono �to ih odvaja od odraslih bolesnika sa istom dijagnozom, jeste ?injenica da kod dece rast i razvoj nisu zavr�eni ?��Ǩ��� objasnila je Anti?eva.

Ve?ina bolesnika, koji kre?u na dijalizu, nije znala da ima bubre�nu bolest, a suo?ili su se s bubre�nom slabo�?u tek koji mesec pre nego je zapo?eto le?enje dijalizom. Hroni?na bubre�na bolest ne boli, ona tiho o�te?uje bubrege i daje znakove tek kad su bubrezi gotovo potpuno ?��Ǩ?�potro�eni?��Ǩ��. Stela Prgomelja, predsednica Dru�tva za borbu protiv �e?erne bolesti, ka�e da bar 40 odsto dijabeti?ara ima problem sa oboljenjima bubrega, da odlasci na dijalizu nisu smak sveta, ali da je kvalitet �ivota tih ljudi smanjen dok ?ekaju na transplantaciju.

?��Ǩ��� Apelujemo na sve ljude da jednom godi�nje proveravaju stanje svojih bubrega. Tre?ina bolesnika, koji se dijaliziraju, izgubilaje bubrege zbog �e?erne bolesti ?��Ǩ��� dodala je Prgomelja.

Prema podacima Udru�enja bubre�nih bolesnika na dijalizi ?��Ǩ?�Renalis?��Ǩ��, u Srbiji se dijalizamau �ivotu odr�ava oko 4.500 ljudi, a svake godine oko 700 bubre�nih bolesnika bude upu?eno na ovu proceduru kao jedini oblik le?enja koji im mo�e produ�iti �ivot. Prema njihovoj statistici, u svakom trenutku oko 200 pacijenata ?eka mesto za dijalizu.

Smrtnost bubre�nih bolesnika na dijalizi godi�nje iznosi izme?u 10 i 13 odsto, a razlog za toliku smrtnost je u tome �to se dijalizom odstranjuje samo 18 odsto �tetnih materija, koje zdrav bubreg uspeva da pre?isti. Zbog nedostatka organa, u Srbiji mese?no umre 30 ljudi, uglavnom od bubre�nih, sr?anih i plu?nih bolesti. I stru?njaci i pacijenti su saglasni u jednoj stvari ?��Ǩ��� transplantacijom se produ�ava �ivot, a ujedno i pobolj�ava njegov kvalitet.

[Politika, 10.03.2010.]