Diabeta.net

Osiguravaju?a kompanija Delta Generali poklonila danas Univerzitetskoj de?joj klinici u Tir�ovoj aparat za kontrolu nivoa glukoze u krvi.

U Tir�ovoj se od dijabetesa le?i 400 dece i do sada u pra?enju te bolesti nije kori�?en aparat za kontinuirano pra?enje nivoa glukoze u krvi, a taj sistem, koji je dobila Klinika u Tir�ovoj, je veliki napredak u tehnologiji vezanoj za dijabetes. Ure?aj alarmira ako nivo glukoze u krvi padne ispod ili se popne preko prethodno pode�enih grani?nih vrednosti i tako poma�e u uspostavljanju kontrole nad dijabetesom.

Sredstva za kupovinu aparata, po izboru Univerzitetske de?ije klinike, obezbedili su zaposleni Delta Generali osiguranja humanitarnom akcijom organizovanom u okviru 23. Beogradskog maratona.

[emg.rs, 28.07.2010.]

Za drugu godinu kampanje 2009-2013 o edukaciji i prevenciji dijabetesa, IDF je dizajnirao nove postere koji će ilustrovati slogan kampanje Preuzmi kontrolu dijabetesa. Sada. i njene glavne poruke.
Svaki poster je namenjen specifičnoj ciljnoj grupi: ljudima sa dijabetesom, osobama koje su u riziku od nastanka tipa 2 dijabetesa, lekarima, političarima i roditeljima. Predstavljamo Vam postere na srpskom jeziku.
Prevedene postere u visokoj rezoluciji možete preuzeti sa globalnog WDD sajta.

Poster 1: namenjen osobama koje su u riziku od nastanka tipa 2 dijabetesa

Da li si i ti u riziku? Uradi test i saznaj.

Poster 2: namenjen političarima

Prevencija i lečenje dijabetesa su jednostavni i isplativi.
Neka budu prva tačka dnevnog reda.

Poster 3: namenjen lekarima.

Upoznaj znake i simptome dijabetesa.
živote spašava rana dijagnoza.

Poster 4: namenjen osobama sa dijabetesom

Uživaj u fizičkim aktivnostima i spreči komplikacije.

Poster 5: namenjen roditeljima

Tvoje dete može imati dijabetes. Saznaj koji su prvi znaci.
Proveri faktore rizika kod svog lekara.

Pozivamo udruženja iz Srbije da nam se obrate  ukoliko žele da im odštampamo postere.

[Diabeta.net, 22.07.2010.]

Iako razvijeni svet masovno pati od dijabetesa, ova se bolest ?e�?e javlja u zemljama u razvoju

Na jednog dijagnostikovanog, u proseku ?��Ǩ?�dolazi?��Ǩ?� jo� jedan neotkriveni dijabeti?ar, jer ova bolest je podmukla i godinama mo�e da bude pritajena u organizmu

?֬�e?erna bolest poslednjih godina, kako u svetu, tako i kod nas, dobija epidemijske razmere. Iako razvijeni svet masovno pati od dijabetesa, ova se bolest ?e�?e javlja u zemljama u razvoju. Uprkos naporima da se �e?erna bolest �to ranije otkrije i le?i, budu?nost nam nije ru�i?asta. Svetska zdravstvena organizacija prognozira da ?e, do 2015. godine, vi�e od dve milijarde odraslih patiti od gojaznosti – direktne ?��Ǩ?�pre?ice?��Ǩ?� do dijabetesa. Ove sumorne podatke iznosi u intervjuu za ?��Ǩ?�Novosti?��Ǩ?� docent dr Milena Mitrovi? iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Klini?kog centra Vojvodine.

Koje su razmere �e?erne bolesti kod nas?
U svetu je vi�e od 250 miliona registrovanih obolelih i ako se nastavi takav tren porasta, prognoze nagove�tavaju da ?e do 2025. godine biti oko 400 miliona dijabeti?ara. Pretpostavlja se da u Srbiji od �e?erne bolesti pati oko 400.000 ljudi. Ta?ne brojke ne znamo, jer na�a zemlja, za razliku od razvijenijih dr�ava, jo� nema registar.

Zabrinjava podatak da na jednog dijagnostikovanog, u proseku ?��Ǩ?�dolazi?��Ǩ?� jo� jedan neotkriveni dijabeti?ar?
– Da, zato �to dijabetes godinama mo�e neprimetno da tinja u organizmu. Pacijent, pri tome, nema nikakve izra�ene tegobe, niti zna da su mu vrednosti �e?era velike. Obi?no se prvi put obra?ate lekaru kad su komplikacije, kao �to su infarkt srca ili infekcija stopala, ve? razvijene i uo?ljive.

Koliko je u Vojvodini, s obzirom na podneblje i karakteristi?an na?in �ivota i ishrane, zastupljena �e?erna bolest?
– Izra�enija je nego u ostalim delovima Srbije, jer je ovde i gojaznost prisutna u ve?em procentu. Poslednji podaci o gojaznosti su od pre sedam godina, kada je ra?eno ispitivanje na uzorku od 110.000 Vojvo?ana starijih od 45 godina. ?֬�ansu da dobije dijabetes ima ?ak oko dve tre?ine �itelja Vojvodine, koji spadaju u red osoba s vi�kom kilograma, dok je svaki tre?i ispitan. To zna?i da su oni pod velikim rizikom da obole od dijabetesa, jer je vi�ak kilograma jedan od glavnih razloga za pojavu ove bolesti.

Koji su jo� faktori rizika za pojavu dijabetesa i da li se u njima mogu otkriti razlozi za tako nagli rast broja obolelih?
– Osim genetske predispozicije, na ispoljavanje �e?erne bolesti uti?u i neadekvatna ishrana s puno masti i ugljenih hidrata, nedovoljna fizi?ka aktivnost i dugotrajan, hroni?an stres. Dijabetes je hroni?ni poreme?aj metabolizma koji karakteri�e trajno povi�eni nivo glukoze u krvi. Nastaje zbog smanjenog biolo�kog dejstva hormona insulina u organizmu, �to ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belan?evina. ?֬�to je bolest dugotrajnija, to nepovoljnije uti?e i na funkciju krvnih sudova, bubrega, nerava i drugih vitalnih organa.

?֬�ta je va�a preporuka, da li i na koji na?in mo�e da se predupredi pojava dijabetesa?
– Svako ko ima u porodici dijabeti?ara, ako je pri tom gojazan, izlo�en hroni?nom stresu, nema dovoljno redovnih fizi?kih aktivnosti, a stariji je od 45 godina, trebalo bi da se pregleda, preventivno, na svake tri godine. Dakle, naro?itu svest o potrebi redovnih kontrola trebalo bi da imaju ljudi koji u porodici imaju osobe sa �e?ernom bole�?u.

Kada vam pacijent ka�e da ima, istina, nivo �e?era u krvi u vrednosti 15, ali da se ose?a odli?no, �ta mu preporu?ujete?
– Preporu?ujem mu da smesta promeni na?in �ivota i ishrane.Jer, nije nam cilj samo da spustimo taj nivo �e?era na vrednost 7, ve? da na taj na?in preveniramo dalji razvoj bolesti i komplikacije.

Ranijih godina �e?erna bolest poga?ala je ljude starijeg �ivotnog doba, ali ta starosna granica se sve vi�e pomera prema mla?im generacijama?
- Na�alost, sve vi�e mla?ih ljudi, pa i dece dobijaju �e?ernu bolest. Njih oko deset odsto oboleva od te�eg oblika, ?��Ǩ?�dijabetesa tipa jedan?��Ǩ?�, koji nastaje kao posledica promena na pankreasu, �to dovodi do manjka sopstvenog insulina u organizmu. Oboleli obi?no imaju akutne simptome, poput poja?anog mokrenja, poja?anog apetita, uz gubitak telesne te�ine. Ovaj tip dijabetesa, odmah po uspostavljanju dijagnoze, naj?e�?e mora da se le?i insulinom.

U kakvoj je vezi obim struka sa �e?ernom bole�?u?
– Tip gojaznosti najlak�e se mo�e utvrditi na osnovu obima struka. Po�eljan obim struka kod �ena je do 80 centimetra, a kod mu�karaca do 94. Prema rezultatima ispitivanja, koje je 2004. godine obavljeno u Vojvodini s ciljem da se ispita faktor gojaznosti kao mogu?i uzro?nik dijabetesa, tek svaki peti Vojvo?anin mo�e da se pohvali propisanim obimom struka. Takvi podaci nam govore da ?e broj obolelih od �e?erne bolesti i dalje rasti. Klini?ki centar Vojvodine ima trenutno oko 11.000 pacijenata – dijabeti?ara, dok je od tog broja njih 8.000 na insulinskoj terapiji.

MATI?NE ?ELIJE
Postoji li verovatno?a da se u bliskoj budu?nosti dijabetes le?i mati?nim ?elijama?
– Medicina svakodnevno obiluje novitetima. To lekarima i pacijentima daje nadu i u mogu?nost ?uvanja embrionalnih ?elija. Neretko nas pacijenti zapitkuju na tu temu, ali to je sve jo� u eksperimentalnoj fazi, rade se istra�ivanja i niko jo� ne mo�e sa sigurno�?u da prognozira ishode tih eksperimenata.

PAO MI ?֬�E?ER!
Ljudi ?esto ka�u: ?��Ǩ?�Jao,ose?am se malaksalo, pao mi je �e?er?��Ǩ?�. Da li to mo�e da bude ozbiljnije upozorenje ili nagove�taj dijabetesa?
- To su uglavnom problemi kod osoba koje nemaju dijabetes, a javljaju se posle obroka, bogatog ugljenim hidratima, naro?ito prostim. Takav obrok dovodi do prekomernog lu?enja insulina u organizmu, �to za posledicu ima naj?e�?e nagli pad �e?era ispod normalne vrednosti. Ispoljava se kao glad, malaksalost, glavobolja i gubitak koncentracije.

[Ve?ernje novosti, 21.07.2010.]

U Srbiji od še?erne bolesti boluje više od 500 000 ljudi, a pesimisti?ke procene govore da bi se ve? u narednoj deceniji broj novoobolelih mogao utrostru?iti.

Dijabetes tipa II ne ugrožava više samo starije od 40, ve? i one od 30, a javlja se ?ak i kod gojazne dece.

Ova teška sistemska bolest le?i se doživotno i izaziva brojne, po život opasne kompliikacije.

?Ö¬†e?erna bolest ubrzava propadanje i zakre?avanje krvnih sudova, uve?ava rizik od pojave tromba i za?epljenja, pa su sr?ani udar i naprasna smrt pet puta ?eš?i kod dijabeti?ara.

Pacijenti koji boluju od dijabetesa za B92 prenose svoja iskustva:

?¢‚Ǩ?ìPre tri meseca mi je otkriven še?er, a pre deset dana sam doživeo infarkt. Najverovatnije sam dijabetes imao odavno, ali to nisam kontrolisao na vreme.?¢‚Ǩ¬ù

?¢‚Ǩ?ìDijabetes imam oko deset godina. Infarkt sam doživeo pre 15 dana, nisam ose?ao nikakve simptome da ?u doživeti taj infarkt.?¢‚Ǩ¬ù

Oboleli od še?erne bolesti sedam puta ?eš?e oboljevaju od sr?anih bolesti i moraju da budu posebno oprezni, jer su znaci upozorenja kod njih mnogo blaži pa ?esto doživljavaju tzv. nemi infarkt.

Komplikacije su nažalost daleko teže, upozorava Radoslav Romanovi? iz Centra za urgentno internu medicinu VMA.

?¢‚Ǩ?ìImaju nespecifi?ne tegobe, ubrzano zamaranje, nedostatak vazduha, mu?ninu, nagon na povra?anja, koji u prvom trenutku ne ukazuju na probelame sa srcem, ali u kasnijem toku se dijagnostikuju akutni infarkt miokarda – sr?ani udar?¢‚Ǩ¬ù, objašnjava on.

?¢‚Ǩ?ìTakvi bolesnici ?eš?e moraju zahtevati kompleksno le?enje sa multiplim intervencijama ili u angio salama, ili u kardiohirurškim salama?¢‚Ǩ¬ù, navodi Romanovi?.

Zbog mnogo težeg toka bolesti muškarci dijabeti?ari umiru dva puta ?eš?e, a žene ?ak pet puta ?eš?e posle preležanog sr?anog udara.

Razlog su teška ošte?enja na krvnim sudovima koje izaziva še?erna bolest, objašnjava na?elnik Odseka za funkcionalnu dijagnostiku Klinike za kardiologiju VMA, žarko Vu?ini?.

?¢‚Ǩ?ìKalcifikacije, suženje krvnih sudova, da je to mnogo izraženije, zna?i na više krvnih sudova, da zahvata naj?eš?e i onu glavnu arteriju – left main – zna?i glavna ta leva koronarna arterija koja ishranjuje najve?i deo srca?¢‚Ǩ¬ù, navodi on.

?¢‚Ǩ?ìLeft main je mnogo ?eš?i kod dijabeti?ara. Vrlo ?esto se vide te kalcifikacije, naslage kalcijuma na krvnim sudovima, što govori da su to neke ve? ireverzibilne promene jer kad se pojavi kalcijum on ne može više da se odatle skloni bilo kakvim lekovima?¢‚Ǩ¬ù, upozorava Vu?ini?.

Ukoliko se še?erna bolest otkrije na vreme, a zatim odgovaraju?inm na?inom ishrane i pre svega lekovima drži pod kontrolom, ne samo komplikacije dijabetesa na srcu, ve? i na o?ima, bubrezima, perifernim nervima, mogu se spre?iti ili bar za duže vreme odložiti.

[B92, 18.07.2010.]

detaljnije…

Novi lek koji oslobađa od želje za kaloričnim obrocima

Britanski naučnici su otkrili hemikaliju koja smanjuje apetit i oslobađa ljude od želje za kaloričnim obrocima.

Supstanca koja se prirodno nalazi u telu bi mogla biti nova vrsta dijetalnog leka koji bi pomogao ljudima da smršaju bez mučnih posledica, piše "Daily Mail".

Lek bi trebao pomoći ljudima koji jedu iz zadovoljstva, a ne zato što su zaista gladni. Prema rečima naučnika sa Univerziteta u Mančesteru, lek bi se mogao koristiti za lečenje alkoholičara i zavisnika o drogama.

Hemikalija koja se zove hemopresin utiče na centre u mozgu koji su aktivni kada neko uživa u jelu ili cigareti. Testovi su pokazali da hemopresin blokira ove centre tako što smanjuje uživanje u hrani.

Sintetički proizvod nazvan Rimonabant koji deluje na mozak smanjujući osećaj gladi je proizveden pre šest godina i prodavao se kao terapija protiv gojaznosti.
Međutim, uočeno je da povećava rizik od depresije i suicidalnih misli pa je povučen sa tržišta.

Dr. Garron Dodd koji je vršio istraživanja veruje da hemopresin može potisnuti osećaj gladi bez neželjenih efekata.

Testiranja su izvršena na laboratorijskim miševima i dokazano je da hemopresin smanjuje njihov apetit.

Takođe, hemikalija nije imala nikakve sporedne efekte u vidu promene ponašanja miševa. Naučnici su istoj grupi miševa dali sintetičku formu hemikalije koja je imala isti efekat.

"Iako je lek siguran, još uvek nije spreman za ljude. Ovo otkriće pokazuje kako mozak kontroliše apetit i pomaže razvijanju terapije protiv gojaznosti. Pokušaćemo otkriti kako navesti mozak da proizvodi više hemopresina", izjavio je dr. Dodd.

[smedia.rs, 10.07.2010.]

Pi�e: Ninoslav Ra�kovi?

Tr?e?i sino? zajedno sa Zoranom Damjanovi?em iz Rume po onoj ki�i i bodre?i Karla Hubai-a koji je istr?ao svoj prvi maraton pomislio sam kako je super �to se na trkama pojavljuje stalna postavka dijabeti?arskog trija i �to nas je sve vi�e. Ja  znam za njih trojicu a ako postoji jo� neko neka nam se javi da znamo i da se bodrimo me?usobno kad nam je najte�e.

Pre nekoliko godina verovatno nije bilo toliko dijabeti?ara na doma?im takmi?enjima i meni je veoma drago �to nas je sve vi�e i mislim da ?e nas tek biti. Kada pojedinci shvate da nemaju ni�ta od skrivanja svoje bolesti i kada hrabro iza?u i poka�u to u javnosti i dru�tvo ?e to prepoznati i druk?ije reagovati na to kada ka�ete da ste dijabeti?ar.

Karlo je sino? istr?ao svoj prvi maraton i zato moram da mu ?estitam jer po onakvom vremenu( padala je ki�a a na momente i pljusak ) to je predstavljalo napor vi�e. Karko je dijabeti?ar koji ove godine �eli da u?estvuje na Ironmanu u Ma?arskoj a uspe�an je biciklista i mo�ete ga pratiti na njegovom sajtu Dijabetes bez granica.

Zoran Damjanovi? je dijabeti?ar iz Rume koji tako?er polako ali sigurno u?estvuje na trkama i dosada je istr?ao vi�e polumaratona a maraton mu je u planu. Sino? smo zajedno tr?ali tri kruga i bodrili Karla kad nam nai?e u susret.

Dok su drugi zdravi pojedinci sedili ku?i umesto da su iza�li na Novosadski No?ni maraton i istr?ali bar rekreativnu trku na 5km,  trojica dijabeti?ara su tr?ala po ki�i i pokazivala ostalima da ih ne potcenjuju i da i oni mogu bez problema istr?ati polumaraton i maraton.

Moramo promeniti svest dru�tva u Srbiji kada je dijabetes u pitanju a to mo�emo samo ako javno poka�emo drugima. Znam da vas ima jo� u raznim sportovima i oblastima i pozivam vas da nam se pridru�ite kad god mo�ete jer samo zajedno mo�emo biti ja?i..

Svima kojima su sino? u?estvovali na trci kao i organizatorima ?estitam i mogu samo da im ka�em hvala jer su svojom pozitivnom energijom pokazali koliko vole tr?anje i ono �to rade.

[Pobedidijabetes.rs, 04.07.2010.]