Diabeta.net

Kakav režim života može olakšati život sa dijabetesom

Letnje vru?ine su poznati neprijatelj mnogih hroni?nih bolesnika ?ije se stanje lako pogoršava usled naglog porasta temperature, a na to su posebno osetljivi ljudi sa dijabetesom.

Kako je kod ovih bolesnika poreme?aj lu?enja hormona insulin naj?eš?e povezan sa još nekim oboljenjima, dugotrajno izlaganje sun?evoj toploti tokom boravka na moru može dovesti do manjih ili ve?ih zdravstvenih tegoba. Me?utim, urednim režimom ishrane i zdravim navikama koje podrazumevaju da se hranite zdravo i redovno, da unosite dovoljno te?nosti i da ne preterujete sa preteranim fizi?kim aktivnostima, uz redovnu terapiju, možete se opustiti i potpuno uživati dok ste na moru.
Dijabetes se smatra trajnim sistemskim oboljenjem metabolizma koji karakteriše poreme?en nivo glukoze u krvi. Nedostatak insulina ometa pravilnu razmenu ugljenih hidrata, belan?evina i masti, što dovodi do ošte?enja krvnih sudova, nerava i drugih vitalnih organa.

Preventivne mere
Iako je u velikom broju slu?ajeva pojava dijabetesa uzrokovana naslednim faktorima, do njega mogu dovesti i nezdrava ishrana, stres i vrlo ?esto preterano uve?ana telesna masa, posebno u predelu stomaka. Dijabetes je poznat kao podmukla bolest, ?iji se simptomi naj?eš?e manifestuju kao pove?ano mokrenje, suvo?a usta i preterana že?, zamagljenje vida, oscilacije u težini i pove?ane potrebe za konzumacijom slatkiša. Pošto su zamor i konstantna malaksalost prate?e fizi?ke tegobe, dijabeti?ari treba dodatno da povedu ra?una o sebi prilikom putovanja i odlaska na more.
- Kod dijabeti?ara postoji ošte?enje krvnih sudova koje, usled vru?ine, lako može dovesti do komplikacija. Zato je potrebno da izbegavaju sunce u vremenu od 11 do 16 ?asova. Treba da vode ra?una o unosu te?nosti, jer ne sme do?i do dehidratacije organizma i posebno da ujedna?e obroke, tako da oni sadrže tri glavna – u 8, 14 i 20 ?asova i dve užine izme?u toga. Potrebno je da tokom boravka na moru uz sebe imaju aparat za merenje nivoa še?era u krvi, jer je obi?no svaka terapija izbaždarena prema umerenoj fizi?koj aktivnosti, koja se usled plivanja neminovno pove?ava. To posebno važi za one pacijente koji su na insulinu i kod kojih tada dolazi do pove?ane potrošnje še?era. Zato je važno da se taj gubitak nadoknadi dovoljnim unosom vo?nih sokova ili svežim vo?em – objašnjava dr Dragana Borojevi?, specijalista interne medicine.

Uredan život
Lekari se slažu da letovanje, ipak, nije neizvodljivo za ljude koji imaju dijabetes, naprotiv. Oni bi samo trebalo da se ponašaju u skladu sa zdravim životnim navikama, a uredan život koji je najja?i saveznik u kontrolisanju ove bolesti, zapravo je nešto što se, kao prevencija mnogih bolesti, savetuje i zdravim ljudima. Ukoliko se pridržavate svoje redovne terapije i ako ste disciplinovani po pitanju obroka, ne bi trebalo da do?e do problema.
- Veoma je važno da izbegavaju koncentrovane še?ere i zasi?ene masti, te da njihova ishrana bude lagana, sa optimalnim unosom proteina, da jedu posna mesa i bareno povr?e bez dodatka soli i da piju minimum šest ?aša vode dnevno. Optimalne vrednosti pritiska kod ovih bolesnika treba da budu ispod 130 sa 80, pa je važno da ne dolazi do povišenja tih vrednosti. Njihovo opšte stanje je specifi?no povezano s udruženim oboljenjima koje dijabet izaziva, kao što su oboljenja o?iju, bubrega, srca i mnoga druga i zbog toga ovi bolesnici teško podnose vremenske promene. Oni koji ?e leto provoditi na javnim kupalištima i plažama trebalo bi da vode ra?una o higijeni, jer su zbog prirode svog oboljenja podložniji infekcijama – kaže dr Branislava Krsti?, specijalista opšte medicine.
 
Ishrana koja pomaže
Tokom boravka na moru, prvi uslov za održavanje dobrog stanja jeste redovno uzimanje prepisane terapije, a onda i odgovaraju?a ishrana
- U toku dana treba da imate pet manjih obroka, koja obuhvataju tri glavna jela i dve užine
- Izbegavajte unos koncentrovanih še?era i aditiva kojih najviše ima u zasla?enim i gaziranim sokovima, slatkišima, ?okoladama, sladoledima i ostalim grickalicama
- Neka vaš glavni napitak na moru bude mineralna, negazirana voda
- Jedite sveže vo?e, ali ne preterujte. Optimalan unos vo?a tokom dana bi trebao da bude oko 300 grama. Sve preko toga može da šteti
- Pokušajte da se svakog dana hranite u isto vreme
- Izbegavajte dugo plivanje i zamaranje u vodi. Bolje je da više puta tokom dana ulazite u more i da u njemu kratko boravite
- Redovno merite še?er i pritisak

[Alo, 19.06.2010.]

detaljnije…

Kako bi se omogu?ilo nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom, koje je im je brojnim gradskim odredbama i zakonima ?��Ǩ?�zagarantovano?��Ǩ��, Sekretarijat za saobra?aj odvojio je deo bud�eta za ugradnju platformi u podzemnim prolazima na Terazijama.

Pokretne platforme, koje su jedini na?in da se osoba koja koristi kolica ?��Ǩ?�spusti?��Ǩ�� u prolaz i pre?e ulicu, od koristi je i starijim osobama, trudnicama, kao i majkama sa kolicima.

– Zaklju?ili smo da je najoptimalniji na?in re�avanja problema kretanja osoba sa invaliditetom na mestima gde postoje podzemni prolazi, ugradnja i postavljanje pokretnih platformi za nesmetani prelazak sa jedne na drugu stranu ulice. Sekretarijat za saobra?aj je obezbedio bud�etsku podr�ku i uveliko odmakao u proceduri izrade neophodne dokumentacije za nabavku i ugradnju podizno-spu�taju?ih rampi u prolazima na Terazijama ?��Ǩ��� ka�e Dragan Vukovi? iz Sekretarijata za saobra?aj.

U Beogradu postoji 17 lokacija sa podzemnim prolazima, koji su osobama korisnicima kolica nepristupa?ni. Ideja projekta koji je Sekreterijat pokrenuo pod nazivom ?��Ǩ?�Slobodno kretanje osoba sa invaliditetom u Beogradu?��Ǩ?� jeste da se olak�a kretanje, ne samo osobama sa invaliditetom, ve? svima kojima je kretanje iz bilo kog razloga ote�ano.

– Beograd je nepristupa?an grad i sa arhitektonskim barijerama se sre?emo na svakom koraku. Trotoari, nepristupa?nost javnih objekata, prodavnice… Sve nas to spre?ava da obavljamo normalno sve svakodnevne aktivnosti. Platforme u podzemnim prolazima su dobra inicijativa, ali ne treba zaboraviti da i kad pre?emo ulicu moramo da se ?��Ǩ?�borimo?��Ǩ?� sa barijerama koje nas ?ekaju na drugoj strani ?��Ǩ��� ka�e Bojan M. navode?i da su platforme ne�to �to je prisutno u svim razvijenim prestonicama.

Za po?etak sedam platformi
Iz budzeta Grada obezbe?en je novac za nabavku i ugradnju sedam platformi u prolazima na Terazijama, a u planu je da se uz pomo? dru�tveno-odgovornih kompanija takve platforme postave i u drugim podzemnim prolazima. Sekretarijat za saobra?aj planira da u narednih pet godina u sve podzemne pe�a?ke prolaze ugradi podizno-spu�taju?e platforme za osobe sa invaliditetom.

[Blic, 21.06.2010.]

Lekarski uputi za operacije i le?enje vi�e ne?e va�iti samo mesec dana, ve? neograni?eno, a uputi za lekare specijaliste, umesto mesec dana, kao �to je sada, va�i?e tri meseca. Ovo je novina kojom ?e se smanjiti birokratija u zdravstvu i omogu?iti pacijentima da lak�e i br�e obave preglede, saznaje ?��Ǩ?�Blic?��Ǩ?�.

Ove novine su samo neke od predloga za izmenu �est postoje?ih propisa u okviru giljotine propisa koje su pripremili Ministarstvo zdravlja i Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje. Predloge krajem meseca treba da usvoji Upravni odbor RZZO, pa tek onda Vlada Srbije, a kako nadle�ni najavljuju, to ?e biti uskoro.
Po zakonu, uput za odre?enu kliniku ili institut sada va�i mesec dana, bez obzira na to da li pacijent za to vreme obavi jedan ili vi�e pregleda. Ali u mnogima od tih ustanova tra�e od pacijenata da svaki put kad do?e – u roku od tih mesec dana – donese novi uput. Zbog ovakve bespotrebne �etnje ljudi se s pravom ljute i nerviraju.

– Pacijent na osnovu uputa izabranog lekara ima pravo na pregled i neophodnu dijagnostiku koja je potrebna da bi lekar specijalista postavio dijagnozu. Na osnovu istog uputa pacijent ?e ubudu?e mo?i i na kontrolne preglede u roku od tri meseca od dana javljanja lekaru specijalisti umesto dosada�njeg roka od mesec dana – obja�njava za ?��Ǩ?�Blic?��Ǩ?� dr Nevena Karanovi?, dr�avni sekretar Ministarstva zdravlja.

Novinu predstavlja i ukidanje roka va�enja uputa izabranog lekara koji je do sada zna?io da pacijent treba da se javi lekaru specijalisti u roku od 30 dana od dana izdavanja uputa. To se, primera radi, odnosi na pacijente koji idu na hemoterapiju ili na operaciju jer liste ?ekanja za mnoge procedure umnogome su ote�avale pacijentima da stignu na le?enje dok traje uput.

Ako pacijent budu primljeni u bolnicu kao hitan slu?aj, ubudu?e mu ne?e biti potreban uput izabranog lekara.

– Na ovaj na?in izabranim lekarima bi?e olak�an rad, pojednostavi?e se procedure propisane zakonom, a pacijentima ?e biti omogu?eno da jednostavnije ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja – ka�e dr Karanovi?.

Promenjen je i pravilnik o na?inu i postupku ostvarivanja prava pacijenta. Tako je sada propisan krajnji rok od 15 dana u kome izabrani lekar mora da pru�i pacijentu zdravstvenu za�titu koja nije hitna. Ako to nije mogu?e, zdravstvena ustanova ?e morati da mu obezbedi drugog lekara. Do sada krajnji rok za pru�anje zdravstvene za�tite nije bio propisan, pa su pacijenti u praksi mnogo du�e ?ekali na zdravstvenu za�titu kod izabranog lekara, obja�njavaju u RZZO.

– Promena ?e biti i kada je re? o upu?ivanju pacijenta iz jedne u drugu zdravstvenu ustanovu. Do sada je pacijent, ukoliko je sa jednog le?enja upu?ivan u drugu ustanovu na, morao svaki put da dobija uput od izabranog lekara. Od sada ?e to raditi zdravstvene ustanova izme?u sebe internom prepiskom – ka�e dr Karanovi?.

Bi?e produ�eni i rokovi overe zdravstvene knji�ice za zaposlene, i to na neodre?eno vreme, najavljuju iz RZZO. Na ovaj na?in smanji?e se obaveze poslodavaca, koji su do sada knji�i?e zaposlenih overavali na �est meseci. Kako se polazi od pretpostavke da ?e zaposlenom radni odnos na neodre?eno vreme trajati u toku cele kalendarske godine, opravdano je da se zdravstvena knji�ica overava na godinu dana, ka�u u RZZO.

Bi?e promenjen i pravilnik o organizaciji i radu lekarskih komisija, a to se ti?e velikog broja pacijenata. Naime, pojednostavljen je postupak kada je za ocenu lekarske komisije potrebno da pacijent pribavi jo� neki lekarski nalaz, odnosno da obavi jo� ne�to od dijagnostike, obja�njavaju u RZZO. Novim pravilnikom propisano je da lekarska komisija neposredno svojim nalogom upu?uje pacijenta u zdravstvenu ustanovu radi obavljanja potrebne dijagnostike. To zna?i da se pacijent ne vra?a u dom zdravlja kod izabranog lekara po uput, �to olak�ava zakazivanje i obavljanje potrebnih zdravstvenih usluga.
 
Bitna je titula
Na pe?atima, odnosno faksimilima lekara, pored id broja ubudu?e ?e biti upisana i njihova specijalnost.
Na taj na?in i pacijenti ?e znati koji ih je lekar pregledao, odnosno da li je lekar specijalista, primarijus ili profesor.

Ukinuti normativi za lekare
Mnogi lekari u domovima zdravlja �alili su se na normative, odnosno na broj pacijenata koje moraju da pregledaju u toku dana. Zakon predvi?a da izabrani lekar dnevno pregleda 36 pacijenata minimum, �to zna?i da po pacijentu ima samo osam minuta. U Ministarstvu zdravlja ka�u da su normativi sada izbrisani. Koliko ?e lekari pregledati pacijente, sada ?e biti briga direktora zdravstvenih ustanova.

Novine u zdravstvu
– uput za specijalisti?ki pregled va�i tri meseca
– uputi za operacije, hemoterapiju va�e neograni?eno
– hitnim slu?ajevima ne treba uput
– 15 dana je rok da lekar pregleda pacijenta koji nije hitan
– ne treba uput za prebacivanje pacijenta iz jedne u drugu ustanovu
– overa zdravstvenih knji�ica na godinu dana
– lekarska komisija za dopunu analiza pi�e nalog za pregled
– ukinut normativ za lekare

[Blic, 19.06.2010.]

detaljnije…

Učestalo konzumiranje belog pirinča podstiče pojavu dijabetesa tipa 2, dok je opasnost od razvoja tog oboljenja manja ako se konzumira žuti (integralni) pirinač, pokazali su rezultati američkog istraživanja.

Naučnici sa Harvarda su došli do tog rezultata obavivši analizu konzumiranja belog i žutog pirinča kod 157.463 žene i 39.756 muškaraca u periodu od 14 do 20 godina, prenele su svetske agencije. Oni su ustanovili da su osobe koje konzumiraju beli pirinač pet puta sedmično izložene 17 odsto većoj opasnosti od razvoja dijabetesa tipa 2 od onih koji ga jedu samo jednom mesečno.

Među osobama koje su jele žuti pirinač dva ili više puta sedmično opasnost od pojave dijabetesa bila je manja za 11 odsto u odnosu na one koje su jele beli pirinač samo jednom mesečno.

Istraživanje je, kako su naveli naučnici, pokazalo da zamena konzumiranja belog pirinča žutim ili nekim drugim žitaricama, kao što su cela zrna žita i ječma, smanjuje za 36 odsto opasnost od razvoja dijabetesa.

Žuti pirinač sadrži više vlakana, minerala i vitamina i ne diže toliko brzo nivo šećera u krvi kao rafinirani (beli) pirinač, istakli su istraživači.

[Vesti online, 15.06.2010.]

detaljnije…

RZZO finansira hemodijalizu za vreme privremenog boravka u inostranstvu

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje snosi?e tro�kove dijalize osiguranicima koji boluju od hroni?ne bubre�ne insuficijencije i za vreme privremenog boravka u inostranstvu, najdu�e do 30 dana u svakoj kalendarskoj godini, u kontinuitetu ili sa prekidima.

Ovo pravo je omogu?eno osiguranicima koji se u Republici Srbiji nalaze na hemodijalizi u zdravstvenoj ustanovi, kao i onima koji su na hemodijalizi u ku?nim uslovima.

Osiguranicima koji su na hemodijalizi u zdravstvenoj ustanovi, RZZO ?e obezbediti naknadu za hemodijalizu u inostranstvu u visini cene koju bi RZZO isplatio zdravstvenoj ustanovi da su hemodijalize bile obavljene u zemlji, a najvi�e za broj dijaliza na mese?nom nivou koji je propisan Pravilnikom o utvr?ivanju cena materijala za dijalize koje se obezbe?uju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Osiguranicima koji se nalaze na hemodijalizi u ku?nim uslovima, RZZO ?e obezbediti naknadu za hemodijalizu u inostranstvu za propisan broj hemodijaliza na mese?nom nivou. RZZO pokriva tro�kove potro�nog materijala, uve?ane za naknadu tro�kova elektri?ne energije i vode, a koji bi se ispla?ivali osiguraniku da hemodijalizu obavlja u zemlji.

Osiguranik koji se nalazi na hemodijalizi u ku?nim uslovima 30 dana pre odlaska u inostranstvo treba pismenim putem da obavesti mati?nu filijalu o terminu i du�ini boravka u inostranstvu. Osiguranik koje se nalazi na hemodijalizi u zdravstvenoj ustanovi, osim mati?ne filijale, treba da obavesti i zdravstvenu ustanovu.

Naknada za hemodijalize osiguranom licu u inostranstvu ispla?uje se na osnovu pisanog zahteva i prevedene medicinske dokumentacije koju je overio sudski tuma? i ra?una o napla?enim tro�kovima hemodijalize u inostranstvu.

Detaljnije informacije o obavljanju hemodijalize u inostranstvu mo�ete preuzeti ovde.

Predsednik Saveza organizacija bubre�nih invalida Srbije Nikola Gruber ka�e da bubre�ni bolesnici upravo zbog prirode bolesti jako retko putuju u inostranstvo jer moraju na dijalizu tri puta nedeljno.

– RZZO je odlu?io da pokriva deo tro�kova, i to predstavlja jako veliku stvar za sve bolesnike na dijalizi. Zbog nje, oni nisu ni mogli da putuju. Jedan tretman u Crnoj Gori ko�ta 145 evra, u Hrvatskoj od 180 do 190, u Austriji 240 evra…  Ovo ?e im omogu?iti da bar obi?u familiju i odu negde na godi�nji odmor, jer ?e im deo tro�kova biti refundiran – ka�e Gruber

[Diabeta.net, 13.06.2010.]

Tema: Kako lakše živeti sa dijabetesom?

Stres, napetost, malo kretanja, neredovna i hiperkalorijska ishrana, odlike su savremenog na?ina života koji dovodi do niza oboljenja, pa tako i še?erne bolesti. U svetu od še?erne bolesti boluje 246 miliona ljudi, a stru?njaci Svetske zdravstvene organizacije predvi?aju da ?e se do 2025. godine, broj obolelih približiti cifri od ?ak 400 miliona. Dijabetes je podmukla bolest, izaziva brojne i teške komplikacije ?ije le?enje je
doživotno i veoma skupo. Otuda, svetska pandemija dijabetesa preti da nadvlada zdravstvene resurse pojedina?nih zemalja i ugrozi njihov ekonomski razvoj. Generalna skupština Ujedninjeih nacija usvojila je zato i prvu rezoluciju vezanu za jednu nezaraznu bolest i pozvala sve države da što pre organizuju efikasne strategije prevencije dijabetesa.
U Srbiji od dijabetesa boluje više od pola miliona ljudi. Lekari upozoravaju da ova bolest postaje sve agresivnija i da se komplikacije javljaju sve ?eš?e. Ma?utim, ako se na vreme otkrije i kvalitetno kontroliše, oboleli mogu da žive gotovo jednako kvalitetno kao i zdravi ljudi. Zato je znanje o ovoj bolesti veoma važno.
Gosti:
1. Bojana Markovi?, predsednica Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda ?¢‚Ǩ?æPlavi krug?¢‚Ǩ?ì
2. Prof dr Nebojša Lali?, predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes i zamenik direktora Klinike za endokrinologiju KCS,
3. Ninoslav Raškovi?, uspešni rekreativni maratonac iako boluje od dijabetesa, a i osniva? edukativnog sajta ?¢‚Ǩ?æpobedi dijabetes?¢‚Ǩ?ì,
4. Prim dr Miodrag ?ɬêor?evi?, endokrinolog iz Zaje?ara i predsednik Dijabetološkog saveza Srbije.
Autor i voditelj: Aleksandra Gazivoda

[TV B92, 09.06.2010.}


detaljnije…

Piše: Jelena Markovi?

14., 15. i 16. maja u Expo Centru na Novom Beogradu je održan Sajam Zdravlja. Pored brojnih u?esnika koji su predstavili svoje projekte, organizacije i aktivnosti, na Sajmu je u?eš?e uzelo i Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda ?¢‚Ǩ‚čú Plavi Krug.

 

Ovom prilikom obavljena su 650 merenja glikemija, holesterola i triglicerida, a ujedno su i naši sugra?ani mogli da saznaju nešto više o samom radu udruženja, kao i da dobiju adekvatne informacije vezano za sva pitanja koja ih mu?e. Za sva tri dana na štandu Plavog Kruga otkriveno je 11 novoobolelih od dijabetesa kojima su pružene sve osnovne informacije i koji su upu?eni da se obrate svom izabranom lekaru kod koga se le?e. Tako?e, u posetu su nam došli i oni koji ve? boluju od ove bolesti, kao i osobe koje imaju rizik da obole od dijabetesa.

Pored volontera i aktivista ovog udruzenja, na Sajmu su posetioci imali priliku da se upoznaju i sa gospo?om Violetom Oreškovi? koja je prezentovala svoje kuvare i odgovarala na mnogobrojna pitanja naših sugra?ana vezano za ishranu osoba sa dijabetesom ali i za recepte koji se nalaze u ?arobnoj kuhinji.

detaljnije…

Igle? Suviše bolno. Pilule? Ne, ne. Laser, to je tačan odgovor.

Pantec Biosolutions AG, privatna firma iz Lihtenštajna, tvrdi da je otkrila novi, bezbolan način unošenja lekova u organizam. U pitanju je P.L.E.A.S.E. (Painless Laser Epidermal System) ili epidermalni laserski sistem koji unosi lek pomoću lasera, precizno praveći sitne rupe na koži kroz koje se apsorbuje lek. Aplikovanje leka na ovaj način je, kako tvrde, potpuno bezbolno, što će u mnogo slučajeva doprineti brzem i lakšem oporavku pacijenata koji svakodnevno imaju potrebe za velikim količinama lekova. Kako saznajemo, za sada ovaj aplikator ima dozvolu za prodaju u zemljama Evropske unije, ali za nema podataka o ceni samog aparata i načinu kupovine u našoj zemlji, tako da ćemo još neko vreme morati da koristimo stare načine apikovanja lekova.

 

Podaci Instituta "Batut" pokazuju da u Srbiji od dijabetesa boluje oko 400.000 osoba.

Dijabetes se nalazi me?u pet vode?ih uzroka smrti u ve?ini zemalja, a na u?estalost oboljevanja u velikoj meri uti?u fizi?ka neaktivnost, gojaznost i nezdrav na?in �ivota, re?eno je u ponedeljak na seminaru posve?enom toj bolesti u Institutu za javno zdravlje Srbije "Batut".

Otvaraju?i seminar "Edukacija o sprovo?enju Nacionalnog programa prevencije i rane detekcije tipa 2 dijabetesa za u?esnike u primarnoj zdravstvenoj za�titi", ministar zdravlja Tomica Milosavljevi? kazao je da je neophodno raditi na prevenciji i izbegavanju nezdravog na?ina �ivota kako bi se spre?ili rizici za oboljevanje.

Podaci Instituta "Batut" pokazuju da u Srbiji od dijabetesa boluje oko 400.000 osoba, odnosno 5,4 odsto populacije, a da je broj osoba sa dijabetesom tipa 2 mnogostruko ve?i u odnosu na osobe sa tipom jedan.

Dijabetes, naro?ito tip 2 predstavlja zna?ajan uzrok vaskularnih oboljenja, pa je naj?e�?i uzrok slepila, terminalne bubre�ne insuficijencije, a dve tre?ine bolesnika koji su prele�ali infarkt miokarda ili mo�dani udar imaju taj tip dijabetesa ili stanje visokog rizika za tu bolest.

Milosavljevi? je podsetio da se brojna kardiovaskularna oboljenja dovode u vezu sa kori�?enjem duvana i da bi trebalo menjati lo�e navike kako bi se doprinelo pobolj�anju zdravlja.

On je podsetio da ?e 2011. godine biti sporovedeno novo istra�ivanje zdravlja stanovni�tva kako bi se videlo �ta je sve ura?eno do tada i �ta dalje treba raditi da bi se popravilo stanje u toj oblasti.

Ministar je ukazao da je zato ova godina veoma va�na za sprovo?enje svih programa u zdravstvenom sistemu i naglasio da je bitno i odr�avanje seminara u ustanovama radi edukacije lekara.

Dr Miroslava Zamaklar sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Klini?kog centra Srbije kazala je da je kada je u pitanju dijabetes tipa 2, u velikoj meri uticaj ima genetski faktor, ali i na?in ishrane, gojaznost, fizi?ka neaktivnost.

Ona je kazala da se dalji tok bolesti mo�e preusmeriti ukoliko se promeni na?in �ivota i lo�e navike.

Govore?i o terapijama i redovnim kontrolama ona je kazala da bi sve osobe starije od 45 godina jednom u tri godine trebalo da ispitaju svoje zdravstveno stanje najpre popunjavanjem upitnika o proceni rizika.

Dr Zamaklar je podsetila da taj upitnik obuhvata osnovno testiranje, koje se odnosi na indeks telesne mase, obim struka, na?in ishrane, a da se nakon toga, ukoliko je potrebno, moraju obaviti detaljnije analize.

[Tanjug, Mondo, 08.06.2010.]