Diabeta.net

“Dijabetesno stopalo” predstavlja skup koštanih i meko tkivnih promena na stopalu dijabetesnih bolesnika. Ove promene su posledica neuropatije, infekcije i ishemije (nedostatak krvi u stopalu zbog oboljenja arterija nogu) uzrokovane dijabetesnom bolesti.

Svakih 30 sekundi amputacija
Prema re?ima profesora, doktora Lazara Davidovi?a iz KC Srbije ?¢‚Ǩ?ædijabetesno stopalo” je naj?eš?i razlog hospitalizacije obolelih od dijabetesa.
- Za zbrinjavanje pacijenata ove vrste u SAD se troši više od milijardu dolara godišnje. Rizik od gubitka ekstremiteta u grupi dijabetesnih pacijenata iznosi oko jedan procenat godišnje. Ra?una se da se u svetu uradi godišnje oko milion amputacija, a svakih trideset sekundi se uradi takozvana velika amputacija ekstremiteta zbog dijabetesom uzrokovane gangrene stopala – kaže doktor Davidovi?.

Pove?an rizik od infekcije
Tokom života kod 25 odsto dijabeti?ara pojavi?e se ulceracija (rana) na stopalu. Ona predstavlja ulazno mesto za mikroorganizme koji kod pacijenata kao što su dijabeti?ari mogu dovesti do infekcije.
- Kod ovakvih bolesnika zna?ajno je skra?en prose?an životni vek. Zbog svega toga ?¢‚Ǩ?ædijabetesno stopalo” ima ogroman medicinski i socijalno-ekonomski zna?aj – upozorava doktor Davidovi?.

Rano prepoznavanje najbolja preventiva
Ovo oboljenje se može spre?iti ranim prepoznavanjem i brzim le?enjem po?etnih promena na stopalima. Profesor doktor Nebojša Lali?, direktor Republi?ke stru?ne komisije za še?ernu bolest Ministarstva zdravlja Republike Srbije, isti?e da je le?enje razvijenog dijabetesnog stopala vrlo komplikovano.
- Samo le?enje je mnogo komplikovanije od prevencije, i o njemu može odlu?ivati samo lekar. Kada pacijent primeti i najmanju ranu na stopalu, obavezno treba da se javi svom lekaru. 

Higijena na visokom nivou
Doktor Lali? kaže da pacijent mora svakodnevno da pregleda stopala pod dobrim osvetljenjem. Neophodno je redovno pranje stopala mlakom vodom i sapunom, posle ?ega je obavezno sušenje prostora izme?u prstiju stopala. Treba svaki dan mazati stopala hidratantnim neparfimisanim kremama. Nokti ne smeju suviše da porastu. Treba da se seku popre?no kako ne bi ostajale oštre ivice. Izuzetno opasno je hodati bosonog. Preporu?uju se vunene ili pamu?ne ?arape, odgovaraju?e veli?ine, koje ne stežu. Dokolenice se ne preporu?uju. Kada su cipele u pitanju, treba birati one koje su dovoljno široke u prednjem delu.

Oprez sa biljnim melemima
Doktor Lali? upozorava da ukoliko pacijent primeti žuljeve, zanoktice, urasle nokte, kurije o?i, ?ukljeve, deformisane zglobove ili ranice na stopalu, treba da izbegava  stavljanje lekovitih biljaka i melema. Pacijent ne sme da koristi termofore, elektri?no ?ebe i druga grejna tela da ugreje stopala.

[Glas javnosti, 24.03.2010.]

detaljnije…

U SAD, 23. mart je bio Dan podizanja svesti o dijabetesu, koji svake godine organizuje Američka dijabetološka asocijacija (ADA).
Ovaj dan se obeležava svakog četvrtog utorka u mesecu martu. Svrha ovakve akcije je da se dodatno skrene pažnja na dijabetes kao pandemiju, kao i da se što više ljudi uključi u program prevencije i sazna da li je u riziku od oboljevanja. Iako je dijabetes često nasledna bolest, postoji mogućnost od oboljevanja čak i kada nema porodične istorije. Dodatno, dijabetes tipa 2 je moguće sprečiti u 80% slučajeva redovnim lekarskim pregledima i usvajanjem zdravih načina života.

Pogledajte ovaj spot urađen za tu priliku, pod nazivom "Rutina":

Dan podizanja svesti o dijabetesu u SAD: 23. mart 2010.
Dan podizanja svesti o dijabetesu u Srbiji: nema
Dan podizanja svesti o dijabetesu za nas: svaki dan
(Jelena Ban)

Predlažemo Ministarstvu zdravlja da napravi ovakav ili sličan spot za naše prostore. Taman da zatvorimo tačku 10 sa održanog sastanka u januaru.

[Diabeta.net, 24.03.2010.]

Obeležavanje Svetskog dana bubrega održano je 11. marta u celom svetu, pa i kod nas. Ove godine tema je bila dijabetes, te je akcija u Srbiji bila pod sloganom “KADA JE VISOK ?Ö¬†E?ER U KRVI, BUBREZI STRADAJU PRVI!”.

U okviru preventivnih akcija, udruženja za borbu protiv dijabetesa u Beogradu i Novom Sadu vršila su testiranje na prisustvo albumina u urinu (mikroalbuminurija) kod osoba sa dijabetesom.

U Beogradu, akcija je realizovana u preventivnim centrima domova zdravlja Vra?ar, Zemun, Savski Venac, Palilula (Bor?a), Zvezdara, ?ukarica (žarkovo), Stari Grad, Novi Beograd i Voždovac.

Prvog dana akcije ura?eno je 85 testova. Negativnih nalaza bilo je 39. Kod 28 osoba je savetovano da urade ponovni pregled za mesec dana, dok je kod 18 osoba bilo potrebno da ih pregleda nefrolog, jer su vrednosti bile više od normalnih.

Zahvaljujemo se direktorima domova zdravlja, lekarima i medicinskim sestrama u preventivnim centrima na izuzetnoj saradnji i pomo?i u realizaciji ove akcije.

U DZ Savski Venac i Stari Grad akcija je nastavljena i dalje, tako da zainteresovane osobe sa dijabetesom mogu da se jave njihovim preventivnim centrima. Tako?e, kompanija Roche, koja nam je omogu?ila testiranje, planira da akciju proširi i na druge gradove u Srbiji.

[Diabeta.net, 24.03.2010.]

detaljnije…

Plemeniti poduhvat kruševa?ke profesorke Latinke Milojevi?

Latinka Milojevi? (36), profesorka hemije iz Kruševca, ve? 23 godine boluje od dijabetesa. To je nije omelo da u najkra?em mogu?em roku završi Hemijski fakultet u Nišu i posveti se pedagoškom radu sa u?enicima me?u kojima ima i onih koji boluju od iste bolesti kao i Latinka. U poslednjih pet godina neumornim radom je, kao predsednica, Društvo za borbu protiv še?erne bolesti u Kruševcu u?inila jednim od najboljih u Srbiji.

Dinami?na, energi?na, re?ita Latinka je sve samo ne tipi?an bolesnik. Njen dan je ispunjen neumornim radom za dobrobit drugih, a ponajviše dece.
- Od dijabetesa bolujem od svoje 13. godine. Ovo je mali grad, sa niskom zdravstvenom kulturom i neko ko dobije dijabetes obi?no biva odba?en od sredine. Meni je tada bilo još teže, jer sam dete sa sela. Tada su i uslovi za dijabeti?are bili teži. Ja sam krenula od šprica i igle, nije bilo penova, ?okoladica i keksi?a, mada su oni i danas skupi. Sve to me je motivisalo kada sam pre pet godina postala predsednica Društva za borbu protiv še?erne bolesti da se maksimalno angažujem – objašnjava Latinka.

Pre podne Latinka predaje hemiju u osnovnim školama “Sveti Sava” u ?itluku i “Do?Ǭ?sitej Obradovi?” u Kruševcu, dok ostatak dana posve?uje raznim aktivnostima udruženja koje ima oko 1.000 ?lanova.
- Nedavno sam pronašla podatak da se broj obolelih od dijabetesa u svetu naglo pove?ava i da ?e nas za deset godina biti dvostruko više nego danas. Prema našim podacima, u Kruševcu i okolini ima oko 11.000 ljudi koji boluju od še?erne bolesti, od toga 40 dece koja su sva u našem društvu.

Uz pomo? donatora i lokalne samouprave Društvo za borbu protiv še?erne bolesti svake godine šalje od 10 do 15 mališana u kamp u Vrdniku.
- Kamp su ve? prozvali “kruševa?ki”, jer nas ima najviše. Tako?e, svake subote organizujemo psihološke radionice za decu, u?estvujemo u akcijama povodom dana srca, zdrave ishrane i sli?nim manifestacijama. Svakog ?etvrtka organizujemo besplatno merenje pritiska i še?era, a na našu inicijativu sada to rade i apoteke u gradu. Predavanjima koja prire?ujemo svakog prvog ?etvrtka u mesecu prisustvuje više od 200 ljudi, a dolaze nam eminentni stru?njaci, lekari i farmaceuti. Do sada smo i pet puta bili u?esnici izvla?enja lotoa na TV “Pink” jer i tako obezbe?ujemo sredstva za rad. Odli?nu saradnju imamo i sa žandarmerijom u Kraljevu… – u jednom dahu nabraja samo deo aktivnosti društva kojim rukovodi Latinka Milojevi?.

Latinka tvrdi da su osobe od dijabetesa odgovornije i organizovanije i ponosno isti?e da je za 12 godina rada bila samo deset dana na bolovanju i to nakon lakše saobra?ajne nesre?e, na insistiranje lekara.
- Svakog dana moram da uzmem ?etiri doze insulina, najmanje pet obroka i ?etiri do pet puta da izmerim še?er. Tako živim ve? godinama. Kada osetim da mi še?er pada, ja na ?asu diskretno uzmem u usta bombonu i nastavim sa predavanjem. Sre?na okolnost je da su mi kolege ljudi koji su mi nekada bili nastavnici koji znaju za moju bolest, ali i koliko sam uporna i radna. Da se može dugo živeti sa dijabetesom primer je i naša ?lanica Zagorka Vu?kovi? – tetka Zaga, koja je ve? 50 godina na insulinu. Nekada je radila, sada je penzionerka. Nažalost, mnogi oboleli kriju od kolega i poslodavaca svoju bolest, a to može da izazove dodatne komplikacije. Dešava mi se da me kolege na poslu sa?ekaju ujutro i zamole da im izmerim še?er dok ostali ne stignu. Ljudi se iz nekog ?udnog razloga stide bolesti.
Latinka ne odustaje da se bori za prava i bolji kvalitet života dijabeti?ara i kod resornog ministarstva, fonda za zdravstveno osiguranje i drugih institucija.

Preskupi proizvodi
- želimo da imamo isti kvalitet života kao i svi ostali. Danas su osobe starije od 26 godina koje imaju dijabetes diskriminisane i nadam se da ?e se to promeniti. Tako?e su i razni proizvodi preskupi. Za 200 grama krema treba platiti 380 dinara, a mi smo na kampu imali porodice sa dva deteta koja boluju od dijabetesa! Kako oni da se izbore sa tim? – pita se glasno Latinka.

[Blic,16. 03. 2010.]

detaljnije…

Za lečenje obolelih od dijabetesa iz kase zdravstvenog osiguranja izdvojeno je prošle godine 19,3 milijarde dinara, a samo na terapiju – lekove i insuline – potrošeno je tri milijarde! Iako troškovi lečenja obolelih od šečerne bolesti, prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, stalno rastu, u praksi, na žalost, i dalje imamo loše zbrinute dijabetičare.

detaljnije…

Svi koji su pili zelenu kafu poželjno je da se jave lekaru radi kontrole zdravstvenog stanja, upozoravaju stru?njaci. Tako?e, distributeri i proizvo?a?i zelene kafe dužni su da nadoknade štetu svima kojima su je prodali jer je laboratorijski utvr?eno da je opasna po zdravlje.

Laboratorijske analize, koje je pokrenula sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja, pokazale su da zelena kafa beogradskog, ameri?kog, hrvatskog i kineskog proizvo?a?a sadrži sibutramin. Zbog toga su ovi proizvodi povu?eni sa našeg tržišta.

Re? je o zelenoj kafi u kesicama proizvo?a?a “Ameriken farmasjutikal LTD?¢‚Ǩ?ì, ekstraktu zelene kafe u kesicama beogradskog proizvo?a?a “Elefant Ko?¢‚Ǩ?ì i kineskog proizvo?a?a “Sliming kofi?¢‚Ǩ?ì. Sa tržišta je povu?ena i espreso zelena kafa hrvatskog proizvo?a?a “Fidifarm?¢‚Ǩ?ì, kao i biljni ekstrakt zelenog ?aja kineskog proizvo?a?a.

Mesecima je u Srbiji mnogim ženama, ali i muškarcima, dan po?injao sa šoljicom zelene kafe, za koju su proizvo?a?i tvrdili da nema nikakva neželjena dejstva. Agresivna reklama dovela je do toga da za kratko vreme svi pri?aju o ovom dijetetskom proizvodu.

Zbog dobrih rezultata tokom mršavljenja niko nije pitao šta se ta?no nalazi u magi?nim kesicama, a zaboravljali su i visoku cenu preparata, tako da su ga mnogi na preporuku komšinice, drugarice, koleginice ili ro?aka kupovali.

Me?utim, i pored toga što je u ovom proizvodu ustanovljeno prisustvo sibutramina, proizvo?a?i i distributeri ne?e imati nikakve konsekvence što su ga prodavali. U Ministarstvu zdravlja kažu da nema elemenata krivi?ne niti privredne odgovornosti.

Više štete nego koristi

Sibutramin pripada grupi lekova koji se koristi za le?enje gojaznosti, a njegova glavna uloga je da deluje na ose?aj gladi jer tokom uzimanja stvara ose?aj sitosti.

Evropska agencija za lekove nakon višemese?nog pra?enja upotrebe sibutramina tokom le?enja gojaznosti, zaklju?ila je da je korist od primene leka manja nego rizik od njegove primene, i zato je zabranjen.

Tokom ispitivanja, ipak je utvr?eno da upotreba sibutramina izaziva niz komplikacija, posebno kod osoba koje imaju problem sa štitnom žlezdom, kardiovaskularnim sistemom, jetrom, bubrezima i kod onih koji pokazuju simptome psihi?kih poreme?aja.

Osnovne ili prate?e pojave koje prilikom koriš?enja sibutramina ose?aju svi koji su bili na programu le?enja gojaznosti bile su gubitak apetita, suvo?a usta, nesanica i poja?ano znojenje.

Upravo te simptome isticali su svi koji su poslednjih nekoliko meseci koristili sporne preparate zelene kafe.

“Povratna informacija od pacijenata je da su tokom primene zelene kafe gubili apetit, da su pili mnogo vode, a zbog termogeneze su se poja?ano i znojili. Mnogi od njih su imali vidno dobre rezultate, i to za kratak period od mesec ili dva”, re?eno je “Blicu?¢‚Ǩ?ì u beogradskim apotekama.
Ministarstvo najavljuje strožu kontrolu

U Ministarstvu zdravlja kažu da ?e svaki uvoz navedenih proizvoda biti ubudu?e podvrgnut i analizi na sibutramin, kao i na druge supstance ukoliko postoji sumnja za to.

“Proizvo?a?i su dužni da svaki proizvod prethodno laboratorijski ispitaju. Ali u ovom slu?aju proizvo?a?i i distributeri morali su javno da obaveste gra?ane koji su pili njihov proizvod da zelenu kafu, ukoliko je kod ku?e još imaju, vrate proizvo?a?u. Tako?e, distributeri bi trebalo da nadoknade štetu kupcima, jer su im prodali neispravan proizvod”, kaže sanitarni inspektor Raša Milanov.

Vukosava Stevanovi? iz udruženja “Farmaceutsko jezgro?¢‚Ǩ?ì apeluje na gra?ane da se jave lekaru ukoliko su pili zelenu kafu.

“Specijalisti za ishranu govore da naglo skidanje kilograma nije zdravo. Sada imamo i situaciju da je zelena kafa imala i zabranjenu supstancu, i ono što bi svaki kupac ovog proizvoda trebalo da zna, to je koja je koli?ina sibutramina bila prisutna. Iz tog razloga treba se obratiti lekaru, a pogotovu oni koji imaju problema sa visokim krvnim pritiskom i krvnim sudovima.”

[MONDO, 12.03.2010.]

detaljnije…

U Srbiji oko 3.700 pacijenata �ivi uz pomo? dijalize. ?��Ǩ��� Na Zapadu se na presa?ivanje bubrega ?eka oko ?etiri godine

Kada bi se kod 400 ljudi godi�nje radila transplantacija bubrega, ne bi se pove?avao broj onih koji moraju da idu na hemodijalizu. Naime, trenutno oko 1.300 ljudi ?eka na presa?ivanje ovog organa od 3.700 pacijenata koji nekoliko puta nedeljno moraju da odlaze na dijalizu, odnosno postupak koji zamenjuje?��Ǩ?�rad?��Ǩ�� bubrega i pre?i�?ava krv.

Pukovnik profesor dr Zoran Kova?evi?, na?elnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije, obja�njava da je u ovoj ustanovi pro�le godine ura?eno 29 transplantacija bubrega, ali da je problem �to se sada presa?ivanje odvija sporadi?no, uglavnom sa �ivih srodnika i �to jo� nije razvijena svest o zna?aju kadaveri?nih transplantacija, odnosno sa ljudi koji se nalaze u stanju mo�dane smrti.

?��Ǩ��� Bi?emo zadovoljni onda kada se od 80 do 90 odsto transplantacija bude obavljalo na taj na?in, a svega 10 do 20 odsto sa �ivih srodnika ?��Ǩ��� istakao je dr Kova?evi?.

Ta?nih podataka koliko neko ?eka na presa?ivanje organa nema, obja�njava profesor dr Nada Dimkovi?, na?elnica Centra za dijalizu u beogradskom Klini?ko-bolni?kom centru ?��Ǩ?�Zvezdara?��Ǩ��, napominju?i da najve?i broj bolesnika ni ne do?eka ovu intervenciju.

?��Ǩ��� Na Zapadu se na ovaj organ ?eka oko ?etiri godine. Neki ljudi provedu po dve decenije na dijalizi, a kad do?e vreme za presa?ivanje, vi�e nisu pogodni za taj postupak ?��Ǩ��� ka�e dr Dimkovi?, dodaju?i da je na Svetski dan bubrega, koji ?e sutra biti obele�en u Srbiji, fokus stavljen na prevenciju oboljenja bubrega.

Jelena Anti?, iz Udru�enja roditelja i prijatelja dece bubre�nih bolesnika ?��Ǩ?�Sve za osmeh?��Ǩ��, ka�e da transplantacija predstavlja najuspe�niji metod le?enja hroni?ne slabosti bubrega, zato �to je uspe�nost velika, rehabilitacija kratka, pacijent se vra?a svojim aktivnostima uz odre?ena ograni?enja, a  i jevtinija je od dijalize. Blagovremenom transplantacijom, smatra ona, deca ne gube deo detinjstva i odrastanja.

?��Ǩ��� Jedna godina dijalize ko�ta koliko jedna transplantacija, a u Srbiji ima mnogo pacijenata koji se godinama dijaliziraju.Ote�avaju?u okolnost, i ono �to ih odvaja od odraslih bolesnika sa istom dijagnozom, jeste ?injenica da kod dece rast i razvoj nisu zavr�eni ?��Ǩ��� objasnila je Anti?eva.

Ve?ina bolesnika, koji kre?u na dijalizu, nije znala da ima bubre�nu bolest, a suo?ili su se s bubre�nom slabo�?u tek koji mesec pre nego je zapo?eto le?enje dijalizom. Hroni?na bubre�na bolest ne boli, ona tiho o�te?uje bubrege i daje znakove tek kad su bubrezi gotovo potpuno ?��Ǩ?�potro�eni?��Ǩ��. Stela Prgomelja, predsednica Dru�tva za borbu protiv �e?erne bolesti, ka�e da bar 40 odsto dijabeti?ara ima problem sa oboljenjima bubrega, da odlasci na dijalizu nisu smak sveta, ali da je kvalitet �ivota tih ljudi smanjen dok ?ekaju na transplantaciju.

?��Ǩ��� Apelujemo na sve ljude da jednom godi�nje proveravaju stanje svojih bubrega. Tre?ina bolesnika, koji se dijaliziraju, izgubilaje bubrege zbog �e?erne bolesti ?��Ǩ��� dodala je Prgomelja.

Prema podacima Udru�enja bubre�nih bolesnika na dijalizi ?��Ǩ?�Renalis?��Ǩ��, u Srbiji se dijalizamau �ivotu odr�ava oko 4.500 ljudi, a svake godine oko 700 bubre�nih bolesnika bude upu?eno na ovu proceduru kao jedini oblik le?enja koji im mo�e produ�iti �ivot. Prema njihovoj statistici, u svakom trenutku oko 200 pacijenata ?eka mesto za dijalizu.

Smrtnost bubre�nih bolesnika na dijalizi godi�nje iznosi izme?u 10 i 13 odsto, a razlog za toliku smrtnost je u tome �to se dijalizom odstranjuje samo 18 odsto �tetnih materija, koje zdrav bubreg uspeva da pre?isti. Zbog nedostatka organa, u Srbiji mese?no umre 30 ljudi, uglavnom od bubre�nih, sr?anih i plu?nih bolesti. I stru?njaci i pacijenti su saglasni u jednoj stvari ?��Ǩ��� transplantacijom se produ�ava �ivot, a ujedno i pobolj�ava njegov kvalitet.

[Politika, 10.03.2010.]

U okviru Svetskog dana bubrega, izvrši?e se akcija besplatnog testiranja urina u Beogradu i Novom Sadu.

U Beogradu i Novom Sadu ?e Udruženje nefrologa Srbije i Nefrološka sekcija SLD u saradnji sa kolegama iz domova zdravlja i udruženja za borbu protiv še?erne bolesti organizovati akcije besplatnog testiranja urina na mikroalbuminuriju. 

TESTIRANJE JE BESPLATNO.
UPUT NIJE POTREBAN.
POTREBNO JE PONETI PRVI JUTARNJI URIN.

U BEOGRADU
Akcija ?e se sprovesti 11. marta.
Mogu?nost da se testira ima?e prvih 600 osoba sa dijabetesom koji do?u u preventivne centre slede?ih domova zdravlja:

U NOVOM SADU
Akcija ?e se sprovesti 11. marta u periodu od 9 do 11 ?asova.

Mogu?nost da se testira ima?e prvih 210 osoba sa dijabetesom koji do?u u DZ  Novi Sad (ZOV), Zmaj Ognjena Vuka 19, Internisti?ka služba, II sprat, 9-11h.

Ovo testiranje je omogu?ila kompanija Roche.

[Diabeta.net, 09.03.2010.]

detaljnije…

Ugradni čip na solarni pogon, koji meri nivo šećera u krvi

Novi ugradni čip veličine zrna pirinča mogao bi elimisati potrebu osoba sa dijabetesom da svaki dan bockaju prste. Uređaj na solarni pogon, nazvan Glukovizard (Glucowizzard), se implantira ispod kože, gde kontroliše nivo šećera u krvi i predviđeno je da se menja na godinu dana.

Glukovizard radi skoro po istom principu kao i ostali merači, koristeći enzim koji reaguje na nivo šećera u krvi. Ovaj enzim oslobađa elektrone u broju koji je proporcionalan nivou glukoze. Prikupljeni podatak šalje se na "sat" na zglobu ruke, koji upija fotonaponske ćelije senzora tako što šalje impulse trepćućeg svetla kroz kožu. Ukoliko je šećer u krvi visok, uređaj alarmira.

Glukovizard je uređaj koji još uvek nije komercijalizovan. Klinička ispitivanja bi trebalo da počnu za dve godine, a na Univerzitetu u Konektikatu veruju da će početi sa prodajom 2017. godine. Ali, kada ovaj senzor bude konačno u radnjama, moći će da olakša život miliona osoba sa dijabetesom, koji sada moraju da bockaju svoje prste nekoliko puta dnevno da bi proverili nivo šećera u krvi.

[Inhabitat, 03.03.2010.]

detaljnije…