Diabeta.net

Osobe obolele od dijabetesa tipa 2, koji nastaje u poznijim godinama kao posledica smanjene osetljivosti tkiva na insulin, mogle bi u velikoj meri da regulišu nivo šećera u krvi vežbama.
Ove vežbe bi predstavljale kombinaciju aerobika i bodibildinga, pokazali su rezultati jednog kanadskog istraživanja.
Naučnici Univerziteta u Otavi i Instituta za zdravstvena istraživanja u Otavi došli su do tih rezultata pošto su obavili šestomesečno istraživanje na 251 slučajno odabranoj osobi oboleloj od dijabetesa, objavio je sajt Stetoskop.
Istraživanje je pokazalo da kod dijabetičara koji sprovode te dve vrste vežbi dolazi do duplo bržeg poboljšanja nivoa šećera u krvi nego kod osoba koje praktikuju samo aerobik ili bodibilding, iako su osobe koje su sprovodile samo jednu vrstu vežbi uspele mnogo više da regulišu šećer od onih koje uopšte nisu vežbale.
Što se tiče opasnosti od većih srčanih problema, istraživanje je pokazalo da je kod dijabetičara koji su vežbali ona smanjena za 15 do 20 odsto u odnosu na one koji nisu to činili.
Stručnjaci takođe ukazuje da je od ranije poznato da fizička aktivnost podiže nivo HDL holesterola, ali japanski tim, na čelu sa dr Satoru Kodamom, hteo je preciznije da utvrdi odnos između intenziteta i trajanja aktivnosti i nivoa holesterola, pa je u tu svrhu analizirao rezultate 25 studija.
Pokazalo se da se fizičkom aktivnošću mora sagoreti najmanje 900 kilokalorija nedeljno da bi ona imala pozitivno dejtvo na HDL holesterol. Ta potrošnja kalorija ostvaruje se fizičkom aktivnošću u trajanju od oko dva sata.
Ako zadovolje taj uslov, fizički aktivne osobe mogu da povećaju svoj HDL holesterol koji odgovara petoprocentnom smanjenju rizika od srčanog oboljenja kod muškaraca i osmoprocentnom smanjenju rizika kod žena.

[Mondo, Tanjug, 24.02.2010.]

U privatnim apotekama u Srbiji može se kupiti lek za dijabetes “avandija?¢‚Ǩ?ì, britanskog proizvo?a?a “Glakso Smit Klajn?¢‚Ǩ?ì, po ceni od oko 2.500 dinara, uprkos savetima me?unarodnih organizaicja za dijabetes i istražne komisije Senata SAD da ga ne treba koristiti, jer je povezan sa desetinama hiljada sr?anih napada.

“Avandija?¢‚Ǩ?ì je u Srbiji registrovana 2006. godine i to film tableta od osam miligrama i ?etiri miligrama. Me?utim, tokom prošle godine leka nije bilo u prometu, odnosno proizvo?a? ga nije uvezao u našu zemlju, kažu za “Blic?¢‚Ǩ?ì u Agenciji za lekove.

Tako?e, Agencija za lekove do sada nije dobila zvani?nu informaciju od FDA (ameri?ka agencija za hranu i lekove) ili neke druge svetske agencije za lekove o rizicima koje nosi uzimanje “avandije?¢‚Ǩ?ì, a nije bilo ni prijava neželjenih reakcija u našoj zemlji.

“Glakso Smit Klajn?¢‚Ǩ?ì (Glaxo Smith Kline) je, prema izveštaju odbora za finansije ameri?kog Senata, krio saznanja da je lek povezan sa desetinama hiljada sr?anih napada. U Izveštaju na 334 stranice, koji je plod dvogodišnjeg istraživanja, navodi se da je FDA odobrila lek iako je procenjeno da je povezan sa 83.000 sr?anih udara u periodu izme?u 1999. i 2007 godine.

U pitanju je lek protiv dijabetesa koji se primenjuje kod dijabetesa tip 2 u po?etnoj fazi, posebno kod gojaznih osoba. Naj?eš?e se koristio za kontrolu nivoa še?era u krvi kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina.

U našoj Agenciji za lekove kažu da ovaj lek nema direktne paralele na srpskom tržištu i može se izdavati samo ukoliko ga lekar prepiše, ali se ne izdaje o trošku Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Dr Nebojša Lali?, predsednik Republi?ke komisije za dijabet, kaže da su stru?ne rasprave o štetnosti leka trajale dve godine, ali je i pored toga koriš?en u terapiji. Tek polovinom 2009. godine me?unarodne organizacije za dijabetes su zvani?no donele preporuku da se izbaci iz upotrebe jer može da izazove sr?ani napad. Ali koliko je pacijenata do tada koristilo ovaj lek, dr Lali? ne zna.

Kompanija “Glakso Smit Klajn?¢‚Ǩ?ì tvrdi da je lek siguran i da u sedam ispitivanja nije utvr?eno da je njegova upotreba povezana sa sr?anim udarima. U kompaniji kažu da su zaklju?ci Odbora za finansije ameri?kog Senata bazirane na analizama koje nisu u skladu sa ?vrstim nau?nim dokazima, kao i da izveštaj sadrži podatke proizvoljno izvu?ene iz dokumenata o rezultatima ispitivanja ovog leka.

“Blic?¢‚Ǩ?ì je u ponedeljak obišao dvadesetak apoteka u širem centru glavnog grada. U tri apoteke im je re?eno da lek može da se naru?i, a da ?e cena biti poznata posle poružbe.

[MONDO, 23.02.2010.]

detaljnije…

Delfini poseduju jedinstvenu sposobnost da "ukljuće i iskljuće" dijabetes, otkrili su naućnici, ukazujuči da bi ovaj prodor u istraživanju mogao da napravi nove pomake u lećenju ove bolesti kod ljudi, piše "Telegraf".

Istraživači su otkrili da ovi sisari mogu da izazovu dijabetes kada u okolini manjka hrane, i da ga "isključe" kada je pronađu.
Naučnici smatraju da je ova sposobnost delfina jedinstvena u životinjskom svetu i da je posledica potrebe ovih sisara da održavaju visok nivo šećera da hrane svoj veliki mozak.
Oni takođe veruju da su ljudi ovu sposobnost izgubili tokom evolucije i da bi proučavanjem delfina mogli pronaći tehnike koje bi je ponovo aktivirale.
"Dijabetes je trenutno odgovoran za pet odsto svih smrti u svetu. Nadamo se da će ovo otkriće pomoći pronalaženju načina prevencije, tretmana i možda čak lečenja dijabetesa kod ljudi"; ukazala je dr Stefani Ven-Votson, direktorka Kliničkog istraživanja Nacionalne fondacije za morske sisare u San Dijegu, koja je do ključnog otkrića došla proučavajući delfine kod obale ovog grada.

Votsonova je redovnim ispitivanjem krvi delfina otkrila da oni mogu da proizvedu dijabetes tipa 2 kada nemaju dovoljno hrane i da ga gotovo odmah isključe kada hrana postane dostupna.

Ona smatra da ova sposobnost delfina datira iz vremena kada su ovi sisari sa kopna prešli u more, pre oko 55 miliona godina, pa su morali da se prilagode ishrani baziranoj samo na proteinima koje dobijaju od ribe. Votsonova kaže da postoji dokaz da su ljudi možda uradili isto to, tokom poslednjeg ledenog doba, kada su opstajali hraneći se proteinima, jer je sva hrana bogata ugljenim hidratima bila zalečena. Ova sposobnost je sada "uspavana", rekla je Votsonova, ali ima dokaza da takav gen još uvek postoji u ljudima.
"Ovo možda ukazuje na ključnu stvar u kontroli dijabetesa kod ljudi", ističe Votsonova.

Ona veruje da bi se istraživanjem DNK delfina moglo otkriti kako ponovo "uljučiti" ovu sposobnost kod ljudi.
"Delfini u okeanu imaju gladne periode. Oni će pojesti gomilu ribe odjednom, da bi potom gladovali neko vreme. Tokom tih perioda gladovanja, oni trebaju mehanizam koji će terati šećer da cirkuliše u krvi. Delfini mogu da isključe dijabetes, ali ljudi ne mogu. Ako takav 'prekidač' postoji u ljudima i ako bi mogli da ga kontrolišemo kao delfini, to bi bio lek (za dijabetes). Identifikovanjem i kontrolisanjem takvog prekidača možda bi se moglo doći do leka za dijabetes tipa 2 kod ljudi", istakla je Votsonova.

SZO: Do 2030. 366 miliona obolelih od dijabetesa
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, skoro tri miliona ljudi u svetu godišnje umre zbog posledica dijabetesa. Procene su da će 2030. godine biti 366 miliona obolelih od dijabetesa na planeti, što je duplo više u odnosu na 2000, kada je od te bolesti patio 171 milion stanovnika.

[Blic online, 20.02.2010.]

Da je rad savetovališta za dijebetes koji su imali svi domovi zdravlja bio i te kako neophodan obolelima od še?erne bolesti, potvr?uje primer brojnih sugra?ana koji gotovo svakodnevno negoduju što nemaju više mogu?nosti da se sa ovom epidemijskom boleš?u bore na na?in na koji su navikli.
Iako Zakon o zravstvenoj zaštiti nalaže da se dijabetes le?i kod izabranog lekara, mnogi še?erni bolesnici, kako kažu, smatraju da im je uskra?eno adekvatno le?enje koje su do pre tri godine imali kroz savetovališta. Dom zdravlja “Savski venac” u kojem savetovalište za dijabetes i dalje radi, ?ak prima dijabeti?are sa drugih opština.
- Savetovališta su ukinuta samo u nazivu, i nije bilo razloga da prestanemo sa radom – ukazuje dr Mirjana Velimirovi?, direktor Doma zdravlja “Savski
venac” – Ne znam zašto nije tako i u drugim domovima zdravlja. Dovoljno je samo da se re? savetovalište preformuliše u centar za prevenciju še?erne bolesti. Veliki broj naših lekara opšte prakse, prošli su dodatnu edukaciju o dijabetesu, ali je u odluci o insulinskoj terapiji, neophodna i konsultacija interniste.
Za sugra?anina Mirka K. rad savetovališta za dijabetes je, kako kaže, preka potreba, tim pre što se še?erna bolest epidemijski širi, bez znakova upozorenja i sve više gojazne dece pati od dijabetesa tipa “2″.
- Da imam še?ernu bolest saznao sam pre dve godine i u Domu zdravlja Vra?ar gde se ukidanjem savetovališta smo na neki na?in izgubljeni – iskren je Mirko. – Tamo sam dobijao konkretne savete o ishrani, še?eru, fizi?koj aktivnosti, terapiji. ?ekaonica savetovališta je uvek bila puna, a lekari su uvek imali više vremena da nam se posvete jer su prošli posebnu edukaciju za rad u savetovalištu za dijabetes. Tu sam dobio insulinsku terapiju. Savetovalište mi je veoma nužno, jer mi ono produžuje životni vek.
Na izabranom lekaru, koji je prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti preuzeo savetodavni rad sa dijabeti?arima, je i da aktivno u?estvuje u prevenciji komplikacija i le?enju, a sve to treba da postigne u okviru redovnog radnog vremena, ta?nije predvi?enog vremena po pacijentu. Za obolele sugra?ane je, kako kažu, to vreme prekratko, a saveti nedovoljni.

Komplikacije
Dijabetes ubrzava propadanje krvnih sudova, izaziva teška ošte?enja bubrega, slepilo. Oboleli pet puta ?eš?e doživljavaju sr?ani i moždani udar. Komplikacije je važno što ranije otkriti, a da bi se spre?ile važno je i blagovremeno uvo?enje insulina. Sve to pacijenti su dobijali u dobro organizovanim savetovalištima.

[Ve?ernje novosti, 14.02.2010.]

detaljnije…

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da gojaznost dece poprima razmere epidemije koja se širi, jer nije ograničena samo na industrijski razvijene zemlje, čak je veća u zemljama u razvoju.

Gojaznost dovodi decu u ozbiljnu opasnost po zdravlje. Doktor Bendžamin Kabalero sa univerziteta Džons Hopkins uveren je da je dečja gojaznost ključni faktor rizika za hronične bolesti.

"Rekao bih da bi najveći rizik u pogledu učestalosti verovatno bio dijabetes, odsustvo kontrole glukoze, povišeni šećer u krvi i, naposletku, dijabetes tipa dva. Drugi bi mogao da bude visok krvni pritisak. Artritis takođe nije redak jer velika telesna težina vrši pritisak na zglobove", upozorio je dr Kabalero.

Procenjuje se da je u svetu gojazno oko 22 miliona dece mlađe od pet godina. Za neke od njih, objašnjenje bi mogla da bude početna neuhranjenost. "Postoje brojni dokazi da rana neuhranjenost povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti u zrelijem dobu", podsetio je on.

Da bi se rešio problem, možda, nije dovoljno hraniti decu hranom bogatom vlaknima i nametati im fizičku aktivnost.
Iako se može pomisliti da je rešenje gojaznosti pitanje informisanja građana šta da jedu, a šta ne, društveni kontekst u kojem se gojaznost razvija veoma je važan, smatraju nutricionisti.

Modernizacija i globalizacija su, prema ocenama SZO, dva faktora koji doprinose epidemiji gojaznosti. U mnogim zemljama u razvoju, sve je veće korišćenje hrane siromašne hranljivim sastojcima, sa visokim nivoom šećera i zasićenih masti.

Takođe, postoji nedostatak informacija o tome od čega se sastoje dobra ishrana i zdrav stil života. U SAD, cilj inicijative Mišel Obame je informisanje javnosti o tome.

U prošlosti su slične inicijative, posebno protiv pušenja, bile efikasne. Doktor Kabalero ukazuje da bi prva dama SAD trebalo da organizuje Međunarodno udruženje prvih dama za borbu protiv dečje gojaznosti širom sveta.

[Mondo, 12.02.2010.]

Udru�enje studenata doktorskih studija i mladih istra�iva?a Univerziteta u Novom Sadu upozorilo je danas na nemogu?nost ostvarivanja prava na zdravstvenu za�titu u studentskim zdravstvenim centrima nakon 26. godine �ivota.

U dopisu ministru zdravlja Tomici Milosavljevi?u i medijima, isti?e se da studenti doktorskih studija stariji od 26 godina nemaju pravo na zdravstvenu za�titu u studentskim zdravstvenim centrima pri univerzitetima.

Problem je, kako se navodi u dopisu, u neuskla?enosti Zakona o visokom obrazovanju, koji studentima doktorskih studija daje status redovnog studenta i Zakona o zdravstvenoj za�titi, koji ne obuhvata studente starije od 26 godina.

"Velika ve?ina studenata doktorskih studija trenutno ima vi�e do 26 godina i stoga nemaju pravo na zdravstvenu za�titu u studentskim zdravstvenim centrima", navodi se u dopisu i tra�i od ministra Milosavljevi?a da vladi predlo�i da uredbom izuzme ove studente od ograni?enja.

U dopisu se isti?e da na primer ako student iz Leskovca studira na doktorskim studijama na Univerzitetu u Novom Sadu, za bilo koju posetu lekaru mora da putuje u Leskovac.

[Tanjug, RTV, 12.02.2010.]

U Brani?evu 10.000 dijabeti?ara

U požareva?koj bolnici svake nedelje obavi se po jedna amputacija noge bolesnika koji boluju od še?erne bolesti i još toliko amputacija prstiju noge.

Zbog porasta broja obolelih od dijabetesa, kod kojih u velikom broju stradaju donji ekstremiteti, u bolnici su od polovine prošlog meseca otvorili ambulantu za dijabetsko stopalo u kojoj se pružaju saveti i le?e bolesnici iz svih opština Brani?eva.

- Ambulanta ima za cilj prevenciju stanja na dijabetesu stopala koja su uzrokovana nele?enim i loše le?enim dijabetesom. Tu se naj?eš?e radi o ošte?enju nerava na nogama, zatim dolazi do poreme?aja gazišta, jer se ne ose?a bol i pacijent još više gazi i to dovodi do stvaranja rane koja se inficira i posle dolazi do inficiranja mekog tkiva jednog ili dva prsta, celog stopala, kostiju i posle toga dolazi do amputacije prstiju ili noge. Ako se u našoj ambulanti otkrije promene na stopalu, brzo se kre?e se sa le?enjem jakim antibioticima da bi se infekcija spre?ila. Obavestili smo sve domove zdravlja u Brani?evskom okrugu da pacijente sa sumnjivim stopalima odmah šalju kod nas. ?esto i pogrešna dijagnoza može da bude uzrok amputacije jer se promene na stopalu tretiraju kao obi?an žulj i tom stopalu se ne posveti dovoljna pažnja – kaže dr Sre?ko Bosi? koji rukovodi ambulantom.
Radomir Mladenovi? iz sela Osanica u opštini žagubica kaže da nije znao da boluje od še?erne bolesti.
- Kada sam operisao žu?nu kesu, otkriveno je da imam še?ernu bolest i po?eo sam da koristim insulin. S tom boleš?u živim ve? godinu dana. Pre tri meseca amputirali su mi prst na desnoj, a evo sada i na levoj nozi. Prime?ujem da mi je i vid oslabio. Ova bolest je u porastu i u mom selu ima oko 70 osoba koje koriste insulin – napominje Mladenovi?.
U Požarevcu se od še?erne bolesti le?i blizu 5.000 ljudi. Me?u njima je i Ljiljana Atanackovi? koja kaže da je obolela pre 18 godina.
- Ve? ?etiri godine sam na insulinu i pre izvesnog vremena ubola sam se na drvo, tanko kao ?a?kalica, i od toga je sve krenulo i sada su mi isekli prst koji je bio skroz pocrneo. Moja preporuka zdravima je da se ?eš?e kontrolišu kod lekara – isti?e Ljiljana.

[Blic, Srbija, 25.01.2010.]

detaljnije…

Svaka sumnja da se bubreg ili jetra dobijaju preko veze, a ne strogo prema listi, narušava program presa?ivanja organa

Ministar zdravlja Srbije profesor dr Tomica Milosavljevi? najavio je da bi do marta Srbija trebalo da dobije jedinstvenu listu pacijenata koji ?ekaju transplantaciju organa. Prethodno bi do tada trebalo da bude formirana i Uprava za biomedicinu, u kojoj ?e se koordinisati projekti transplantacije organa i liste davalaca organa. Naravno, ovo podrazumeva odvojene liste pacijenata koji ?ekaju bubreg, jetru ili srce.

Lista pacijenata koji ?ekaju organ za transplantaciju, prema re?ima dr Radmile Blagojevi?, predsednice Sekcije za transplantaciju organa, koja radi na Institutu za urologiju i nefrologiju Klini?kog centra Srbije, postojala je i do sada i bila je vrlo korektna i otvorena. Tvrdi da apsolutno niko, na primer, bubreg nije dobio ?¢‚Ǩ?æpreko veze?¢‚Ǩ¬ù ili zaobilaženjem procedure.

?¢‚Ǩ‚čú Me?utim, u naših 46 centara za dijalizu nisu sve liste bile ažurne. Ubudu?e na jedinstvenoj listi ne?e biti niko ko nije ispunio uslove da na njoj bude. Nije dovoljno da se uradi jedna analiza, na primer takozvana HL imunološka tipizacija ?¢‚Ǩ‚čú kojom se utvr?uje da li postoji jednakost bubrega koji treba da se primi i onog koji se daje. To jeste najvažnija, klju?na šifra, ali koja je, ipak, tek jedan od kriterijuma od 10 do 12, koliko treba da ih bude. Ne?e biti nikakve mogu?nosti da se pacijent stavi na listu ?ekanja a da nije ispunio sve uslove ?¢‚Ǩ‚čú navodi dr Blagojevi?.

Naša sagovornica, uz isticanje zna?aja osnivanja Uprave za biomedicinu, naglašava da je dominantno važan rad na ja?anju svesti o zna?aju zaveštanja organa. Samo tako bi se, smatra ona, pove?ao broj kadaveri?nih transplantacija, zna?i onih gde se organ dobija od osobe u stanju moždane smrti.

?¢‚Ǩ‚čú Mi smo jedna veoma siromašna zemlja gde testovi mnogo koštaju. Ja razumem svoje kolege koji ne?e da rasipaju novac na ponavljanje testova ponekad kod nekih pacijenata i na tri, ?etiri meseca, kada znaju da u slede?ih godinu, dve niko od njih ne?e biti pozvan na transplantaciju, jer nema davalaca organa. Zato je najvažnije raditi na podizanju svesti ljudi da pomažu drugima zaveštanjem organa i davanjem pristanka da se organi uzmu ?¢‚Ǩ‚čú kaže naša sagovornica.

Formiranje Uprave za biomedicinu i sa?injavanje jedinstvene liste pacijenata koji ?ekaju organ za transplantaciju potezi su kojima smo na korak bliže potpisivanju preliminarnog sporazuma o saradnji sa me?unarodnom fondacijom ?¢‚Ǩ?æEurotransplant?¢‚Ǩ¬ù, preko koje svake godine organ za transplantaciju dobije više od 6.000 ljudi. Do sada je ovom razmenom obezbe?eno oko 130.000 organa za transplantaciju, a ?lanice su Austrija, Nema?ka, Slovenija, Holandija, Luksemburg, Belgija i Hrvatska.

Kada su predstavnici ?¢‚Ǩ?æEurotransplanta?¢‚Ǩ¬ù u avgustu prošle godine bili u Beogradu, našim lekarima su jasno dali na znanje da je uz mnoštvo procedura i jasnih protokola koji ?e unaprediti funkcionisanje sistema koordinacije i organizacije centara u kojima se rade transplantacije važno obezbediti i pozitivno javno mnjenje.
Princip ?¢‚Ǩ?æEurotransplanta?¢‚Ǩ¬ù je, podse?amo, da se primalac organa prvo traži u zemlji iz koje poti?e davalac organa, a ukoliko ne postoji odgovaraju?i pacijent, organ se daje u razmenu. Me?utim, obaveza svake ?lanice je da prijavi svakog donora (davaoca organa), a po strogim kriterijumima i isklju?ivo kompjuterskim putem vrši se ?¢‚Ǩ?æme?ing?¢‚Ǩ¬ù, uparivanje organa, odnosno traži se najpogodniji primalac organa. Ve? nakon sklapanja preliminarnog ugovora, Srbija bi dobila mogu?nost da prijavi 20 pacijenata ?¢‚Ǩ‚čú teško obolelu decu, obolele sa retkim krvnim grupama, osobe sa akutnim popuštanjem jetre, i u tim slu?ajevima organ bi mogao da se o?ekuje za 48 sati, ali, naravno, pre toga nas ?eka ispunjenje svih pobrojanih uslova.

Srpski lekari na usavršavanju u Toskani
Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljevi? potpisao je prošle nedelje u Firenci zajedni?ku deklaraciju o saradnji u oblasti zdravlja Republike Srbije i pokrajine Toskane, kojom su stvoreni uslovi za saradnju u oblasti transplantacije ljudskih organa i tkiva, kao i transplantacije koštane srži. ?im bude oformljena Uprava za biomedicinu, dakle do marta, naši stru?njaci ?e posetiti centre u Toskani, koji imaju najbolju mrežu transplantacija, da bi se upoznali sa organizacijom rada.

[Politika, 10.02.2010.]


detaljnije…

Dom zdravlja Savski venac jedan je od retkih u kome još uvek radi savetovalište za obolele od dijabetesa. Pacijenti kažu da im je pomo? savetovališta neophodna.

Posle brojnih pritužbi pacijenata obolelih od še?erne bolesti, iz Beograda i cele Srbije, koji se smatraju veoma ugroženim otkako su pre dve godine ukinuta savetovališta za dijabetes, B92 nastavlja da istražuje razloge nezadovoljstva obolelih od dijabetesa.

U Srbiji od še?erne bolesti boluje pola miliona ljudi. Obolevaju sve mla?i, a predvi?anja su da ?e broj obolelih biti ?ak tri puta ve?i tokom narednih deset godina
Dijabetes tipa II epidemijski se širi i više ne ugrožava samo starije od 40, ve? se javlja ?ak i kod gojazne dece.
Bolest se razvija bez znakova upozorenja i oboleli tvrde da su im savetovališta neophodna. U Domu zdravlja Savski venac nisu prekidali stari savetovališni rad, uvereni da je neophodan obolelima.
?¢‚Ǩ?ìTi pacijenti gde je ukinuto savetovalište su na neki na?in izgubljeni. Mi nikad nismo u savetovalištu bili prepisiva?i lekova. Kod nas je dijabeti?ar dolazio za konkretne savete, konkretne probleme – za korekciju terapije, za skrining komplikacija, za le?enje komplikacija?¢‚Ǩ¬ù, kaže šefica Savetodavne službe za obolele od dijabetesa, Branka ?Ѭêuki?-Pejovi?.
?ekaonica savetovališta je svakodnevno puna jer dolaze ne samo pripadaju?i pacijenti, ve? i oboleli iz beogradskih domova zdravlja gde su svatevališta prestala sa radom, kao i oboleli iz drugih gradova:
?¢‚Ǩ?ìU ovom savetovalištu sam dobila sve informacije o ishrani, o še?eru, o fizi?koj aktivnosti šta treba da radim, koje lekove da pijem.?¢‚Ǩ¬ù
?¢‚Ǩ?ìOvde sam dobio insulinsku terapiju. Savetovalište mi je veoma nužno, jer mi ono produžuje životni vek.?¢‚Ǩ¬ù
Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. savetodavni rad sa dijabeti?arima preuzima izabrani lekar, ?iji je zadatak i da aktivno u?estvuje u prevenciji komplikacija i le?enju sve to treba da postigne u okviru redovnog radnog vremena, ta?nije predvi?enog vremena po pacijentu.
Oboleli tvrde da je vreme prekratko, a saveti nedovoljni. Zna?ajan broj lekara opšte prakse prošli su doedukaciju iz oblasti dijabetesa
?¢‚Ǩ?ìAli ipak nam je potrebna pomo? interniste, jer mi ne možemo ni da propisujemo insuline bez izveštaja interniste, ili endokrinologa. I odre?enu terapiju ne možemo da menjamo, tako adekvatno tako da nam je takva saradnja apsolutno neophodna?¢‚Ǩ¬ù, kaže izabrani lekar i na?elnica odeljenja Opšte medicine, Vesna Vuji?i?.
Dijabetes ubrzava propadanja krvnih sudova, izaziva teška ošte?enja bubrega, slepilo, oboleli pet puta ?eš?e doživljavaju sr?ani i moždani udar.
Komplikacije je važno što ranije otkriti, a da bi se spre?ile važno je i blagovremeno uvo?enje insulina. Sve to pacijent dobija u ovom dobro organizovanom savetovalištu.
?¢‚Ǩ?ìJa kao internista naravno mogu da uvodim insulin, mogu da pišem preporuke za lekarske komisije za odobrenje pomagala, mogu da pišem preporuke za odlazak u Vrnja?ku Banju. Sve su to stvari i administracija koja optere?uje Klini?ki centar bespotrebno?¢‚Ǩ¬ù, kaže Branka ?Ѭêuki?-Pejovi?.
?¢‚Ǩ?ì?Ö¬†to se ti?e tog zdravstvenog dinara ja mislim da i tu ima prednosti, jer ako sam ja u prošloj godini prevela oko 50 pacijenata na insulinski terapiju ambulantno, ja sam uštedela 50 puta 10 bolni?kih dana?¢‚Ǩ¬ù, podse?a ona.
U ovom savetovalištu pacijenti imaju i stru?ni nadzor dijetologa.

O mogu?nostima ponovnog otvaranja savetovališta za obolele od dijabetesa, gostuju?i u vestima TV B92, govorio je Nebojša Lali? predsednik Republi?ke komisije za dijabetes. Celo gostovanje gosta možete pogledati ovde.

detaljnije…

Stota epizoda u serijalu – “Božidar, božji dar”.

Akteri ove epizode su An?elka (35) i Radovan ?Ö¬†krbi? (39) iz Ka?a. Po zanimanju su vetrinarski tehni?ari. An?elka je laborant, a Radovan ste?eno obrazovanje koristi i na svom imanju, gde paralelno uzgaja veprove za osemenjavanje svinja. Bez obzira na dopunsku aktivnost, Radovan je stravstveni kolekcionar fotoaparata i zaljubenik u snimanju crno-belih portreta.
An?elka i Radovan upoznali su se kao srednjoškolci. An?elka je tada imala 16, a Radovan 19 godina. Na prelasku u drugu deceniju svoje ljubavne veze stali su pred mati?ara i ubrzo dobili svog prvog sina Nikolu (10). Pet i po godina kasnije stigla je Milica (4 i po godine).
Radost zbog ra?anja Milice pomu?ena je tri i po godine kasnije, kada je An?elka saznala da je Milica obolela od dijabetisa tipa 1. To saznanje potpuno je promenilo život porodice ?Ö¬†krbi?.
Krenuli su u traženje leka koji bi olakšao život njihove ?erke. Po?eli su da prate nova medicinska iskustva i saznali za revolucionarnu metodu koriš?enja mati?nih ?elija. Iako su u drugoj polovini ?etvrte decenije, ?Ö¬†krbi?i su se opredeli za tre?e dete da bi se iz maj?ine pup?e, posle poro?aja, uzele i sa?uvale mati?ne ?elije. Te ?elije trebalo bi da budu spasonosni lek za njihovu ?erku Milicu. Zato je novi Mili?in brat dobio ime Božidar, kao Božji dar, i roditeljima i svojoj sestri.

Emisiju je emitovana 31.01.2010., a možete je preuzeti ili pogledati na sajtu RTS-a.

[Diabeta.net, 03.02.2010.]

detaljnije…