Diabeta.net

Najsavremenije le?enje najtežih bolesti

U Srbiji bi do kraja 2010. godine trebalo da bude otvorena prva javna banka mati?nih ?elija i to u Institutu za majku i dete. Dok se ona ne oformi, ?uvanje tih ?elija za sada je mogu?e samo u inostranstvu – i to o trošku roditelja.

Zakonom o transplantaciji ?elija i tkiva, koji je nedavno usvojila Skupština Srbije, omogu?eno je da se po prvi put ovakva banka otvori u našoj zemlji. Za sada na našem tržištu postoje tri privatne banke koje ?elije iz pup?anika ?uvaju u inostranstvu za nadoknadu od oko 2.000 evra.
- Pripreme za otvaranje banke mati?nih ?elija traju ve? tri godine u Institutu za majku i dete. Iz budžeta je do sada uloženo 50 miliona dinara. Me?utim, preduslov je da se prvo oformi Uprava za biomedicinu, a krajnji rok za to je 31. jun 2010. godine – kaže za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ?ì Zorica Pavlovi?, pomo?nica ministra zdravlja.
Javnu banku mati?nih ?elija finansira?e država i ?elije ?e mo?i da koriste svi gra?ani Srbije.
- Velika je razlika izme?u javnih i privatnih banaka. Javna banka je isto što i dobrovoljno davanje krvi. To zna?i da ?e se i mati?ne ?elije dobrovoljno davati, ali se ne može o?ekivati da ?e neko, ukoliko mu zatrebaju, dobiti svoje ?elije, kao što je to slu?aj u privatnim bankama. U javnim bankama dobija?e se mati?ne ?elije koje odgovaraju pacijentu, kao što je slu?aj i sa krvlju – objašnjava Pavlovi?eva.
Mati?ne ?elije predstavljaju osnovne ?elije ljudskog organizma i iz njih se u toku razvoja ljudskog tela formiraju sve vrste ?elija. One mogu da se dobiju iz krvi posteljice i pup?anika, koštane srži i periferne krvi. Danas se ve? oko 75 raznih bolesti tretiraju mati?nim ?elijama izdvojenih iz krvi pup?ane vrpce. To su bolesti krvi (leukemija), imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboli?ke bolesti. Neka od ovih oboljenja mogu da se izle?e mati?nim ?elijama, dok se kod drugih stanje pacijenata može znatno poboljšati.
Prema re?ima pomo?nice ministra, procedura uzimanja mati?nih ?elija iz pup?anika veoma je jednostavna, a trudnice ?e potpisivati odobrenja da posle poro?aja daju posteljicu i pup?anik iz kojih se vade ?elije.
- Kada se žena porodi, pup?anik se prese?e i bebu babica odnosi na kupanje. Tada je posteljica još u majci i viri pup?anik. Postoji jedna kesa za krv koja se završava iglom. Ona se stavi u lumen pup?anika koji visi iz majke i pod silom zemljine teže usisava se krv iz posteljice. To traje minut i po. Kada se kesa napuni, posteljica se izbacuje – objašnjava dr Mima Fazlagi?, ginekolog i predstavnik najve?e evropske banke mati?nih ?elija ?¢‚Ǩ?æKrio sejv?¢‚Ǩ?ì.
U bankama mati?nih ?elija ?uva se taj genetski materijal i u slu?aju potrebe odmrzava, zatim po potrebi razli?itim kulturama podsti?e na deobu i ?¢‚Ǩ?æusmerava?¢‚Ǩ?ì u pravcu ?elija organa koji je oboleo. Na taj na?in se, na primer, mogu dobiti ?elije sr?anog miši?a, krvne ?elije, endotelne ?elije.
Uzorak se ?uva u specijalizovanim bankama, u kriogenim uslovima u te?nom azotu na minus 196 stepeni celzijusa dok se ne pojavi potreba za njihovim koriš?enjem u slu?aju bolesti. Te ?elije se mogu ?uvati više od 20 godina.

Obnavljanje dozvole za rad svakih pet godina
Zakonom o transplantaciji ?elija i tkiva ure?ena je i organizacija zdravstvene službe koja ?e obavljati transplantacije. Za zdravstvene ustanove koje ?e to raditi neophodno je da ministar zdravlja izdaje dozvolu, koja ?e se obnavljati na pet godina.
Zakonom se uspostavlja i republi?ka lista ?ekanja za transplantaciju svih ?elija i tkiva, kao i jedinstveni registar davalaca mati?nih ?elija. Taj dokument ?e biti u Upravi za medicinu, jer je bitno da postoji popis lica od kojih se mogu uzeti ?elije, objašnjava Zorica Pavlovi?.

[Blic, 24.09.2009]