Diabeta.net

Potomci majki koje su jele nezdravu hranu imali su povi�en holesterol i trigliceride
 
Jo� nero?ena deca i odoj?ad majki koje u�ivaju u brzoj hrani mogu o?ekivati �ivot pun zdravstvenih problema. Te majke ?e svojoj deci uz hamburger priu�titi rizik od gojaznosti, sr?anih bolesti i dijabetesa. ?esto se ka�e: ono si �to jede�. A, u stvari, moglo bi biti istinito: ono si �to je majka pojela ?��Ǩ��� ka�e doktor Stefan Bojl.

On je sa timom stru?njaka s britanskog kraljevskog veterinarskog koled�a istra�ivao uticaj maj?ine ishrane na 150 tek ro?enih mi�eva, a rezultati su, smatraju nau?nici, primenjivi i kod ljudi.

Njihov zaklju?ak je bio: �ene koje jedu nezdravu ?��Ǩ?�d�ank?��Ǩ�� hranu za vreme trudno?e mogle bi svojoj deci pove?ati rizik za razvoj nepovratnih zdravstvenih problema.

Nau?nici su otkrili da bi problemi u odraslom dobu mogli biti prouzrokovani ishranom majke, kao i njenom debljinom, povi�enim �e?erom i holesterolom.

Istra�ivanje objavljeno u ?asopisu ?��Ǩ?�Psihologija?��Ǩ�� pokazalo je da, zbog uticaja na metabolizam potomaka, ishrana majke kod mi�eva ima uticaja i kada potomci nisu uzimali nezdravu hranu.

Istra�iva?i su uporedili potomke �enki mi�eva hranjenih tokom trudno?e i dojenja nezdravom hranom, poput ?ipsa, krofni, kola?a i drugih slatki�a, s potomcima mi�eva koji su jeli zdravu hranu.

Potomci majki koje su dobijale nezdravu hranu imali su povi�ene holesterol i trigliceride, �to su poznati faktori rizika za razvoj sr?anih oboljenja.

Potomci su tako?e imali i povi�ene vrednosti glukoze i insulina, �to je povezano s dijabetesom tipa dva.

Istra�ivanje je analiziralo mi�eve sve do odraslog doba. Utvr?eno je da su mi�evi ?ije su majke dobijale nezdravu hranu za vreme trudno?e i dojenja i u odraslom dobu deblji od mi�eva ?ije su se majke zdravo hranile.

Nau?nici tvrde da, uprkos ?injenici da je istra�ivanje ra?eno na mi�evima, otkri?e ima implikacije i na ljude.

Ljudi dele brojne temeljne biolo�ke mehanizme sa mi�evima, tako da postoji dobar razlog da pretpostavimo da se u?inak koji smo videli na mi�evima mo�e primeniti i na ljudima, izjavio je profesor Nil Stiklend.

On je dodao da su rezultati istra�ivanja na mi�evima u skladu s epidemiolo�kim istra�ivanjima koja povezuju debljinu dece s debljinom njihovih roditelja.

Otuda je, ka�u, ishrana majke za vreme trudno?e i dojenja vrlo va�na za dugoro?no zdravlje deteta.

[Politika, 15.04.2009.]