Diabeta.net

Broj dece mlađe od pet godina koja boluju od dijabetesa tipa 1 do 2020. mogao bi da se udvostruči, najugroženija istočna Evropa

U Evropi bi broj dece mlađe od pet godina koja boluju od dijabetesa tipa 1 do 2020. godine mogao da se udvostruči, dok će pojava te bolesti među decom mlađom od 15 godina porasti za neverovatnih 70 odsto. Očekuje se da će situacija biti najozbiljnija u istočnoj Evropi, na prostoru bivših komunističkih zemalja, pokazalo je istraživanje koje je objavio britanski medicinski časopis "Lanset".

Ekipa Krisa Patersona (Kraljevski univerzitet u Belfastu) i Gajla Soltesa sa Univerziteta u Peči u Mađarskoj analizirala je u 17 evropskih zemalja više od 29.000 slučajeva šećerne bolesti tipa 1 dijagnostikovane kod dece mlađe od 15 godina u razdoblju od 1989. do 2003. godine. Naučnici su otkrili da ukupan broj novih oboljenja raste 3,9 odsto godišnje (5,4 odsto do četvrte godine, 4,3 odsto između pete i devete i 2,9 između 10. i 14. godine).

Istraživanje koje je objavio britanski "Lanset" ne objašnjava tendenciju porasta, ali pokazuje da će povećanje biti toliko dramatično da neće moći da se pripiše samo genetskom nasleđu. Krivac će najverovatnije biti "moderne životne navike", ali i prekomerna težina i sve veći broj porođaja carskim rezom.

Dijabetes tipa 1 najčešće se javlja u detinjstvu ili na početku adolescentske dobi. Stručnjaci smatraju da je reč o bolesti koja je nasledna, ali koju izazivaju i spoljašnji činioci poput debljine, rođenja carskim rezom i razne infekcije u detinjstvu.

Kod dijabetesa tipa 1 dolazi do postupnog propadanja beta ćelija gušterače, koje proizvode insulin, sve do apsolutnog izostanka proizvodnje insulina. Bez insulina koji pokreće glukozu u ćelijama nivo šećera u krvi postaje previsok i nastaje hiperglikemija. Budući da telo ne može da koristi šećer, on odlazi u urin s kojim se izlučuje. Posledice toga su slabost, gubitak težine, prekomerna glad ili žeđ. Život takvih bolesnika zavisi od primanja insulina.

Dijabetes tipa 2 pospešuju neuravnotežena i preobilna ishrana, preterana težina i nedovoljno vežbanje.

Šećerna bolest tipa 1 ređa je od tipa 2 i učestvuje sa samo sedam do 10 odsto u svim slučajevima dijabetesa. Među decom je odnos suprotan u većini zemalja.

Kontrolisanje nivoa šećera u krvi putem dijeta i lekova je od suštinske važnosti zato što bi, pored dijabetesa, mogao da ima niz drugih, ozbiljnih posledica po zdravlje.

Fakti
- Dijabetes, koji u nekim slučajevima može da bude smrtonosna bolest, pogodio je 246 miliona ljudi širom sveta, a očekuje se da će od te bolesti do 2025. godine oboleti 380 miliona ljudi, pokazuju predviđanja Međunarodne dijabetološke federacije
- Godine 2005. bilo je približno 15.000 novih slučajeva oboljenja u Evropi. Ako se te tendencije potvrde, naučnici predviđaju 24.400 novih slučajeva 2020. godine, uz dvostruko veći broj oboljenja dece mlađe od pet godina
- Ukupan broj slučajeva oboljenja šećerne bolesti tipa 1 kod dece mlađe od  15 godina u Evropi porastao bi sa 94.000 (2005) na 160.000 (2020), što je skok od neverovatnih 70 odsto.

[Press, 30.05.2009.]