Diabeta.net

Odnedavno je u glavnom gradu Austrije uvedena nova preventivna mera za rizične pacijente – sport na recept. Rizični pacijenti imaju mogućnost da troškove za sportske aktivnosti refundiraju kod zdravstvenog osiguranja. Cilj ove inicijative je da se spreče oboljenja srca i krvotoka i podrže pacijenti koji boluju od dijabetesa. Recept se dobija nakon preventivnog pregeleda. Ukoliko lekar prilikom pregleda ustanovi povećanu masnoću u krvi ili povećan krvni pritisak, takvom osiguraniku lekar može da izda recept za sportske aktivnosti s kojim se troskovi za sportske aktivnosti mogu refundirati. Spektar aktivnosti je sirok od gimnastike preko brzog hodanja sa štapovima (Nordic Walking) do košarke. Recept se izdaje na tri godine, nakon čega se uz preporuku lekara može produžiti.
Nordijsko hodanje
Direktor Bečkog zdravstvenog osiguranja, Rajnhard Marek, vidi ovu ponudu kao manju investiciju sa stanovišta osiguravajućeg zavoda, nego što su kasniji izdaci za lekove.

[Poslovna �ena, 13.10.2009.]

detaljnije…

Sporazum između vojnog i civilnog zdravstva

Svi građani Niša i Novog Sada ubuduće će moći da se leče u vojnim bolnicama u tim gradovima. Toj novini prethodilo je jučerašnje potpisivanje protokola o poslovno-tehničkoj saradnji između Ministarstva odbrane i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO).

detaljnije…

Služba hitne pomo?i namerava da na javnim mestima postavi aparate za reanimaciju, koji ?e omogu?iti da se odmah ukaže pomo? ljudima koji dobiju sr?ani udar.

Sedam hiljada ljudi u Srbiji godišnje umre na ulici, javnom mestu ili na poslu, a razlog je uglavnom naprasni sr?ani napad. Službe hitne pomo?i imaju plan kako da to promene. U saradnji sa gradskim vlastima u naredne dve godine na javnim mestima u Beogradu bi?e postavljeni mobilni defibrilatori.

Ekipi hitne pomo?i u proseku je potrebno 12 minuta da stigne na mesto doga?aja. To su, kako lekari kažu, zlatni minuti kada treba da se reaguje i pomogne pacijentu. Zato ?e uskoro pozorišta, pošte, banke i druga javna mesta biti opremljeni mobilnim defibrilatorima. Re? je o aparatima koji služe za pokretanje rada srca.

“Svrha ovih automatskih defibrilatora je da spasavaju život, zna?i da u prvih par minuta, kada je najpotrebnije da se ukaže pomo?, ljudi koji su obu?eni, na svim prometnim mestima na nekim punktovima, ukažu pomo? do dolaska naše ekipe?¢‚Ǩ¬ù , navodi na?elnica smene u Hitnoj pomo?i Mirjana Mili?evi?.

Mobilni defibrilatori su praksa u svim razvijenim delovima svetam. Postavljeni su na aerodromima, sajmovima, bioskopima, pa ?ak i na ulici .
“Ovde ga konektujete, uklju?ite i kad vam on kaže da postavite elektrode, zna?i nacrtano je gde ide ova elektroda a gde ide ova elektroda, postavite ih. Uklju?ite na punjenje, prikaže da je stanje fibrilacije i sam se isprazni”, objašnjava funkcionisanje aparata dežurna lekarka u Hitnoj pomo?i Danijela Nini?-Marinkovi?

Ipak, iako ?e veliki broj ljudi imati pristup ovim aparatima, preporu?uje se da ga koriste samo kvalifikovane osobe. Najavljeno je da ?e biti postavljeno oko 100 aparata, a da ?e biti obu?eno oko 500 ljudi.

[B92, 12.10.2009.]

detaljnije…

Ministar zdravlja Tomica Milosavljevi? izjavio je da ?e Zakon kojim ?e biti zabranjeno pušenje u zatvorenim prostorijama biti usvojen do kraja godine.

Milosavljevi? je precizirao da ?e zakonom pušenje biti zabranjeno u svim zatvorenim prostorima, osim u ugostiteljskim objektima.

?¢‚Ǩ?ìIzuzetak do 2012. godine su restorani, kafi?i, ugostiteljski objekti u kojima se dozvoljava podela na puša?ki i nepuša?ki, gde mora da bude bar polovina i malo više nepuša?ko. To je jedna jednostavna i primenjiva mera svuda?¢‚Ǩ¬ù, smatra ministar.

?¢‚Ǩ?ìUgostiteljski objekt može sad da zabrani pušenje, kao što je to uradio kafi? ?¢‚ǨÀúTajm aut?¢‚Ǩ‚Ñ¢ u ?ika Ljubinoj, ali 90 dana od usvajanja zakona mora da prilagodi svoju praksu zakonu, a to je da podeli prostor?¢‚Ǩ¬ù, navodi on.

?¢‚Ǩ?ì?ini mi se da nam to skre?e pažnju i da nas u?i da ipak u svakom ugostiteljskom prostoru mora da bude podela?¢‚Ǩ¬ù, kaže Milosavljevi?.

Ina?e, posle nešto više od šest meseci Hrvatska vlada ?e ublažiti zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.

Pošto su vlasnici kafi?a, barova i restorana tvrdili da im je zabrana prepolovila zaradu, bi?e im omogu?eno da u svojim objektima imaju odvojen prostor za puša?e.

Procenjuje se da puša?i ?ine tre?inu od 4,5 miliona stanovnika Hrvatske.

[B92, Beta, 11.10.2009.]

detaljnije…

Pacijenti ?e od 15. oktobra pla?ati participaciju od 50 dinara na lekove i preglede. Odlukom Vlade Srbije, sa 40 na 50 dinara poskupela je osnovna fiksna participacija koja se pla?a za svaku kutiju leka i pregled. Ostala u?eš?a pacijenata u troškovima le?enja – procentualna participacija za lekove i implante, i fiksna za dijagnosti?ke procedure, ostaju nepromenjena.

Ovo je drugi put ove godine da poskupljuje participacija. Prvo je u jauaru duplirana sa 20 na 40 dinara, a sada je, na predlog Upravnog odbora Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje i uz saglasnost Ministarstva zdravlja, korigovana za još 10 dinara naviše. Obrazloženje je da se prebacivanjem tereta na one koji imaju nadokna?uju pove?ani troškovi le?enja.

- Najsiromašnije kategorije stanovništva su zašti?ene, jer ne pla?aju participaciju – kaže Vladan Ignjatovi?, pomo?nik direktora RZZO. – Više od 1,2 miliona ljudi, koji su zdravstveno osigurani kao gra?ani bez prihoda, ne pla?aju fiksno u?eš?e u troškovima le?enja. Participacije su oslobo?eni i oni sa primanjima ispod utvr?enog materijalnog cenzusa. Potvrde o osloba?anju participacije, po ovom osnovu, dosad je uzelo više od 350.000 osiguranika.
Participacije trenutno mogu da se oslobode svi koji sa prihodom do 19.000 žive sami, ili ako u zajedni?kom doma?instvu nemaju ve?a primanja od 13.000 po ?lanu.

Prihod
Samo od fiksne participacije za lekove godišnje se prikupi oko tri milijarde dinara, a od u?eš?a pacijenata u drugim troškovima le?enja i pregleda (ne ra?unaju?i procentualnu participaciju za lekove), još oko ?etiri milijarde dinara. Taj novac ide u budžet zdravstvenih ustanova koje su i naplatile participaciju.

[Ve?ernje novosti, 09.10.2009.]

detaljnije…

Specijalna bolnica ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji

Vrnja?ka Banja – Zahvaljuju?i terapijama i edukaciji u Specijalnoj bolnici ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji 350 dijabeti?ara zavisnih od insulina prestalo je da uzima taj lek u proteklih godinu dana. U ovoj bolnici je u proteklih 12 meseci boravilo 11.790 dijabeti?ara koji koriste insulin o trošku Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje. Osim onih koji su u potpunosti prestali da koriste insulin, ve?ini pacijenata posle le?enja zna?ajno je smanjena dnevna doza koju koriste.

 

Prema re?ima mr Dejana Stanojevi?a, direktora ?¢‚Ǩ?æMerkura?¢‚Ǩ?ì, ustanova je ove godine ostvarila 81.003 bolesni?kih dana.
- Veoma smo sre?ni zbog ?injenice što je nakon desetodnevnog tretmana iz ?¢‚Ǩ?æMerkura?¢‚Ǩ?ì svojim ku?ama otišlo 350 dijabeti?ara, koji u daljem le?enju od ove bolesti 21. veka više ne?e morati da uzimaju insulin. Osim toga, analizom smo utvrdili, da je doza tog leka kod svih 11.790 dijabeti?ara koji su do sada boravili u našoj ustanovi, smanjena za 21,48 odsto. To pokazuje da po kvalitetu le?enja ove bolesti uopšte ne zaostajemo za najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta. Ako se tome doda i podatak smanjenja telesne težine pacijenata, onda je uspeh medicinskih stru?njaka naše bolnice još ve?i – kaže Stanojevi?. On isti?e da ovoj kategoriji bolesnika pružaju i druge zdravstvene usluge poput snimanja krvnih sudova, laserskih intervencija na krvnim sudovima o?nog dna, kompletna laboratorijska ispitivanja sa preko 20 kontrolnih merenja še?era. Edukacija dijabeti?ara predstavlja, kažu u ovoj ustanovi, svojevrsnu ?¢‚Ǩ?æMerkurovu?¢‚Ǩ?ì školu u kojoj bolesnici sti?u znanja o tome šta je neophodna fizi?ka aktivnost, kako treba pravilno da se hrane te, ako su zavisni od insulina, koju dozu tog leka sebi treba svakodnevno da daju nakon povratka ku?i.
- Dosadašnji rezultati le?enja dijabeti?ara pokazuju da je ostvaren cilj u delu zdravstvenog sistema koji se bavi dijabetesom, kao i da je postignuto potpuno zadovoljstvo pacijenata uvo?enjem Programa edukacije, koji je u funkciji borbe protiv komplikacija i invalidnosti pacijenata od še?erne bolesti – isti?e dr Dragana živojinovi?, na?elnica ?¢‚Ǩ?æMerkurove?¢‚Ǩ?ì endokrinološke službe.
Prema podacima RZZO u Srbiji ima oko 60.000 dijabeti?ara koji primaju insulin. Pravo na destodnevni boravak, rehabilitaciju i edukaciju u Specijalnoj bolnici ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji, kako isti?u u tom Zavodu, imaju osiguranici kojima su overene zdravstvene knjižice i koji pribave uput od izabranog lekara za stacionarnu rehabilitaciju, kao i mišljenje lekara specijaliste interne medicine, a iz koga se vidi da primaju insulinsku terapiju.

[Blic, 09.10.2009.]

detaljnije…

Oko osam sati spavanja okrepljuje organizam. Idealno bi bilo ako bi ljudi odlazili u krevet u 23 sata, a ustajali u sedam časova

detaljnije…