Diabeta.net

Piše: Prim dr Miodrag čordević

Svetski Kongres o dijabetesu, dvadeseti po redu, održan je u Montrealu, Kanada 18.-22. oktobra 2009. godine. Sastanku je prisustvovalo oko 12.000 učesnika iz 150 zemalja.

Učešće u ''Globalnom selu'', sajmu dijabetesa u kome svaka država ima svoj štand na kome predstavlja svoj rad i planove, ojačalo je osećaj zajedništva, a razmena iskustava dopunila energiju za nove lokalne akcije.

Štand Srbije bio je na jednoj od najlepših lokacija u Sali, neposredno pored bine ''Diabetes caffe-a'' na kome je preko celog dana bilo nekih aktivnosti.

Predstavljali su se edukatori sa svojim metodama – lutka predstavama, muzičkim numerama, osobe sa dijabetesom iznosile su svoja iskustva. Iskusni kuvari koji su specijalizovani za kuvanje hrane za osobe sa dijabetesom kuvali su pred publikom. Sa tog mesta predstavili su se i novoizabrani predsednik kao i predsednik koji je na ovom kongresu preuzeo funkciju (Jean Claude Mbanya).

detaljnije…

Kada nam popusti najvažniji miši? u telu – srce – najbolji lek je muzika. Tajnu njene lekovitosti otkrili su još stari Grci, ali je srpski kardiolog Predrag Mitrovi? prvi koji je u svetu izra?unao koju vrstu muzike s kakvim dinami?kim karakteristikama treba da slušaju pacijenti koji boluju ?¢‚Ǩ?ìod srca?¢‚Ǩ¬ù.

On grupi bolesnika koji pate od povišenog ili sniženog krvnog pritiska, angine pektoris, koji su preživeli infarkt i operaciju srca, preporu?uje slušanje odre?ene muzike, bar dva puta po 12 minuta dnevno. Tako je nekima odredio da slušaju Mocarta ili Baha, drugima pop muziku, tre?ima ?¢‚Ǩ?ìVan Gog?¢‚Ǩ¬ù ili ?¢‚Ǩ?ìPartibrejkerse?¢‚Ǩ¬ù, a nekima se zalome Aca Lukas, Ceca, Silvana Armenuli?, Džej, Safet Isovi?… Ve?ini ljudi, kako je utvrdio, prija klasi?na muzika i na nju reaguju, iako je ne slušaju.
- Najvažnije je utvrditi koja vrsta muzike bolesniku najviše prija, kojeg tempa treba da bude muzika i da li treba da bude u duru ili u molu. Ako im se da pogrešna muzika koja ih nervira, njihovo stanje može da se pogorša – kaže Mitrovi?.
Svakom svom pacijentu on na CD nareže kompilacije lekovite muzike koju treba da slušaju dve godine. Ponekad, kaže on, nije lako izvu?i od bolesnika iskren odgovor na pitanje šta sluša, pa je Mitrovi? prinu?en da im pušta muziku i gleda njihove reakcije.

- Puštam im muziku raznih žanrova i gledam da li postoji reakcija zenice. Kad bolesnik ?uje muziku koja mu prija, zenice se obavezno prošire ili skupe. Kada odredim žanr, biram odgovaraju?i tempo na osnovu sr?ane frekvencije i u zavisnosti od pacijentove bolesti – objašnjava Mitrovi?.
Na primer, za snižavanje pritiska treba slušati muziku koja ima ritam od 80 do 100, a za anginu pektoris od 90 do 105. Ako sr?ani bolesnik ima i še?ernu bolest, tempo treba da bude izme?u 80 i 96.
- Jednoj starijoj gospo?i koja boluje od hipertenzije, še?era, angine pektoris, a imala je operaciju na srcu, posle ispitivanja i razgovora s njom preporu?io sam da sluša Edit Pjaf i ?Ö¬†arla Aznavura – kaže naš sagovornik.
Efekat je evidentan. Posle dve godine slušanja muzike, grupi od 370 bolesnika, isti?e Mitrovi?, opao je krvni pritisak i sr?ana frekvencija, a angina pektoris, sr?ani udar, operacije na srcu i smrtni ishodi postali su re?i – tvrdi Mitrovi?.
 
Od metala samo balade
Pošto je sve ve?i broj mladih koji dožive sr?ani udar, Mitrovi? im ?¢‚Ǩ?ìprepisuje?¢‚Ǩ¬ù rok balade, na primer, ?¢‚Ǩ?ìVan Goga?¢‚Ǩ¬ù i ?¢‚Ǩ?ìPartibrejkersa?¢‚Ǩ¬ù. Preporu?uje i hevimetal balade grupa ?¢‚Ǩ?ìMetalika?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìForiner?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìJurop?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìMotli kru?¢‚Ǩ¬ù…

[Alo!, 26.10.2009.]

detaljnije…

Ameri?ka farmaceutska kompanija “Eli Lili” uskoro stiže na srpsko tržište, rekao je potpredsednik ove kompanije Filip Prufer.

“U ovim izazovnim vremenima imamo ozbiljne namere u pogledu prisustva u Srbiji investiranjem i otvaranjem novog predstavništva kompanije Lili, jedne od deset najve?ih farmaceutskih kompanija u svetu”, rekao je Prufer na konferenciji za novinare.
Ova kompanija ve? neko vreme sara?uje sa lokalnim partnerima u Srbiji nude?i ograni?eni asortiman medicinskih proizvoda, uklju?uju?i one iz oblasti onkologije i lekove kao što su “cialis”, “forsteo” i humani insulini, kazao je on.
“Naši istraživa?ki napori su usmereni na ?etiri osnovne terapeutske oblasti – neuronauku, endokrine poreme?aje, kancer i kardiovaskularne bolesti”, kazao je Prufer i dodao da pored toga, zaposleni u kompaniji prate nau?ne inovacije koje su i van ovih kategorija bolesti.

Kompanija “Eli Lili” je 1990-ih je u Srbiji imala uspešnu saradnju sa “Galenikom”, od 2005. godine i sa kompanijom “Farmasvis”, a ima nameru da i dalje razvija partnerstvo na teritoriji Srbije, rekao je on.
Farmaceutska kompanija “Eli Lili” , sa sedištem u Indijanapolisu koju je 1876. godine osnovao Eli Lilly, danas ima oko 40.000 zaposlenih, istraživa?ke i razvojne kapacitete u osam zemalja, dok u[Ve?ernje  više od 50 zemalja vrši klini?ka ispitivanja.
Poznati lekovi ove kompanije le?e koronarne sindrome, bipolarne poreme?aje, kancer, depresiju, me?u kojima su "prozak", "zipreks", "iletin" i najnoviji lek protiv dijabetesa "byetta".
     
[Ve?ernje novosti, 22.10.2009.]

Diabeta napomena: zbog predstoje?ih promena i vlasni?nih prestruktuiranja, došlo je do poreme?aja u snabdevanju doma?eg tržišta “Humulin” insulinima proizvo?a?a Eli Lili. Nadamo se skoroj stabilizaciji i nastavku nesmetanog snabdevanja.

detaljnije…

Insulin produženog dejstva daje bolje rezultate od drugih vrsta insulinskih injekcija kod ljudi obolelih od dijabetesa tipa 2 kojima pilule nisu dovoljne, zaključak je jednog britanskog istraživanja.

U istraživanju, koje je sponzorisala farmaceutska kompanija "Novo nordisk", pokazalo se da se insulinom produženog dejstva "levemir", datim pred spavanje, ili injekcijama "novorapid" insulina tri puta dnevno pre obroka, postiže najbolja kontrola šećera u krvi kod pacijenata kojima samo pilule nisu dovoljne, preneo je Rojters.

Rezultati ovako lečenih pacijenata su poređeni sa rezultatima onih koji su dva puta dnevno dobijali injekciju insulina "novomiks 30" i uzimali tablete "metformina" i "sulfoniluree".

Tim Oksfordskog centra za dijabetes, endokrinologiju i metabolizam je tokom tri godine pratio 708 pacijenata obolelih od dijabetesa 2.

Tokom tog perioda, kod 68 do 82 odsto pacijenata se pokazala potreba za još jednom vrstom insulina da bi se nivo šećera u krvi održavao na poželjnom nivou.

Insulin produženog dejstva pomogao je kod 45 odsto ispitanika, dok je samo 32 odsto onih koji su dobijali injekcije "novomiksa 30" dva puta dnevno ostvarilo dobru kontrolu šećera.

Takođe je utvrđeno da su pacijenti koji su dobijali tri injekcije insulina dnevno bili skloniji debljanju i čak više od tri puta izloženiji riziku suviše velikog pada šećera, u poređenju s onima koji su dobijali insulin produženog dejstva.

Kod pacijenata koji su dobijali injekcije insulina dva puta dnevno, potencijalno opasni slučajevi hipoglikemije bili su gotovo dva puta češći nego kod onih na insulinu produženog dejstva.

[Tanjug, Mondo, 23.10.2009.]

Osobe koje mnogo vremena provode ispred televizora sa grickalicama u rukama imaju veće šanse da obole od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska ili poremećaja u radu jetre

Ukoliko uz televizor provodite do 10 sati nedeljno, izbacite grickalice dok ga gledate, redovno radite vežbe i hodajte bar 30 minuta dnevno kako biste smanjili rizik od zdravstvenih problema koje nosi višak kilograma, savetuju naučnici. Istraživači sa univerziteta Harvard napominju da je veoma važno da ljudi shvate da pasivnost izaziva gojaznost, a samim tim i veći rizik od bolesti kao što su dijabetes, povišeni krvni pritisak ili poremećaji u radu jetre.

Istraživanje je pokazalo da stajanje ili dvočasovno dnevno hodanje po kući utiču na smanjenje opasnosti od gojaznosti za devet procenata, a od dijabetesa za 12 odsto. Svaki sat brzog hoda u toku dana smanjuje rizik od gojaznosti za 24, a od dijabetesa za 34 odsto.

Prema istraživanjima iz 2007, u Americi muškarci provedu oko 29 sati nedeljno ispred televizora, a žene oko 34 sata.

- Osoba čiji je indeks telesne mase veći od 30 smatra se gojaznom. Reč je o indeksu koji označava odnos telesne težine u kilogramima i visine. Što osoba više vremena provodi sedeći ispred TV prijemnika, uvek ima i veći indeks telesne mase – kaže dr Frank Hu sa univerziteta Harvard.

Na udaru gojaznosti, čiji je uzrok pasivnost, odnosno slobodno vreme uglavnom provedeno ispred televizora, nisu samo odrasli već i deca. Prema rečima dr Suzan Janovski, eksperta Nacionalnog instituta za zdravlje, broj dece i adolescenata u SAD čija je težina veća od normalne tri puta je veći u odnosu na stanje iz 1960. S tim u vezi je i porast broja obolelih od povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, poremećaja u radu jetre, nesanice.

Džordž Brej sa Državnog univerziteta u Lujzijani konstatuje da "gojaznost poprima karakteristike epidemije praćene dijabetesom, i to u svetskim razmerama".

[Press, 17.10.2009.]

sa lešnikom

Potrebno je
- 8 jaja
- 170g zaslađivača DIAMEL
- 200g putera (maslaca)
- 100g mleka (1,6% m. m.)
- 100g lešnika
- 30g griza
- 200g diet čokolade “Pionir”
- tečni zaslađivač

Potrebno je
- 6 jaja
- 90g zaslađivača DIAMEL
- 140g pšeničnog griza
- 1 l mleka (1.6% m. m.)
- tečni zaslađivač

U Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta na Novom Beogradu idu?e godine bi?e otvorena prva javna porodi?na banka mati?nih ?elija. Oboleli od razli?itih uro?enih i ste?enih bolesti potpuno besplatno ?e u le?enju dobijati odgovaraju?e mati?ne ?elije koje zamenjuju bolesne ?elije.

Formiranjem banke krvi pup?anika (mati?nih ?elija) dajete mnogo više šansi za izle?enje onima koji su oboleli od bolesti gde je transplantacija koštane srži jedini lek. Roditelji bolesne dece motivisani su da pri ro?enju drugog deteta ostave krv iz pup?anika. Javna banka zna?i da ste se dobrovoljno odrekli u korist nekoga kome su mati?ne ?elije potrebne i ko je bolestan. Potpuno su zašti?eni podaci ko dobija mati?ne ?elije, kao i to ko je davalac – kaže za ?¢‚Ǩ?æ24 sata?¢‚Ǩ¬ù dr Dragana Vuji?, na?elnik Službe za transpantaciju kosne srži u Institutu za majku i dete.

Oba roditelja moraju da se izjasne da li ?e mati?ne ?elije da doniraju ili da ostave za svoje dete.
- Pri doniranju mora da se vodi ra?una o bolestima u porodici, jer ako ima naslednih bolesti, onda ne može da se donira u javnu banku – kaže dr Vuji?.
Prilikom ro?enja podveže se pup?ana vrpca na dva kraja i prese?e u sredini. Iz ostatka se skuplja krv. Na?in dobijanja krvi iz pup?anika je potpuno bezopasan i po bebu i po majku.
- Mati?ne ?elije ?e mo?i da koristi svako kome su potrebne, bez obzira na godine. Pošto su one manje zrele nego ?elije iz koštane srži, ne mora da postoji potpuna podudarnost primaoca i davaoca – kaže dr Vuji?.
Mati?nim ?elijama le?e se leukemija, neki oblici raka limfnih žlezda, uro?ene slabosti koštane srži, uro?ene bolesti imunološkog sistema… Zna?aj novoformirane banke je i u tome što je do sada bilo mogu?e mati?ne ?elije iz pup?anika ostaviti jedino u privatnim bankama, namenski za novoro?eno dete. Iz javne banke mati?ne ?elije može svako da koristi. U porodi?noj banci ?elije se ostavljaju za obolelog ?lana porodice, ali roditelji mogu i da se odreknu u korist ostalih i tada ?elije idu u javnu banku.

?uvanje ?elija u privatnim bankama 1.800 evra
S obzirom na to da kod nas nije postojala javna banka mati?nih ?elija, oni kojima su one potrebne u nekoj od privatnih banaka u svetu pla?ali su od 25.000 do 30.000 evra. ?uvanje mati?nih ?elija u nekoj od privatnih banaka u svetu košta oko 1.800 evra i one se ?uvaju 20 godina. Uzorci iz Srbije ?uvaju se obi?no u bankama u Gr?koj, Velikoj Britaniji, Belgiji i Holandiji. Formiranjem prve javne porodi?ne banke u Srbiji od idu?e godine ova jedinstvena usluga bi?e potpuno besplatna, kako za darodavca, tako i za one kojima mati?ne ?elije budu potrebne za izle?enje.

[24 sata, 15.10.2009.]

detaljnije…

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je, povodom Svetskog dana davalaca organa, javne ličnosti i građane da se priključe nacionalnoj kampanji “Produži život”, koja promoviše donatorstvo.

detaljnije…

Stanovnici Japana imaju najnižu stopu srčanih udara na svetu iako imaju sličan problem sa krvnim pritiskom i holesterolom kao i stanovnici zapadnih zemalja.

Uz to, faktori rizika za razvoj bolesti srca, poput pušenja i dijabetesa, u Japanu su u porastu. Na osnovu svega što je poznato u modernoj medicini, logično bi bilo da i Japanci oboljevaju od bolesti srca istim intenzitetom kao i zapadnjaci, a to se ipak ne dešava.
Naprotiv. Japan je zemlja čiji stanovnici imaju najduži životni vek u svetu – u proseku žive 81,5 godina, žene 85, muškarci 77,8.
Tajna se, kašu naučnici, ne krije (samo) u genetici s obzirom da Japanci koji se na primer presele u SAD mnogo češće oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti nego njihovi sunarodnici u domovini. Tajna je po svemu sudeći u ishrani.

Japanaci jedu mnogo ribe – čak i do sedam puta nedeljno. Zbog toga je nivo omega-3 masnih kiselina u krvi Japanaca mnogo viši nego kod zapadnjaka, a to za rezultat može da ima manju učestalost ateroskleroze.
U prilog tome govori i studija koja je upoređivala rizik od bolesti srca među Japancima koji žive u Japanu, onima koji žive na Havajima i stanovnicima SAD.

Pokazalo se da Japanci koji žive u domovini imaju najmanju učestalost aterosklerotskih plakova koji se povezuju aterosklerozom. Kod njih je takođe utvrđen i najviši nivo blagotvornih omega-3 masnih kiselina.
Autori studije su zaključili da je nivo omega-3 masnih kiselina kod domicilnih Japanaca povezan s ređom pojavom aterosklerotskih plakova, što potvrđuje blagotvorno dejstvo konzumiranja ribe na zdravlje srca.
Još nešto zanimljivo je otkriveno: Japanci se ne debljaju. Ne samo da je prosečni životni vek u Japanu duži nego na Zapadu već je i stopa gojaznosti najniža na svetu. Iako su mnogi skloni da pripišu ove fenomene genima, naučne studije ukazuju da geni ipak nemaju presudnu ulogu.
Kada se Japanci presele u krajeve u kojima se praktikuje zapadnjački način života i ishrane, brzo počinju da gomilaju suvišne kilograme.

Naomi Morijama i Vilijam Dojl napisali su svetski bestseler pod nazivom "Japanke se ne debljaju i ne stare: tajne tokijske kuhinje moje majke". Reč je o jednostavnom vodiču koji nastoji da svetu približi zdravstvene prednosti japanske kuhinje.
Autori ističu da nije nužno da svi jedu samo suši da bi živeli dugo i izgledali kao Japanci. Ali je važno ne samo to šta već i kako jedu. U tome Japanci ispoljavaju neverovatnu estetiku, gotovo umetnost.
Morijama i Dojl imaju jednostavne preporuke – više ribe, povrća i voća, manje porcije, jesti svesno i polako, i uvesti pirinač u svakodnevnu ishranu. Superiornost ovakvog načina ishrane autori objašnjavaju s nekoliko osnovnih hipoteza:
Japanci jedu "očima". Magija japanske kuhinje je i u uživanju u lepoti servirane hrane. U hrani se uživa polako i nikada se ne jede više nego što je potrebno.

Tajna je i u veličini porcije. U Japanu se hrana servira u malim posudama, umesto na velikom tanjiru.
Prosečni Japanac jede šest puta više pirinča od prosečnog Amerikanca. Mala činija pirinča servira se gotovo uz svaki obrok, uključujući i doručak.

Japanci obožavaju povrće. Sasvim je uobičajeno da se u jednom obroku servira i pet različitih vrsta povrća i nikome nije čudno da za dorucak pojede supu od povrća ili salatu.
Riba ipak ima centralno mesto. Iako Japanci čine tek dva odsto svetske populacije, konzumiraju čak 10 odsto ribe koja se pojede na svetu.

[Blic, Beta,  14.10.2009.]

detaljnije…