Month: October 2009

Kada nam popusti najvažniji miši? u telu – srce – najbolji lek je muzika. Tajnu njene lekovitosti otkrili su još stari Grci, ali je srpski kardiolog Predrag Mitrovi? prvi koji je u svetu izra?unao koju vrstu muzike s kakvim dinami?kim karakteristikama treba da slušaju pacijenti koji boluju ?¢‚Ǩ?ìod srca?¢‚Ǩ¬ù.

On grupi bolesnika koji pate od povišenog ili sniženog krvnog pritiska, angine pektoris, koji su preživeli infarkt i operaciju srca, preporu?uje slušanje odre?ene muzike, bar dva puta po 12 minuta dnevno. Tako je nekima odredio da slušaju Mocarta ili Baha, drugima pop muziku, tre?ima ?¢‚Ǩ?ìVan Gog?¢‚Ǩ¬ù ili ?¢‚Ǩ?ìPartibrejkerse?¢‚Ǩ¬ù, a nekima se zalome Aca Lukas, Ceca, Silvana Armenuli?, Džej, Safet Isovi?… Ve?ini ljudi, kako je utvrdio, prija klasi?na muzika i na nju reaguju, iako je ne slušaju.
– Najvažnije je utvrditi koja vrsta muzike bolesniku najviše prija, kojeg tempa treba da bude muzika i da li treba da bude u duru ili u molu. Ako im se da pogrešna muzika koja ih nervira, njihovo stanje može da se pogorša – kaže Mitrovi?.
Svakom svom pacijentu on na CD nareže kompilacije lekovite muzike koju treba da slušaju dve godine. Ponekad, kaže on, nije lako izvu?i od bolesnika iskren odgovor na pitanje šta sluša, pa je Mitrovi? prinu?en da im pušta muziku i gleda njihove reakcije.

– Puštam im muziku raznih žanrova i gledam da li postoji reakcija zenice. Kad bolesnik ?uje muziku koja mu prija, zenice se obavezno prošire ili skupe. Kada odredim žanr, biram odgovaraju?i tempo na osnovu sr?ane frekvencije i u zavisnosti od pacijentove bolesti – objašnjava Mitrovi?.
Na primer, za snižavanje pritiska treba slušati muziku koja ima ritam od 80 do 100, a za anginu pektoris od 90 do 105. Ako sr?ani bolesnik ima i še?ernu bolest, tempo treba da bude izme?u 80 i 96.
– Jednoj starijoj gospo?i koja boluje od hipertenzije, še?era, angine pektoris, a imala je operaciju na srcu, posle ispitivanja i razgovora s njom preporu?io sam da sluša Edit Pjaf i ?Ö¬†arla Aznavura – kaže naš sagovornik.
Efekat je evidentan. Posle dve godine slušanja muzike, grupi od 370 bolesnika, isti?e Mitrovi?, opao je krvni pritisak i sr?ana frekvencija, a angina pektoris, sr?ani udar, operacije na srcu i smrtni ishodi postali su re?i – tvrdi Mitrovi?.
 
Od metala samo balade
Pošto je sve ve?i broj mladih koji dožive sr?ani udar, Mitrovi? im ?¢‚Ǩ?ìprepisuje?¢‚Ǩ¬ù rok balade, na primer, ?¢‚Ǩ?ìVan Goga?¢‚Ǩ¬ù i ?¢‚Ǩ?ìPartibrejkersa?¢‚Ǩ¬ù. Preporu?uje i hevimetal balade grupa ?¢‚Ǩ?ìMetalika?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìForiner?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìJurop?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìMotli kru?¢‚Ǩ¬ù…

[Alo!, 26.10.2009.]

Pročitaj više …

Ameri?ka farmaceutska kompanija “Eli Lili” uskoro stiže na srpsko tržište, rekao je potpredsednik ove kompanije Filip Prufer.

“U ovim izazovnim vremenima imamo ozbiljne namere u pogledu prisustva u Srbiji investiranjem i otvaranjem novog predstavništva kompanije Lili, jedne od deset najve?ih farmaceutskih kompanija u svetu”, rekao je Prufer na konferenciji za novinare.
Ova kompanija ve? neko vreme sara?uje sa lokalnim partnerima u Srbiji nude?i ograni?eni asortiman medicinskih proizvoda, uklju?uju?i one iz oblasti onkologije i lekove kao što su “cialis”, “forsteo” i humani insulini, kazao je on.
“Naši istraživa?ki napori su usmereni na ?etiri osnovne terapeutske oblasti – neuronauku, endokrine poreme?aje, kancer i kardiovaskularne bolesti”, kazao je Prufer i dodao da pored toga, zaposleni u kompaniji prate nau?ne inovacije koje su i van ovih kategorija bolesti.

Kompanija “Eli Lili” je 1990-ih je u Srbiji imala uspešnu saradnju sa “Galenikom”, od 2005. godine i sa kompanijom “Farmasvis”, a ima nameru da i dalje razvija partnerstvo na teritoriji Srbije, rekao je on.
Farmaceutska kompanija “Eli Lili” , sa sedištem u Indijanapolisu koju je 1876. godine osnovao Eli Lilly, danas ima oko 40.000 zaposlenih, istraživa?ke i razvojne kapacitete u osam zemalja, dok u[Ve?ernje  više od 50 zemalja vrši klini?ka ispitivanja.
Poznati lekovi ove kompanije le?e koronarne sindrome, bipolarne poreme?aje, kancer, depresiju, me?u kojima su “prozak”, “zipreks”, “iletin” i najnoviji lek protiv dijabetesa “byetta”.
     
[Ve?ernje novosti, 22.10.2009.]

Diabeta napomena: zbog predstoje?ih promena i vlasni?nih prestruktuiranja, došlo je do poreme?aja u snabdevanju doma?eg tržišta “Humulin” insulinima proizvo?a?a Eli Lili. Nadamo se skoroj stabilizaciji i nastavku nesmetanog snabdevanja.

Pročitaj više …

U Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta na Novom Beogradu idu?e godine bi?e otvorena prva javna porodi?na banka mati?nih ?elija. Oboleli od razli?itih uro?enih i ste?enih bolesti potpuno besplatno ?e u le?enju dobijati odgovaraju?e mati?ne ?elije koje zamenjuju bolesne ?elije.

Formiranjem banke krvi pup?anika (mati?nih ?elija) dajete mnogo više šansi za izle?enje onima koji su oboleli od bolesti gde je transplantacija koštane srži jedini lek. Roditelji bolesne dece motivisani su da pri ro?enju drugog deteta ostave krv iz pup?anika. Javna banka zna?i da ste se dobrovoljno odrekli u korist nekoga kome su mati?ne ?elije potrebne i ko je bolestan. Potpuno su zašti?eni podaci ko dobija mati?ne ?elije, kao i to ko je davalac – kaže za ?¢‚Ǩ?æ24 sata?¢‚Ǩ¬ù dr Dragana Vuji?, na?elnik Službe za transpantaciju kosne srži u Institutu za majku i dete.

Oba roditelja moraju da se izjasne da li ?e mati?ne ?elije da doniraju ili da ostave za svoje dete.
– Pri doniranju mora da se vodi ra?una o bolestima u porodici, jer ako ima naslednih bolesti, onda ne može da se donira u javnu banku – kaže dr Vuji?.
Prilikom ro?enja podveže se pup?ana vrpca na dva kraja i prese?e u sredini. Iz ostatka se skuplja krv. Na?in dobijanja krvi iz pup?anika je potpuno bezopasan i po bebu i po majku.
– Mati?ne ?elije ?e mo?i da koristi svako kome su potrebne, bez obzira na godine. Pošto su one manje zrele nego ?elije iz koštane srži, ne mora da postoji potpuna podudarnost primaoca i davaoca – kaže dr Vuji?.
Mati?nim ?elijama le?e se leukemija, neki oblici raka limfnih žlezda, uro?ene slabosti koštane srži, uro?ene bolesti imunološkog sistema… Zna?aj novoformirane banke je i u tome što je do sada bilo mogu?e mati?ne ?elije iz pup?anika ostaviti jedino u privatnim bankama, namenski za novoro?eno dete. Iz javne banke mati?ne ?elije može svako da koristi. U porodi?noj banci ?elije se ostavljaju za obolelog ?lana porodice, ali roditelji mogu i da se odreknu u korist ostalih i tada ?elije idu u javnu banku.

?uvanje ?elija u privatnim bankama 1.800 evra
S obzirom na to da kod nas nije postojala javna banka mati?nih ?elija, oni kojima su one potrebne u nekoj od privatnih banaka u svetu pla?ali su od 25.000 do 30.000 evra. ?uvanje mati?nih ?elija u nekoj od privatnih banaka u svetu košta oko 1.800 evra i one se ?uvaju 20 godina. Uzorci iz Srbije ?uvaju se obi?no u bankama u Gr?koj, Velikoj Britaniji, Belgiji i Holandiji. Formiranjem prve javne porodi?ne banke u Srbiji od idu?e godine ova jedinstvena usluga bi?e potpuno besplatna, kako za darodavca, tako i za one kojima mati?ne ?elije budu potrebne za izle?enje.

[24 sata, 15.10.2009.]

Pročitaj više …

Služba hitne pomo?i namerava da na javnim mestima postavi aparate za reanimaciju, koji ?e omogu?iti da se odmah ukaže pomo? ljudima koji dobiju sr?ani udar.

Sedam hiljada ljudi u Srbiji godišnje umre na ulici, javnom mestu ili na poslu, a razlog je uglavnom naprasni sr?ani napad. Službe hitne pomo?i imaju plan kako da to promene. U saradnji sa gradskim vlastima u naredne dve godine na javnim mestima u Beogradu bi?e postavljeni mobilni defibrilatori.

Ekipi hitne pomo?i u proseku je potrebno 12 minuta da stigne na mesto doga?aja. To su, kako lekari kažu, zlatni minuti kada treba da se reaguje i pomogne pacijentu. Zato ?e uskoro pozorišta, pošte, banke i druga javna mesta biti opremljeni mobilnim defibrilatorima. Re? je o aparatima koji služe za pokretanje rada srca.

“Svrha ovih automatskih defibrilatora je da spasavaju život, zna?i da u prvih par minuta, kada je najpotrebnije da se ukaže pomo?, ljudi koji su obu?eni, na svim prometnim mestima na nekim punktovima, ukažu pomo? do dolaska naše ekipe?¢‚Ǩ¬ù , navodi na?elnica smene u Hitnoj pomo?i Mirjana Mili?evi?.

Mobilni defibrilatori su praksa u svim razvijenim delovima svetam. Postavljeni su na aerodromima, sajmovima, bioskopima, pa ?ak i na ulici .
“Ovde ga konektujete, uklju?ite i kad vam on kaže da postavite elektrode, zna?i nacrtano je gde ide ova elektroda a gde ide ova elektroda, postavite ih. Uklju?ite na punjenje, prikaže da je stanje fibrilacije i sam se isprazni”, objašnjava funkcionisanje aparata dežurna lekarka u Hitnoj pomo?i Danijela Nini?-Marinkovi?

Ipak, iako ?e veliki broj ljudi imati pristup ovim aparatima, preporu?uje se da ga koriste samo kvalifikovane osobe. Najavljeno je da ?e biti postavljeno oko 100 aparata, a da ?e biti obu?eno oko 500 ljudi.

[B92, 12.10.2009.]

Pročitaj više …

Ministar zdravlja Tomica Milosavljevi? izjavio je da ?e Zakon kojim ?e biti zabranjeno pušenje u zatvorenim prostorijama biti usvojen do kraja godine.

Milosavljevi? je precizirao da ?e zakonom pušenje biti zabranjeno u svim zatvorenim prostorima, osim u ugostiteljskim objektima.

?¢‚Ǩ?ìIzuzetak do 2012. godine su restorani, kafi?i, ugostiteljski objekti u kojima se dozvoljava podela na puša?ki i nepuša?ki, gde mora da bude bar polovina i malo više nepuša?ko. To je jedna jednostavna i primenjiva mera svuda?¢‚Ǩ¬ù, smatra ministar.

?¢‚Ǩ?ìUgostiteljski objekt može sad da zabrani pušenje, kao što je to uradio kafi? ?¢‚ǨÀúTajm aut?¢‚Ǩ‚Ñ¢ u ?ika Ljubinoj, ali 90 dana od usvajanja zakona mora da prilagodi svoju praksu zakonu, a to je da podeli prostor?¢‚Ǩ¬ù, navodi on.

?¢‚Ǩ?ì?ini mi se da nam to skre?e pažnju i da nas u?i da ipak u svakom ugostiteljskom prostoru mora da bude podela?¢‚Ǩ¬ù, kaže Milosavljevi?.

Ina?e, posle nešto više od šest meseci Hrvatska vlada ?e ublažiti zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.

Pošto su vlasnici kafi?a, barova i restorana tvrdili da im je zabrana prepolovila zaradu, bi?e im omogu?eno da u svojim objektima imaju odvojen prostor za puša?e.

Procenjuje se da puša?i ?ine tre?inu od 4,5 miliona stanovnika Hrvatske.

[B92, Beta, 11.10.2009.]

Pročitaj više …

Pacijenti ?e od 15. oktobra pla?ati participaciju od 50 dinara na lekove i preglede. Odlukom Vlade Srbije, sa 40 na 50 dinara poskupela je osnovna fiksna participacija koja se pla?a za svaku kutiju leka i pregled. Ostala u?eš?a pacijenata u troškovima le?enja – procentualna participacija za lekove i implante, i fiksna za dijagnosti?ke procedure, ostaju nepromenjena.

Ovo je drugi put ove godine da poskupljuje participacija. Prvo je u jauaru duplirana sa 20 na 40 dinara, a sada je, na predlog Upravnog odbora Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje i uz saglasnost Ministarstva zdravlja, korigovana za još 10 dinara naviše. Obrazloženje je da se prebacivanjem tereta na one koji imaju nadokna?uju pove?ani troškovi le?enja.

– Najsiromašnije kategorije stanovništva su zašti?ene, jer ne pla?aju participaciju – kaže Vladan Ignjatovi?, pomo?nik direktora RZZO. – Više od 1,2 miliona ljudi, koji su zdravstveno osigurani kao gra?ani bez prihoda, ne pla?aju fiksno u?eš?e u troškovima le?enja. Participacije su oslobo?eni i oni sa primanjima ispod utvr?enog materijalnog cenzusa. Potvrde o osloba?anju participacije, po ovom osnovu, dosad je uzelo više od 350.000 osiguranika.
Participacije trenutno mogu da se oslobode svi koji sa prihodom do 19.000 žive sami, ili ako u zajedni?kom doma?instvu nemaju ve?a primanja od 13.000 po ?lanu.

Prihod
Samo od fiksne participacije za lekove godišnje se prikupi oko tri milijarde dinara, a od u?eš?a pacijenata u drugim troškovima le?enja i pregleda (ne ra?unaju?i procentualnu participaciju za lekove), još oko ?etiri milijarde dinara. Taj novac ide u budžet zdravstvenih ustanova koje su i naplatile participaciju.

[Ve?ernje novosti, 09.10.2009.]

Pročitaj više …

Specijalna bolnica ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji

Vrnja?ka Banja – Zahvaljuju?i terapijama i edukaciji u Specijalnoj bolnici ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji 350 dijabeti?ara zavisnih od insulina prestalo je da uzima taj lek u proteklih godinu dana. U ovoj bolnici je u proteklih 12 meseci boravilo 11.790 dijabeti?ara koji koriste insulin o trošku Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje. Osim onih koji su u potpunosti prestali da koriste insulin, ve?ini pacijenata posle le?enja zna?ajno je smanjena dnevna doza koju koriste.

Prema re?ima mr Dejana Stanojevi?a, direktora ?¢‚Ǩ?æMerkura?¢‚Ǩ?ì, ustanova je ove godine ostvarila 81.003 bolesni?kih dana.
– Veoma smo sre?ni zbog ?injenice što je nakon desetodnevnog tretmana iz ?¢‚Ǩ?æMerkura?¢‚Ǩ?ì svojim ku?ama otišlo 350 dijabeti?ara, koji u daljem le?enju od ove bolesti 21. veka više ne?e morati da uzimaju insulin. Osim toga, analizom smo utvrdili, da je doza tog leka kod svih 11.790 dijabeti?ara koji su do sada boravili u našoj ustanovi, smanjena za 21,48 odsto. To pokazuje da po kvalitetu le?enja ove bolesti uopšte ne zaostajemo za najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta. Ako se tome doda i podatak smanjenja telesne težine pacijenata, onda je uspeh medicinskih stru?njaka naše bolnice još ve?i – kaže Stanojevi?. On isti?e da ovoj kategoriji bolesnika pružaju i druge zdravstvene usluge poput snimanja krvnih sudova, laserskih intervencija na krvnim sudovima o?nog dna, kompletna laboratorijska ispitivanja sa preko 20 kontrolnih merenja še?era. Edukacija dijabeti?ara predstavlja, kažu u ovoj ustanovi, svojevrsnu ?¢‚Ǩ?æMerkurovu?¢‚Ǩ?ì školu u kojoj bolesnici sti?u znanja o tome šta je neophodna fizi?ka aktivnost, kako treba pravilno da se hrane te, ako su zavisni od insulina, koju dozu tog leka sebi treba svakodnevno da daju nakon povratka ku?i.
– Dosadašnji rezultati le?enja dijabeti?ara pokazuju da je ostvaren cilj u delu zdravstvenog sistema koji se bavi dijabetesom, kao i da je postignuto potpuno zadovoljstvo pacijenata uvo?enjem Programa edukacije, koji je u funkciji borbe protiv komplikacija i invalidnosti pacijenata od še?erne bolesti – isti?e dr Dragana živojinovi?, na?elnica ?¢‚Ǩ?æMerkurove?¢‚Ǩ?ì endokrinološke službe.
Prema podacima RZZO u Srbiji ima oko 60.000 dijabeti?ara koji primaju insulin. Pravo na destodnevni boravak, rehabilitaciju i edukaciju u Specijalnoj bolnici ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji, kako isti?u u tom Zavodu, imaju osiguranici kojima su overene zdravstvene knjižice i koji pribave uput od izabranog lekara za stacionarnu rehabilitaciju, kao i mišljenje lekara specijaliste interne medicine, a iz koga se vidi da primaju insulinsku terapiju.

[Blic, 09.10.2009.]

Pročitaj više …