Diabeta.net

Najsavremenije le?enje najtežih bolesti

U Srbiji bi do kraja 2010. godine trebalo da bude otvorena prva javna banka mati?nih ?elija i to u Institutu za majku i dete. Dok se ona ne oformi, ?uvanje tih ?elija za sada je mogu?e samo u inostranstvu – i to o trošku roditelja.

Zakonom o transplantaciji ?elija i tkiva, koji je nedavno usvojila Skupština Srbije, omogu?eno je da se po prvi put ovakva banka otvori u našoj zemlji. Za sada na našem tržištu postoje tri privatne banke koje ?elije iz pup?anika ?uvaju u inostranstvu za nadoknadu od oko 2.000 evra.
- Pripreme za otvaranje banke mati?nih ?elija traju ve? tri godine u Institutu za majku i dete. Iz budžeta je do sada uloženo 50 miliona dinara. Me?utim, preduslov je da se prvo oformi Uprava za biomedicinu, a krajnji rok za to je 31. jun 2010. godine – kaže za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ?ì Zorica Pavlovi?, pomo?nica ministra zdravlja.
Javnu banku mati?nih ?elija finansira?e država i ?elije ?e mo?i da koriste svi gra?ani Srbije.
- Velika je razlika izme?u javnih i privatnih banaka. Javna banka je isto što i dobrovoljno davanje krvi. To zna?i da ?e se i mati?ne ?elije dobrovoljno davati, ali se ne može o?ekivati da ?e neko, ukoliko mu zatrebaju, dobiti svoje ?elije, kao što je to slu?aj u privatnim bankama. U javnim bankama dobija?e se mati?ne ?elije koje odgovaraju pacijentu, kao što je slu?aj i sa krvlju – objašnjava Pavlovi?eva.
Mati?ne ?elije predstavljaju osnovne ?elije ljudskog organizma i iz njih se u toku razvoja ljudskog tela formiraju sve vrste ?elija. One mogu da se dobiju iz krvi posteljice i pup?anika, koštane srži i periferne krvi. Danas se ve? oko 75 raznih bolesti tretiraju mati?nim ?elijama izdvojenih iz krvi pup?ane vrpce. To su bolesti krvi (leukemija), imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboli?ke bolesti. Neka od ovih oboljenja mogu da se izle?e mati?nim ?elijama, dok se kod drugih stanje pacijenata može znatno poboljšati.
Prema re?ima pomo?nice ministra, procedura uzimanja mati?nih ?elija iz pup?anika veoma je jednostavna, a trudnice ?e potpisivati odobrenja da posle poro?aja daju posteljicu i pup?anik iz kojih se vade ?elije.
- Kada se žena porodi, pup?anik se prese?e i bebu babica odnosi na kupanje. Tada je posteljica još u majci i viri pup?anik. Postoji jedna kesa za krv koja se završava iglom. Ona se stavi u lumen pup?anika koji visi iz majke i pod silom zemljine teže usisava se krv iz posteljice. To traje minut i po. Kada se kesa napuni, posteljica se izbacuje – objašnjava dr Mima Fazlagi?, ginekolog i predstavnik najve?e evropske banke mati?nih ?elija ?¢‚Ǩ?æKrio sejv?¢‚Ǩ?ì.
U bankama mati?nih ?elija ?uva se taj genetski materijal i u slu?aju potrebe odmrzava, zatim po potrebi razli?itim kulturama podsti?e na deobu i ?¢‚Ǩ?æusmerava?¢‚Ǩ?ì u pravcu ?elija organa koji je oboleo. Na taj na?in se, na primer, mogu dobiti ?elije sr?anog miši?a, krvne ?elije, endotelne ?elije.
Uzorak se ?uva u specijalizovanim bankama, u kriogenim uslovima u te?nom azotu na minus 196 stepeni celzijusa dok se ne pojavi potreba za njihovim koriš?enjem u slu?aju bolesti. Te ?elije se mogu ?uvati više od 20 godina.

Obnavljanje dozvole za rad svakih pet godina
Zakonom o transplantaciji ?elija i tkiva ure?ena je i organizacija zdravstvene službe koja ?e obavljati transplantacije. Za zdravstvene ustanove koje ?e to raditi neophodno je da ministar zdravlja izdaje dozvolu, koja ?e se obnavljati na pet godina.
Zakonom se uspostavlja i republi?ka lista ?ekanja za transplantaciju svih ?elija i tkiva, kao i jedinstveni registar davalaca mati?nih ?elija. Taj dokument ?e biti u Upravi za medicinu, jer je bitno da postoji popis lica od kojih se mogu uzeti ?elije, objašnjava Zorica Pavlovi?.

[Blic, 24.09.2009]

detaljnije…

sa šampinjonima i bosiljkom

Potrebno je za 5 osoba
- 50g ulja od grožđanih koštica
- 500g pilećeg belog mesa
- 250g šampinjona
- 150g mleka
- 150g neutralne pavlake za kuvanje
- 300g makarona (taljatele, špageti...)
- usitnjen list bosiljka

Potrebno je za 5 osoba
- 500g kravljeg sira “ELLA” (0% m. m.)
- 130g crvene kisele crvene paprike ili sveže paprike poprskane sirćetom
- 4 jaja
- 300g spanaća
- 40g ovsenog brašna
- 15g peršuna (jedna šaka)

Potrebno je za 4 osobe
- 100 g sveže koprive
- 0.8 l domaće supe ili vode sa kockom za supu
- so, začini po ukusu
- 100 g krem sira “ELLA” (0% m. m.)
- 1 jaje
- 20g ovsenog brašna

To što ste umorni, imate manje seksa ili se gojite nisu samo problemi kvaliteta života, nego su i zdravstveni. Zbog svih tih simptoma brže starite. Naravno da neki hormonalni problemi (dijabetes) imaju veće dugoročne posledice nego drugi, ali, bez optimalnog nivoa hormona nema ni optimalnog funkcionisanja mozga. Iako nemate kontrolu nad regulacijom hormona, doktori Majkl F. Rojzen i Mehmet C. Oz u knjizi "Vaše telo: uputstvo za upotrebu" ističu da možete da preduzmete korake kako bi vaši hormonalni nivoi bili izbalansirani.

KONTROLIŠITE I LEČITE KRVNI PRITISAK
Visok krvni pritisak uvećava simptome vezane za dijabetes, izaziva otkazivanje bubrega i mnoga druga oboljenja povezana s hormonima, a mogu ga izazvati problemi sa štitnom, nadbubrežnim žlezdama ili s bubrezima. Endokrinom sistemu pomaže i skidanje viška kilograma. Preterana težina povećava krvni pritisak, ali i rizik od nastanka dijabetesa.
Uobičajeni prvi korak pre prelaska na lekove je smanjenje unosa soli putem ishrane, jer ona vezuje vodu u telu. So može da se istera iz zidova arterija i organizma dugogodišnjom ishranom sa smanjenim unosom soli ili redovnom upotrebom "vodenih tableta" (koje vezuju vodu) ili diuretika (peršun je prirodan). Diureticima se često dodaju beta-blokatori, jer smanjuju učestalost i snagu srčanih kontrakcija, što umanjuje protok tečnosti kroz cevi u minuti. Važno je pronaći lekove koji su najbolji za vas.

FIZIČKA AKTIVNOST
Ona je najvažnija i za endokrini sistem. Vežbanje će pomoći u kontroli krvnog pritiska, a još nešto veoma važno će se desiti tokom tog hormonalnog procesa: porašće i senzitivnost važih mišića za primanje glukoze. Malo je osoba koje vežbaju a da nisu snizile nivo šećera u krvi. Ako izgubite samo 10 odsto težine koju ste nabacili od 18. godine (to je samo 2 kg ako ste se ugojili 20) podmladićete se za čak pet godina. Ta dva kilograma smanjiće vaš pritisak, što će vas podmladiti još dve godine.

ODGOVARAJUĆI LEKOVI
Dok kod drugih zdravstvenih problema treba isprobati preventivne metode, većina hormonalnih lako se leči lekovima.
Estrogen: Izgleda da je estrogen koji se unosi flasterima preko kože bezbedniji od onog u obliku tableta. Ako izaberete hormonsku supstitucionu terapiju kao vid borbe protiv simptoma menopauze, znajte da je ljudski (humani) estrogen (ne onaj dobijen iz biljaka) – najefikasniji.
Kortizon: Steroid koji se koristi za lečenje raznih vrsta upalnih stanja (kožni osip, artritis, astma, bol u donjem delu leđa) funkcioniše tako što umanjuje upalu. Ali, uzimanje previše kortizona može imati negativne posledice tako što se povećava rizik od povišenog krvnog pritiska, infekcija i tanjenja kostiju. Korišćenjem kortizona naizmenično po danima nastanak potencijalnih sporednih efekata umanjuje se za više od 80 odsto.

HRANOM DO BOLJEG ZDRAVLJA
Ženšen, cimet i čaj dokazano poboljšavaju prijemčivost na insulin, što može smanjiti rizik od nastajanja dijabetesa tipa 2. Neka istraživanja dokazala su da jedna supstanca iz ploda ženšena (ne iz korena), ili pola kašičice cimeta dnevno mogu podići prijemčivost na insulin za više od 50 odsto.

Povrće - Hrana može da pomogne telu da luči estrogen. Brokoli, kupus i karfiol sadrže komponente koje pomažu pri produkciji estrogena i štite od raka dojke. Za izoflavonoide (sastojak biljaka) dokazano je da slično deluju. Nalaze se u proizvodima od soje, zrnu soje, belom i crnom luku. Tu spada i mediteranska ishrana, bogata maslinovim uljem, ribljim uljem, kalcijumom i voćem, zbog blagotvornih efekata na arterije.

Kalijum i magnezijum: Povećan unos kalijuma može smanjiti nastanak nekih vrsta oboljenja arterija. Kalijum je elektrolit, čestica s električnim nabojem neophodna za pravilno funkcionisanje ćelija. Pomaže prenos električnog pražnjenja nužnog za nervnu ili mišićnu kontrakciju, regulisanje krvnog pritiska i omogućava pravilan rad srca i bubrega. Dodavanjem kalijuma ishrani (u iznosu kao što su tri banane dnevno) možete se podmladiti za sedam meseci. Dnevno preporučena količina je 3.000 mg. Magnezijum snižava krvni pritisak tako što širi arterije. Ishranom bogatom magnezijumom (400 mg za žene, 333 za muškarce) podmladićete se za gotovo godinu dana u odnosu na svoje kalendarsko doba. Njega ima u hlebu od celog zrna pšenice, žitu, zrnu soje, pasulju, koštunjavom voću, avokadu, repi, suvom grožđu i urmama.

Redovno proveravajte nivo hormona
Ako osetite gubitak libida, impotenciju ili neki drugi simptom vezan za seksualnost, proverite nivo testosterona, estrogena ili progesterona. U drugim slučajevima, proverite: krvni pritisak (svake godine posle šesnaeste), štitnu žlezdu (jedanput posle 55. i na svakih pet godina posle toga), šećer u krvi (jednom u 20. godini, jednom u 35. i na svakih pet godina posle toga).

[Večernje novosti, 14.09.2009.]

detaljnije…

Oko osamnaest odsto osnovaca i srednjoškolaca ima prekomernu telesnu težinu, pokazalo je Istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije.

Jedni od krivaca za ovo su kiosci sa brzom hranom, koji se nalaze u neposrednoj blizini škola. Lekari upozoravaju da ukoliko je de?ja užina jednoli?na vremenom može do?i do postepenog poreme?aja metabolizma, razvoja dijabetesa tipa 2 i deformiteta ki?menog stuba.

U?enici starijih razreda osnovne škole “Skadarlija” uvek ta?no znaju šta ?e užinati, jer je ovaj obrok kod njih svaki dan isti. Užinu retko nose od ku?e tako da ?im zvono oglasi po?etak velikog odmora žure kako bi stali u red ispred najbližeg kioska sa brzom hranom.

U ovoj školi kažu da mla?i razredi imaju kuvani obrkok u školi, ali starijim u?enicima se ta ideja nije dopala.

?¢‚Ǩ?ìDa, ponu?eno im je da imaju jedan obrok ovde u školi, ali bio je toliko mali odziv. Prijavilo se samo nekoliko u?enika petog i šestog razreda i to se rasulo brzo. Postoji jedan trend tako da kažem da se više ne jede kašikom, ve? da uzimaju gotovu hranu, spremljenu?¢‚Ǩ¬ù, kaže direktorka O?Ö¬† “Skadarlija”, An?elka Kunarac.

Prema istraživanju zdravlja stanovništva, koje je sprovedeno 2006. godine, 18 odsto osnovaca i srednjoškolaca imalo je prekomernu telesnu težinu.

Stru?njaci isti?u da ovaj broj iz godine u godinu raste i da je najve?i problem jednoli?na ishrana.

?¢‚Ǩ?ìNeophodno je da roditelji znaju da taj obrok, užina, mora da sadrži i ugljene hidrate i masti i vitamine i kalcijum. Tako da mora da ima hleb, mle?ne proizvode, ali i vo?e i povr?e?¢‚Ǩ¬ù, objašnjava specijalistkinja higijene, Dragana Jovi?.

Ukoliko dete svakodnevno za užinu jede picu, sendvi?e, kifle i ostala peciva, može do?i do deformiteta ki?menog stuba, poreme?aja metabolizma i razvoja dijabetesa tipa 2, upozoravaju lekari.

Pre oko dve godine pokrenuta je inicijativa za izmeštanje kioska sa brzom hranom, koji se nalaze u blizini škola.

Ovu inicijativu podržalo je i Ministarstvo zdravlja, ali je za sada ona ostala samo na nivou ideje.

[B92, 15.09.2009.]

detaljnije…

Nova Lista lekova   je sastavni deo Pravilnika o izmenama Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je objavljen u “Službenom glasniku RS” br. 74 od 07.09.2009. godine.
Primenjuje se od 15.09.2009. godine, kada izmena Pravilnika stupa na snagu.
Listu lekova možete preuzeti sa sajta RZZO

[Diabeta.net, 13.09.2009.]

detaljnije…

Grupa naučnika na čelu s istraživačem Tri Vuongom s Univerziteta u Montrealu, ustanovila je da upotreba soka od različka smanjuje opasnost od dijabetesa i gojaznosti.
Naučnici su došli do tog zaključka nakon što su obavili istraživanje na grupi miševa kod kojih je prethodno izazvana gojaznost, insulinska otpornost, dijabetes i hipertenzija.

Istraživanje je pokazalo da je kod miševa kojima je davan sok od različka došlo do smanjenja glikemije za 35 odsto nakon samo tri dana, što je veoma ohrabrujući rezultat.

Naučnici su, međutim, ustanovili i da je konzumiranje soka od različka dovelo kod miševa do smanjenja konzumiranja hrane, na osnovu čega se može zaljučiti da je taj sok dobar i protiv gojaznosti.

"Identifikovanje aktivnih sastojaka moglo bi da razultira pronalaskom novih molekula efiksanih u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa", istakao je Pjer Hadad, profesor na Medicinskom fakultetu u Montrealu koji je nadgledao istraživanje.

U svetu sada ima 170 miliona osoba obolelih od dijabetesa, a taj broj bi, kako predviđa Svetska zdravstvena organizacija, mogao da se udvostruči do 2030. godine.

[Tanjug, Mondo, 05.09.2009.]

detaljnije…

Infarkt i šlog naj?eš?i su uzroci smrti u našoj zemlji, ali sve ve?i broj osoba oboleva i umire i od posledica dijabetesa

Od bolesti srca u proseku godišnje umru 58.292 osobe… Infarkt i šlog vode?i su uzroci smrtnosti kada su u pitanju bolesti sistema krvotoka

Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori poslednjih pet godina ?ine više od 75 odsto uzroka smrti u našoj zemlji. Pored ovih oboljenja, naj?eš?i uzroci smrti u Srbiji ve? decenijama su i dijabetes, opstruktivna bolest plu?a, povrede i trovanja, pokazuje ?¢‚Ǩ?æBatutovo” istraživanje.

Dr Tanja Kneževi?, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije ?¢‚Ǩ?æDr Milan Jovanovi? Batut”, kaže da su za više od polovine svih smrtnih ishoda krivac bolesti sistema krvotoka.

- Od bolesti srca i krvnih sudova, u toku poslednjih pet godina u proseku godišnje umru 58.292 osobe. žene su ?eš?e umirale u odnosu na muškarce. Infarkt i šlog vode?i su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Oboljenja sr?anog miši?a se nalaze na prvom mestu, šlog zauzima drugo, a infarkt srca tre?e mesto u ukupnoj smrtnosti u našoj zemlji – kaže Tanja Kneževi?.

Svaki peti umire od raka

Skoro svaka peta umrla osoba bila je žrtva malignog tumora, koji je na drugom mestu uzro?nika smrti. Od malignih tumora u proseku godišnje umire 19.718 ljudi.

- Muškarci ?eš?e umiru u odnosu na žene. Muškarci su najviše umirali od raka bronhija i plu?a, debelog creva i rektuma, raka prostate i raka želuca, a žene od raka dojke, debelog creva i rektuma, bronhija i plu?a, ali i raka grli?a materice – navodi Kneževi?ka.

Prema njenim re?ima, od posledica povreda i trovanja umire 3,8 odsto stanovnika Srbije godišnje.

- Nasilne smrti, uklju?uju?i i saobra?ajne nesre?e, trovanja i samoubistva ve? duži niz godina ?ine tre?i vode?i uzrok smrtnosti u našoj zemlji. Tokom poslednjih pet godina, nenamerne povrede su ?inile 50,5 odsto svih smrtnih ishoda, a namerne 49,5 odsto. Godišnje u saobra?ajnim udesima život izgubi u proseku 910 osoba. U Srbiji u proseku ?etiri osobe svakoga dana izvrše samoubistvo – kaže Kneževi?ka.

Porast broja dijabeti?ara

?Ö¬†e?erna bolest jedna je od naj?eš?ih nezaraznih bolesti koja poprima razmere globalne epidemije.

- Procenjuje se da u Srbiji dijagnozu dijabetesa ima približno 400.000 osoba. Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji ?etvrti uzrok umiranja. Godišnje od ove bolesti u našoj zemlji umre približno 2.650 osoba, a u poslednjih pet godina uo?en je porast umiranja – rekla je Kneževi?ka.

Hroni?na opstruktivna bolest plu?a peti je uzrok smrtnosti u Srbiji, od koje godišnje umre prose?no 2.550 osoba. Procenjuje se da više od pola miliona ljudi u Srbiji boluje od hroni?nih nezaraznih respiratornih bolesti. Približno 320.000 osoba (4,3 odsto) ima hroni?nu opstruktivnu bolest plu?a, a 200.000 (2,7 odsto) astmu.

Poslednjih godina uo?en je porast opšte stope smrtnosti u Srbiji. Najviše su porasle stope mortaliteta od še?erne bolesti (za 14,3 odsto), malignih tumora (za 9,7 odsto) i opstruktivnih bolesti plu?a (za 8 odsto). Istovremeno, zabeležen je i porast smrtnosti od cirkulatornih bolesti za 1,7 odsto.

Poro?aji ?esto komplikovani

U toku prošle godine u Srbiji se porodilo 69.035 žena. Broj živoro?ene dece je 69.785, a mrtvoro?ene 416. Od ukupnog broja živoro?enih 116 je umrlo u toku boravka u porodilištu. ?etiri žene su se porodile i umrle u porodilištu. Bez komplikacija su protekla 37.742 (55 odsto) poro?aja. Komplikacije samog poro?aja imalo je 27.878 žena, a kod 3.415 su zabeležene ostale komplikacije i patološka stanja kod majke ili deteta, a koja su vezana za poro?ajni period.

Naj?eš?e komplikacije poro?aja su povreda me?ice u toku poro?aja, zaostajanje posteljice bez krvarenja i komplikovan poro?aj zbog pozicije pup?anika oko vrata deteta.

Podaci u Srbiji

1. Bolesti sistema krvotoka 55,6%
- Godišnje umru 58.292 osobe (26.892 muškarca (53,9%) i 31.400 žena (46,1%))
- Oboljenja sr?anog miši?a (12,4%), šlog (7,3%) i infarkt (6,4%)

2. Maligni tumori 19%
- Godišnje umre 19.718 ljudi (muškarci 56,9 odsto, a žene 43,1 odsto)

3. Povrede i trovanja 3,8%

4. ?Ö¬†e?erna bolest 2,7%
- Obolelo 5,4% populacije
- Godišnje umre 2.650 osoba

5. Opstruktivna bolest plu?a 2,4%
- Oko 320.000 osoba obolelo (4,3%)
- Godišnje umre 2.550 osoba

Podaci u svetu

1. Kardiovaskularne bolesti
- Godišnje umre oko 17,5 miliona
- (30 odsto svih smrtnih slu?ajeva)
- Od ovog broja 7,6 miliona bolesti srca i krvnih sudova, a 5,7 miliona moždanih udara

2. Maligni tumori
- Godišnje umre 7,4 miliona osoba
- (13 odsto svih umrlih)
Najsmrtonosniji oblici tumora su:
rak plu?a (1,3 miliona smrti godišnje)
želuca (803.000)
debelog creva (639.000)
jetre (610.000)
dojke (519.000)

3. Povrede i trovanja

4. Respiratorne bolesti
- Oko tri miliona osoba umre od posledica respiratornih bolesti, uglavnom hroni?nih opstruktivnih plu?nih oboljenja

5. Dijabetes

[Press, 02.09.2009.]

detaljnije…

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevi? izjavio je da o?ekuje da ?e Srbija za nekoliko meseci mo?i da potpiše preliminarni sporazum o saradnji sa Medjunarodnom fondacijom Eurotransplant.

Nakon sastanka sa predstavnicim Eurotransplanta u Beogradu Milosavljevi? je novinarima rekao da je planirano da za nekoliko meseci ozbiljnog posla Srbija “dostigne nivo koji je potreban za potpisivanje preliminarnog sporazuma o saradnji sa Medjunarodnom fondacijom Eurotransplant”.

“Na dobrobit gradjana Srbije i naših pacijenata otvaramo vrata novoj fazi razvoja programa transplantacije organa. U ovoj zemlji se u poslednjih 30 godina, uz uspune i padove, održava program transplantacije. Naša obaveza je i transplantacija bubrega, jetre, srca i siguran sam i vrlo brzo plu?a, pankreasa i tankog creva”, naveo je on.

Milosavljevi? je kazao da oko 30.000 ljudi u Evropi o?ekuje organ za transplanitaciju, a svakog dana 12 umre ?ekaju?i.

“U Srbiji nas ?eka ozbiljan posao posle usvajanja zakona o transplantaciji organa zajedno sa drugim zakonima iz oblasti zdravstva. Ustanovljavanje Uprave za biomedicinu i priblažavanje standardima Eurotransplanta”, kazao je on.

Predsednik Eurotransplanta Bruno Majser rekao je da je “ovo istorijski dan” za Srbiju jer je na sastanku bilo re?i o “bliskoj saradnji” sa Eurotransplantom u oblasti donacije organa i transplantacije.

On je kazao da ima mnogo toga da se uradi u ovoj oblasti.

“Mo?i ?emo da pomognemo mnogim pacijentima iz Srbije koji ?ekaju organe, ali koji nisu na listi jer takvi programi transplantacije ne postoje (u Srbiji)”, kazao je Majser.

Današnjem sastanku su prisustvovali i predstavnici Klini?kih centara iz Srbije, De?ije klinike u Tiršovoj, Instituta za majku i dete, VMA, Instituta za transfuziju krvi.

Milosavljevi? je ranije kazao da je usvajanje zakona o transplantaciji jedan od uslova za saradnju i partnerstvo sa Medjunarodnom fondacijom Eurotransplant.

Eurotansplant je osnovan pre 42 godine. Ta fondacija se bavi posredovanjem i procedurom donacije organa u Austriji, Belgiji, Hrvatskoj, Nema?koj, Luksemburgu, Holandiji i Sloveniji.

Zemlje ?lanice na osnovu jedinstvenih principa registruju pacijene na zajedni?ku Medjunarodnu listu ?ekanja.

“Saradnja se zasniva na principu reciprociteta, što zna?i da se teži uspostavljanju ravnoteže izmedju uvezenih i izvezenih organa medju državama ?lanicama”, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja.

[Beta, 10.09.2009.]

detaljnije…