Kada su zdravlje i ishrana u pitanju, nema osobe koja nije sklona samoobmanama. Ipak, do kojih granica smo spremni da rastežemo istinu…
Laž 1 – Ukoliko presko?im ve?eru, mo?i ?u da popijem više pi?a na zabavi
Istina – uspe?ete da izbalansirate broj unetih kalorija, ali organizam vam ne?e biti zahvalan zbog toga. Ve?ina alkoholnih napitaka, a naro?ito kokteli i likeri, sadrži dosta “praznih” kalorija koje prave darmar u nivou še?era u krvi (što pove?ava rizik od dijabetesa). S obzirom na ?injenicu da ve?ina koktela sadrži najmanje dve jedinice alkohola, tri pi?a predstavljaju skoro polovinu dozvoljene nedeljne koli?ine maligana. Osim toga, ako pijete na prazan stomak, brzo ?ete osetiti nesigurnost u nogama. Kada nema hrane u želucu da uspori apsorpciju alkohola, jetra mora poja?ano da radi. Zbog toga je najbolje da “ravnomerno” pijete alkohol tokom cele nedelje.
Laž 2 – Ako pre podne odem na trening, za ru?ak mogu da pojedem kinesku (brzu) klopu
Osim što je re? o prili?no riskantnoj motivacionoj metodi, ni ra?unanje kalorija nije baš najpreciznije. Prose?na porcija brze hrane sadrži daleko više kalorija nego što ?ete potrošiti u fitnes centru. Za jedan sat aerobika sagore?ete oko 370 kalorija – što odgovara vrednosti jednog tosta sa sirom i šunkom (dva par?eta) ili pecivu od lisnatog testa. Pošto je ve?ina obroka iz restorana brze hrane obilnija i kalori?nija (visok procenat masno?e i velike koli?ine soli) od pomenutog tosta, primenom ove metode samoobmanjivanja samo ?ete dobiti nepotrebne kilograme. Ako baš ne možete da živite bez “kineza”, ili indonežanskog “take awaya”, bar izbegavajte kremaste prelive i sosove i sve što je prženo na ulju. Umesto toga, jedite ribu, piletinu ili jela od barenog povr?a sa pirin?em. Tako?e, promenite stav o vežbanju. Ukoliko vam je teško da vežbate ili ose?ate veliko otpor prema treninzima i potrebna vam je nagrada za uložen trud, vreme je da promenite oblik rekreacije i izaberete onaj u kojem ?ete uživati.
Laž 3 – Kada sam mamuran/a, mogu da jedem do mile volje i kilogrami se ne?e zalepiti
Prvo, dobra vest: kada ste mamurni, zdravije je da dosta jedete jer organizam koristi hranu kao gorivo za razgradnju alkohola. Ipak, to nije izgovor da se najedete ?okolade. Ina?e, razlog zbog kojeg uvek ose?ate poriv ka masnoj, kalori?noj hrani nakon pijanke, jeste to što alkohol obara še?er u krvi. Zbog toga se javlja i ose?aj gladi i poja?ana potreba za hranom. Ako ne možete da odolite “prženom” doru?ku – kajgana sa šunkom ili slaninom – zdravija alternativa je sendvi? od prepe?enog integralnog hleba, sa barenim jajetom i šunkom ili slaninom. Ovaj obrok pruži?e vam potrebne kalorije, a aminokiselina koja se nalazi u mesu i jajima ubrza?e proces izbacivanja toksina iz organizma. Sve to zalijte sokom od ce?ene pomorandže koji ubrzava preradu alkohola. Druga, podjednako zdrava opcija doru?ka “pod mamurlukom” jesu cerealije u mleku, zbog vitamina, kao i banana koja obezbe?uje serotonin (materija koja poboljšava raspoloženje) i obnavlja zalihe kalijuma u organizmu.
Laž 4 – Ako svako ve?e uradim 100 trbušnjaka, stomak ?e mi biti zategnut
Svaka ?ast na stavu – samo trud i rad donose rezultate. Me?utim, nemogu?e je selektivno skidati masno tkivo (samo sa jednog dela tela), a ono se ne?e istopiti ni izvo?enjem samo jedne vrste vežbi. Trbušnjaci pomažu u izgradnji i zatezanju miši?nog tkiva, ali ako ne budete “istopili” salo koje se nalazi iznad miši?a, stomak ?e vam i dalje biti valjkast. Ina?e, vežbe sagorevaju kalorije iz celog organizma, bez obzira na to što, možda, radite isklju?ivo trbušnjake ili sklekove. (Jedan trbušnjak sagoreva otprilike jednu kaloriju.) Dakle, jedino rešenje jeste da kombinovano izvodite vežbe ja?anja (zatezanja) i aerobne, poput plivanja ili tr?anja, koje sagorevaju masno tkivo. Ukoliko tako budete vežbali, miši?i ?e pobediti salo. Osim režima fizi?kih aktivnosti, potrebno je da unesete odre?ene promene u ishranu. Previše soli u hrani uzrokuje zadržavanje te?nosti u tkivima i nadutost, zbog ?ega treba da izbegavate gotovu hranu, suhomesnate proizvode i grickalice. Tako?e, izbegavajte namirnice koje vas nadimaju, kao što su za?injena jela, kupus, karfiol i pasulj i dijetalne napitke sa sorbitolom (vešta?ki zasla?iva? koji izaziva nadimanje). Na kraju, budite razumni – sasvim je normalno i zdravo da ženski stomak bude blago zaokrugljen, ?ak i ako se ispod tankog sloja masnog tkiva nalaze miši?i ?vrsti kao stene.
Laž 5 – Ako ?esto nanosim preparat sa SPF 15, mogu da ostanem na plaži ceo dan a da ne izgorim
Eh, nakon višemese?nog iš?ekivanja letovanja, kona?no ste se do?epali plaže. I, ko sad ne bi uživao u suncu ceo dan? No, to što svakih sat vremena utrljavate novi sloj preparata za sun?anje u kožu, ne zna?i da ceo dan možete da budete na plaži. Eksperti kažu da nikada ne treba da koristite preparat za sun?anje isklju?ivo zbog produžavanja boravka na suncu. To je zbog toga što nijedno sredstvo iz ove kategorije, bez obzira na visinu UV zaštite, ne obezbe?uje 100 posto sigurnost od sun?evih zraka. Oznaka SPF (faktor zaštite od sunca) odnosi se na UVB zra?enje koje uzrokuje opekotine, ali ne i na dejstvo UVA zraka koji izazivaju ubrzano starenje kože i dugotrajna ošte?enja, uklju?uju?i kancer. Eksperti smatraju da sredstva za sun?anje mogu da budu štetna, bar indirektno, jer podsti?u na duže izlaganje suncu. Tako?e, ukoliko nanesete previše tanak sloj preparata SPF 15, nivo zaštite može da bude samo SPF 3.
Laž 6 – Ukoliko uzmem tabletu multivitamina, ne moram da jedem vo?e i povr?e svaki dan
Dobar pokušaj. Uzimanje pilula deluje kao vrlo prakti?na stvar i odli?na zamena za svakodnevno konzumiranje vo?a i povr?a. Ipak, matematika nije tako jednostavna. Najbolji na?in da unesete potrebnu koli?inu hranljivih materija u organizam jeste putem ishrane, jer namirnice sadrže vitamine i minerale u formi koju organizam najlakše apsorbuje. Osim toga, vo?e i povr?e sadrži biljna vlakna koja olakšavaju varenje i snižavaju nivo holesterola u krvi. Biljke tako?e sadrže antioksidante koji neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala. Ipak, kada je re? o mineralima i vitaminima, nemojte da mislite da važi pravilo “više je bolje”. Korist od pojedinih vitamina i minerala, u svakodnevnom životu, nije toliko zna?ajna, a ako se uzimaju u velikim koli?inama, neki mogu da deluju kao toksini (vitamin A i gvož?e). Dakle, iako multivitaminski preparat ne može da šteti, nije zamena za prirodne izvore hranljivih materija.
Laž 7 – Dugim spavanjem vikendom nadoknadi?u propuštene sate sna tokom nedelje
Iako je dugo spavanje i leškarenje u krevetu do kasnog prepodneva opuštaju?e, ništa ne može da bude zamena za kvalitetan osmosatni san svake no?i. Tokom sna organizam se obnavlja, zbog ?ega izležavanje vikendom, duži san i popodnevni dremež ne mogu da “urade posao”. Zašto? Pa, zato što se ve?ina zdravstveno-korisnih procesa odvija u dubokom snu, oko jedan sat posle pono?i, kada je najaktivnija deoba ?elija odgovornih za obnavljanje kože, krvi i mozga. Dakle, nedostatak sna ne?e narušiti samo vaš izgled, ve? ?ete biti nervozni, zaboravni, dekoncentrisani, a oslabi?e vam i imunitet. Tako?e, nespavanje se može odraziti i na vaš ljubavni život jer se seksualni hormoni (uklju?uju?i estrogen) osloba?aju tokom no?i, a njihov nizak nivo smanjuje libido, ?ak može da naruši mogu?nost za?e?a. Na kraju, i vaš stas može da strada – organizam usled nedostatka sna proizvodi hormon grelin koji poja?ava apetit.
-Najopasnija laž –
Ponekad pušim u društvu i zato cigarete ne škode mom zdravlju
Vaša navika da pušite samo u društvu, ili samo uz pi?e, lako može da se pretvori u stalnu. Ubrzo biste mogli da posežete za cigaretama i u mnogim drugim životnim situacijama. To je klasi?an “razvojni put” svakog socijalnog, stalnog puša?a. Pušenje je, bez ikakve sumnje, mnogostruko štetno po zdravlje. ?ak i ako niste u toj meri ovisni da morate da popušite celu kutiju dnevno, zapitajte se koje su koristi i užici pušenja. Duvanski dim šteti organizmu i, ?ak i ako pušite samo vikendom, pove?avate rizik od sr?anih oboljenja i raka. ?Ö¬†taviše, takozvano “lan?ano” pušenje – kada za kratko vreme popušite veliki broj cigareta – opasnije je od pušenja cigareta u ravnomernim intervalima jer udahnete više ugljen-monoksida nego kiseonika.
[Lepota i zdravlje, 13.07.2009.]
Pročitaj više …
Karlo Hubai, ro?en 1982. godine u Somboru, je trenutno apsolvent na Fakultetu tehni?kih nauka u Novom Sadu, smer Mikrora?unarska elektronika. 
RAJAC, 24.07. – 26.07.09.