Diabeta.net

Karlo Hubai, ro?en 1982. godine u Somboru, je trenutno apsolvent na Fakultetu tehni?kih nauka u Novom Sadu, smer Mikrora?unarska elektronika.
Dijabetes Tip 1 mu je ustanovljen u martu 2000. godine prilikom sistematskog pregleda, a od 2006. godine je na intenziviranoj terapiji.
Rekreativnim biciklizmom i tr?anjem je po?eo da se bavi još u ranoj mladosti. Od 1999. godine po?inje ozbiljnije da trenira biciklizam. Po?etkom 2003. godine u?estvovao je u osnivanju biciklisti?ke sportske grupe zvanu SCG Sombor (Sombor Cycling Group). 2003. godine osvajaju drugo mesto, a 2004. godine prvo mesto u ekipnom plasmanu na Dunavskom Kupu. Ujedno, Karlo je osvojio 10. mesto u generalnom plasmanu sa odvoženih 20 trka u toku sezone. Osvaja i 6. mesto u generalnom plasmanu Fruškagora Open-a (trke koje se sastoje iz brdskih hronometara i odgovaraju?ih starosnih koeficijenata). Tako?e 2004. godine osvaja svoju prvu medalju. Drugo mesto (srebrna medalja) na trci u Svetozar Mileti?u.
2005. godine u Apatinu se osniva biciklisti?ki klub AS Apatin. Svi ?lanovi SCG Sombor prelaze u njega. Ponovo uzimaju prvo mesto u ekipnom plasmanu. Na trci u Apatinu je doživeo težak pad sa bicikla (pri brzini od 45 km/h) zbog koje nije mogao da trenira 2 meseca. Krajem sezone se ponovo vra?a na asfalt i završava kao 13-ti u generalnom plasmanu Dunavskog Kupa. U novembru osvaja srebrnu medalju na državnom prvenstvu za amatere u Ciklo-krosu.
2006. godine prelazi u novosadski biciklisti?ki klub “Elite”, ina?e organizator Dunavskog Kupa i Fruškagora Open-a.
Od 2007. godine vozi za BK Vojvodina i radi kao trener mla?ih kadeta u BK Vojvodini, a ujedno i osvaja 13. mesto u generalnom plasmanu Dunavskog Kupa, kao i tre?e mesto u ekipnom plasmanu. Od 2008. godine po?inje ponovo sa tr?anjem i laganim pripremama za svoj prvi Ironman. 2008. godine u Novom Sadu je istr?ao svoj prvi polumaraton, a napokon 2009. godine i Somborski polumaraton. Od 2009. godine poseduje biciklisti?ku licencu Elite, i vozi svoju prvu “profesionalnu” trku Lige Srbije u biciklizmu.

Karlov projekat Dijabetes bez granica je osmišljen sa željom da inspiriše i pokaže da osobe sa dijabetesom mogu uraditi ?ak i Ironman. Ove godine planira da u?estvuje u Ironman triatlonu u Ma?arskoj.

Pozivamo sve kompanije i ljude dobre volje da našem studentu i velikom borcu protiv dijabetesa pomognu oko troškova puta za ovu trku, kao i za naredne pripreme. Karla možete kontaktirati na email

[Diabeta.net, 16.07.2009.]

detaljnije…

Dijabetičari nisu izloženiji ishemijskoj bolesti srca od ljudi koji ne pate od šećerne bolesti, ukoliko se šećer kontroliše i reguliše na odgovarajući način.

Dugotrajno loše kontrolisanje nivoa šećera u krvi dijabetičara značajno povećava verovatnoću smrti od ishemijske bolesti srca, koju karakteriše ograničeni dotok krvi u srčane arterije, pokazala je nova norveška studija, obavljena na Univerzitetu za nauku i tehnologiju u Trondhajmu.

Tim na čelu sa doktorkom Anom Dale je utvrdio da, s druge strane, kada se šećer kontroliše i reguliše na odgovarajući način, dijabetičari gotovo da nisu ništa izloženiji toj vrsti smrti nego ljudi koji ne pate od šećerne bolesti.

Tokom dve decenije doktorka Dale i njen tim pratili su stepen smrtnosti od ishemijske bolesti srca kod 205 dijabetičara kojima je bolest na početku studije tek bila utvrđena i 205 zdravih osoba.

U proseku je verovatnoća umiranja od ishemijske bolesti srca kod dijabetičara bila dva puta veća nego kod zdravih ispitanika, s tim što je kod onih pacijenata koji su godinama slabo kontrolisali nivo šećera taj rizik bio čak četiri puta veći.

Kod dijabetičara koji su tokom godina dobro kontrolisali i regulisali šećer u krvi, stopa smrtnosti od ishemijske bolesti srca bila je gotovo ista kao i kod ispitanika iz kontrolne grupe, čime je potkrepljena hipoteza da odgovarajuća kontrola glukoze smanjuje rizik koronarnih komplikacija kod obolelih od šećerne bolesti.

[RTS, 08.07.2009.]

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u svetu ima 180 miliona ljudi obolelih od dijabetesa i da bi taj broj u narednih 20 godina mogao da se udvostruči.

Mnogi dijabetičari moraju više puta dnevno da kontrolišu nivo šećera u krvi i uzimaju insulin kada su rezultati loši. Naučnici u Sjedinjenim Državama razvijaju jedan nov uređaj koji bi mogao da ih oslobodi tog svakodnevnog neprijatnog posla.

14-godišnja Sara Karlou stalno mora da ima na umu da boluje od dijabetesa.

"Nivo šećera u krvi proveravam i po više od 10 puta dnevno – pre doručka, ručka i večere – a moram da proveravam i kada se bavim sportom. Takođe proveravam ugljene hidrate," kaže Sara.

Merenjem ugljenih hidrata u hrani koju uzima, Sara određuje koliko treba da uzme insulina.
Ali nedavno, lekari su na njoj isprobali veštački pankreas, koji je preuzeo taj posao.
"Ako ne budem morala da se bavim šećerom u krvi svakog dana, sata i minuta, moći ću da živim život kao pre, što bi bilo sjajno," kaže Sara.

Sara je u grupi od 17 tinejdžera sa dijabetesom tipa jedan, koji su u dečijoj bolnici Jel-Nju hejven probno koristili veštački pankreas. Senzor u tom uređaju meri glikozu i automatski ubrizgava u krv potrebnu količinu insulina.
Dr. Sjuart Vejnzimer, iz pomenute bolnice, kaže da veštački pankreas ima veliki potencijal za dijabetičare.
"Potencijalno je koristan za sve obolele od dijabetesa tip jedan i dva, odnosno svakoga kome je potreban insulin," kaže dr. Vejnzimer.
Naučnici kažu da su iz predostrožnosti lekari kontrolisali ispuštanje insulina, ali se pokazalo da veštački pankreas održava nivo insulina čitavih 16 sati. Funkcionisao je dok su pacijenti radili vežbe, za vreme obeda i tokom noćnog odmora. Naučnici sada planiraju manje kontrolisane probe na pacijentima izvan bolničkog okruženja.

[VOA, 14.07.2009.]

Lekari savetuju da se dan nikada ne započinje kafom, već doručkom kako se ne bi "upropastio" želudac. Kafu ne bi trebalo piti više od tri puta dnevno. Ipak, studija pokazuje i da kafa može da smanji rizik od dijabetesa tipa dva.

Lekari savetuju da se dan nikada ne započinje kafom, već da se obavezno prvo doručkuje da se ne bi "upropastio" želudac.

Stručnjaci takođe ukazuju da doza tri do četiri kratka espresa prija srcu, pri čemu je od svih kafa dobar samo skraćeni espreso, dok produženi treba izbegavati, jer dodatak vode iz aparata crpi vrlo štetne materije iz kafe.

Kafu ne bi trebalo konzumirati više od tri puta dnevno, jer stavovi lekara nisu uvek bili usaglašeni kada je reč o tome da li je kafa korisna ili štetna po zdravlje.

Ipak, u poslednje vreme dolazi se do zanimljivih dokaza da je kafa zapravo veoma dobra za nas, a jedna nova studija pokazuje da ona može da smanji rizik od dijabetesa tipa dva.

Proučavanja pokazuju da je ispijanje četiri šolje kafe dnevno, oko dva decilitra, povezano sa smanjenjem od 30 odsto u riziku razvoja dijabetesa.

Svakog jutra više od 100 miliona Amerikanaca poseže za šoljom kafe da bi razbuđeni započeli dan, a mnogi priznaju da su pravi zavisnici.

Pojedina istraživanja ukazuju da se svakodnevno pijenje kafe povezuje sa smanjenim rizikom dobijanja Parkinsonove bolesti, raka jetre, kamena u žuči, ali to ne znači da se treba "predozirati" kofeinom.

Nova studija pokazuje da je kafa bez kofeina podjednako efikasna protiv dijabetesa kao i obična kafa, jer su obe vrste pune istih hranljivih sastojaka i imaju i druga važna svojstva.

Testiranjem na miševima je otkriveno da kafa ima sastojke koji povećavaju sposobnost jetre da razgrađuje šećer, što je u velikoj meri dejstvo koje imaju i lekovi protiv dijabetesa.

Međutim, mnogi lekari te nalaze smatraju zanimljivim, ali ipak suviše preliminarnim da bi svojim pacijentima odmah prepisali dvostruki espreso.

[RTS, 14.07.2009.]

Kada su zdravlje i ishrana u pitanju, nema osobe koja nije sklona samoobmanama. Ipak, do kojih granica smo spremni da rastežemo istinu…

Laž 1 – Ukoliko presko?im ve?eru, mo?i ?u da popijem više pi?a na zabavi
Istina – uspe?ete da izbalansirate broj unetih kalorija, ali organizam vam ne?e biti zahvalan zbog toga. Ve?ina alkoholnih napitaka, a naro?ito kokteli i likeri, sadrži dosta “praznih” kalorija koje prave darmar u nivou še?era u krvi (što pove?ava rizik od dijabetesa). S obzirom na ?injenicu da ve?ina koktela sadrži najmanje dve jedinice alkohola, tri pi?a predstavljaju skoro polovinu dozvoljene nedeljne koli?ine maligana. Osim toga, ako pijete na prazan stomak, brzo ?ete osetiti nesigurnost u nogama. Kada nema hrane u želucu da uspori apsorpciju alkohola, jetra mora poja?ano da radi. Zbog toga je najbolje da “ravnomerno” pijete alkohol tokom cele nedelje.

Laž 2 – Ako pre podne odem na trening, za ru?ak mogu da pojedem kinesku (brzu) klopu
Osim što je re? o prili?no riskantnoj motivacionoj metodi, ni ra?unanje kalorija nije baš najpreciznije. Prose?na porcija brze hrane sadrži daleko više kalorija nego što ?ete potrošiti u fitnes centru. Za jedan sat aerobika sagore?ete oko 370 kalorija – što odgovara vrednosti jednog tosta sa sirom i šunkom (dva par?eta) ili pecivu od lisnatog testa. Pošto je ve?ina obroka iz restorana brze hrane obilnija i kalori?nija (visok procenat masno?e i velike koli?ine soli) od pomenutog tosta, primenom ove metode samoobmanjivanja samo ?ete dobiti nepotrebne kilograme. Ako baš ne možete da živite bez “kineza”, ili indonežanskog “take awaya”, bar izbegavajte kremaste prelive i sosove i sve što je prženo na ulju. Umesto toga, jedite ribu, piletinu ili jela od barenog povr?a sa pirin?em. Tako?e, promenite stav o vežbanju. Ukoliko vam je teško da vežbate ili ose?ate veliko otpor prema treninzima i potrebna vam je nagrada za uložen trud, vreme je da promenite oblik rekreacije i izaberete onaj u kojem ?ete uživati.

Laž 3 – Kada sam mamuran/a, mogu da jedem do mile volje i kilogrami se ne?e zalepiti
Prvo, dobra vest: kada ste mamurni, zdravije je da dosta jedete jer organizam koristi hranu kao gorivo za razgradnju alkohola. Ipak, to nije izgovor da se najedete ?okolade. Ina?e, razlog zbog kojeg uvek ose?ate poriv ka masnoj, kalori?noj hrani nakon pijanke, jeste to što alkohol obara še?er u krvi. Zbog toga se javlja i ose?aj gladi i poja?ana potreba za hranom. Ako ne možete da odolite “prženom” doru?ku – kajgana sa šunkom ili slaninom – zdravija alternativa je sendvi? od prepe?enog integralnog hleba, sa barenim jajetom i šunkom ili slaninom. Ovaj obrok pruži?e vam potrebne kalorije, a aminokiselina koja se nalazi u mesu i jajima ubrza?e proces izbacivanja toksina iz organizma. Sve to zalijte sokom od ce?ene pomorandže koji ubrzava preradu alkohola. Druga, podjednako zdrava opcija doru?ka “pod mamurlukom” jesu cerealije u mleku, zbog vitamina, kao i banana koja obezbe?uje serotonin (materija koja poboljšava raspoloženje) i obnavlja zalihe kalijuma u organizmu.

Laž 4 – Ako svako ve?e uradim 100 trbušnjaka, stomak ?e mi biti zategnut
Svaka ?ast na stavu – samo trud i rad donose rezultate. Me?utim, nemogu?e je selektivno skidati masno tkivo (samo sa jednog dela tela), a ono se ne?e istopiti ni izvo?enjem samo jedne vrste vežbi. Trbušnjaci pomažu u izgradnji i zatezanju miši?nog tkiva, ali ako ne budete “istopili” salo koje se nalazi iznad miši?a, stomak ?e vam i dalje biti valjkast. Ina?e, vežbe sagorevaju kalorije iz celog organizma, bez obzira na to što, možda, radite isklju?ivo trbušnjake ili sklekove. (Jedan trbušnjak sagoreva otprilike jednu kaloriju.) Dakle, jedino rešenje jeste da kombinovano izvodite vežbe ja?anja (zatezanja) i aerobne, poput plivanja ili tr?anja, koje sagorevaju masno tkivo. Ukoliko tako budete vežbali, miši?i ?e pobediti salo. Osim režima fizi?kih aktivnosti, potrebno je da unesete odre?ene promene u ishranu. Previše soli u hrani uzrokuje zadržavanje te?nosti u tkivima i nadutost, zbog ?ega treba da izbegavate gotovu hranu, suhomesnate proizvode i grickalice. Tako?e, izbegavajte namirnice koje vas nadimaju, kao što su za?injena jela, kupus, karfiol i pasulj i dijetalne napitke sa sorbitolom (vešta?ki zasla?iva? koji izaziva nadimanje). Na kraju, budite razumni – sasvim je normalno i zdravo da ženski stomak bude blago zaokrugljen, ?ak i ako se ispod tankog sloja masnog tkiva nalaze miši?i ?vrsti kao stene.

Laž 5 – Ako ?esto nanosim preparat sa SPF 15, mogu da ostanem na plaži ceo dan a da ne izgorim
Eh, nakon višemese?nog iš?ekivanja letovanja, kona?no ste se do?epali plaže. I, ko sad ne bi uživao u suncu ceo dan? No, to što svakih sat vremena utrljavate novi sloj preparata za sun?anje u kožu, ne zna?i da ceo dan možete da budete na plaži. Eksperti kažu da nikada ne treba da koristite preparat za sun?anje isklju?ivo zbog produžavanja boravka na suncu. To je zbog toga što nijedno sredstvo iz ove kategorije, bez obzira na visinu UV zaštite, ne obezbe?uje 100 posto sigurnost od sun?evih zraka. Oznaka SPF (faktor zaštite od sunca) odnosi se na UVB zra?enje koje uzrokuje opekotine, ali ne i na dejstvo UVA zraka koji izazivaju ubrzano starenje kože i dugotrajna ošte?enja, uklju?uju?i kancer. Eksperti smatraju da sredstva za sun?anje mogu da budu štetna, bar indirektno, jer podsti?u na duže izlaganje suncu. Tako?e, ukoliko nanesete previše tanak sloj preparata SPF 15, nivo zaštite može da bude samo SPF 3.

Laž 6 – Ukoliko uzmem tabletu multivitamina, ne moram da jedem vo?e i povr?e svaki dan
Dobar pokušaj. Uzimanje pilula deluje kao vrlo prakti?na stvar i odli?na zamena za svakodnevno konzumiranje vo?a i povr?a. Ipak, matematika nije tako jednostavna. Najbolji na?in da unesete potrebnu koli?inu hranljivih materija u organizam jeste putem ishrane, jer namirnice sadrže vitamine i minerale u formi koju organizam najlakše apsorbuje. Osim toga, vo?e i povr?e sadrži biljna vlakna koja olakšavaju varenje i snižavaju nivo holesterola u krvi. Biljke tako?e sadrže antioksidante koji neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala. Ipak, kada je re? o mineralima i vitaminima, nemojte da mislite da važi pravilo “više je bolje”. Korist od pojedinih vitamina i minerala, u svakodnevnom životu, nije toliko zna?ajna, a ako se uzimaju u velikim koli?inama, neki mogu da deluju kao toksini (vitamin A i gvož?e). Dakle, iako multivitaminski preparat ne može da šteti, nije zamena za prirodne izvore hranljivih materija.

Laž 7 – Dugim spavanjem vikendom nadoknadi?u propuštene sate sna tokom nedelje
Iako je dugo spavanje i leškarenje u krevetu do kasnog prepodneva opuštaju?e, ništa ne može da bude zamena za kvalitetan osmosatni san svake no?i. Tokom sna organizam se obnavlja, zbog ?ega izležavanje vikendom, duži san i popodnevni dremež ne mogu da “urade posao”. Zašto? Pa, zato što se ve?ina zdravstveno-korisnih procesa odvija u dubokom snu, oko jedan sat posle pono?i, kada je najaktivnija deoba ?elija odgovornih za obnavljanje kože, krvi i mozga. Dakle, nedostatak sna ne?e narušiti samo vaš izgled, ve? ?ete biti nervozni, zaboravni, dekoncentrisani, a oslabi?e vam i imunitet. Tako?e, nespavanje se može odraziti i na vaš ljubavni život jer se seksualni hormoni (uklju?uju?i estrogen) osloba?aju tokom no?i, a njihov nizak nivo smanjuje libido, ?ak može da naruši mogu?nost za?e?a. Na kraju, i vaš stas može da strada – organizam usled nedostatka sna proizvodi hormon grelin koji poja?ava apetit.

 -Najopasnija laž -
Ponekad pušim u društvu i zato cigarete ne škode mom zdravlju
Vaša navika da pušite samo u društvu, ili samo uz pi?e, lako može da se pretvori u stalnu. Ubrzo biste mogli da posežete za cigaretama i u mnogim drugim životnim situacijama. To je klasi?an “razvojni put” svakog socijalnog, stalnog puša?a. Pušenje je, bez ikakve sumnje, mnogostruko štetno po zdravlje. ?ak i ako niste u toj meri ovisni da morate da popušite celu kutiju dnevno, zapitajte se koje su koristi i užici pušenja. Duvanski dim šteti organizmu i, ?ak i ako pušite samo vikendom, pove?avate rizik od sr?anih oboljenja i raka. ?Ö¬†taviše, takozvano “lan?ano” pušenje – kada za kratko vreme popušite veliki broj cigareta – opasnije je od pušenja cigareta u ravnomernim intervalima jer udahnete više ugljen-monoksida nego kiseonika.

[Lepota i zdravlje, 13.07.2009.]

detaljnije…

Genskom terapijom protiv gojaznosti i dijabetesa

Injekcijom gena BDNF ubrizganom mišu direktno u mozak istraživači su uspeli da u roku od sat vremena smanje životinjici nivo insulina za trećinu. A zahvaljujući genu izolovanom iz bakterije ešerihija koli i ubačenom u mišju jetru, ćelije su izmenile metabolički proces, pa su višak masti sagorele do – ugljen-dioksida.
 
Istraživačka ekipa Medicinskog centra Univerziteta Ohajo radi na prvoj injekciji.
- U injekciju smo stavili kopiju zdravog gena koji već postoji u organizmu miša, ali sa dodatnim stimulansom koji ga brže pokreće. Tako gen ima dominantniju ulogu nego ranije, a to je kontrola potrebe životinje za hranom, kao i nivoa efikasnosti kojom organizam sagoreva kalorije – objašnjava dr Metju Djuring, vođa istraživačke ekipe iz Ohaja.
Nakon nekoliko nedelja, miševima se težina skoro prepolovila, što je istraživače veoma obradovalo.
Prilikom hirurškog zahvata lekari ubacuju tečnost sa genom BDNF u pacijentov mozak. Potom sačekaju par sati da ona počne da deluje, a onda skenerom snimaju mozak da vide da li je sve u redu. Ako jeste, pacijent ide kući. A čak i da nešto krene naopako, tim stručnjaka Univerziteta Ohajo ima rešenje. U injekciju će biti "ugrađen" zaštitni mehanizam koji će u svakom trenutku moći da zaustavi gensku terapiju. Ovako dr Djuring zamišlja operativnu primenu njegovog otkrića i nada se da će testiranje ove metode na ljudima početi za godinu do godinu i po dana.
- Ova terapija bi mogla da pomogne onima koji vode stalnu borbu sa gojaznošću i moraju često da se uzdržavaju od hrane i da vežbaju. Injekcijom gena bismo mogli da im pomognemo da ovaj problem reše jednom zauvek – dodaje dr Djuring.
Još jedan eksperiment na miševima nosi dobre vesti za debeljuce. Pomoću gena izolovanog iz bakterije ešerihije koli, a potom ubačenog u mišju jetru, ćelije životinjice su izmenile metabolički proces, pa su višak masti sagorele do krajnjeg produkta – ugljen-dioksida, pokazuje istraživanje grupe eksperata sa čuvenog Univerziteta Kalifornija iz Los Anđelesa.
- Promene ćelijskog metabolizma miševa, uzrokovane ubacivanjem gena u njih, omogućile su im da masne naslage pretvore u ugljen-dioksid. Ugljen-dioksid su zatim izbacili iz organizma i ostali vitki, iako su jeli "brzu hranu" za miševe – kaže Džejms Liao, profesor biomolekularnog inženjeringa na UCLA i jedan od vođa istraživačkog projekta.
Da bi izazvali uspešno sagorevanje masnoće kod miševa, istraživači su se fokusirali na metaboličke procese nekih bakterija i biljaka koje nazivaju glioksilatnim otpornicima. Višak masti kod tih "otpornika" se pretvara u šećere, zahvaljujući metaboličkoj reakciji koju pokreću određeni geni, a nedostatak te reakcije u ljudskom organizmu naučnici opravdavaju našim telom koje višak masti skladišti, umesto da ih troši. Nakon ubacivanja gena iz bakterije u kloniranu ljudsku ćeliju, sagorevanje masti u ćeliji je postalo znatno brže. Ipak, najveće iznenađenje bilo je to što ćelija nije pretvorila mast u šećere, već ih je razložila u ugljen-dioksid. Analizirajući dominantnost gena u ćeliji, naučnici su shvatili da su ubačeni geni napravili nov "mehanizam" koji masti sagoreva u potpunosti. Višak masti se na ovaj način bukvalno "ispušta u vazduh".
- Ovo otkriće nam pruža drugačije razumevanje metaboličkog procesa, ali i nove metode za lečenje dijabetesa i gojaznosti. Jednog dana će biti moguće da ove gene i proteine iz bakterija i biljaka ubacimo u ljudski organizam kako bi sagoreli višak masnih naslaga – kaže Liming Pej, istraživač Instituta za biološke studije "Salk" iz San Dijega.

[Blic, 12.07.2009.]

Nedostatak fizičke aktivnosti i sedeći način života doveli su do toga da gojaznost i dijabetes budu sve češći problem žitelja Azije, koji u poslednje vreme menjaju svoje prehrambene navike i sve više pazare ovsene pahuljice, jogurt i namirnice bogate vitaminima.
Ekonomski bum koji je najveći kontinent doživeo proteklih decenija doveo je sa sobom i lance brze hrane, a namirnice poput sladoleda i čokolade su postale veoma popularne. Ekspanzija brze hrane dovela je do toga da trećina ljudi u Aziji kuburi sa viškom kilograma. Ako se nešto ne preduzme, Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2015. godine 53 odsto muškaraca i 44 procenata žena u Aziji imati višak kilograma.
U Kini je gojazno 23 odsto populacije, a zdravstveni stručnjaci predviđaju da će se broj obolelih od šećerne bolesti do 2030. godine udvostručiti na 42 miliona slučajeva.

[Glas javnosti, 10.07.2009.]   

detaljnije…

Od hroni?nih nezaraznih bolesti lane je, prema podacima Gradskog instituta za javno zdravlje, bolovalo 13.997 pacijenata.Najzastupljeniji su maligni tumori, potom dijabetes, koronarne bolesti srca, opstruktivne bolesti plu?a, psihoze i narkomanija.
Gledano po opštinama, kada je re? o malignitetima, najbolesniji su žitelji Novog Beograda, Voždovca i Zemuna. Najviše dijabeti?ara i kardiovaskularnioh bolesnika ima u Grockoj, na ?ukarici, i Starom gradu, a najmanje su bolesni stanovnici Mladenovca, Vra?ara i Barajeva.
U protekloj deceniji, prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Beograda, drasti?no je pove?an broj novoobolelih od hroni?nih nezaraznih bolesti. Zna?ajno pove?anje broja registrovanih slu?ajeva, posledica je bolje dijagnostike, starenja stanovništva,
ali i ažurnijeg prijavljivanja obolelih koje prijavljuju lekari iz svih zdravstvenih ustanova.
Prema stanju populacionih registara na dan 31. 12. 2008 godine, evidentirano je da 12 odsto Beogra?ana boluje od nekog hroni?nog nezaraznog oboljenja. Od ukupnog broja evidentiranih, ?ak 85 odsto pacijenata je starije od 50 godina. Me?u obolelima u ve?em procentu su žene (55 odsto).
Analiziranjem potvrda o smrti uo?ava se da je svaki drugi gra?anin preminuo upravo zbog posledica neke od hroni?nih nezaraznih bolesti. Upore?uju?i podatke populacionih registara sa sadržajem potvrda o smrti, zabeležen je veliki procenat umrlih sa dijagnozom nekog hroni?nog nezaraznog oboljenja, a da lekari to nisu blagovremeno prijavili.
- Ažuriranje podataka obavlja se na osnovu podataka iz potvrda o smrti, odjava lekara, izveštaja o hospitalizaciji i proverom na terenu – objašnjavaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje. – Svaki lekar kada postavi dijagnozu, dužan je da, na propisanom obrascu, prijavi obolelog populacionom registru koji se vodi u ovoj ustanovi. Kao bolesti od ve?eg socio-ekonomskog zna?aja prati se 11 hroni?nih nezaraznih oboljenja, od reumatske groznice i progresivne miši?ne distrofije, do slabosti bubrega.

Brojke
12 odsto ljudi boluje od nekog hroni?nog oboljenja
85 odsto pacijenata je starije od 50 godina

Ku?ne posete
Lekari na terenu najviše su zbrinjavali pacijente sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom i malignim bolestima. Nešto manja realizacija ku?nih pregleda u odnosu na prethodnu godinu, rezultat je potreba i ve?e realizacije posetaprioritetnim populacionim grupama u uslovima nedovoljne obezbe?enosti stanovništva brojem patronažnih sestara u ve?ini opština.
     
[Ve?ernje novosti, 09.07.2009.]

detaljnije…

Ljiljana Jov?i?, gradski sekretar za de?ju zaštitu, i Zoran Gaji?, direktor JP ?¢‚Ǩ?æAda Ciganlija?¢‚Ǩ¬ù, otvorili su danas na Adi park ?¢‚Ǩ?æMama?¢‚Ǩ¬ù. Park je deo zelene površine u blizini najpose?enijeg de?jeg igrališta, izme?u trim-staze i terena za fudbal. U njemu deca i roditelji svakodnevno mogu da u?estvuju u raznim aktivnostima, kao što su škole crtanja, plesa i engleskog jezika, joga, kreativne radionice, ekološke patrole, fitnes programi, porodi?ne masaže i vežbe za trudnice.

U parku, koji je otvoren u saradnji sa ?asopisom ?¢‚Ǩ?æMama?¢‚Ǩ¬ù do 30. avgusta, aktivnosti ?e se radnim danima organizovati od 10 do 12 i od 17  do 19 ?asova, a vikendom od 14 do 16 ?asova.

?¢‚Ǩ‚čú Sezona je godišnjih odmora i slobodno vreme treba kvalitetno provesti sa svojim mališanima, a grad ovde omogu?ava u?enje kroz igru i u?estvovanje u brojnim aktivnosima u zdravom prostoru. Sekretarijat za de?ju zaštitu po prvi put ima osam velikih projekata koji ?e trajati tokom ?itavog leta i obuhvatiti kako zdravu tako i decu sa smetnjama u razvoju, kao i mališane iz nehigijenskih naselja. Sve njih ?emo, uz razli?ite aktivnosti, na sli?an na?in uklju?ivati u sistem obrazovanja i vaspitanja, i na Adi Ciganliji i širom Beograda, u predškolskim ustanovama, osnovnim školama, prostorijama mesnih zajednica i beogradskim parkovima. Ovo sveobuhvatno pružanje adekvatne podrške i pomo?i roditeljima i ?itavoj porodici bi?e organizovano i u odmaralištima Centra de?jih letovališta u Mitrovcu na Tari, na Bukulji i Go?u ?¢‚Ǩ‚čú rekla je za Beoinfo Ljiljana Jov?i?.

Pored parka za ven?anja, ovo je drugi projekat na Adi Ciganliji u ?ijoj realizaciji zajedni?ki u?estvuju privatni i javni sektor. Njegov cilj je da Beogra?ani od malih nogu steknu dobre navike u o?uvanju fizi?kog zdravlja i ekologije, ali i da Ada bude dostupna svim Beogra?anima, naglasio je Zoran Gaji?.

Posle sve?anog otvaranja deca su uživala u zabavnom programu sa animatorima pozorišne trupe ?¢‚Ǩ?æZozo?¢‚Ǩ¬ù. O detaljima programa tokom jula i avgusta roditelji mogu da se informišu na sajtu.
   
[Beoinfo, 10.07.2009.]

detaljnije…

Ninoslav Raškovi?, naš prvi maratonac sa dijabetesom tip 1, postao je ?lan porodice “Moj heroj” na istoimenom sajtu.

Ovaj sajt posve?en je pri?ama o obi?nim ljudima koji su se svojom hrabroš?u, poštenjem, istrajnoš?u i plemenitoš?u, uspešno uhvatili u koštac sa izazovima života i ?udljivim putevima sudbine.
Autorka teksta Dragana Peri? na sajtu, izme?u ostalog, navodi: “Kada je Ninoslav Raškovi? iz Pan?eva, pre ta?no deset godina, saznao da ?e do kraja života morati svakodnevno da se bori sa nivoom še?era u krvi, bio je, poput drugih osoba obolelih od dijabetesa u šoku i o?ajan. Tada mu je bilo samo dvadeset ?etiri godine.
Nakon nekoliko dana razmišljanja o svojoj budu?nosti, koja mu je tada izgledala tmurno, skupio je snagu i krenuo u istraživanje o stanju svog organizma. Došao je do saznanja koja svaka osoba obolela od dijabetesa u Srbiji danas može da potvrdi da lekari opšte prakse ne daju dobre savete, da sistem zdravstva ne olakšava nego dodatno komplikuje le?enje, da ne postoji strategija spre?avanja komplikacija od ove bolesti koja se, dokazano je, ne mora odraziti na životne aktivnosti i druge aspekte zdravlja, ukoliko se drži pod kontrolom…”

?estitamo našem Ninu na dosadašnjim uspesima i želimo mu da na narednim, veoma teškim, trkama i dalje bude ja?i od dijabetesa!

[Diabeta.net, 07.07.2009.]

detaljnije…