Diabeta.net

Na tre?im Susretima dijabeti?ara Srbije 2009, održanim u subotu 27. juna u Sremskim Karlovcima, premijerno je predstavljena knjiga “?arobna kuhinja – Lakše sa dijabetesom” autorke Violete Oreškovi?.

Knjiga se može kupiti, po ceni od 200 dinara, na slede?e na?ine:
1. na kioscima “?Ö¬†tampe”
2. preko internet knjižare
3. putem e-maila (+ PTT troškovi)
4. na broj telefona 064/63-57-476

“?arobna kuhinja” je prošireno izdanje “Virtuelnog kotli?a“, sa kojim su posetioci našeg sajta ve? upoznati. Ukupno 40 detaljnih recepata – podeljenih u pet oblasti (supe/?orbe, pite/testa, kuvana jela, prilozi i poslastice) kao i dosta novih saveta vas ?eka u ovoj knjizi.
Jedinstvenost ove knjige ogleda se u tome što za svaki recept imate izra?unate sve potrebne nutritivne vrednosti, uklju?uju?i i glikemijski indeks i glikemijsko optere?enje.

Doc. dr Teodora Belji?-živkovi?, u svojoj recenziji, kaže o knjizi “?arobna kuhinja“:

“Pored toga, gospo?a Oreškovi? je obratila izuzetnu pažnju i na ono estetsko i gurmansko što ?ini svako jelo privla?nim pokazavši, pri tom, najviši nivo razumevanja problematike ishrane svake osobe sa dijabetesom, kao i onih koji nemaju taj problem ali žele da se hrane uravnoteženo i zdravo.

Nutritivni podaci o svakom jelu omogu?avaju izbor koli?ine hrane uz  informaciju o tome koliko je ?ega uneto u okviru obroka (što omogu?ava vrlo precizno doziranje insulina), a da se pri tome nema ose?aj uskra?enosti ni po pitanju ukusa i mirisa, a ni po pitanju izgleda onoga što je servirano”.

[Diabeta.net, 28.06.2009.]

detaljnije…

U Domu zdravlju se otvara kol-centar

Novi Sad – Novosa?ani ?iji su zdravstveni kartoni u ambulantama ?¢‚Ǩ?æLiman?¢‚Ǩ?ì i u Ulici Zmaj Ognjena Vuka preglede ?e kod lekara opšte prakse i specijalista od ponedeljka zakazivati pozivom na kol-centar Doma zdravlja na broj telefona 4879-000. Uprava Doma zdravlja o?ekuje da ?e radom kol-centra, na koji ?e od septembra biti upu?eni i ostali Novosa?ani, ubrzati rad i potpuno ukinuti ?ekanje na preglede kod lekara i u specijalisti?kim službama.

U Domu zdravlja i sami s nestrpljenjem o?ekuju da vide kako ?e po?eti da funkcioniše rad preko centralizovane službe sa jedinstvenim brojem telefona, i sami svesni da ?e u prvih nedelju-dve biti problema s pozivima dok se svi naviknu na novi sistem, ali su uvereni da ?e gra?ani ubrzo videti sve prednosti ovakvog na?ina zakazivanja pregleda.
Uz zakazivanje pregleda kod lekara opšte prakse, medicine rada, pedijatara, ginekologa i drugih specijalisti?kih službi smeštenih u ove dve ambulante Novosa?ani ?e preko telefona 4879-000 mo?i da dobiju i druge informacije i savete lekara. Kako navode u Domu zdravlja, kraj telefona u kol-centru ?e biti i dežurni lekar koji ?e davati savete, a operateri ?e upu?ivati gra?ane u rad svih službi Doma zdravlja, kao i o dopunskom radu i cenovniku usluga.
- U kol-centru ?e raditi 12 operatera, po šest u smeni, svaki dan od sedam do 20 sati, a istovremeno ?e mo?i da bude primljeno najviše 24 poziva, uz stavljanje na ?ekanje. Od septembra, kad se uvede zakazivanje pregleda i u ambulantama u Novom naselju, Bulevaru Mihajla Pupina, Rumena?koj i Petrovaradinu, radi?e 10 operatera po smeni – kaže Darinka Ivan?i?, pomo?nica direktora Doma zdravlja.
Ona objašnjava da ?e gra?anin kada pozove prvo ?uti glas sa automata koji ?e mu ponuditi da odabere opciju koju želi. Pošto se odabere broj jedan, dobi?e operatera ili ?e biti stavljen na ?ekanje ako je neko od sugra?ana ve? na vezi.
- Kada se javi operater, gra?anin ?e re?i kod koga želi da zakaže pregled, bi?e mu ponu?eni slobodni termini i time ?e se završiti ceo posao oko zakazivanja. Ako se desi da lekar iz opravdanog razloga ne do?e na posao, operater ?e pozivati gra?ane, obaveštavati ih o njegovom odsustvu i dogovarati naredni termin – objašnjava Darinka Ivan?i?.
Gra?ani koji moraju hitno da budu pregledani, podse?aju u Domu zdravlja, i dalje ?e biti primani na preglede bez potrebe da pozivaju kol-centar.
Medicinari o?ekuju da se pravi efekti rada kol-centra vide tek kroz par meseci, kada još ?etiri velike ambulante budu uklju?ene u sistem. Dugoro?ni planovi Doma zdravlja jesu da se u centralizovanu službu uklju?e sve ambulante u gradu i prigradskim naseljima, kao i da se povežu sa drugim zdravstvenim ustanovama u gradu kako bi se omogu?ilo brže zakazivanje pregleda kod specijalista. U kol-centru kažu i da je za rad centrale u slu?aju nestanka struje obezbe?eno rezervno napajanje, kao i da automat prepoznaje biranje opcija i sa starih modela telefona sa broj?anikom.

Rastere?enje za sestre na šalterima
Osnivanje i opremanje kol-centra pla?eno je 15 miliona dinara iz gradske kase. Na pitanje zašto je ova služba uvedena, iako je prema navodima medicinara i dosadašnji sistem zakazivanja pregleda funkcionisao, u Domu zdravlja kažu da je to ura?eno da bi se rasteretile sestre na šalterima ambulanti kako bi efikasnije mogle da se posvete ostalim obavezama.

[Blic, Vojvodina, 27.06.2009.]

detaljnije…

Na proteklim Moto susretima u In?iji
 
Klini?ki centar Vojvodine, zajedno sa in?ijskim Domom zdravlja Dr Milorad Mika Pavlovi? i Moto klubom, u okviru Moto susreta u ovom gradu održanih proteklog vikenda, organizovao je zajedni?ku akciju potpisivanja donorskih kartica zaveštanja organa.

Ovo je prvo, organizovano zaveštanje organa u opštini In?ija, a bi?e ih još, obe?ali su organizatori. Klini?ki centar Vojvodine prošle je godine pokrenuo kampanju promocije transplantacije i donacije pod nazivom ?Ö¬†ansa za novi život, ?ija je osnovna ideja da informiše i otkloni zablude i nejasno?e u vezi sa transplantacijom i donacijom organa. Cilj ove kampanje je da se pokaže da je poklanjanje života drugoj osobi najviši odraz humanosti, nesebi?nosti, ljudske plemenitosti i solidarnosti.

Portparol Klini?kog centra Vojvodine Gordana Umi?evi? kaže da su u ovoj akciji potpisivanja donorskih kartica 32 bajkera dobila karticu i da je od kretanja akcije ?Ö¬†ansa za novi život više od tri hiljade Vojvo?ana spremno da u?estvuje u zaveštanju organa.

[Danas, 24.06.2009.]

detaljnije…

Sekretarijat za zdravstvo izdvoji?e 1,7 miliona dinara za obuku zaposlenih u Gradskoj upravi i javnim komunalnim preduze?ima u pružanju prve pomo?i u 2009. godini, koju ?e sprovoditi Crveni krst Beograda.

“Ovaj važan projekat obuhvati?e one koji rade na ulici, poput ljudi koji napla?uju parking i saobra?ajaca, i prvi mogu da priteknu u pomo? osobama kojima pozli napolju ili im se desi neka trauma, kao što se svojevremeno desilo da je ?ovek pao na ledu ispred doma zdravlja. Ovakve situacije su ?este, bilo da ljudi na ulici padnu zbog bolesti od kojih pate, pada krvnog pritiska ili iz nekog drugog razloga. Imaju?i to u vidu, smatrali smo da bi veliki doprinos zdravstvenoj zaštiti naših gra?ana bila jednonedeljna obuka prve pomo?i za oko 7.000 ljudi, od kojih ?e 40 biti obu?eno u prvoj fazi projekta” – rekla je za Beoinfo dr Dragana Jovanovi?, gradski sekretar za zdravstvo.

[StudioB, 23.06.2009.]

detaljnije…

Dragana Markovi?, koja ima ovu bolest pune 34 godine, završila je fakultet i rodila dete, a 23-godišnji dijabeti?ar Uroš Gagi? studira i ne ose?a se kao bolesnik

Osim osmeha, optimizma i pozitivnog stava prema životu, zajedni?ko za Draganu Markovi? (48) i Uroša Gagi?a (23) jeste – dijagnoza u zdravstvenom kartonu. Oboje imaju še?ernu bolest, ali po njihovom izgledu, na?inu života, radnim navikama, druženju sa prijateljima, nikada se ne bi moglo zaklju?iti da boluju od dijabetesa, koji je sve osim bezazlene bolesti.
Dragana i Uroš su zato odli?ni promoteri kampanje Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja pod nazivom “Menjamo dijabetes” polako ulazi u završnicu prvog, letnjeg, dela. Kroz pet seminara prošlo je oko 1.000 lekara opšte medicine i pacijenata, a na jesen se planira nastavak ove akcije.

Porast broja obolelih
U Srbiji, procenjuje se, ima izme?u 400.000 i 500.000 osoba koje se le?e od dijabetesa, ali na svakog pacijenta dolazi još jedan koji i ne zna da ima še?ernu bolest i ne le?i se. Broj dijabeti?ara i u Srbiji stalno raste. Razloga je više: mnogo sedenja, gojaznost, loša ishrana, kasno otkrivanje i neodgovaraju?a kontrola še?era u krvi.

Prihvatljive neminovnosti
- Ne samo lekare, ve? i obi?ne ljude ova kampanja bi trebalo da podstakne da na druga?iji na?in razmišljaju o dijabetesu: nema ?arobne tablete, ali ima mnogo efikasnih rešenja. Posle postavljanja dijagnoze še?erne bolesti, obavezna je i promena lošeg na?ina života, koja nije komplikovana, ali je zahtevna. Treba urediti ishranu, više se kretati – objasnio je endokrinolog profesor dr Nebojša Lali?, predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za borbu protiv dijabetesa.

životne pri?e Dragane i Uroša pokazuju kako je sa dijagnozom dijabetesa mogu? normalan i kvalitetan život.
Dragana Markovi? ima dijabetes pune 34 godine, ta?nije od 1975. Diplomirani je pravnik i trenutno se bavi nekretninama. Od samog po?etka bolesti nalazi se na insulinskoj terapiji, dok je poslednjih 15 godina na intenziviranoj terapiji, odnosno prima insulin ?etiri puta dnevno.
- Od po?etka bolesti imam život koji se malo razlikuje od života zdravih ljudi. Sve je teklo bez ve?ih problema. Završila sam gimnaziju, fakultet, položila voza?ki ispit, rodila dete. Naravno, trudno?a je sve vreme bila pod nadzorom lekara. Posle sam se zaposlila… Jedino ograni?enje sa kojim sam se susrela bilo je u ranoj fazi bolesti, kada su se koristili stakleni špricevi za davanje insulina, a še?er se merio iskuvavanjem rastvora, tako da ako ste hteli nekud da putujete morali ste prethodno da obezbedite uslove koji su vam omogu?avali da sve ovo radite i na putu. Danas imamo “penove”, pen-brizgalice za lakše, bezbolnije i dozirano davanje insulina, pa ovaj problem više ne postoji – pri?a Dragana.
Naša sagovornica poru?uje da je voditi normalan život sa dijabetesom ne samo mogu?, nego da je odlu?nost da se to ?ini jedini pravi i neophodan na?in da se ova bolest prihvati, jer, kako kaže Dragana, dijabetes je doživotno stanje, a ne bolest koja ?e trajati i pro?i. Zato je nabolji mogu?i stav da pacijent to prihvati kao neminovnost i da sa tim živi najbolje što može. U suprotnom ostajete doživotni bolesnik, a to je ose?aj koji ?ovek ne želi da nosi sa sobom.

Disciplina i kontrole
Uroš Gagi? ima dijabetes pet godina. Radi u marketinškoj agenciji i studira na “Megatrend” univerzitetu. ?Ö¬†e?er reguliše davanjem dve vrste insulina. Priznaje da mu je dijagnoza dijabetesa u znatnoj meri bila prekretnica u dotadašnjem na?inu života. Profesionalno se bavio košarkom, želeo je da uspe, bio spreman da se zbog sporta odrekne mnogo ?ega.
- Kada sam dobio dijabetes, okrenuo sam se druga?ijem na?inu života. Posvetio sam se školi, zaposlio se… Vodim najnormalniji život, kao ljudi oko mene. Dijagnoza še?erne bolesti ?ak me je više podstakla da se borim za neke stvari u životu. Zato svakome poru?ujem da je i uz še?ernu bolest mogu? normalan život, ali to zavisi u velikoj meri od toga koliko je osoba disciplinovana i koliko kontroliše svoju bolest. Ako se poštuju sva pravila i preporuke koje se ti?u redovnih kontrola, davanja insulina na vreme, odre?enog režima ishrane, redovnog rekreativnog bavljenja sportom, sa še?erom se može živeti najnormalnije i biti siguran da je organizam u odli?nom stanju – tvrdi Uroš.
On nema zamerki na sadašnji zdravstveni sistem u pogledu rešavanja problema dijabeti?ara, osim što smatra da bi ostali ljudi mogli malo više da se informišu o ovoj bolesti i odbace predrasude. Dragana ipak smatra da ima prostora da se neke stvari poboljšaju.
- Kada je re? o obezbe?enosti insulina, traka i igala trenutno stanje je više nego zadovoljavaju?e. To isti?em, jer se dobro se?am perioda nestašica insulina, nemogu?nosti dobijanja traka na recept, stalne jurnjave za nalaženjem tra?ica. Mogu?nost odlaska u Vrnja?ku Banju na 10 dana o trošku Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje je pacijentima vrlo važna, jer za sve ove godine, koliko dugo imam še?ernu bolest, svaki odlazak u banju morala sam da pla?am sama. Uvek sam bila odbijena uz objašnjenje da ne izgledam bolesno – prise?a se Dragana.
Ona ima tako?e i zamerke na administrativne probleme, jer pacijenti nepotrebno ?esto ?ekaju po ordinacijama, što lekara opšte prakse, što specijalista.
- Stalno iznova moram da idem kod specijaliste endokrinologa da mi napiše izveštaj da sam stvarno dijabeti?ar, je je to uslov da mi izabrani lekar na recept posle piše trake, insulin i ostalo. Poseban problem je što se pregled kod edokrinologa zakazuje tri meseca unapred, pa ako ste slu?ajno propustili da zakažete na vreme, a istekne vam uput za trake ili igle, do narednog pregleda morate to da pla?ate sami – kaže Dtagana. žale?i se da od prve nedelje u maju pokušava da zakaže pregled za po?etak avgusta i uvek dobija odgovor da su termini kod specijaliste popunjeni.

?Ö¬†ta treba znati
Osoba sa dijabetesom mora da poštuje preporuke lekara vezane za lekove, ishranu i fizi?ku aktivnost, mora sebi redovno da meri še?er da bi znala da odredi dozu insulina. Važno je i da pacijent nau?i o dijabetesu što više, da osluškuje svoj organizam i ima lekara, koji ga prati i poznaje.

[Politika Magazin, 21.06.2009.]

detaljnije…

Alarmantno istraživanje Klini?kog centra

Stereotipi o Sosi i Lali, kao elegantno popunjenim i rumenim u licu, sve ?eš?e se dokazuju i u praksi. Prema podacima Klini?kog centra Vojvodine, više od polovine Novosa?ana i Vojvo?ana je gojazno – a, kako upozorava dr Edita Stoki? iz KCV, gojaznost prate i mnoge bolesti poput dijabetesa tipa dva, od kojeg pati ?ak 90 odsto osoba sa viškom kilograma.

U Srbiji više od polovine odraslog stanovništva ima problem sa viškom kilograma, a u toj statistici prednja?e Novi Sad i Vojvodina, gde je, prema važe?im podacima, gojazno ?ak 58 odsto.
Dr Edita Stoki?, šef Odseka za intenzivnu negu Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCV, navodi da je tome zna?ajno doprineo savremeni na?in života.
- Nezdrava ishrana i smanjen nivo fizi?ke aktivnosti doprinose tome da energetski unos premašuje potrošnju, pa to dovodi do pojave masnog tkiva, ali i pove?anju rizika od bolesti koje sa sobom nosi gojaznost – kaže ona.
Pošto gojaznost ne boli, tvrdi dr Stoki?, malo ljudi je prepoznaje kao bolest, pa se retko i obra?aju lekaru i traže pomo?.
- Smatra se da oko 90 odsto obolelih od še?erne bolesti ima tip dva, izme?u 80 i 90 odsto njih su gojazni. Rizik razvoja dijabetesa tipa dva pove?ava se sa porastom telesne mase i on je ve?i ukoliko je re? o nagomilavanju masnog tkiva u predelu struka, odnosno oko unutrašnjih organa. Dakle, prava epidemija gojaznosti koja je prisutna širom sveta, pa i kod nas, posebno u Vojvodini, predstavlja jedan od najzna?ajnijih faktora nastanka dijabetesa – isti?e dr Stoki?.
Ona navodi da od dijabetesa tipa dva u Srbiji boluje oko 500.000 ljudi i da su prora?uni da taj broj nastaviti da raste i kod nas i u svetu.
- Nekad se smatralo da od ovog tipa še?erne bolesti mogu da obole samo odrasli, ali danas se beleži porast obolelih me?u decom i omladinom – upozorava dr Stoki?.
U okviru nacionalne kampanje “Menjamo dijabetes”, u autobusu kompanije “Novo Nordisk” koji je još pre tri godine krenuo kroz razli?ite zemlje sveta i stigao u našu zemlju, stanovnici Novog Sada, Beograda, Niša i Kragujevca imali su priliku da provere nivo še?era u krvi i procene rizik nastanka še?erne bolesti.
- Nije mali broj Novosa?ana bio iznena?en povišenim nivoom še?era u krvi, a smatra se da na svaku osobu kod koje je utvr?en dijabetes, dolazi po jedan oboleli koji ne zna da ima še?ernu bolest. Me?utim, gubitak telesne mase za svega pet ili 10 odsto kod gojaznih osoba zna?ajno smanjuje rizik od pojave dijabetesa tipa dva – isti?e dr Edita Stoki?.
Recept za prevenciju dijabetesa po njenim re?ima nije komplikovan, ve? zahteva promenu navika u ishrani, pre svega smanjenjem unosa hrane bogate mastima i še?erima, pove?anjem fizi?ke aktivnosti i uopšte, unapre?enjem dosadašnjeg stila života…
- Lala je tipi?an predstavnik Vojvodine. On nije ekstremno gojazan, ali mu je trbuh uve?an što je oli?enje gojaznih osoba u našoj sredini. Danas je važno poznavati ne samo stepen gojaznosti ve? i raspored masnog tkiva, jer tipi?an Lala ima nagomilanu masno?u u predelu trbuha, a to prate brojne metaboli?ke komplikacije – objašnjava dr Stoki?.

Oboljevaju i mla?i
Dijabetes tipa dva naj?eš?i je oblik še?erne bolesti. Organizam ve?ine obolelih proizvodi promenjene ili ?ak normalne koli?ine insulina, ali usled poreme?aja u stanicama jetre i miši?a dolazi do otpornosti na njegovo delovanje. ?Ö¬†e?erna bolest tipa dva uglavnom se javlja tek posle 40. godine pošto starenje samo po sebi pove?ava podložnost netoleranciji na glukozu i dijabetes. Iako još retko, prili?no zabrinjava zna?ajno pove?anje dijabetesa tipa dva kod dece.

[Blic, 19.06.2009.]

detaljnije…

Specijalna bolnica u Vrnja?koj Banji

Statistika beleži sve više obolelih od dijabetesa kod svih kategorija stanovništva, posebno dijabetesa tipa dva. Prema nekim podacima, u Srbiji je oko pola miliona ljudi zahva?eno ovom boleš?u. Stru?njaci upozoravaju da ta brojka nije ta?na, jer iskustva govore da na jedan otkriveni slu?aj dolazi jedan neotkriveni.

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje Srbije i Specijalna bolnica u Vrnja?koj Banji pre deset meseci po?eli su da realizuju program desetodnevne edukacije dijabeti?ara na insulinskoj terapiji i za ?etiri godine kroz taj program treba da pro?e 60.000 obolelih od še?erne bolesti.

- Od 11. avgusta prošle do 15. juna ove godine, kroz našu desetodnevnu edukaciju prošlo je 8.500 dijabeti?ara na insulinu. Od tog broja, 90 odsto došlo je sa nezadovoljavaju?om glikoregulacijom, a oko 95 procenata imalo je hroni?ne komplikacije koje sa sobom donosi ova bolest. Na testiranoj grupi od hiljadu pacijenata, najviše je bilo gojaznih – 45 odsto, 33 procenta bilo je sa povišenom telesnom težinom i samo 22 odsto imalo je normalnu telesnu težinu – kaže dr Dragana živojinovi?, šefica Endokrinološke službe u vrnja?koj Specijalnoj bolnici, i naglašava da je ?¢‚Ǩ?æakcenat programa na edukaciji kroz ?Ö¬†kolu za dijabeti?are, kroz koju je prošlo 40 odsto od ukupnog broja pacijenata koji su do sada prošli program?¢‚Ǩ?ì.

Dr živojinovi? isti?e i podatak da je na ovom programu sa insulinske terapije isklju?eno izme?u 10 i 15 procenata i u skoro 75 odsto slu?ajeva terapija je korigovana. Svi u?esnici programa besplatno su dobili aparate za merenje še?era u krvi. Od prošle godine Specijalna bolnica u Vrnja?koj Banji ima i status Nacionalnog edukacionog centra.

[Danas, 18.06.2009.]

detaljnije…

Osobe obolele od dijabetesa izložene su većem riziku da obole od raka jetre, ali izgleda da se uzimanjem nekih od statina – lekova za snižavanje holesterola, taj rizik smanjuje, poručuju američki stručnjaci sa medicinskog koledža Bejlor u Hjustonu.

"Dosad je uticaj statina na rak jetre bio nejasan. Bilo je indikacija da ovi lekovi mogu da spreče ili uspore razvoj raka jetre, ali i sasvim suprotinih – da oni provociraju rak jetre, makar kod nekih laboratorijskih životinja", ističe dr Hašem El-Serag, sa pomenutog koledža.

Da bi utvrdili šta je od toga istina, dr El-Serag i njegove kolege, proučili su slučajeve 1.303 dijabetičara kod kojih se razvio rak jetre, kao i 5.212 dijabetičara kod kojih nije. Gotovo svi ispitanici bili su muškarci, prosečne starosti 72 godine.

Utvrđeno je da je među dijabetičarima koji su oboleli od raka jetre, bilo 34 odsto onih koji su uzimali neku vrstu statina, dok je među onima koji nisu oboleli statin uzimalo 53 odsto ispitanika.

To ukazuje da statini deluju preventivno protiv raka jetre, ali hjustonski stručnjaci naglašavaju da su neophodne dodatne studije, koje bi proverile njihov nalaz.

[Tanjug, 17.06.2009.]

detaljnije…

Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Novog Sada, koje deluje punih 40 godina, zajedno s Gradskom upravom za zdravstvo pokrenulo je veliku donatorsko-humanitarnu akciju “Plava ruža” (me?unarodni simbol borbe protiv še?erne bolesti) pod geslom “Pokrenite se! Dijabetes je tihi ubica!”.

Donatorska zahvalnica u obliku plave ruže ovih dana upu?uje se na adrese svih onih koji obavljaju javne funkcije, kao i svih rukovodstava javnih preduze?a, ustanova, banaka, privrednih društava, institucija, politi?ara… Sredstva koja budu sakupljena u ovoj akciji namenjena su za donaciju preventivno-edukativnog centra za decu i omladinu obolelu od še?erne bolesti u gradu. Svih 30 direktora Novosadskog sajma prvi su se odazvali akciji, koja ?e trajati sve do 14. novembra, Svetskog dana dijabetesa, ali i 40-godišnjice postojanja društva.

Kako kaže predsednik Društva za borbu protiv še?erne bolesti Novog Sada i inicijator ove akcije mr Radivoj Mra?evi?, na li?na imena Novosa?ana bi?e upu?eno više od hiljadu donatorskih zahvalnica, te na ovaj na?in poziva sve plemenite i humane pojedince, organizacije i institucije da se pridruže ovoj akciji.

Povodom 40. godina postojanja, Društvo za borbu protiv še?erne bolesti 14. novembra, na Svetski dan dijabetesa, uz prisustvo predstavnika Svetske zdravstvene organizacije, Me?unarodne dijabetološke federacije i svih donatora, ovaj doga?aj ?e obeležiti u Srpskom narodnom pozorištu. Tog dana zvani?no ?e biti imenovani svi donatori poimeni?no i proglašen humanista godine Novog Sada.

“Priznanje” za neplemenitost

Svima koji su mogli, a nisu podržali ovu plemenitu i humanu akciju Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Novog Sada dodeli?e “Crnu ružu”. Ovo ?e biti svojevrsno “priznanje” za nehumanost, neplemenitost i nedoli?nost funkcije koja im je poverena.

 [Gra?anski list, 16.06.2009.]

detaljnije…

Budu?e mame naj?eš?e imaju probleme zbog povišenog krvnog pritiska i še?era, ali i hroni?nih oboljenja

Oko 20 odsto svih trudno?a spada u rizi?ne, jer kod budu?ih mama kod kojih se javljaju odre?ene komplikacije postoji mogu?nost da usled pogoršavanja zdravstvenog stanja ugroze svoj i život bebe. Potencijalnu opasnost za krajnji ishod trudno?e mogu da predstavljaju neki podaci o zdravstvenom stanju mame pre za?e?a, odnosno da li je ranije imala poba?aje ili prevremene poro?aje, da li boluje od hroni?nog oboljenja bubrega i še?erne bolesti, kao i da li je imala problema sa hroni?nim ginekološkim i mokra?nim infekcijama. Pod ?¢‚Ǩ?ælupom?¢‚Ǩ?ì su i one trudnice koje su starije od 35 godina, ali i one koje su zatrudnele uz pomo? vantelesne oplodnje.

?¢‚Ǩ‚čú Naj?eš?e se u praksi sre?emo sa tim da trudnica ima problema sa povišenim krvnim pritiskom i takozvanim gestacijskim dijabetesom, koji izaziva veliki porast težine. Dešava se i da problemi nastaju zbog nisko usa?ene posteljice ?¢‚Ǩ‚čú istakla je dr Mima Fazlagi?, ginekolog.

Ispitivanja pokazuju da bolesti u trudno?i koje nose rizik po zdravlje mame i bebe jesu i anemija, odnosno malokrvnost, poreme?aji u razvoju ploda, ali i ako je trudnica imala operacije na materici, depresiju posle poro?aja, više od šest za?e?a, novoro?en?e sa anomalijama. Pod posebnim nadzorom moraju da budu one trudnice koje boluju od bolesti srca, plu?a, krvi, gastro-intestinalnih oboljenja, ošte?enja jetre, neurološko-psihijatrijskih problema, tegoba zbog poreme?aja rada štitne žlezde, deformacija koštanog-zglobnog sistema.

?¢‚Ǩ‚čú Najve?i problem je prete?i privremeni poro?aj, a tu su i hroni?na oboljenja koja otežavaju trudno?u. Na osnovu analiza majkama sa rizi?nim i komplikovanim trudno?ama odre?uje se terapija lekovima, nekad mirovanje. Ukoliko je potrebno, u le?enje uklju?ujemo i lekara internistu, kad treba i psihologa ?¢‚Ǩ‚čú naglasio je dr Ne?o ?utura, iz Ginekološko-akušerske klinike ?¢‚Ǩ?æNarodni front?¢‚Ǩ?ì.

Lekari objašnjavaju da budu?e mame, osim raznovrsne zdrave hrane i vitamina, moraju da unose u dovoljnoj koli?ini i vodu. Potrebe za ovom dragocenom te?noš?u pove?ane su u trudno?i, pa se savetuje ispijanje osam do 10 ?aša vode dnevno. Posledice nedovoljnog unosa vode u trudno?i mogu da dovedu do smanjenja koli?ine plodove vode, stvaranje kamena u bubregu,
infekcije mokra?nih puteva sa mogu?im štetnim posledicama po bebu, kao i poja?ane opstipacije, što pogoduje nastanku hemoroida.
Ipak, i pored svih upozorenja, lekari objašnjavaju da je svaka trudno?a jedinstvena, da se nikad ne zna kako ?e se razvijati i da je zato potrebno redovno konsultovati ginekologa. Prema Nacionalnom vodi?u dobre prakse za kontrolu trudno?e za ginekologe u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, izdatom 2006. godine, u vreme trudno?e, sem prvog pregleda tokom kojeg lekar utvr?uje ?¢‚Ǩ?ædrugo stanje?¢‚Ǩ?ì, potrebna su još ?etiri kontrolna pregleda ?¢‚Ǩ‚čú u 16, 24, 28. i 32. nedelji, kao i ?etiri pregleda ultrazvukom. Tako?e, neophodne su i laboratorijske kontrole. Na svu sre?u, dodaju naši sagovornici, u našoj zemlji je mnogo više trudno?a niskog rizika, gde uz vo?enje zdravog na?ina života i saveta lekara trudnica donosi na svet ?¢‚Ǩ‚čú zdravu bebu.

———————————————————–
O?evi ?¢‚Ǩ?ænabacuju?¢‚Ǩ?ì kilograme

Kako objašnjava dr Mima Fazlagi?, idealno je da budu?a mama u trudno?i dobije najviše osam do 12 kilograma. Ona naglašava da je zastareo savet da trudnica treba da ?¢‚Ǩ?æjede za dvoje?¢‚Ǩ?ì, jer višak kilograma može samo da dovede do odre?enih komplikacija. Me?utim, jedno istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da na kilaži u trudno?i ne dobijaju samo mame, ve? da se i tate u roku od devet meseci prose?no ugoje oko 6,35 kilograma.
Petina muškaraca od pet hiljada ispitanika u studiji koju je organizovala organizacija ?¢‚Ǩ?æOnepoll?¢‚Ǩ?ì objasnila je kako je za vreme trudno?e svojih supruga dobijala ve?e obroke, a 40 odsto njih naglasilo je kako im je u tom periodu bila dostupna ve?a koli?ina malih obroka poput ?okolada ili kola?a. Neki su se i solidarisali sa ženama, pa je tako 25 odsto ispitanika reklo i da su sami konzumirali više hrane kako njihove partnerke ne bi patile zbog pove?anja svoje telesne mase, dok je samo tre?ina zajedno s partnerkama otišla na dijetu posle ro?enja bebe.

[Politika, 14.06.2009.]

detaljnije…