Diabeta.net

Poruka nacionalne kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù: više kretanja i pravilna ishrana. ?¢‚Ǩ‚čú ?Ö¬†e?erna bolest odavno nije samo oboljenje starih: sve više radnoaktivnih osoba me?u pacijentima

U Srbiji, procenjuje se, ima izme?u 400.000 i 500.000 osoba koje se le?e od dijabetesa, ali na jednog pacijenta, dolazi još jedan koji i ne zna da ima še?ernu bolest i ne le?i se. Broj dijabeti?ara i u Srbiji stalno raste. Razlozi za porast broja obolelih su brojni: mnogo sedenja, malo kretanja, gojaznost, neodgovaraju?a ishrana, kasno otkrivanje i neodgovaraju?a kontrola še?era u krvi.

?¢‚Ǩ‚čú Dijabetologiju karakteriše eksplozivni razvoj novih saznanja. Da bi novine u le?enju stigle do svakog lekara i što više pacijenata, Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje pokrenuo je kampanju ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù. Lekare i obi?ne ljude ova kampanja treba da podstakne da na druga?iji na?in razmišljaju o dijabetesu: nema ?arobne tablete, ali ima mnogo efikasnih rešenja kada se promene loši stilova života, za ?¢‚Ǩ?æPolitiku?¢‚Ǩ¬ù objašnjava endokrinolog, profesor dr Nebojša Lali?, predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za borbu protiv dijabetesa. U kampanju je do sada, na pet seminara uklju?eno oko 1.000 lekara opšte medicine i pacijenata, a na jesen se planira i nastavak ove akcije.

?¢‚Ǩ‚čú Najvažnije da se še?erna bolest otkrije u ranom stadijumu i na taj na?in spre?e vrlo ozbiljne komplikacije. Poruka svakom gra?aninu koji sumnja da ima povišeni še?er jeste da za po?etak popuni upitnik u domu zdravlja i da odredi da li je u riziku da oboli od še?erne bolesti. Kao tipi?nu osobu sa dijabetesom na našim prostorima mogli bismo da opišemo gojaznog muškarca, pedesetih godina, koji je prezauzet obavezama, uspešan?¢‚Ǩ¬¶ Menadžerski na?in života ide ?esto sa dijabetesom tipa dva. Takva osoba bi sebi mogla da obezbedi dobro le?enje, ali zbog trke na poslu vodi neuredan život i  izgovara se da nema vremena za pravilnu ishranu. Me?utim, drugi profil tipi?nog pacijenta je siromašna, starija osoba, navikla na odre?eni na?in ishrane, koja ?esto nema dovoljno prihoda, a ni motivacije za odlazak u dom zdravlja ?¢‚Ǩ‚čú navodi dr Lali?.

On dodaje da obavezna promena na?ina života, koja ?eka dijabeti?ara nije komplikovana, ali je zahtevna. Treba urediti ishranu, više se kretati, što je u uslovima savremenog života ponekad teško izvodljivo. Nije dovoljno ?¢‚Ǩ?ævrteti?¢‚Ǩ¬ù se po kuhinji ili kancelariji. Ko boluje od dijabetesa mora svakodnevno da ima najmanje 30 minuta namerne šetnje, odre?eni fizi?ki napor, koji u kontinuitetu traje najmanje 10 minuta.

?¢‚Ǩ‚čú Disciplinovan pacijent, obu?en da kontroliše svoju bolest je najvažniji za uspeh u le?enju. Tre?ina naših pacijenata je ve? takva. Razumem da je nekim pacijentima teško, na primer onima koji imaju evropsko radno vreme, koje je mnogima poremetilo red u životu. Neko ima jedan obrok ujutru a drugi zatim uve?e. Tu je brza hrana i sve to može loše da uti?e na pravilnu ishranu dijabeti?ara. Dobro bi bilo da pacijent ima jedan obrok ujutru, jedan u pauzi tog evropskog radnog vremena, izme?u 12 i dva, a zatim jedan obrok posle povratka sa posla i jedan mali obrok pred spavanje ?¢‚Ǩ‚čú savet je našeg sagovornika.

Saveti o tome kako da spre?avaju nastanak komplikacija še?erne bolesti je tako?e važan deo kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù. Svake godine država, odnosno Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje, izdvaja 3,5 milijarde dinara samo za le?enje komplikacija. ?Ö¬†e?erna bolest je prvi uzrok slepila i amputacija zbog dijabetesnog stopala. Srbija se po broju komplikacija koje imaju oboleli od še?erne bolesti ne razlikuje od zemalja u tranziciji. Izme?u 30 i 40 odsto dijabeti?ara ima bolesti srca i krvnih sudova. Svaki drugi dijabeti?ar ima povišeni krvni pritisak, jedna tre?ina pacijenata ima po?etno ošte?enje bubrega, koje može kasnije da napreduje.

?¢‚Ǩ‚čú Tre?ina obolelih ima promene na o?ima, 30 do 40 odsto ima promene na nervima, koje mogu da dovedu do dijabetesnog stopala, jedne od najtežih komplikacija, koja može relativno lako da se spre?i, ali kada jednom nastane veoma teško se le?i. Problem po?inje od rane na stopalu, koja teško zarasta, napreduje, a kada se pogorša, može da ugrozi opstanak stopala, pa ?ak i život. Zato lekari stalno skre?u pažnju pacijentima na ovu komplikaciju. Prevencija je održavanje higijene stopala, i noktiju, koriš?enje udobnih cipela, savet da pacijent ne ide bos, da ne zagreva stopala toplim predmetima, da rano primeti i najmanju ranicu i da je le?i u saradnji sa lekarom, a ne nadrilekarskim melemima, navodi dr Lali?.

Klasi?ni simptomi še?erne bolesti su poja?ana že?, u?estalo mokrenje, opšta slabost i gubitak u težini, ali na žalost vrlo ?esto ?ovek dugo olako prelazi preko ovih znakova upozorenja, jer se ponekad javlja tek samo jedan simptom, a nekada naizmeni?no.

[Politika, 31.05.2009.]

detaljnije…

Broj dece mlađe od pet godina koja boluju od dijabetesa tipa 1 do 2020. mogao bi da se udvostruči, najugroženija istočna Evropa

U Evropi bi broj dece mlađe od pet godina koja boluju od dijabetesa tipa 1 do 2020. godine mogao da se udvostruči, dok će pojava te bolesti među decom mlađom od 15 godina porasti za neverovatnih 70 odsto. Očekuje se da će situacija biti najozbiljnija u istočnoj Evropi, na prostoru bivših komunističkih zemalja, pokazalo je istraživanje koje je objavio britanski medicinski časopis "Lanset".

Ekipa Krisa Patersona (Kraljevski univerzitet u Belfastu) i Gajla Soltesa sa Univerziteta u Peči u Mađarskoj analizirala je u 17 evropskih zemalja više od 29.000 slučajeva šećerne bolesti tipa 1 dijagnostikovane kod dece mlađe od 15 godina u razdoblju od 1989. do 2003. godine. Naučnici su otkrili da ukupan broj novih oboljenja raste 3,9 odsto godišnje (5,4 odsto do četvrte godine, 4,3 odsto između pete i devete i 2,9 između 10. i 14. godine).

Istraživanje koje je objavio britanski "Lanset" ne objašnjava tendenciju porasta, ali pokazuje da će povećanje biti toliko dramatično da neće moći da se pripiše samo genetskom nasleđu. Krivac će najverovatnije biti "moderne životne navike", ali i prekomerna težina i sve veći broj porođaja carskim rezom.

Dijabetes tipa 1 najčešće se javlja u detinjstvu ili na početku adolescentske dobi. Stručnjaci smatraju da je reč o bolesti koja je nasledna, ali koju izazivaju i spoljašnji činioci poput debljine, rođenja carskim rezom i razne infekcije u detinjstvu.

Kod dijabetesa tipa 1 dolazi do postupnog propadanja beta ćelija gušterače, koje proizvode insulin, sve do apsolutnog izostanka proizvodnje insulina. Bez insulina koji pokreće glukozu u ćelijama nivo šećera u krvi postaje previsok i nastaje hiperglikemija. Budući da telo ne može da koristi šećer, on odlazi u urin s kojim se izlučuje. Posledice toga su slabost, gubitak težine, prekomerna glad ili žeđ. Život takvih bolesnika zavisi od primanja insulina.

Dijabetes tipa 2 pospešuju neuravnotežena i preobilna ishrana, preterana težina i nedovoljno vežbanje.

Šećerna bolest tipa 1 ređa je od tipa 2 i učestvuje sa samo sedam do 10 odsto u svim slučajevima dijabetesa. Među decom je odnos suprotan u većini zemalja.

Kontrolisanje nivoa šećera u krvi putem dijeta i lekova je od suštinske važnosti zato što bi, pored dijabetesa, mogao da ima niz drugih, ozbiljnih posledica po zdravlje.

Fakti
- Dijabetes, koji u nekim slučajevima može da bude smrtonosna bolest, pogodio je 246 miliona ljudi širom sveta, a očekuje se da će od te bolesti do 2025. godine oboleti 380 miliona ljudi, pokazuju predviđanja Međunarodne dijabetološke federacije
- Godine 2005. bilo je približno 15.000 novih slučajeva oboljenja u Evropi. Ako se te tendencije potvrde, naučnici predviđaju 24.400 novih slučajeva 2020. godine, uz dvostruko veći broj oboljenja dece mlađe od pet godina
- Ukupan broj slučajeva oboljenja šećerne bolesti tipa 1 kod dece mlađe od  15 godina u Evropi porastao bi sa 94.000 (2005) na 160.000 (2020), što je skok od neverovatnih 70 odsto.

[Press, 30.05.2009.]

Prof. dr Tomica Milosavljevi?, ministar zdravlja istakao je danas da ?e tokom juna meseca po?eti da funkcioniše plan po kome ?e pacijenti sa fiskalnim ra?unom privatnog doktora specijaliste mo?i da refundiraju svoj novac u Fondu za zdravstveno osiguranje, za šta se upravo štampaju obrasci.

Ministar zdravlja naglasio je da je uvo?enje fiskalnih kasa u zdravstvu od 1. juna 2009. godine zakonska obaveza, i ocenio da su argumenti, koji su mogli da se ?uju protiv uvo?enja fiskalnih kasa, tehni?e prirode.

Prof. Milosavljevi? istakao je da nije ta?no da se fiskalizacijom remeti privatnost pacijenta jer na fiskalnom ra?unu nema imena i prezimena, kao i da zdravstveni radnici ne?e morati da nose kase sa sobom ve? da ?e izveštaj pisati rukom, a da ?e ga u ordinaciji zajedno otkucati sa fiskalnim ra?unom i dostavi pacijentu.

?¢‚Ǩ?æGlavni razlog za uvo?enje fiskalnih kasa je vo?enje precizne evidencije obavljenog posla i koli?ine novca koja je napla?ena za pružanje odre?enih usluga u državnim i privatnim ustanovama za sve usluge koje se pružaju van obaveznog zdravstvenog osiguranja?¢‚Ǩ?ì, naglasio je ministar zdravlja i dodao da je suština fiskalizacije opšti javni interes kako bi se precizno znao obim izvršenog posla, koli?ina novca koja je napla?ena, ali i da bi se  indirektno na taj na?in punio budžet.

Pacijent sa fiskalnim ra?unom privatnog doktora specijaliste mo?i ?e da u Fondu za zdravstveno osiguranje refundira svoj novac i da, po pravilu, specijalisti?ki pregled mora da bude obavljen u roku od 30 dana od kada se pacijent javi na pregled sa uputom doktora opšte prakse.

Prof. Milosavljevi? naglasio je da ukoliko ustanova ne obezbedi da pregled bude obavljen unutar 30 dana, pacijent taj pregled može obaviti kod privatnog doktora specijaliste.

[Ministarstvo zdravlja, 28.05.2009.]

detaljnije…

Sve više američkih kompanija nudi povlastice zaposlenima koji održavaju zdravlje

Neki poslodavci u SAD nude svojim zaposlenima finansijske inicijative da ostanu zdravi, nastojeći tako da smanje troškove za zdravstvenu zaštitu i povećaju produktivnost. Prošle godine, cene zdravstvene zaštite u Americi porasle su za dvostruku stopu inflacije pa mnogi kažu da bi finansijske inicijative mogle da pomognu u motivisanju Amerikanaca da poboljšaju svoje zdravlje.

Fizičke vežbe su za Dejva Houlija deo svakodnevnice. Kao dijabetičar uključio se u program po kome mu poslodavac plaća da održava bolest pod kontrolom.

- Ima dana kada sam svestan da mi dijabetes smanjuje produktivnost na poslu,- kaže Houli.

To je jedan od razloga što je uprava okruga Orindž, na Floridi, odlučila da ponudi svojim službenicima inicijativu da održavaju zdravlje. Da bi se kvalifikovao, Houli mora da redovno meri šećer u krvi, šalje rezultate lekaru i pohađa predavanja o svojoj bolesti. Erlin Kavaliere vodi taj program.

- Svakoga meseca preti im opasnost da ih izbrišu iz programa ako ne ispunjavaju određene ciljeve,- kaže ona.

Prema nedavnoj studiji, oko 60 velikih firmi nudi slične programe svojim službenicima. Uprkos recesiji, i druge kompanije uvode podsticaje za održavanje zdravlja – kao što su smanjenje izdataka za lekove i lekare, plus po nekoliko bonusa godišnje.

Firma Dejva Houlija ustanovila je da oko 40 odsto njenih službenika ima dijabetes ili sklonost ka toj bolesti. 80 odsto njih je gojazno ili sklono gojaznosti, što ih stavlja u rizičnu grupu. Prema jednoj drugoj studiji, loše stanje zdravlja zaposlenih košta američke kompanije 220 milijardi dolara godišnje. Direktorka Koalicije za zaštitu zdravlja, Beki Černi, kaže da zaposleni koriste razne inicijative za rešenje tog problema.

- Mišljenja su podeljena o tome da li bi im trebalo isplaćivati gotovinu ili im zapretiti da će, ako ne rade prave stvari, možda morati da plaćaju više, – kaže Beki Černi.

90 odsto zaposlenih u upravi Okruga Černi učestvuje u programu čuvanja zdravlja. Dejv Houli kaže da mu to pomaže da se nosi sa svojim dijabetesom. On se nada da će se potpuno osloboditi te bolesti pre nego što se program iduće godine bude završio.

[VOA, 26.05.2009.]

sa čokoladom, bananom i šumskim voćem

Potrebno je
za sladoled sa čokoladom
- 2 jaja
- 1 dijetalni šlag (Light “C” Fantastico)
- 50g zaslađivača DIAMEL
- 15g kakaoa

Potrebno je
- 40g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola)
- 80g luka (1 veća glavica)
- 300g pilećeg belog mesa
- 180g integralnog BASMATI pirinča
- 100g mladog graška (smrznutog)
- 350g domaće juneće ili pileće supe ili supe od kocke
- so, biber, začini po ukusu

Potrebno je
- 1,7kg tikvica
- 300g mlevenog junećeg ili konjskog mesa
- 50g BASMATI pirinča
- 30g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola)
- 70g luka
- 20g integralnog ovsenog brašna
- so, začini po ukusu
- 150g paradajza (1 srednji)

Svaki put kada stigne leto, imamo pove?an broj upita za nabavku Frio torbica, koje omogu?avaju prenos penkala i/ili insulina na konstantnoj temperaturi. Pogodne su za putovanja i za one koji dosta vremena provode napolju po znanto višim temperaturama od onih koje su preporu?ene za ?uvanje insulina.
Na žalost, još uvek se ne mogu na?i u našoj zemlji.

Podse?amo vas da smo o Frio torbicama pisali u odeljku “?Ö¬†e?erna bolest i >> Putovanja > Frio torbice”, tj. na ovoj strani.

[Diabeta.net, 26.05.2009.]

detaljnije…

Odgovara: dr ?Ѭêor?e Bajec, direktor Klini?kog centra Srbije

Odlazim dva puta godišnje na pregled kod dijabetologa, ali novim na?inom zakazivanja (dolaskom u tri sata ujutru odre?enog dana u teku?em mesecu za slede?i mesec) više ne?u biti u mogu?nosti da zakažem pregled, a dugogodišnji sam dijabeti?ar. Kako to mogu da u?inim?
Radoslav Kapor, Jurija Gagarina 217

Ambulantni pregledi na endokrinologiji se obavljaju preko Endokrinološke službeu Poliklinici Klini?kog centra Srbije. Svakog dana dvoje specijalista, koji su stalni lekari u ovoj službi, primaju pacijente koji se prvi put jave na endokrinološki pregled. Istovremeno se svakog radnog dana, u dve smene, obavljaju pregledi u okviru specijalisti?kih ambulanti, a to ?ini više od 40 lekara specijalista interne medicine i endokrinologije sa Instituta za endokrinologiju KCS. Zna?ajan porast ovakvih bolesnika je uzrokovan prestankom rada brojnih savetovališta za dijabetes u domovima zdravlja, a na drugoj strani postoje relativno mali kapaciteti za endokrinološke preglede u preostalim klini?ko-bolni?kim centrima na teritoriji grada. Na ovaj na?in je dolazak do odabranog endokrinologa zna?ajno otežan i produžen. U predlogu mera za poboljšanje rada Poliklini?ke službe na endokrinologiji, a u okviru planirane rekonstrukcije KCS, upu?en je i predlog za pove?anje broja ambulanti za endokrinološke preglede gde bi svakako trebalo voditi ra?una o rastu?em broju bolesnika sa metaboli?kim poreme?ajima. Ostaje svakako mogu?nost da se u dogovoru sa odabranim endokrinologom u?ini pregled i pre zakazanog termina, a uslu?aju otkazivanja ili nejavljanja ranije zakazanih bolesnika sa zvani?nog spiska koji formira odgovaraju?a služba u zgradi Poliklinike svake poslednje nedelje u teku?em mesecu za naredni mesec.

Zašto nema tabla u KCS za endokrinologa i kako mogu da se pregledam, a da dugo ne ?ekam po šalterima?
Vera ?uki?, Dragana Raki?a 12

Od formiranja Poliklinike KCS pre više od 20 godina, Endokrinološka služba je smeštena na drugom spratu zgrade Poliklinike. Ovde se obavljaju prvi pregledi bolesnika koji su upu?eni na endokrinološki pregled. Postoje i brojne specijalisti?ke ambulante za kontrolne preglede. Na ulazu u Polikliniku od radnika službe obezbe?enja mogu se dobiti dodatne informacije, a na drugom spratu je obeležen deo gde se nalazi Endokrinološka služba. U svakom slu?aju, dodatnom tablom na samim rotacionim vratima ulaza u zgradu Poliklinike moglo bi se dodatno objasniti koje sve službe rade na pojedinim spratovima zgrade Poliklinike. Prvi pregledi kod endokrinologa se mogu obaviti svakoga dana od jutarnjih ?asova u samoj Endokrinološkoj službi zgrade Poliklinike. Ostali kontrolni pregledi kod izabranog endokrinologa se obavljaju po ranije zakazanom redosledu, a koji se vrši svake poslednje nedelje teku?eg meseca za naredni mesec. U okviru predstoje?e rekonstrukcije KCS dati su predlozi za proširenje broja ambulanti za endokrinološke preglede u okviru Poliklinike KCS.

[Politika, 25.05.2009.]

detaljnije…

Kao �to ve? znate, Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje u saradnji sa Republi?kom stru?nom komisijom za dijabetes i Komorom zdravstvenih ustanova Srbije, a uz finansijsku pomo? kompanije Novo Nordisk, zapo?eo kampanju "Menjamo dijabetes".

Kampanja se sastoji od:
– medijske kampanje, koja ima za cilj da razvije svest populacije o katastrofalnim posledicama dijabetesa;
– programa edukacije zdravstvenih radnika, lekara op�te medicine, specijalista i medicinskih sestara;
– edukacije osoba sa dijabetesom (ali se koristi izraz "pacijenata"), i
– HbA1c skrining programa.

Program edukacije lekara op�te medicine se sprovodi kroz Sekciju lekara op�te medicine Srpskog lekarskog dru�tva (SLD). Program edukacije je prijavljen za akreditaciju "Kontinuirana medicinska edukacija" (KME) u okviru SLD, te ?e polaznici po zavr�etku seminara dobijati certifikate.
Predvi?eno je da se do kraja juna zavr�i program edukacije, a do sada su organizovani seminari u Beogradu (8. maja), Kragujevcu (9. maja), Novom Sadu (22. maja) i Ni�u (23. maja). Zakazan je jo� jedan seminar na Zlatiboru (27. juna).
Planirano je da se programom KME obuhvati oko 1000 lekara op�te medicine u 2009. godini. Seminar je besplatan za u?esnike.
26. maja u Beogradu, u Sava Centru, odr�an je edukativni seminar za specijaliste endokrinologe, kao i pedijatre i interniste, koji se bave dijabetesom (Program edukacije u oblasti dijabetesa u Srbiji).
Program skrininga HbA1c je ve? po?eo da se sprovodi i on je povezan sa pravovremenom adekvatnom primenom insulina.

detaljnije…